Transcript 5. OSNOVI KULTURNOG MENADZMENTA

OSNOVI KULTURNOG
MENADŽMENTA
doc dr Predrag Cvetičanin
01. 11. 2012
OSNOVNI POJMOVI
• Menadžer je “osoba koja je odgovorna za
kvalitet/kvantitet rada (work performance)
jednog ili više ljudi”.
• Osnovni zadatak menadžera je da organizuje
ljudske i materijalne resurse da bi omogućio
organizaciji da ostvari projektovane rezultate i
ciljeve.
• Organizacija je grupa ljudi koja, na osnovu
podele rada, pokušava da ostvari zajednički cilj.
ČETIRI OSNOVNE
FUNKCIJE MENADŽMENTA
1. Planiranje – odlučivanje šta bi trebalo da se radi;
2. Organizovanje – odlučivanje kako će to biti
urađeno i ko će to da uradi;
3. Vođstvo (leadership) – uticaj na druge ljude da
doprinesu ostvarivanju ciljeva;
4. Uspostavljanje sistema kontrole – utvrđivanje da li
nešto jeste ili nije urađeno i šta treba uraditi, ako
nije urađeno.
SEDAM OSNOVNIH
OBLASTI DELOVANJA
• Sedam osnovnih oblasti delovanja kulturnih
menadžera:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
Planiranje i razvoj
Marketing i odnosi s javnošću
Fundraising (prikupljanje sredstava)
Fiskalni menadžment
Menadžment osoblja (personnel management)
Menadžment odnosa sa odborima/bordovima
(upravnim i nadzornim odborom)
7) Menadžment odnosa sa vlastima (government
relations)
TRI NIVOA MENADŽMENTA
• Tri nivoa menadžmenta:
1) Operacionalni menadžment – organizovanje i
rukovođenje svakodnevnim operacijama;
2) Menadžerski ili srednji menadžment – koordinacija
operacija i delovanja i uspostavljanje veza između
operacionalnog i strateškog menadžmenta;
3) Strateški menadžment – pokušaj da se ostvari
vizija i ostane veran misiji organizacije kroz
prilagođavanje promenama u okruženju.
1. PLANIRANJE
•
•
1)
2)
3)
4)
5)
•
•
Planiranje je proces u kome se definiše šta hoćete
da uradite i kako to hoćete da uradite.
Planiranje mora da odgovori na pet pitanja (W5):
Zašto (Why?)
Šta (What?)
Kada (When?)
Gde (Where?)
Ko (Who?)
Kratkoročno, srednjoročno, dugoročno
Strateško i operacionalno planiranje
1. PLANIRANJE
•
•
•
1)
2)
3)
4)
Procena kapaciteta institucija (SWOT analiza, GAP
analiza, Porfolio analiza, Spider Web analiza...)
Analiza okruženja (enviromental scan - PEST analiza)
Definisanje strategija:
Strategije stabilnosti
Strategije rasta
Strategije povlačenja
Kombinovane strategije (u zavisnosti od okruženja)
2. ORGANIZOVANJE
•
•
1)
2)
3)
4)
Organizovanje je proces podele poslova u delove
koje je moguće uraditi (dužnosti) i koordinisanje
aktivnosti radi ostvarenja specifičnih ciljeva.
Četiri koristi koje proizilaze iz organizovanja:
Jasno definisanje ko je zadužen šta da uradi;
Određivanje ko je kome nadređen;
Uspostavljanje kanala komunikacije
(organizational charts);
Korišćenje resursa za ostvarenje definisanih ciljeva.
3. VOĐSTVO (LIDERSTVO)
• Najjednostavnije rečeno, vođstvo je upotreba moći
od strane menadžera da bi se uticalo na ponašanje
drugih.
• Snovi i vizije (inspiracija)
• Dobar menadžer bi trebalo da bude dobar lider, ali
dobar lider ne mora da bude i dobar menadžer (npr.
neko ko se odmah prepoznaje kao vođa, ne mora biti
dobar i u planiranju i organizovanju)
• Dva modela liderstva:
• Formalno (vođstvo menadžera kome je dodeljen
formalni autoritet ili pravo da komanduje)
• Neformalno (vođstvo osoba bez formalnog autoriteta,
koje imaju sposobnost da utiču na ponašanje drugih)
3. VOĐSTVO (LIDERSTVO)
• Daglas MekGregor definisao je Teoriju X i Y pristupa
ljudima.
