Transcript Образовање-Васпитање

Obrazovanje
Vaspitanje
Nastava
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4
Obrazovanje
Proces sticanja i usvajanja sistema
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
znanja, formiranja praktičnih umenja
i navika, formiranja pogleda na svet i
psihofizičkog razvoja.
1
2
4
Jedinstvo znanja i sposobnosti
Obrazovan je onaj ko poseduje oba
kvaliteta
Znanje
• Hitopadeša: „Od svih dobrih stvari znanje je
najbolje:
što1011
ga niko ne može ukrasti,
0011 0010
1010 1101 zato
0001 0100
zato što ga niko ne može kupiti, zato što je
neuništivo“.
• „Sistem činjenica i generalizacija (saznanja,
pojmova, pravila, zakona o prirodi, društvu i
čoveku) koje su učenici shvatili, usvojili i
trajno zadržali u svojoj svesti i koje umeju
primeniti u praksi“.
• Znanje svakog školskog sistema, pa i društva
kao celine u funkciji je ostvarivanja ciljeva
obrazovanja.
1
2
4
Vrste znanja
Prema Rasel-u:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
•
•
•
•
•
•
•
znanje činjenica,
znanje opštih veza među činjenicama,
teorijsko znanje,
praktično znanje,
opšte znanje,
individualno znanje,
znanje putem opisa i dr.
1
2
4
Kvalitet znanja:
Zavisno od stepena ovladanosti znanje
može biti različitog kvaliteta.
• nivo prepoznavanja,
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
• nivo reprodukcije,
• nivo shvatanja,
• nivo operativnog znanja,
• nivo kreativnog (stvaralačkog) znanja.
1
2
4
Nivo prepoznavanja
Karakteristike: Znanje na stepenu prepoznavanja obuhvata najosnovnija
znanja: znanje činjenica, pojmova, principa, pravila, ali samo do nivoa
na kome učenik uz pomoć nastavnika može da ih se priseti ili da ih
prepozna
među
odgovorima. Znači, učenik na ovom nivou
0011
0010 1010
1101ponuđenim
0001 0100 1011
stiče predstavu o pojmovima, prepoznaje predmete koji u sebi sadrže
taj pojam, zna da ga verbalno imenuje i simbolički zapiše. To je najniži
nivo u hijerarhiji kvalitativnog rasporeda znanja.
Podkategorije:
1.1. Upoznati pojedinosti sadržaja (pojmove, činjenice, pravila, pojave):
• steći predstavu o pojmovima prirodnog broja,
• prepoznati predmete (crteže) koji u sebi sadrže pojam,
• u nizu ponuđenih odgovora prepoznati traženi podatak, pravilo, princip
1.2. Imenovanje pojedinosti sadržaja (verbalno i neverbalno):
• verbalno imenovanje pojmova prirodnog broja, svojstva operacija i
relacija,
• neverbalno (simboličko) zapisivanje pojmova, procesa, pravila.
1.3. Znanje značenja pojedinosti sadržaja:
• značenje broja, relacija i operacija prepoznati putem percepcije i
brojanja,
• znati značenje verbalnih i neverbalnih simbola.
1
2
4
Primeri
1. Date brojeve napiši rečima:
592 ______________________________________________________;
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
320 ______________________________________________________;
800 ______________________________________________________.
2. Brojeve napisane rečima zapiši ciframa:
šest stotina pedeset sedam _________________;
petsto dva _________________;
dvesta četrdeset _________________;
hiljadu _________________.
3. Imenuj članove u sledećoj jednakosti:
Broj 124 je _______________________________;
broj 2 je _________________________________;
1
broj 62 je ________________________________.
1
2
4
23
4
5
Primeri
4. Zaokruži slovo pored svojstva kome odgovara data jednakost:
623  214  214  623
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
a) združivanje sabiraka;
b) zamena mesta činilaca;
c) množenje zbira brojem;
d) zamena mesta sabiraka.
