Transcript VIII-3-2010

VIII3
Zabavište
Gorana Štrbac
Četri godine, mi smo
je mučili,
Ali osnovne stvari od
nje smo naučili.
Često nas je hvalila,
Ponekad i grdila
Da naše vragolije
razume
Uvek se trudila.
Svu svoju ljubav,
Ona nam je pružila,
Puno je volimo
Jer je to zaslužila...
I razred
II razred
III razred
IV razred
Slobodan Torović
Mnogi su nam govorili:
“Kad vam Torke dođe, teško
vama!”,
A on nam je u školi bio
I tata i mama.
Iako se ponekad u zbornici,
Zbog našeg ponašanja
stideo,
On nam je uvek opraštao
I u nama dobro video.
Zahvaljujući njemu,
Gramatiku u malom prstu
držimo,
Pomažemo jedni drugima
I lepo se družimo.
Pošto nas je trpeo
Kada smo bili nemirni,
Neka ovim putem
Naše izvinjenje primi.
V razred
VI razred
VII razred
VIII razred
Miroslav Ajduk
Učenje mu nije bila jača
strana,
al’ bez fudbala ne može
ni dana.
Viceve nam smešne
priča često,
U njegovoj glavi
devojčice imaju
posebno mesto,
I to od nas krije veoma
vešto.
Najviše se druži sa
Peđom i Sašom,
Kad se škola završi,
žaliće za družinom
našom.
Tamara Grujić
U školi joj baš ne cvetaju
ruže,
Ali zato sa njom
Svi vole da se druže.
Za zabavu svaku dugo se
sprema,
Al’ zato na časovima
Redovno drema.
Iako joj na srcu jedan dečko
leži,
Zbog njega, nikad sa časova
ne beži.
Policajka ona želi da bude,
Verujte, ukrasiće raskrsnicu
I zbuniti ljude.
Aleksandar Grigorijević
Naš Saša mnogo
devojke voli,
Da nije njih, ne bi ni bio
u školi.
Na času on nikad ne
miruje,
Kada čuje zvuk traktora
kroz prozor proviruje.
Dok Saša kroz atare
beži,
Njegov Laki na jazavca
reži.
A kada ugalj u školu
dođe
Njemu tad vreme
vrlo brzo prođe.
Tanasije Žabaljac
Tale naš, ako može
Pomoć će da pruži,
Svi ga zato vole,
Sa svima se druži.
Od svega, najviše ga
sport privlači
I u školi, od njega nema
niko jači.
Kad srednju završi,
Dobar mesar će biti,
A najbolje komade mesa
Nama će ostaviti.
Branislav Keravčin
Naš Bane bi uvek da se šali,
A za školu,
On baš i ne mari.
Ako niste znali
On je umetnička duša,
Lepo crta,
Piše pesme,
Ali narodnjake
obožava da sluša.
Kada ga devojka ostavi,
Srce ga zaboli,
A kad kulen pojede,
Odmah je preboli.
Stanislav Kupecki
Sa našim Moćnim
Rendžerom
Nemojte se šaliti,
Jest’ da izgleda mirno,
Ali šamar će vam zavaliti.
Kad je pun mesec,
Njemu moći dođu,
A kad vidi Savetu,
Sve ga muke prođu.
U ekipi vladaju
Naš Rendžer i sloga,
On naleće glavom,
Gde ne sme tuđa noga.
Stefan Raletić
I Stefan se po frizuri
prepoznaje,
Svi ga kritikuju,
Al’ on zbog toga ne haje.
Bio je tih i povučen ranije,
Ali je postao buntovan
I stalno mu nešto pravo nije.
Kad ga pogledate,
Izgleda smoreno,
Čak i kad ga zadirkujemo
On reaguje usporeno.
Kao i svi ima mane,
Ali treba upoznati
I njegove dobre strane.
Da bude pravi drug on ume,
U kompijuterske igrice i
bubnjeve
Najbolje se razume.