• Po MekGregoru, menadžer koji usvaja teoriju X
pretpostavlja da ljudi ne vole da rade, da im nedostaje
ambicije, da su neodgovorni, da pružaju otpor
promenama i da više vole da budu vođeni, nego da
vode.
• Nasuprot tome, menadžer koji usvaja teoriju Y, pristupa
ljudima iz suprotnog ugla: veruje da ljudi vole da rade, da
su spremni da prihvate odgovornost, da su sposobni za
samokontrolu, da su maštoviti i kreativni.
• MekGregor tvrdi da ove teorije funkcionišu kao
samoostvarujuća proročanstva – ako tretirate svoje
podređene kao idiote, oni će težiti da potvrde vaše
stavove.
3.VOĐSTVO (LIDERSTVO)
• Dva izvora moći menadžera/lidera:
1) Moć pozicije
a) moć nagrađivanja
b) moć kažnjavanja
c) legitimnost moći pozicije
2) Lična moć
a) ekspertska moć
b) harizmatska moć
3. VOĐSTVO (LIDERSTVO)
• ČETIRI STILA VOĐSTVA (LIDERSTVA)
VIŠE BRIGE ZA LJUDE
NEGO ZA
DUŽNOSTI/ZADATKE
BRIGA I ZA LJUDE I ZA
DUŽNOSTI/
ZADATKE
ODSUSTVO BRIGE I ZA
LJUDE I ZA ZADATKE
VIŠE BRIGE ZA ZADATKE
NEGO ZA LJUDE
4. USPOSTAVLJANJE SISTEMA
KONTROLE (MONITORINGA)
•
•
1)
2)
3)
4)
Monitoring jeste proces kontrole performansi i
preduzimanja korektivnih akcija kada su potrebne,
da bi se obezbedilo ostvarenje željenih ciljeva.
Postoje četiri elementa kontrolnog procesa:
Određivanje ciljeva
Merenje rezultata
Upoređivanje ostvarenih rezultata sa ciljevima
Preduzimanje korektivnih mera
TIPOVI MONITORINGA
1) Monitoring rezultata (planirani vs.
ostvareni rezultati, input-output
poređenja i banchmarking)
2) Monitoring procesa
3) Monitoring konteksta
4) Monitoring uticaja
KONCEPCIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
doc dr Predrag Cvetičanin
01.11.2012
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
•
•
•
•
Upravljati znači:
donositi kvalitetne odluke
sprovoditi te odluke
Pošto živimo u okruženju koje se stalno menja
moramo da odlučujemo kako da delujemo.
• Svaka promena je istovremeno i šansa i
opasnost i oba ta aspekta nam stvaraju
probleme.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
Promene
Problemi
Upravljanje
Donošenje odluka
Sprovodjenje odluka
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
• Razlika izmedju uspešnih i neuspešnih
organizacija je u tome što one prve uspešno
rešavaju probleme i efikasno sprovode
rešenja, dok ove druge ili izbegavaju da se
suoče sa problemima ili donose loša rešenja ili
pak donose dobra rešenja koja neefikasno
sprovode.
• Nema svrhe donositi izuzetno dobru odluku, a
zatim je ignorisati. Isto tako je besmisleno
sprovoditi lošu odluku.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
Šta nam se dešava i kakvi su najverovatniji ishodi u pojedinim slučajevima
Sprovodi se
-
+
Ne sprovodi
se
0
-
Loša odluka
Dobra odluka
Umesto loših doneti dobre odluke
Dobre odluke
efikasno sprovoditi
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
• Posebno je važno razumeti da kvalitet odluka i njihovo
efikasno sprovođenje regulišu nesaglasni faktori.
• Ono što omogućava organizaciji da donese izuzetne
odluke narušava efikasnost sprovođenja tih istih odluka,
i obrnuto, ono što povećava efikasnost sprovođenja
narušava donošenje kvalitetnih odluka.
• Demokratija – dobre odluke, teško sprovođenje
• Totalitarizam – lako sprovođenje katastrofalnih odluka
• Demokratura – dobro upravljanje zahteva demokratiju
pri donošenju odluka i diktaturu za vreme sprovođenja.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
•
Za ODLUKE možemo da kažemo da su kvalitetne
ako organizacija zahvaljujući njima postaje
efektivna i efikasna, i kratkoročno i dugoročno.