5. Bez računanja poveži zapise koji imaju jednaku brojevnu
vrednost:
5  6  7
7  6  3
4  8  2
3  4  5
3  4  5
4  8  2
5  6  7 
7  6  3
1
2
4
Primeri
6. Podvuci sve zapise koji predstavljaju nejednačine:
0011 0010
1101
0001
a ) x1010
 124
 181
; 0100 1011
b) 211 x;
c) x  487;
d ) 623  x  722.
1
2
7. Upiši u kvadratić slovo T pored jednakosti kojoj odgovara svojstvo
združivanja sabiraka:
225 175  2  225 2  175 2
124 211  322  124 211 322
24  3  6  24  3  6



4
Nivo reprodukcije
Karakteristike: Znanje reprodukovanja naučenog podrazumeva znanje činjenica, pojmova,
principa, pravila koja učenik može da reprodukuje, ali bez dubljeg ulaženja u njihovo
značenje. Povezuje naučene pojmove u okviru naučenog pravila s konkretnim
predmetima, ali još ne razume ta pravila. Zna logiku povezivanja delova sadržaja u
celinu.
verno
svojim
rečima
obrazloži činjenice, uzroke, posledice i zaključke.
0011
0010Zna
1010
1101
0001
0100da
1011
Podkategorije:
2.1. Znati pravila povezivanja činjenica građe u celinu:
• povezuje naučene pojmove u okviru naučenog pravila (o relacijama i operacijama) s
konkretnim predmetima, ali još ne razume ta naučena pravila,
• zna pojmove, činjenice, principe, pravila i može da ih reprodukuje na reprezentativnim
primerima, ali bez dubljeg ulaženja u njihovo značenje.
2.2. Znati metode klasifikovanja delova sadržaja pri stvaranju celine:
• znati načine formiranja klasa jednakobrojnih skupova pri obrazovanju konačnog niza
prirodnih brojeva,
• znati postupak nastanka višecifr. broja pomoću brojevnih klasa (jedinice, hiljade,...),
2.3. Znati smisao, logiku povezivanja delova sadržaja u celinu:
• znati logiku zapisivanja brojeva pomoću cifara u dekadnom brojevnom sistemu,
• znati logiku ređanja prirodnih brojeva u konačan brojevni niz,
• znati logiku pridruživanja brojeva tačkama brojevne prave.
2.4. Znati pismeno ili usmeno objasniti gradivo prema "originalu":
• znati verno obrazložiti svojim rečima ili navođenjem primera, činjenice, povezanost
činjenica, uzroke, posledice i zaključke,
• koristiti stečena znanja za rešavanje poznatih (šablonskih) zadataka, ali ne i kod
rešavanja sasvim novih i nepoznatih.
1
2
4
Primeri
1. Napiši broj koji ima:
5S 0D 0J ____________;
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
4S 2D 0J ____________;
7S 8D 3J ____________;
6S 0D 3J ____________;
80J ____________;
1H 0S 0D 0J _________.
2. U kvadratić upiši jedan od znakova <, > ili = tako da jednakosti ili
nejednakosti budu tačne:
120 210
7S 8D 0J 780
399 400.
3. Izračunaj:
1
348  278 
183 : 3 
2
4
964  399 
1000 394 
Primeri
3. a) Izračunaj množenjem zbira brojem:
40  3  2  _________________________________________;
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
b) Deljenjem razlike brojem izračunaj:
381 90 : 3  _____________________________________.
4. Iskaži rečima svojstva napisana pomoću slova:
a) a  b  b  a
_______________________________________________________
_________________________________________________________
b) a  b  c  a  c  b  c
________________________________________________________
__________________________________________________________
1
2
4
Primeri
6. Za dati tekstualni zadatak zaokruži slovo pored datih izraza koje mu
odgovara, a zatim izračunaj njegovu vrednost:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
Knjižara je naručila 832 sveske. Dobila je 4 kutije po 138 svezaka.
Koliko još svezaka treba da dobije?
a) 832  138  4 
b)
832 138  4 
c)
832  138 : 4 
1
2
4
7. Olakšaj sledeća izračunavanja koristeći svojstvo stalnosti zbira i
razlike:
498 236  __________
__________
__________
__________
__________
_;
218 199  __________
__________
__________
__________
__________
__ .
Znanja na nivou prepoznavanja i
reprodukcije su osnovna znanja i
predstavljaju minimum znanja
koja treba da poseduje svaki
učenik.
