Prezentacija : Uvod u Informacione sisteme Semaljevic Ivica 13066

Uvod u Informacione sisteme

U ovoj prezentaciji prikazan je sistem prijavljivanja studenata za smestaj u studentski dom.

Uvod u Informacione sisteme Teorijski uvod:

UML ima devet tipova dijagrama: Tipovi dijagrama mogu se podeliti u tri celine koje cine: 1.Strukturni dijagrami 2.Dijagrami ponasanja 3.Dijagrami interakcija

Uvod u Informacione sisteme U strukturne dijagrame spadaju:

    Class diagram (klasni dijagram) Component diagram (dijagram komponenti) Deployment diagram (dijagram razmestaja) Object diagram (dijagram objekata)

Uvod u Informacione sisteme U dijagrame ponasanja spadaju:

(isticu sta se desava u sistemu koji se modeluje)    Activity diagram (dijagram akcija) State Machine diagram (dijagram stanja) Use case diagram (dijagram slucajeva koriscenja

)

Uvod u Informacione sisteme U dijagrame interakcija spadaju:

(pokazuju tok i kontrolu podataka u sistemu)   Colaboration diagram (dijagram saradnje) Sequence diagram (sekvencijalni dijagram)

Uvod u Informacione sisteme

Primer sistema za konkurisanje studenata za smestaj u studentski dom:

Uvod u Informacione sisteme

1.Use case dijagram:

Sastavni delovi Use case dijagrama su: scenariji (use cases) - opisuju situacijama korišćenja sistema; karakteristične sekvence akcija u tipičnim nosioci uloga, "igrači" (actors) - osobe ili veštački entiteti koji učestvuju u scenariju; interakcije - vrste aktivnosti koje se nosioca uloga; vrše u međusobnoj komunikaciji Use case dijagrami se najčešce koriste u komunikaciji izmedu korisnika samog programa i programera u cilju definisanja dogadaja unutar programa.

Dve glavne komponente use case dijagrama su use cases i actors.

Uvod u Informacione sisteme 1.Use case diagram

Uvod u Informacione sisteme

2.Class Diagram (klasni dijagram)

Sistemi su izgradjeni iz objekata, koji mogu biti fizicki, kao sto su kompjuteri, ljudi, osnovni materijali, ili apstraktni, kao sto su informacija ili znanje. Objekti su opisani njihovim osobinama i njihovim vezama sa drugim objektima. Klasa je skup objekata sa istim karakteristikama.

Klasifikacija i grupisanje objekata u klase smanjuje slozenost i broj elemenata kada modeliramo i olaksava opisivanje jos slozenijih sistema. Klase su modelirane i u vezi su jedna sa drugom na dijagramu klase.

Elementi dijagrama su: – klase – veze između klasa generalizacija asocijacija agregacija – paketi – veze zavisnosti između paketa

Uvod u Informacione sisteme

2.Class Diagram (klasni dijagram)

Uvod u Informacione sisteme

Sekvencijalni diagram (dijagram sekvenci)

Uvod u Informacione sisteme

4.Component diagram (dijagram komponenti)

U poslovnom modelu se ovaj dijagram ne koristi direktno; on je deo UML specijalno napravljenog za softverski napraviti inžinjering (kojim se može podrška za poslovni model). Ovi dijagrami prikazuju komponente koje čine sistem i njihove međusobne zavisnosti.

Elementi dijagrama su: 1. Komponente različitog tipa(

Exe, Dll, ActiveX, Applet Database

2. veze zavisnosti izmedju komponenti itd.)

Uvod u Informacione sisteme

4.Component diagram (dijagram komponenti)

Uvod u Informacione sisteme

5.Activity Diagram (Dijagram aktivnosti) 1.Stanja aktivnosti

Dijagram aktivnosti ima izvesne slicnosti sa dijagramom stanja, ali “ stanja ” kod dijagrama aktivnosti se menjaju automatski tj. cim se zavrsi jedno stanje prelazi se na drugo(nije nephodan dogadjaj kao sto je to slucaj kod dijagrama stanja).

Stanja kod dijagrama aktivnosti zovu se stanja aktivnosti ,ili jos jednostavnije, aktivnosti . aktivnosti se mogu podeliti na podaktivnosti. Podaktivnosti se dalje mogu podeliti na akcije, koje se ne mogu dalje deliti; one su prikazane istim simbolom kao i aktivnosti(pravougaonik sa zaobljenim ivicama). Aktivnosti i akcije su povezane putem tranzicija; tranzicije na dijagramu aktivnosti cine kontrolni tok.