• Da bismo to postigli potrebne su nam četiri
upravljačke uloge:
1. P (producing results, performing) - proizvođenje
rezultata ili vršenje usluga – ova uloga čini
organizaciju kratkoročno efektivnom.
2. A (administering) – administriranje – ova uloga se
odnosi na sistematičnost, organizovanost kojima
stvarano poželjne ishode uz minimum neophodnih
resursa. Ova uloga čini organizaciju kratkoročno
efikasnom.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
3. E (Enterpreneurship) – preduzetništvo – koje
odgovara planiranja na proaktivan način. To
predstavlja današnju pripremu za očekivanu
sutrašnjicu. Proaktivne organizacije su dugoročno
efektivne.
4. I (Integrating) – integrisanje – što podrazumeva
promenu organizacione kulture od mehaničke u
organsku, gde postoji visok stepen međusobne
saradnje i razmene ideja i gde se ostvaruju
sinergetski efekti. Ova uloga čini organizaciju
dugoročno efikasnom.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
ULOGA
OMOGUĆUJE
ORGANIZACIJI DA BUDE
Proizvođenje rezultata (P)
Administriranje (A)
Preduzetništvo (E)
Integrisanje (I)
Efektivna (kratkoročno)
Efikasna (kratkoročno)
Efektivna (dugoročno)
Efikasna (dugoročno)
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
• Ove uloge su međusobno nesaglasne:
• Uloga proizvođača rezultata (P) sprečava
preduzetničku ulogu (E) i obratno, a suprotna
je i administrativnoj ulozi (A).
• Administriranje (A) i preduzetništvo (E) takođe
nisu saglasne uloge, dok su preduzetništvo (E)
i integrisanje (I) suprotne uloge.
KONCEPIJA KULTURNOG
MENADŽMENTA ISAKA ADIDŽESA
E
I
P
A
“USAMLJENI JAHAČ” (P_ _ _)
• Ovi tipovi osoba se najčešće promovišu u menadžera
ili šefa zato što su se pokazale kao izuzetni
proizvođači rezultata. To su osobe koje izuzetno
mnogo rade i posvećene su poslu. Međutim kada ih
stavite u situaciju da upravljaju drugim ljudima to
nije dovoljno.
• Usamljeni jahač radi mnogo, ali nema običaj da
delegira zaduženja. Ovaj tip menadžera ne drži
sastanke, ne obučava nikoga i nema dugoročnih
planova.
“BIROKRATA” (_ A _ _)
• Drugi stil lošeg upravljanja se javlja u
situacijama kada se od četiri uloge izvodi samo
uloga administriranja.
• Birokrata dolazi na posao i odlazi sa posla
tačno na vreme i njegovi podređeni čine to
isto – a šta rade u međuvremenu to nije bitno.
• On kontroliše organizaciju jako dobro i vodi je
pravo u katastrofu. Organizacija ide ka svom
krahu, ali “tačno na vreme”.
“PALIKUĆA” (_ _ E _)
• “Palikuća” je osoba koja stalno kreira nove
ideje i projekte, uvek je spremna da uđe u rizik
i opsednuta je promenama. Za palikuću se
nikad ne zna kad dolazi i kad odlazi s posla.
• Od svega rečenog ili dogovorenog njegovi
saradnici sprovode vrlo malo, jer iz iskustva
znaju da će palikuća uskoro promeniti svoje
namere i zahteve.
“SUPER – SLEDBENIK” (_ _ _ I)
• Super sledbenik želi slaganje, sličnost, prihvatanje i
situacije bez konflikata. On je pojedinac sa
“političkim instinktom” koji govori: “Gde biste želeli
da idete?” “Dozvolite da Vas tamo ja povedem”.
• On se ponaša kao jegulja koja se izmigolji iz svake
neprijatne situacije.
• On poznaje prikrivene tokove organizacione moći i
provodi dosta vremena razmišljajući o njima i
skicirajući njihove promenljive odnose i smerove.
NE SAVRŠENI MENADŽER
NEGO KOMPLEMENTARNI TIM
• Pojedinačno svi smo mi manje ili više loši
menadžeri i uglavnom se razlikujemo po stepenu i
pravcu zastranjivanja u šablone lošeg upravljanja.