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4
Nivo shvatanja
Karakteristike: Znanje koje uključuje shvatanje je prvi nivo na kome
se sadržaji usvajaju s razumevanjem. Na ovom nivou učenik zna
puteve, načine, metode prevođenja naučenih sadržaja iz jednog u
0011
0010 područje:
1010 1101 0001
0100 u
1011
drugo
iz opisa
crtež, ilustraciju, shemu, grafikon,
model, matematičke simbole itd. Zna da tumači sadržaje, odnosno
da ih redefiniše i da uviđa ono što je neobično u njima.
Podkategorije:
3.1. Prevođenje naučenih sadržaja iz jednog u drugo područje:
• znati puteve, načine, metode prevođenja matematičkih sadržaja iz
opisa u crtež, ilustraciju, grafikon, shemu, model itd.,
• znati prevođenje matematičkog verbalnog sadržaja u formu
matematičke simbolike i obratno.
3.2. Tumačenje sadržaja:
• znati drugačije posmatranje sadržaja (sposobnost redefinisanja),
• znati uočiti skriveno značenje nekog podatka (sposobnost
uviđanja neobičnog),
• znati prema tezama verno izložiti činjenice, izvesti posledice i
zaključke.
1
2
4
Primeri
1. Pročitaj i zapiši rečima nazive brojeva predstavljene sledećim
zapisima:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
6  100  0  10  0  1
8  100  0  10  5  1
3  100  4  10  0  1
2 100  7 10  9 1
1
2
2. Izračunaj proizvod zapisujući trocifreni broj kao zbir njegovih
stotina, desetica i jedinica:
4
156
5 
_______________________________________________________
_______________________________________________________
Primeri
3. Napiši pomoću slova:
a) svojstvo združivanja činilaca _______________________________;
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
b) svojstvo deljenja zbira brojem _______________________________.
4. Proizvod dva broja je 240. Koliki će biti proizvod ako se:
a) Jedan činilac poveća 4 puta?
________________________________________________________
b) jedan činilac poveća 2 puta, a drugi smanji 6 puta?
________________________________________________________
4. Sastavi tekst zadatka za datu jednačinu, a zatim je reši:
132 : a  6
1
2
4
Tekst:______________________________________
____________________________________________
Rešenje jednačine:
Vidi zadatke sa dijagramima i drvetima
Nivo operativnog znanja (uopštavanje i primena)
Karakteristike: Znanje uopštavanja (generalizacije) je viši stepen saznanja
s razumevanjem i započinje znanjem načina, pravila povezivanja
činjenica i delova sadržaja u celine, pri čemu treba poznavati i metode
0011
0010 1010 1101
0001
0100o1011
klasifikovanja,
ako
se radi
sličnim i različitim delovima. Takođe, za
generalizovanje je od značaja i poznavanje logike, smisla u građi pri
stvaranju koherentne celine. U operacionalizaciji znanja značajna je i
primena znanja u praksi, odnosno sposobnost učenika da se naučenim
može služiti u sličnim situacijama.
Podkategorije:
4.1. Poznavanje smisla, logike uopštavanja:
• znati logiku induktivnog načina upoznavanja pojmova,
• poznavati smisao generalizacije pri usvajanju pravila, metoda i zakona
(osobina) računskih operacija,
• izložiti sadržaje logički i s razumevanjem.
4.2. Znati stečeno znanje primenjivati u praksi:
• primenjivati znanje u situacijama sličnim upoznatim,
• znati izdvojiti bitno i apstrahovati sporedno pri izgrađivanju pojmova
prirodnog broja,
• znati logički postupak dolaženja do rešenja zadatka.
1
2
4
Primeri
1. Upiši brojeve 510, 450, 410, 400, 470, 520, 420 i 380 na
odgovarajućim mestima na brojevnoj pravoj:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1. Dužina reke Save je 726 km, a Morava je kraća od nje za 372 km.