Uvod u Informacione sisteme

5.Activity Diagram (Dijagram aktivnosti) 2.Kontrolni tok

Sva sintaksa iskoriscena kod dijagrama aktivnosti(izuzev dogadjaji) moze se primeniti kod kontrolnog toka. Kontrolni tok moze imati zastitu, akcije, i uslove slanja. Uslovi slanja su obelezeni specijalnim simbolom, koji ce biti objasnjen u odeljku” Slanje i primanje”. Na slici je prikazan dijagram aktivnosti sa pocetkom, krajem, i skupom aktivnosti povezanih sa kontrolnim tokom. Simboli za pocetak i kraj su isti kao kod dijagrama stanja. Zastita moze biti primenjena direktno na kontrolni tok ili u kombinaciji sa simbolom odluke. Simbol odluke je prikazan pomocu praznog romba. Na slici pokazan je jedan primer u kome je simbol odluke iskoriscen u modelu koji se ponavlja.

Uvod u Informacione sisteme

5.Activity Diagram (Dijagram aktivnosti) 3.Grananje i povezivanje

Kontrolni tok moze biti razgranat i povezan. Grananje kontrolnog bloka je prisutno kada je on razgranat u nekoliko tokova, pri cemu svaki ima svoje aktivnosti. Ova tehnika se koristi kada se aktivnosti izvrsavaju paralelno sa nekim oblikom sinhronizacije. Sinhronizacija ustvari predstavlja drugi oblik kontrolnog toka tj.sinhronizacija podrazumeva da se radi o povezanom kontrolnom toku.

Uvod u Informacione sisteme

Activity diagram (dijagram aktivnosti)

Uvod u Informacione sisteme

6.Collaboration Diagram (Dijagram saradnje)

Akcenat na kolaboraciji objekata ; Prikazuju interakciju objekata ; Služe za prikaz složenijih interakcija između objekata i njihove medjusobne povezanosti

Uvod u Informacione sisteme

6.Collaboration Diagram (Dijagram saradnje)

Uvod u Informacione sisteme

7.State Machine Diagram (Dijagram stanja)

Stanje je posledica (rezultat) vrednost atributa i veza sa drugim objektima. On specificira kako reaguju objekti koji se nalaze u njegovom okruzenju. Dijagrami stanja obuhvataju zive delove objekata, podsistema i sistema. Oni pokazuju koja stanja objekat moze da ima i kako razliciti dogadjaji mogu da uticu na ta stanja tokom vremena. Dijagrami stanja bi trebali pripadati klasama i na taj nacin bi se mogla jasno identifikovati stanja i skup ponasanja, ali se takodje mogu definisati za neki podsistem ili ceo sistem. Dijagrami pojasnjavaju ponasanje nekog objekta i kako se to ponasanje menja od stanja do stanja. On takodje pokazuje koji dogadjaj menja stanje objekta. Stanje je izrazeno preko vrednosti atributa i veza sa drugim objektima.

Uvod u Informacione sisteme

7.State Machine Diagram (Dijagram stanja) Slika!!!

Uvod u Informacione sisteme

9.Deployment Diagram (Dijagram razmestaja)

Dijagram razmestaja se koristi da konfiguracije uklopiti da se dobije strukturu hardvera. Dijagram istraži kako različite procesorske rešenje. To je pogled na fizičku može detaljno prikazivati raspored komponenti ili mesta grananja procesa (npr. Pokazuje koji programi ili komponente su izvršeni na mestima grananja). Za poslovne modele se ne koriste ovakvi dijagrami ; on je deo UML specijalno napravljenog za modele fizičke arhitekture ili kompjuterske sisteme. Koriste se da pokažu hardversku infrastrukturu sistema koji se projektuje. Elementi dijagrama su: Procesori (mogu im biti dodeljeni procesi), između procesora i uređaja.

Uređaji, Veze

Uvod u Informacione sisteme

9.Deployment Diagram (Dijagram razmestaja)

Uvod u Informacione sisteme

The End

Uvod u Informacione sisteme

Stukturni dijagrami:

1.Dijagrami klase:

Dijagrami klase su iskorisceni za opisivanje objekata I veza sistema.Oni

opisuju strukturu sistema koja je napravljena od klasa I veza.Te klase mogu predstavljati I strukturu informacije,proizvoda,dokumenata ili organizacije.Obuhvataju I opisivanje informacija u okviru informacionog sistema (fizicki clanovi u mehanickim sistemima) ili oni mogu biti iskorisceni za opisivanje objekata u bioloskim sistemima, kao sto je ekosistem.

