Digitalni fotoaparati

Download Report

Transcript Digitalni fotoaparati

-DIGITALNI FOTOAPARATI-
DIGITALNI FOTOAPARATI
• Mini računari
 koriste memorijske kartice umesto filma
• Digitalna fotografija
KATEGORIJE DIGITALNIH
FOTOAPARATA
 Kompaktni
 Standardni (bridge)
 Profesionalni (Digital Single Lens Reflex)
PRINCIP RADA DIGITALNOG
FOTOAPARATA
PRINCIP RADA DIGITALNOG
FOTOAPARATA
• Kada svetlo prođe kroz objektiv, pada na
fotosenzor;
• Naponi, stvoreni u svakom pikselu, pretvaraju
se u signale koji se pojačavaju na potreban nivo
za njihovu obradu;
• Vrši se pretvaranje signala u niz digitalnih
podataka;
• Uključenje interpolacije između susednih
piksela koji su karakterisani određenom bojom.
DELOVI DIGITALNOG FOTOAPARATA
• Osnovni elementi digitalnih fotoaparata su:
 objektiv,
 zatvarač,
 fotosenzor,
 procesor slike,
 ekran i
 kućište sa komandama.
OBJEKTIV
• Od njega zavisi u najvećoj meri krajnji rezultat
fotografije.
• Osnovne oznake na objektivima nam govore
kolika je svetlosna propusna moć objektiva i u
kojim granicama se kreće (blenda), kao i žižna
daljina sa svojim rasponom.
• Od objektiva zavisi koliko možemo veliki kadar
da napravimo kao i devijacije slike.
OBJEKTIV
• Fotografije sa iste tačke (udaljenost 5m)
Objektiv 28, 35, 50, 80, 105, 200 mm
OBJEKTIV
• Različite razdaljine do predmeta fotografisanja.
200mm iz približno 5m do 28mm iz približno 70cm
OPTIČKI DEO
• Otvor blende, veličinu otvora zapisujemo sa:
f/2.8, f/4, f/5.6, f/8, f/11, f16 itd.
OPTIČKI DEO
f/16
f/1.4
f/2.8
f/5
f/11
f/32
ŽIŽNA DALJINA
• Veoma bitna za snimanje zbog realnog doživljaja
slike. Ona nam govori koji će predmeti biti oštri.
• Predstavljena nizom koga čine brojevi, međusobno
dobijeni množenjem sa korenom iz 2=1,41. Najčešći
niz ovih brojeva je:
1,4 – 2 - 2,8 – 4 - 5,6 - 8- 11 – 16 – 22 - 32.
• Što je broj manji, blenda se više otvara, u aparat
ulazi više svetlosti i broj oštrih predmeta je manji.
ŽIŽNA DALJINA
• Na primer, broj 2 označava da
će samo predmeti koji se
nalaze na 2m ispred i iza
fokusa biti oštri.
Različite žižne daljine
DUBINSKA OŠTRINA
• Najlepše su fotografije koje liče na pravi
doživljaj koji se stvara u našem oku.
• Dubinska oštrina je efekat dubine prostora, tj.
zamućivanje predmeta koji stoje van fokusa.
• Postiže se podešavanjem ekspozicije i žižne
daljine.
• Da bi se izbegla mutnost, treba se fokusirati i
izoštriti predmet koji je centar fotografije.
DUBINSKA OŠTRINA
• Ekspozicija (dužina snimanja)
takođe utiče na otvor blende,
a samim tim i na osvetljenje.
• Veći otvor blende omogućava
duže snimanje.
Dubina na fotografiji
KOMPONAVANJE DIGITALNIH
FOTOGRAFIJA
• Pri snimanju fotografije je najbitnije kadrirati
baš onaj događaj koji snimamo, bez mnogo
detalja u njegovoj okolini.
Krupan kadar kao pravilno isticanje očiju
ODABIR POZADINE
• Za snimanje dobre fotografije, bitno je uhvatiti
pravi trenutak.
• Dobro je snimati više varijanti istog motiva, a
kasnije izabrati najbolji.
Loše i dobro odabrana pozadina
PRIRODNO OSVETLJENJE
• Najlepše fotografije se dobijaju pod prirodnom
svetlošću.
• Difuzno svetlo umekšava ivice i deluje
prirodnije i dramatičnije.
Različita prirodna osvetljenja
EFEKTI PRI SNIMANJU
• Pravilo trećina obezbeđuje harmoničnu
kompoziciju.
Simetrična i nesimetrična kompozicija
EFEKTI PRI SNIMANJU
• Prigušena svetlost daje dramatične tople
tonove, dok jaka direktna svetlost hladi tonove.
Hladno i toplo osvetljenje istog motiva
FOTOELEKTRIČNI DEO
• Senzor je uređaj koji meri fizičke veličine i
pretvara ih u signale koje može očitavati čovek
ili instrument.
• CCD
• CMOS
• Foveon senzori
CCD SENZOR
• Najčešći foto senzor u digitalnim foto aparatima
(Charged Couple Device).
• 1969. Willard Boyle i George Smith (firma Bell Labs)
• Danas se koristi samo kao optički senzor za digitalne
fotoaparate i kamere.
CMOS SENZOR
• Complimentary Metal Okside Semiconductor
• 1963. Frank Wanlass (firma Fairchild
Semiconductor)
• Senzor za svaki piksel omogućava da se podaci
obrade u istom trenutku.
• Ugrađuju se u bridge i DSLR fotoaparate.
FOVEON SENZORI
• Firma Foveon počela proizvodnju 2002. godine.
• Očitava RGB na svakom pikselu.
• RGB filteri smešteni jedan iznad drugog.
Poređenje vrsta senzora:
FOVEON i CCD/CMOS
FORMATI DATOTEKA
• Najčešći format je JPEG (Joint Photographic
Experts Group). Pošto je JPEG format fajlova
kompresovan on je i do 8 puta manji od
nekompresovanih formata kao što su RAW i
TIFF.
• RAW fajlovi su veoma veliki i omogućavaju
maksimalnu kontrolu i manipulaciju nad
fotografijama uz specijalan kompjuterski
softver koji se obično dobija uz kupljeni
fotoaparat.
FORMATI DATOTEKA
Vrsta datoteke-formati
Veličina datoteke
JPEG L/Fine:
3.5 MB
JPEG M/Fine:
2.1 MB
JPEG S/Fine:
1.2 MB
RAW:
12.4 MB
TIFF:
nema
MEMORIJSKE KARTICE
• Fotografije na memorijskim karticama mogu se
lako kopirati na računar i potom izbrisati.
• Dostupne u raznim kapacitetima i raznim
brzinama prenosa podataka.
• Popularni tipovi memorijskih kartica su:
Broj megapiksela
Preporičen minimalni
 Compact Flash,
digitalnog
kapacitet memorijske
fotoaparata
kartice
 Memory Stick,
 SD,
4
512 MB
5
1 GB
 xD
6
1 GB
8
2 GB
KORIŠĆENJE DIGITALNIH
FOTOAPARATA
• Oslobađati mesto na memorijskoj
kartici.
• Koristiti baterije koje se pune.
• Koristiti čitač kartica.
• Iskoristiti prednosti digitalnog zapisa.
• Smanjiti upotrebu blica.
POJMOVI VEZANI ZA RAD
FOTOAPARATA
• Piksel-osnovna jedinica informacije slike.
• Svaki se piksel najčešće sastoji od tri komponente, a
to su crvena (red), zelena (green) i plava (blue).
Piksel je asocijacija na jednu fotoćeliju senzora.
Geometrija pixela
BROJ MEGAPIKSELA ZA DOBRU
FOTOGRAFIJU
• Senzor se sastoji od matrice elemenata osetljivih
na svetlo. Množenjem vertikalne i horizontalne
kolone dobijamo rezoluciju senzora. Tako senzor
sa rezolucijom od 1280x1024 ima 1310720 piksela,
tj. 1.3 MP.
• Kvalitet fotografije najviše zavisi od objektiva.
Rezolucija senzora nije toliko bitna. Bitnija je
količina šuma koji stvara senzor, preciznost
definisanja boje, fizička veličina senzora...
DIGITALNA FOTOGRAFIJA
• Prednosti digitalnih aparata:
 memorijska kartica
 mogućnost pregleda snimljenih fotografija na
licu mesta
 za štampanje potreban samo štampač
 beleže se podaci o datumu i vremenu snimanja
 služe i za kraće video zapise i zvuk
KLASIČNA FOTOGRAFIJA
• Prednosti analognih fotoaparata:
 jeftiniji od digitalnih (još uvek)
 sporije troše baterije
 teže je izgubiti materijalne fotografije
 nisu žrtve virusa ukoliko su loši medijumi na
kojima se čuvaju
 mogućnost praćenja osetljivosti filma
 jači kvalitet
POJAM TEMPERATURE BOJE
• Razlike u boji belog svetla izražavaju se pojmom
temperature boje (K). Što je temperatura boje viša,
svetlo je bogatije plavom bojom, a što je niža,
bogatije je crvenom. Odnosi se samo na belo svetlo.
Dnevno svetlo
Kućna svetiljka
Korigovani beli balans
KOREKCIJA TEMPERATURE BOJE
• Može se uticati na boju svetla izborom izvora
svetla koje daje željenu temperaturu boje ili
stavljanjem obojenih filtera ispred reflektora.
Filter za dnevno svetlo
pri umetničkoj rasveti
Filter za umetničku
rasvetu pri dnevnom
svetlu
POJAM BALANSA BELOG
Auto
Sunčano
Volframova svetlost
Oblačno
Fluorescentna svetlost
UZROK CRVENIH OČIJU PRILIKOM
SLIKANJA UZ FLEŠ
• Kad se oko osvetli pod vrlo malim uglom u odnosu
na osu objektiva, može se videti crvenilo koje
nastaje usled osvetljenosti krvnih sudova
sudovnjače.
• Može se videti kada se zrak blica ili nekakvog
drugog izvora svetlosti usmeri prema oku pod malim
uglom da se isti zrak vrati pravo u foto aparat.
• Kad se fotografiše sa aparatom koji ima ugrađen
mali blic blizu objektiva.
• Red eye reduction
OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE
SLIKOM
• Rotacija slike za ugao :
g (x,y) = f (xcos - ysin, xsin + ycos)
• Izlazna slika često nije u području ulazne slike, pa se
primenjuje translacija.
OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE
SLIKOM
• Crop
OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE
SLIKOM
• Promena osvetljaja (brightness)
• Linearno menjamo sve vrednosti
na skali sivog
g (x,y) = k f (x,y)
k= 1.2
original
k= 0.5
OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE
SLIKOM
+2.0
+1.0
+/-0
-1.0
-2.0
• Promena kontrasta
• Intezitete u području (low_in, high_in) ulazne
slike transformiše u područje (low_out,
high_out) u izlaznoj slici.
• Može biti linearna ili nelinearna transformacija.
HVALA NA PAŽNJI!