Kolika je dužina Morave?
Rešenje: ___________________________________________________
Odgovor: _________________________________________________
__________________________________________________________
3. Na 6 polica u biblioteci se nalazi po 48 paketa knjiga, a u svakom
paketu ima 5 knjiga. Koliko ima ukupno knjiga?
Zadatak uradi na dva načina.
I način: ___________________________________________________;
II način: __________________________________________________.
Odgovor:
1
2
4
Primeri
4. Odredi x iz sledećih jednakosti ne vršeći izračunavanje:
a) 200 30  x  200 x  30  5
x  ________
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
b)
108 x : 6  108: 6  42 : 6
x  ________
5. Izračunaj, a zatim dobijeno svojstvo računskih operacija napiši
pomoću slova:
220  480  _______
480  220  _______
1
2
4
Svojstvo: _________________________________________________;
6. Dati su jednaki proizvodi. Koristeći pravila o stalnosti proizvoda
odredi kako je od jednog proizvoda nastao drugi?
45  20  9  100
Primeri
7. Dva vozača kreću u isto vreme iz dva grada udaljena jedan od
drugog 423km. Prvi se kreće brzinom od 62km na čas, a drugi je za
3 časa
prešao
237km.
Kolika
0011
0010 1010
1101
0001 0100
1011je udaljenost između njih posle 3 sata
vožnje ako:
a) Idu jedan drugom u susret?
Izraz _________________________________________________
Odgovor ______________________________________________
_____________________________________________________.
b) Idu u suprotnim smerovima, udaljavajući se jedan od drugog?
Izraz___________________________________________________
Odgovor_________________________________________________
______________________________________________________.
1
2
4
Nivo stvaralačkog (kreativnog) znanja
Karakteristike: Znanje koje učenici stiču i sposobnosti koje razvijaju
rešavanjem problema smatra se najvišim nivoom u hijerarhiji
kvalitativnog rasporeda znanja. Znanje uključuje razumevanje
problema
i problemske
situacije.
0011
0010 1010
1101 0001 0100
1011 Rešavanje problema podrazumeva
razvoj i primenu sposobnosti kao što su: analiza, sinteza i evaluacija.
Rešavanjem problema u nastavi moguće je razvijati više forme
kreativnog mišljenja, divergentnost i fleksibilnost.
Podkategorije:
5.1. Analiza sadržaja problema i problemske situacije:
• znati uočiti problemsku situaciju i definisati problem,
• raščlaniti problem na poznate elemente (pretpostavke), otkriti odnose
među njima i način povezivanja.
5.2. Sinteza elemenata problema u celinu:
• znati objediniti elemente u celinu (izraz, formulu),
• znati logički postupak dolaženja do rešenja problema.
5.3. Evaluacija (procena) rešenja:
• znati izvršiti evaluaciju prema unutrašnjim kriterijumima, tj. izvršiti
proveru tačnosti rešenja,
• znati proceniti šta će se desiti izmenom nekih elemenata u problemu.
1
2
4
1. Odredi najmanji i najveći trocifreni broj kod kojih je zbir cifara
jednak 6, a zatim ih napiši rečima:
0011
0010 1010 1101 0001 0100 1011
________________________________________________________
________________________________________________________
2. Popuni prazna polja tako da zbir u svim redovima i svim kolonama
bude 896.
Primeri
430
351 400
212
1
2
4
Primeri
3. Broj 125 je pomnožen sa 4, a zatim je isti broj pomnožen sa 3, pa su
dobijeni rezultati sabrani. Koliko puta je rezultat veći od broja 125?
0011
0010 1010 1101 0001 0100 1011
________________________________________________________
________________________________________________________
4. Izračunaj zbir svih brojeva treće desetice na najlakši način koji
možeš da pronađeš koristeći svojstva zamene mesta sabiraka i
združivanja sabiraka.
________________________________________________________
________________________________________________________
5. Količine šećera i kafe u jednoj prodavnici razlikuju se za 217 kg. Da
je šećera i kafe bilo po 50 kg više, kolika bi tada bila razlika?