Uvod u Informacione sisteme

Stukturni dijagrami:

2.Dijagrami komponenti:

Dijagrami komponenti se koristi da bi se konstruisao softver sistema.

Oni ispituju i uvode zavisnosti između komponenata ili između interfejsa komponenata. Komponente UML su fizičke kao što su izvori koda fajlova, biblioteke, dinamičke komponente ili programi koji mogu da se izvrše.Npr. u poslovnom modelu ova vrsta dijagrama se koristi kao deo UML-a koji je specijalno napravljen za softverski inžinjering (tj. kojim se može napraviti podrška za poslovni model.)

Uvod u Informacione sisteme

Stukturni dijagrami:

3.Dijagrami razmestaja:

Dijagram razmestaja se koristi da istraži kako različite procesorske konfiguracije uklopiti da se dobije ispravno i korisno rešenje. To je pogled na fizičku strukturu hardvera. Dijagramom se može detaljno prikazivati raspored komponenti ili mesta grananja procesa (npr.

pokazuje koji programi ili komponente su izvršeni na mestima grananja). On je deo UML-a specijalno napravljenog za modele fizičke arhitekture ili kompjuterske sisteme.

Uvod u Informacione sisteme

Stukturni dijagrami:

3.Dijagrami Objekta:

Dijagram objekata objasnjava i ilustruje skup dijagrama klase. On ustvari predstavlja sliku objekata i njihovih veza u specificnom trenutku vremena. Veze predtavljaju nacine na koji su objekti povezivani i udruzivani. Zato dijagram objekta nije jedinstven vec zavisi od onog ko ga crta.

Uvod u Informacione sisteme

Dijagrami ponasanja:

1.Dijagrami aktivnosti:

Dijagrami aktivnosti sluze za istrazivanje i opisivanje radnog toka, prikazivanje akcija operacija u klasi, slicno kao tradicionalni program dijagram toka. Mogu se koristiti za opisivanje poslovnih procesa, radnog toka u kontekstu organizacije itd. Radni tok moze biti jednostavna operacija, kao sto je uvodjenje reda u nekom sistemu urednosti, ili moze biti slozeniji, kao sto je kontrola proizvodnje i njen razvoj. Dijagram aktivnosti ima izvesne slicnosti sa dijagramom stanja, ali “ stanja ” kod dijagrama aktivnosti se menjaju automatski tj. cim se zavrsi jedno stanje prelazi se na drugo.

Uvod u Informacione sisteme

Dijagrami ponasanja:

2.Dijagrami stanja:

Dijagrami stanja objasnjava kako reaguju objekti koji se nalaze u njegovom okruzenju. Obuhvataju zive delove objekata, podsistema i sistema. Oni pokazuju koja stanja objekat moze da ima i kako razliciti dogadjaji mogu da uticu na ta stanja tokom vremena. Dijagrami pojasnjavaju ponasanje nekog objekta i kako se to ponasanje menja od stanja do stanja. On takodje pokazuje koji dogadjaj menja stanje objekta.

Uvod u Informacione sisteme

Dijagrami ponasanja:

3.Use case dijagram:

Dijagrami slucajeva koriscenja obuhvataju funkcionalne zahteve sistema. Oni su definisani jednostavnim tekstom. Pokazuju koji se slucajevi koriscenja javljaju u okviru opisa nekih akcija koriscenja i njihove međusobne veze. Ovi diagrami su formulisani terminima akter i blok. Akteri su preko blokova povezani u sistem.

Uvod u Informacione sisteme

Dijagrami interacije:

1.Dijagram saradnje:

Dijagram saradnje objasnjava interakcije. Oni pomazu da se lakse prikazu slozenije interakcije i da pokazu veze izmedju objekata koji saradjuju. Sekvencijalni dijagrami su jasni i laki za citanje dok su dijagrami saradnje kompleksniji i teze su citljivi. Oba su korisna u razlicitim slucajevima.

Uvod u Informacione sisteme

Dijagrami interacije:

2.Sekvencijalni Dijagram:

Sekvencijalni dijagrami se koriste da bi istrazili i prikazali sekvence u kojima objekti medjusobno deluju izmedju sebe. Objekti pri tom mogu biti: organizacione jedinice, kompanije, kompjuteri, ljudi, procesi ili neke mehanicke stvari. Ovi dijagrami obicno opisuju sekvence poruka izmedju vise objekata, gde su redosled i vreme poruka detaljno opisani.