• Ono što je neophodno za donošenje kvalitetnih
odluka nisu savršeni pojedinci nego
komplementarni tim – u kome se donose najbolje
odluke, ne uprkos tome što su ljudi različiti, nego
zahvaljujući tome što su ljudi različiti.
PREDVIĐANJE USPEHA
ORGANIZACIJE
•
Uspeh predstavlja odnos energija koje se troše na
spoljašnji i unutrašnji menadžment.
• Da bismo na vrlo jednostavan način analizirali bilo
koji sistem, treba da ispitamo:
1. Da li su strane koje su uključene u donošenje
odluka zastupljene sa komplementarnim (PAEI)
stilovima i da li se međusobno poštuju?
2. Ko su strane čija nam je saradnja potrebna za
sprovođenje odluka i da li one imaju poverenja
jedna u drugu?
• Na osnovu toga možemo sa velikim stepenom
pouzdanosti proceniti izglede na uspeh jedne
organizacije.
MARKETING U UMETNOSTI
doc dr Predrag Cvetičanin
01.11.2012
MARKETING U UMETNOSTI
• Izvorno značenje engleske reči marketing je: staviti
na tržište.
• Marketinška orijentacija preduzeća znači da se sve
poslovne odluke donose polazeći od ekonomskih
zakonitosti ponude i tražnje, odnosno od ponašanja
kupaca.
• Nekadašnju proizvodnu orijentaciju preduzeća sve
više zamenjuje tržišna, marketinška orijentacija.
• Bitna je svest o tome da obim prodaje ne zavisi samo
od obima tržišta, već i od stepena korišćenja tog
tržišta.
MARKETING U UMETNOSTI
• Menadžer u kulturi mora da planira, organizuje, vodi i
evaluira marketinške strategije i strategije
prikupljanja sredstava (fundraising) u pokušaju da
maksimalizuje resurse koji će omogućiti organizaciji
da ostvari svoje ciljeve.
• Marketing i fundraising su sredstva da bi se ostvarili
vizija, dugoročni ciljevi i rezultati organizacije.
• Utoliko, marketinški plan mora da proizađe iz
strateškog plana organizacije, tj iz njene misije, vizije,
dugoročnih ciljeva, strategija, itd....
MARKETING U UMETNOSTI
• Marketing se često meša sa različitim
promocionalnim aktivnostima koje organizacija
preduzima ili sa prodajom, ali to u stvari nije
marketing.
• Marketing je proces planiranja i sprovođenja
koncepcije, promocije i distribucije ideja, dobara i
usluga koji omogućava uspostavljanje razmene
(exchange) koja zadovoljava individualne i
organizacione ciljeve.
• Marketinška orijentacija podrazumeva poznavanje i
usvajanje perspektive potrošača.
MARKETING U UMETNOSTI
•
1)
2)
3)
•
•
Tri pristupa marketingu – tri marketinške orijentacije:
Orijentacija ka proizvodu (product orientation)
Orijentacija na prodaju (sales orientation)
Orijentacija ka potrošaču (consumer orientation)
podrazumeva sistematsko istraživanje potreba i želja
potrošača, njihovih percepcija, stavova, preferencija i
zadovoljstava.
To međutim ne znači da umetnička organizacija mora da
povlađuje svim željama potrošača (ma kakve one bile).
Upoznavanje onoga što potrošači žele je početak
marketinške strategije koja podrazumeva pristup potrošaču
na takav način, koji uvažava njegove/njene potrebe, makar
u toj meri da vaš proizvod “spakujete” tako da izgleda
privlačan potrošaču.
MARKETING U UMETNOSTI
• Menadžeri koji se bave marketingom pokušavaju da
dovedu do podudaranja između potreba i želja
publike, na jednoj strani i proizvoda i usluga, koje
nudi organizacija, na drugoj strani.
• Oni koji se bave marketingom, potrebe definišu kao
“nešto što nedostaje, a što je neophodno fizičko,
psihološko ili socijalno blagostanje neke osobe”.
• Želje se, pak, definišu kao “nešto što nedostaje, a
poželjno je ili korisno” (želje kao specifikacije potreba
– Coca Cola, pica, rock’n’roll koncert)
• Funkcionalno i psihološko zadovoljstvo potrošača.