Račun:__________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
Odgovor: ____________________________________________
________________________________________________________
1
2
4
Primeri
6. U buretu je bilo a litara nafte. Prvi dan je potrošeno b litara, drugi
dan c litara manje nego što je ostalo posle prvog dana. Koliko je
litara
drugog
0011
0010nafte
1010 potrošeno
1101 0001 0100
1011dana?
Izraz: ___________________________________________________
Izračunaj vrednost izraza za: a  958l; b  362l; c  195l
__________________________________________________________
Odgovor:________________________________________________
7. Kad bi jedna Milica imala 354 dinara više nego što ima vratila bi
dug od 270 dinara i ostalo bi joj još 150 dinara. Koliko dinara ima
Milica?
Jednačina: ______________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
Odgovor: _______________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
1
2
4
Taksonomski model operacionalizacije ciljeva i zadataka nastave
Grupa
Kategorije
Potkategorije
1.1. Poznavanje pojedinosti
0011 0010 1010 1101
0001 0100 1011
1. Prepoznavanje
1.2. Imenovanje pojedinosti
1.3. Znanje značenja pojedinosti
1.
Reproduktivna
2.1. Znanje pravila povezivanja
2. Reprodukcija
2.2. Znanje metoda klasifikovanja
1
2.4. Znanje objašnjavanja
3. Shvatanje
2.
Produktivna
4. Operacionalnost
5. Kreativno
rešavanje
problema
2
2.3. Znanje logike povezivanja
3.1. Prevođenje
3.2. Tumačenje
4
4.1. Uopštavanje
4.2. Primena
5.1. Analiza
5.2. Sinteza
5.3. Evaluacija
Primenjena znanja, zavisno od
stepena uvežbanosti i svesnosti
mogu biti transformisana u
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
Umenja i navike
1
2
4
• Umenja (veštine) su znanja vežbanjem transformisana
u odgovarajuće radnje.
• Navike su automatizovana umenja.
• Razlika između umenja i navike je u stepenu
uvežbanosti i svesnosti.
• Kod umenja je stepen uvežbanosti niži nego kod
navika, ali je zato svesnost primene znanja, odnosno
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
sposobnost rezonovanja veća.
• Kod navika je obrnuto, viši stepen uvežbanosti, a niži
stepen svesnosti.
• Mnoga znanja koja se stiču u nastavi neophodno je
pretvoriti u umenja i navike, odnosno osposobiti učenike
da stečena znanja umeju da primenjuju u praksi.
• Potrebno je uravnotežiti znanja i umenja, a to spada u
domen povezivanja teorije i prakse u nastavi.
1
2
4
Primer
Sabiranje u hiljadi treba izvoditi redosledom kojim se od
najprostijeg slučaja dolazi do najopštijeg. Kada učenici na
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
odabranim primerima uvežbaju izvođenje pojedinih radnji
i postupaka, odnosno shvate smisao osnovnih postupaka,
postepeno ih treba napuštati i služiti se kraćim. U tom
slučaju znanja su transformisana u umenja. Međutim,
veoma je korisno da se i dalje služe načinom razmišljanja
na kome se zasniva taj postupak, što znači da je svesnost
postupanja prisutna.
Ako se pak taj postupak uvežba do automatizma, može da se
izvodi i usmeno, bez zapisivanja što znači da je umenje
transformisano u naviku koja, kao takva, lako može da se
primenjuje u rešavanju praktičnih zadataka.
1
2
4
Sposobnosti
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4
Kada se govori o sposobnostima u matematičkom
obrazovanju, najčešće se ističu intelektualne
sposobnosti, jer su one osnova za razvijanje svih
ostalih sposobnosti: perceptivnih, praktičnih,
sposobnosti izražavanja i dr.
Značajan je višestruki model Terstona
(Thurstone L. L.) o inteligenciji
(sposobnostima), koji ističe postojanje
0011 0010 1010
1101 0001
0100 1011
sedam
grupnih
faktora sposobnosti:
• Verbalno shvatanje
• Fluencija reči
• Numerički faktor
• Prostorna sposobnost
• Asocijativno pamćenje
• Perceptivna brzina
• Rezonovanje
1
2
4
Verbalno shvatanje je sposobnost jedinke da:
- uspešno rešava zadatke,
0011
0010 1010
1101 zadatka,
0001 0100 1011
- razume
tekst
- verbalno razmišlja,
- razvija i primenjuje misaone operacije.