Savka Vrsajkov
Naša Savka u folkloru
igra,
U svakom kolu vrti se k’o
čigra.
U školi baš i ne voli sve
da uči,
Mada je hemija najmanje
muči.
Sa svima je dobra
I voli da se druži,
Ako vam zatreba,
Ruku prijateljstva
I vama će da pruži.
Jovan Budić
Buda nam se u sedmom
pridružio,
Jer predhodne godine,
Nije baš svo gradivo skužio.
Kad kasni u skolu izgovore
ima,
Da su ga kere vijale našim
šorovima.
Frizura mu je ovih dana
glavna okupacija,
Zato mu je u školi pala
koncentracija.
Kada vidi dobar motor,
Buda se razboli,
pa ga nema po mesec dana u
školi.
Radoslavka Lukić
Rada je veoma tiha i
mirna
I svakog poštuje
Retko kad njen glas
U učionici može da se
čuje.
Ona se sa Kaćom i
Dajanom
Trio čini
I one doprinose
Miru i tišini.
U Vrbasu će školu
nastaviti
I u novoj sredini bolje se
uklopiti,
Jer će se naše buke
osloboditi.
Miloš Popin
Šeki strava friz fura,
Zato se u njega
Zaljubi svaka cura.
U aikidu “čak” i žuti
(početni)
pojas ima,
Al’ da našu Radu
dostigne,
Trbaće mu par godina.
Vrlo dobar je bio u školi,
Ali od škole više
devojčice voli.
Kao pilot, želi u oblake
da se vine
I Sentivan gleda sa
visine.
Dejan Tomić
Do sada nas niko nije pit’o
Zašto Dejana zovemo Tito.
Sad ćemo vam lepo kas’ti,
Kad poraste, on bice na
vlasti.
Nije mu uspelo
Ni predsednik odeljenja da
bude,
Pošto je lagao i “Boga i
ljude”.
Istoriju i geografiju
Sa voljom uči,
Ali sa devojkama muke
muči.
Nikada skroman bio nije
I sada je tražio
Da o njemu pišemo
opširnije.
Ana Glumac
Za zabavljanje društva
Ana je glavna,
Zbog svojih šala
Postala je slavna.
Na svoj račun šali se često,
Al’ ume i druge
Da postavi na mesto.
Sa ocenama problema nema,
Ni pred kontrolni
Je ne hvata trema.
Ako treba, da pomogne ume
I trudi se svakog da razume.
Glumac Ana, ne ide kući sama,
Stanuje daleko,
Pa joj ne da mama.
Momci bi rado da je prate
Al’ se boje tate.
Tata ima i pušku,
Razbiće im njušku.
Katarina Gombović
Naša Kaća ima plave oči,
Kad pogleda momka
Srce mu poskoči.
Nežna je kao pahuljica,
I sa svima je dobra
drugarica.
Jedino sa istorijom
U školi muku muči,
Iako redovno i vredno uči.
U razredu je neprimetna i
tiha
I jedva sastavismo o njoj
Ova dva, tri stiha.
Dajana Jefić
U školi je stidljiva,
U ljubavi probirljiva,
U društvu zanimljiva,
A u duši dirljiva.
Tračevi koji među nama kruže,
Nju ne zanimaju.
Ona i Kaća se najviše druže
I svoje priče imaju.
Stalno nam je spominjala
Da će da se seli,
I da se tome,
baš i ne veseli.
Kao što vidite,
Još uvek je tu,
Svima nam je drago,
Jer volimo nju.
Milica Popin
Zaljubi se pet, šest puta
U roku od tri minuta.
Kod Milice ne važi pravilo
Da je mlađe slađe,
Ona bi htela
Starijeg dečka da nađe.
Ona nikad mirna nije,
Peđu i Baneta redovno bije.
Petice uglavnom u dnevniku
ima,
Ali je jedino istorija zanima.
Stomatološka sestra
da postane želi
I najlepše osmehe
ljudima da deli.