MARKETING U UMETNOSTI
•
Potrebe i želje se zadovoljavaju kroz proces
razmene (exchange) koji se uspostavlja kada “dvoje
ili više pojedinaca, grupa ili organizacija daju jedni
drugima nešto od vrednosti da bi zauzvrat dobili
nešto od vrednosti”
• Svaka od strana u razmeni mora:
a) želeti da učestvuje u razmeni
b) verovati da je dobila više od onoga što je dala
c) biti sposobna da komunicira sa drugim stranama u
razmeni.
MARKETING U UMETNOSTI
•
1)
2)
3)
Uspešnost procesa razmene zavisi od četiri
zadovoljstva/koristi (utilities): forme, vremena i mesta i
posedovanja.
Zadovoljstvo formom (zadovoljstva koje kupac dobija
od fizičkih karakteristika proizvoda – stil, boja, oblik,
funkcija)
Zadovoljstvo vremenom i mestom (biti u mogućnosti
da učinite dostupnim proizvode i usluge u to vreme i
tamo gde ih potrošač želi)
Zadovoljstvo posedovanjem (zadovoljstvo koje
proizilazi iz posedovanja ili upotrebe produkta ili usluge
– stalno mesto u sali, suveniri, programi, itd)
MARKETING U UMETNOSTI
• Marketing mix (4 Ps – product, price, place,
promotion)
• Marketing mix predstavlja kombinaciju aktivnosti
koja uključuje proizvod, cenu, mesto i promociju koje
organizacija preduzima da bi obezbedila zadovoljstvo
potrošačima na određenom tržištu
• Marketing mix je deo sveukupne strategije
organizacije i u krajnjoj liniji proizilazi iz strateškog
plana organizacije.
• Promocionalni aspekti marketinškog miksa su
najuočljiviji, pa se zato oni često brkaju sa
marketingom u celini.
FAZE U MARKETINGU
KULTURIH PROGRAMA
1. ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA
•
•
istraživanje publike i nepublike - ciljnih grupa (pored
istraživanja kulturnih potreba i kulturnog nivoa
publike, osnovni akcenat istraživača propagandiste
je na motivaciji i karakteristikama ličnosti i grupa.
Otkrivši kada i kako određena ličnost ili društvena
grupa mogu biti motivisani, otkriva se u suštini i
sadržaj buduće animatorske reklamne poruke)
istraživanje drugih oblika ponude
programa/proizvoda iste vrste
FAZE U MARKETINGU
KULTURIH PROGRAMA
•
ODREĐIVANJE OPŠTE KONCEPCIJE MARKETINGA
(suštine, ciljeva i duha reklamne akcije)
• utvrđivanje idejne koncepcije (slogan mora da
rezimira opštu koncepciju marketinga – suštinu
vrednosti ciljnih grupa kojima se obraća)
• utvrđivanje likovne koncepcije (lettering, logo, znak
– moraju biti jasni, originalni i lako prepoznatljivi –
boje: purpurna, zlatna srebrna i crna za elitne
institucije; plava, zelena, žuta boje institucija koje
žele da ostvare široku popularnost)
FAZE U MARKETINGU
KULTURIH PROGRAMA
2. ODREĐIVANJE STRATEGIJE REKLAMNE KAMPANJE
• Koncepcija reklamne kampanje polazi od toga
da reklama treba da ponudi ne proizvod (znači
ne konkretnu predstavu, koncert, knjigu, film),
već način života i mišljenja (znači motivaciju za
kupovinu)
• planiranje oblika (plakat, program, slajd, spot)
• planiranje dinamike odvijanja marketinškog
programa – medija plan
• planiranje koncepta public-relations programa;
FAZE U MARKETINGU
KULTURIH PROGRAMA
3. REALIZACIJA TOTAL DESIGN-A INSTITUCIJE,
PROGRAMA I PROIZVODA, SVIH REKLAMNIH
SREDSTAVA
•
•
realizovanje public relations programa (neplaćene
reklame - adresari)
konferencije za štampu, promocije, kontakti
4. REALIZACIJA JAVNOG OGLAŠAVANJA PROIZVODA/
PROGRAMA – PRED-NAJAVA
•
•
sistemom masovnih medija (novinski oglas, TV spot,
radio-džingl)
javnim oglašavanjem u gradovima (plakatna mesta,
oglasi u gradskom transportu, deljenje letaka....)