Fluencija reči predstavlja sposobnost jedinke da brzo i
lako nađe pogodnu reč kad mu ona zatreba, što ne
podrazumeva posedovanje sposobnosti shvatanja, jer
neko može potpuno shvatiti neki problem i naći rešenje
ali, možda ne može brzo da nađe reči kojima će to
izraziti.
Numerički faktor podrazumeva sposobnost brzog i tačnog
obavljanja računskih operacija: sabiranja, oduzimanja,
množenja i deljenja. Nije povezana sa darovitošću, jer
ima ljudi koji su vrlo skromne inteligencije, a brzo i
tačno računaju i obrnuto.
1
2
4
Prostorna sposobnost ogleda se u tome što
pojedinac može brzo i tačno da predstavi
predmete
u 0001
ravni
prostoru i da u mislima shvati
0011
0010 1010 1101
0100i 1011
trodimenzionalni prostor.
Asocijativno pamćenje jeste sposobnost rutinskog
pamćenja više međusobno povezanih pojmova.
Perceptivna brzina jeste sposobnost brzog i tačnog
zapažanja sličnosti i razlika među predmetima i
pojavama.
Rezonovanje je sposobnost logičkog razmišljanja.
1
2
4
Da rezimiramo:
• Intelektualne sposobnosti se ostvaruju u procesu
sticanja znanja kroz dobro planiranu i organizovanu
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
nastavu.
• Znanja i sposobnosti, dve komponente obrazovanja,
međusobno su povezane i uslovljene. Znanja su osnova
za razvoj sposobnosti, a sposobnosti su uslov za sticanje
novih znanja.
• Treba istaći da se na različitim uzrastima sposobnosti
ispoljavaju različito. Kako deca rastu i razvijaju se pod
uticajima različitih faktora, tako dolazi do
diferencijacije i razvoja njihovih posebnih sposobnosti.
• Koliko su sposobnosti značajne za jedinku, Konfučije je
iskazao u jednoj svojoj izreci:
• „Neka te ne zabrinjava ako svet ne zna za tvoje
sposobnosti, ali možeš biti zabrinut ako ih nemaš“.
1
2
4
Vaspitanje
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4
Ako se posmatra sa stanovišta razvoja ličnosti,
vaspitanje je specifičan međuljudski odnos koji
se manifestuje kroz interakciju pojedinca i
socijalne sredine koja utiče na razvoj njegovih
pozitivnih osobina.
Karakteristike:
• Vaspitanje se naročito ostvaruje u školi u okviru
0011
0010 1010odnosno
1101 0001 0100
nastave,
kroz1011
nastavne sadržaje i kroz njihovu
interpretaciju putem različitih oblika rada i nastavnih
metoda.
• Iako programski sadržaji svakog predmeta pružaju
mogućnost za vaspitno delovanje, akcenat se, ipak, više
stavlja na obrazovanje, jer ono podrazumeva sticanje
znanja, umenja i navika, dok se vaspitanjem razvijaju
pozitivne osobine ličnosti i formira pogled na svet.
• Dakle, i vaspitanje ima, takođe, prvorazredni značaj jer
od njega zavisi i ostvarivanje obrazovne funkcije
nastave.
• Prema tome, oba ova pojma čine jedinstven obrazovnovaspitni proces, imaju svoja specifična značenja i
sadržaje, a podjednako su važna i značajna.
1
2
4
Nastava
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4
Planski organizovan proces učenja, u kome
subjekt učenja stiče znanje samostalnim
zalaganjem ili preko drugog subjekta koji
mu ta znanja saopštava (neposredno ili
putem knjiga, kompjutera, televizije i dr.).
Značajne odrednice nastave:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
• interakcijski odnos između individue koja
uči i spoljašnje okolnosti koje na nju utiču
• planska organizovanost učenja, koja se
razlikuje od nenamernog i sporadičnog
učenja.