Marija Popin
Naša Maki zna vic svaki.
Lepo lice uvek joj osmeh krasi,
I za njom se razležu
Dečački uzdasi.
Uglavnom je na časovima mirna,
Jedino na veronauci lupa,
Pa je po kazni
Sleduje prva klupa.
Istoriju obožava,
A na muzičkom,
Kad ne zaspi
Obavezno je zaboli glava.
Mašta da bude psihijatar
Kada bude starija,
u par reči,
To je naša Marija.
Stojanka CrnjakSvi misle da je Caca
Umiljata kao maca,
Al’ kad kandže pusti,
Sve redom razbaca.
Naočare nosi,
To vidite sami,
A kada se dotera,
Sve uzdahe mami.
Škola joj uglavnom
dobro ide,
A ponekad i stane,
Svi je redom vole i
kažu
Da je drugarica bez
mane.
Dragana Grigorijević
Povučena je i mirna,
Redovno uči i sedi kući,
Od nje se uvek grebemo
za žvake,
I prepisujemo domaći.
Iako stalno uči i mnogo
se trudi,
Najveće probleme joj
pravi matematika,
A za peticom iz istorije
žudi.
Uvek je raspoložena
I da se svađa ne voli,
A osećanja nam ne
pokazuje
Ni kad je nešto zaboli.
Radmila Igić
U razredu najjača je
Rada,
Aikido trenira,
Zgodna je i mlada.
Kriminolog ona bi da
bude,
Mada baš i ne voli
Da cinkari ljude.
Sa svima iz razreda,
Ona se druži,
A rep muziku
Najbolje prokuži.
Aleksandra Milošević
Sandra je sve što Radoslavka
nije,
Viče, smeje se, skače,
Al’ se u njenoj duši umetnik
krije.
U muzičkoj školi klarinet svira,
U folkloru igra i peva,
A na našim časovima zeva.
Za avanture spremna je mnoge,
Pa i kroz prozor,
Da prebaci duge noge.
Neki nestašluk smisli za čas
I u njega uključi i sve nas.
Malo, malo, pa se zaljubi,
Ali zbog momaka glavu ne gubi.
Druženje sa njom, svima nam
prija,
Zato što iz nje,
Nepresušna energija sija.
Milica Panin
Naša Mica u odeljenju je
Jedna od lepotica,
Uvek je nasmejana lica
I svima je dobra drugarica.
Manekenskog stasa,
Tanka i visoka,
Kratke kose
I crnog i nemirnog oka.
Rok i metal muziku voli da
sluša,
Time je opsednuta njena duša.
Jedan dečko stvara joj muke,
Ali škola, barem njoj ide od
ruke.
Engleskim ona barata lako,
Ali pretpostavljate,
S matematikom nije tako.
Jednog dana psiholog će biti
i probleme mnogih ljudi rešiti.
Petar Panin
U razredu najglasniji je
Peđa,
Kad ga devojčica odbije,
Jako se vređa.
Da bi im se svideo,
Diže tegove
Pa ga bole leđa.
Za devojke se mnogo
doteruje,
Prijatelje zabavlja,
Pa ponekad u šalama i
preteruje.
Branislava Paroški
Brankica osmeh ima od
uva do uva,
Slobono joj tajnu recite,
Ume da je čuva.
Ona dobro zna hemiju,
Ko joj momak bude,
Izvuk’o je premiju.
Kad je u školu krenula,
Bila je sačuvaj te bože,
A malo po malo, videlo
se
da bez škole ne može.
Vukica Paroški
Sa Rendžerom sedi,
On joj prenosi moći,
Zato naša Vukica
Zna sve,
U po’ dana, u po’ noći.
Dok je sa Sašom sedela,
Sve je tračeve znala,
Te ih razredni razmesti,
Bogu hvala.
Drugarica je dobra sa svima,
Kad nam negde zapne,
il’ domaći nemamo,
Znamo ko ga ima.