FAZE U MARKETINGU
KULTURIH PROGRAMA
5. INFORMATIVNO-ANIMACIONI I REKLAMNI PROGRAM
TOKOM PLASIRANJA PROGRAMA/PROIZVODA NA
TRŽIŠTU
• nastavak medijskog i drugog oglašavanja,
• nastavak realizovanja public relations programa
(korišćenjem tribina, savetovanja, izložbi,
performansa, primenom animacionih metoda i
tehnika).
KULTURNA ANIMACIJA
doc dr Predrag Cvetičanin
01.11.2012
KULTURNA ANIMACIJA
• Publiku čini samo mali deo stanovništva, a stvaraoci
programa su samo profesionalni umetnici - Brojni umetnici,
umetnička udruženja, grupe i institucije nude svoje programe
koji su formalno svima dostupni, ali u kulturnoj javnosti
učestvuje, u svojstvu publike mali deo ljudi, a stvaraoci
programa su, po pravilu, samo profesionalni umetnici.
• Animacija – oblik delovanje među tradicionalnom
nepublikom - Stoga je animacije postala neophodan oblik
posredovanja (medijacije) između ljudi i umetnosti, oblik
delovanja među tradicionalnom nepublikom, akcija koja ima
«relacijsko svojstvo», jer predstavlja ukupnost delovanja
«kojima se uspostvalja živ odnos između primaoca i kulturnih
aktivnosti». (Mišel Simono)
KULTURNA ANIMACIJA
• Animacija kao težnja ka razvijanju kulturnih potreba se
razlikuje od menadžerskog posredništva kome je
komercijalni rezultat osnovni cilj
• Koncept animacije kao kreativnog posredništva, razlikuje
se od menadžerskog, tržišnog posredništva kome je
prodaja, tj. komercijalni rezultat osnovni cilj.
• Koncept animacije podrazumeva kompleksnu
organizaciju i vođenje kulturne akcije prilikom
prikazivanja svakog programa – izložbe, koncerta,
pozorišne predstave, itd, bilo da se radi o redovnoj
delatnosti odgovarajućih institucija kulture ili o
povremenim i specijalnim programima i manifestacijama.
KULTURNA ANIMACIJA
• Tako, recimo, pozorišnu predstavu prati veliki broj dodatnih
akcija: izložbe (o autoru ili pozorištu koje izvodi predstavu),
filmovi (o periodu na koji se radnja odnosi, filmovane verzije
dramskog teksta, biografski i dokumentarni film o autoru,
pozorištu i sl.); slajd i zvučna projekcija, informativni
materijal – program i plakat predstave, razgovori posle
predstave itd.
• Time se pred animaciju kao obrazovno-kulturnu delatnost
postavlja zahtev za razvijanjem potrebe za produbljivanjem
znanja i razvijanjem senzibiliteta, a manje za proširivanjem
obima znanja i sticanjem erudicije (u šta lako može da se
pretvori nestručno vođena animatorska akcija i time, kao
edukativni program, počne da odbija umesto da privlači
potencijalnu publiku.)
SOCIO-KULTURNA ANIMACIJA
• Faze u procesu socio-kulturne animacije
• Proces animacije ima četiri faze:
1) Proces otkrivanja problema (socio-kulturološko
istraživanje);
2) proces stvaranja grupe, uspostavljanja
komunikacije;
3) stvaralački proces (rad na jednom kolektivnom
ostvarenju);
4) dalji život ostvarenja – animacija putem tog
dela
OBLICI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
• Oblici kulturne animacije – animacija-priprema
(preanimacija); edukativna animacija; stvaralačka animacija i
svečarska animacija (animacija-proslava)
• Animacija-priprema, «preanimacija» - Ovaj oblik animacije
ima za cilj da stvori novu publiku, informacijom, buđenjem
interesovanja za određeno umetničko delo ili rad određene
institucije, posebno aktivnostima koje prethode gledanju dela,
popularišu ga, ali njemu samom nisu imanentne. Osnovna
razlika između preanimacione akcije i klasične propagandne
akcije se ogleda u tome što kvalitet preanimacione akcije leži
u senzibilizaciji, odnosno razvijanju kod ljudi osećanja
sklonosti prema određenoj umetnosti ili određenom delu, dok
klasična propagandna akcija, pre svega, daje informaciju i
deluje na već formiranu publiku.