1
2
4
Osnovne komponente nastave:
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
•
•
•
•
učenik,
nastavnik,
nastavni sadržaj i
nastavna tehnologija.
1
2
4
Učenik
• Glavna komponenta nastave jer zbog njega postoje sve
0011
0010 1010
1101 0001 0100 1011
druge
komponente
(nastavnik, nastavni sadržaj i
nastavna tehnologija).
• On je subjekt, ali i objekt nastave.
• Da bi bio subjekt u nastavi, on mora aktivno da
učestvuje u procesu sticanja znanja, koji se kreće od
prostog zapamćivanja činjenica, sticanja predstava, do
izgrađivanja i formiranja pojmova i logičkog
zaključivanja.
• Tvrdnja da je on i objekt učenja zasniva se na činjenici
da ne poznaje nastavnu materiju i da ne ume didaktički
da organizuje nastavu. Sve to ume nastavnik, i uz
njegovu pomoć učenici učestvuju u planiranju,
realizaciji i evaluaciji nastavnog rada.
1
2
4
Nastavnik
• Veoma važna komponenta u nastavi jer uspostavlja
0011
0010 1010
1101 0001 0100
1011
odnos
sa nastavnim
sadržajem
i učenikom.
• Zadatak nastavnika je da vaspitava, obrazuje i podstiče
razvoj učenikove ličnosti.
• Da bi sve to ostvario, mora da organizuje nastavni
proces u zavisnosti od cilja i zadataka nastave i prema
mogućnostima učenika.
• Dakle, mora da postoji interakcijski odnos između
nastavnika i učenika.
• Takođe, da bi nastavnik imao uspeha u obrazovnovaspitnom radu mora da se saradnički odnosi prema
učeniku, odnosno da prihvata izvesne sugestije učenika,
što znači da postoji obostrani uticaj na didaktičko
oblikovanje sadržaja nastave.
1
2
4
Nastavni sadržaj
• Svojim obimom i redosledom utiče na organizaciju nastavnog
rada i ulogu učenika i nastavnika u nastavi.
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
• On posreduje između nastavnika i učenika, mada je neživa
materija.
• Dakle, između tri komponente nastave: učenika, nastavnika i
sadržaja, postoji uzajamno-povratni uticaj.
• Zbog toga, ne treba precenjivati jednu od njih na račun druge
dve, jer svaka od njih ima značajnu ulogu u nastavnom procesu.
• Takođe, određuje suštinu nastave, ciljeve i zadatke, organizaciju
časa, nastavne metode i način učenikovog učenja.
• Sadržaj nastave se iskazuje kroz nastavni program koji određuje
šta će se učiti, kojim redom i u kojem obimu.
• Pored toga, nastavni program ukazuje na puteve, razloge i ciljeve
učenja. Realizacija programa najviše zavisi od nastavnika, ali i od
sposobnosti učenika.
• Postoje ozbiljni razlozi da se nastavni sadržaji prilagođavaju
osobinama učenika, odnosno da se vrši izrada nastavnih
programa na više nivoa složenosti.
1
2
4
Nastavna tehnologija
• Podrazumeva, prema širem shvatanju koje prihvata savremena
didaktika, organizaciju, nastavne metode i postupke, kao i
0011
0010 1010nastavnih
1101 0001 0100
1011
primenu
sredstava,
uključujući i najsavremenija
tehnička sredstva.
• Tako se govori o kompjuterizaciji nastave, ali se u isto vreme u
nastavi koriste i usmena reč i audio-vizuelne tehnike, kao i neke
druge vrste nastavne tehnologije.
Zbog toga, nastavnu tehnologiju možemo klasifikovati tako da u toj
klasifikaciji razlikujemo sledeće vrste tehnologije:
 usmena reč,
 pismene (štampane) reči,
 posmatranje,
 manipulacijska i operativna tehnika,
 audio-vizuelna tehnika,
 kompjuterizacija,
 multimedijska tehnika.
1
2
4
Kraj!
0011 0010 1010 1101 0001 0100 1011
1
2
4