OBLICI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
•
Edukativna animacija – Jedan od osnovnih
problema sa kojima se suočavaju kulturni radnici u
praksi, jeste nedovoljno znanje potencijalnih
gledalaca ili učesnika neke kulturne akcije ili
programa. Zbog toga je neophodno u radu s
publikom i nepublikom u jednoj sredini organizovati
takve oblike animacije kojima se učesnik programa
uvodi u problematiku dela i istovremeno upoznaje
tehnike umetničkog stvaranja i izražavanja, uči
kodove i simbole različitih medija, uslovljenosti itd.
.
OBLICI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
•
•
Stvaralačka animacija – ne samo što se animacijom
nastoji da se uspostavi interesovanje ljudi za umetnost,
već se i sam umetnički rad koristi kao metod animiranja
ljudi za prihvatanje novih estetskih i kulturnih
vrednosti.
U tom cilju se realizuju kolektivni umetnički projekti, u
okviru kojih je uloga animatora samo uspostavljanje
koordinacije, grupne kohezije, a u manjoj meri i
rukovođenje, i to više u smislu pružanja neophodnih
tehničkih i stručnih znanja za realizaciju projekta, no
režiranja, davanja nacrta i slično, učesnicima, koji bi u
tom slučaju bili puki izvođači.
OBLICI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
•
•
Svečarska animacija (animacija-proslava) – Najčešće
animacioni projekt ima kao svoj krajnji cilj organizovanje
velike proslave, koja je, sama po sebi, izuzetno pogodna za
animiranje što većeg broja stanovnika jedne sredine, ili
radnika nekog preduzeća, ili učenika, da uzmu učešća u
njenoj pripremi i izvođenju. U tu svrhu koristi se otvoreni
prostor – trga, parka, rečne obale ili gradskih ulica, jer se
time omogućuje uključivanje i ostalih ljudi, onih koji nisu
uzeli učešća u pripremi.
Oblici animacije bi trebalo da predstavljaju jedan sistem Preanimacija, edukativna animacija, stvaralačka animacija i
svečarska animacija, ta četiri oblika animacione delatnosti,
mogu, i trebalo bi, da predstavljaju jedan sistem, posebno
kada je reč o permanentnoj i dugoročnoj animaciji, koja
jedino ima smisla i može da ostvari rezultate u određenoj
sredini.
TIPOVI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
• Tipovi animacije prema ciljnoj grupi – Animacioni projekti
mogu se razlikovati i prema osobama kojima su namenjeni i
tada najčešće mogu biti:
• Projekti usmereni prema svim stanovnicima lokalne
zajednice – totalna animacija;
• projekti namenjeni određenim starosnim grupama – dečiji
projekti, omladinski projekti, projekti namenjeni ljudima
trećeg doba – starijim osobama
• projekti namenjeni određenim društvenim grupama,
najčešće marginalnim: domaćicama, nezaposlenima,
radnicima iz drugih zemalja/sredina, invalidima,
hendikepiranima, itd
• Projekti namenjeni određenim etničkim grupama u cilju
očuvanja njihovog kulturnog identiteta (Romi, Vlasi, itd)
TIPOVI SOCIO-KULTURNE
ANIMACIJE
• Kratkoročna i dugoročna animacija - Po trajanju, animacija može
biti kratkoročna (jedan projekat u jednoj sredini) ili dugoročna.
• Metodi animacije – u zavisnosti od samog oblika animacije i
programa njegovog realizovanja, odrediće se i metod realizacije,
koji može biti:
• paternalistički – u okviru koga se animator postavlja kao
rukovodilac, savetodavac itd. Ovaj oblik animacije čest je u
slučajevima kada je animator istovremeno i umetnik;
• direktivni – u okviru koga animator i dalje ostaje osnovni
činilac koji usmerava rad grup, ali ne dominira i ne nameće
rešenja – u radu sa decom;
• učesnički – koji omogućava ravnopravnu saradnju svih članova
grupe, a animator je samo koordinator (ili adminstrator grupe)
– jedan od članova grupe.
LITERATURA:
• LITERATURA: Milena Dragićević-Šešić i
Branimir Stojković: «Kultura – menadžment,
animacija, marketing», drugo dopunjeno
izdanje, Clio, Beograd, 1996. godine, str. 2141; 77-90 i 103 -128