Transcript 2.Елементи и принципи дизајна

Osnove grafičkog dizajna
Elementi i principi dizajna
Uvod
 Postoji više osnovnih koncepata na koje se oslanja oblast
dizajna. Oni su često različito kategorizovani u zavisnosti od
filozofije ili metodologije izučavanja. Prva stvar koju treba
da uradimo je da ih organizujemo kako bi imali okruženje za
našu diskusiju.
 Možemo grupisati sve te osnovne stvari vezane za dizajn
u dve kategorije: principe i elemente.
 Principi predstavljaju osnovne pretpostavke realnog
sveta koje usmeravaju dizajnersku praksu i utiču na
aranžiranje objekata unutar kompozicije.
 Za poređenje, elementi dizajna su komponente
samog dizajna, tj. objekti koji treba da budu aranžirani.
Uvod u elemente dizajna
 Elementi su komponente ili delovi koji mogu
biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom
dizajnu ili umetničkom delu. Oni su strukture
dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke.
 Elementi su:
Tačka
Linija
Forma, oblik i prostor
Pokret
Boja
Šara
Tekstura
Tačka
 I ako postoji samo jedna tačka, jedna oznaka
na praznom papiru, nešto je ugrađeno u mozgu
što joj daje značenje i nastoji da pronađe
nekakav odnos ili red, makar samo kao
orjentaciona tačka u odnosu na konturu stranice.
 Ako postoje dve tačke, oko će odmah
napraviti spoj i «videti» liniju.
Ako postoje tri tačke, one se neizbežno
tumače kao trougao; um obezbeđuje spojeve.
Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao
grupisanje, ili geštalt: celina je vise od skupa
delova
Tačka
 Tačka kao vizuelni fokus, skreće pažnju na
važnu informaciju.
Tačka
 Niz tačaka može da privuče pažnju, pogotovo
ako su bliske.
Tačka
 Direktno privlačenje pažnje.
Linija
 Linija je trag koji ostavlja tačka koja se
kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od
smera u kome se kreće, debljine i varijacija u
debljini i smeru. To je neverovatno korisno i
raznovrstno grafičko sredstvo koje je napravljeno
da funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni
način. Može da se ponaša kao simboličan jezik, ili
može da prenese emocije preko svojih osobina i
usmerenosti.
Linija
 Linija nije neophodno veštačka kreacija
umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i
karakterišu prirodne strukture – na primer,
grane, ili kao površinski dizajn – na primer,
pruge na tigru i na školjci.
Linija
 Može da funkcioniše nezavisno i da
nagoveštava forme koje su prepoznatljive, čak i
kada je liniji ograničene dužine. Ovo se može
videti na crtežima, kao na ovde prikazanoj
ilustraciji Sola Šteinberga, ili na minimalističkim
žičanim skulpturama Aleksandra Kaldera, koje
veoma ograničenom linijom prenose mnoge
informacije o figuri.
Linija
 Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama
da bi se stvorila tekstura i šare. To je često kod
graviranja i na crtežima rađenim perom kao što
je ovde prikazani. Kombinovanjem linija dobija
se forma i vrednost, koji su drugi elementi
dizajna.
Linija
 Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u
nagoveštaju, kao granica forme. Kao deca crtali smo
pejzaže tako što smo linijom ograničavali zemlju, nebo i
druge objekte. Postepeno smo naučili da objekti nemaju
linijom ograničene krajeve i dozvolili smo da promenom
boje definišemo krajeve oblika, stvaranjem implicitnih
linija. Zato može i da se govori «linija» horizonta, ili
«linija» nekog auta ili modne siluete, iako znamo da
bukvalno ne postoji takva linija.
Linija

Izražajne mogućnosti linija
 Za određene rasporede linija se podrazumeva
da nose određene informacije.
Izražajne mogućnosti linija
 Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao
reprezentacija reči, čak i kada ne razumemo
jezik. Kaligrafski prikaz često koriste moderni
umetnici, zbog njihovih misterioznih poruka za
koje se smatra da ih nosi kod nepoznatog jezika.
Izražajne mogućnosti linija
 Linije u formi mape se lako prepoznaju kao simbolično
predstavljanje nekog mesta. To mesto može biti u
neposrednoj blizini, ili ceo svet. To može biti pažljivo
merena reprezentacija, ili stilizovani dijagram, kao što su
mape podzemne železnice. U svakom slučaju, razumemo je
kao sredstvo pomoću kojeg razumemo odnose između
mesta; kako bismo stigli «odavde» do «tamo.»
Izražajne mogućnosti linija
 Tlocrt je specijalna vrsta mape, obično
razumljiva stvar što opisuje građevinu. Ovaj jezik
linije se može razumeti čak i kada je građevina
neobična ili treba da ima sasvim
nekonvencionalnu formu.
Izražajne mogućnosti linija
 Grafikoni su drugo lako prepoznatljivo linearno sredstvo.
Oni se mnogo koriste za prikazivanje kvantitativnih
informacija i veza na vizuelni način. Od kada smo ih
upoznali u osnovama algebre pa sve do poslednje novine
koju smo čitali, mi se susrećemo sa grafikonima i
tumačimo ih.
Izražajne mogućnosti linija
 Plakat
Izražajne mogućnosti linija
 Linija prenosi emocije i stanje uma kroz
njen karakter i osobine. Varijacije značenja
su obično u vezi sa našim telesnim
doživljajem linije i smera.
Izražajne mogućnosti linija
 Horizontalna linija nagoveštava osećaj smirenosti i
spokojstva. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju u
odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima
horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu
osećanje mira i nekretanja. Jedno od obeležja
arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta je korišćenje jakih
horizontalnih elemenata koji naglašavaju odnos
konstrukcije prema tlu.
Izražajne mogućnosti linija
 Vertikalne linije prenose osećanje uzvišenosti i
duhovnosti. Uspravne linije kao da se duže iznad ljudskog
dodira, ka nebu. One dominiraju «javnom» arhitekturom,
od katedrala do poslovnih zgrada. Izdužene normalne linije
govore o moćnoj uzvišenosti koja prevazilazi obična ljudska
merila.
Izražajne mogućnosti linija
Izražajne mogućnosti linija
 Dijagonalne linije daju
osećaj pokreta i pravca.
Pošto su objekti u
dijagonalnom položaju
nestabilni u odnosu na
gravitaciju, jer nisu ni
horizontalni ni vertikalni,
oni samo što nisu pali ili su
već u pokretu, što je
sigurno slučaj sa ovom
grupom igrača.
Izražajne mogućnosti linija
 U 2D kompoziciji dijagonalne linije se takođe
koriste da pokažu dubinu, iluziju perspektive
koja uvlači posmatrača u sliku –stvarajući iluziju
prostora unutar kojeg je moguće kretanje. Zato
ukoliko se želi osećaj pokreta ili brzine, ili
osećaj aktivnosti, mogu da se koriste
dijagonalne linije.
Izražajne mogućnosti linija
 Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji
prenose stabilnost i čvrstinu. Pravolinijske forme ostaju
mirne u odnosu na gravitaciju, i neće se prevrnuti. Ova
stabilnost daje trajnost, pouzdanost i sigurnost. U slučaju
čoveka u ovoj porodici, linije govore o stabilnosti,
čak do krutosti.
 Duboke, oštre krivine, sa druge strane, odaju
zbunjenost, turbulenciju, čak i ludilo, kao krivine talasa za
vreme oluje, haos umršenog konca, ili krive linije prisutne
u formi koju čini gomila. Komplikovane krivine kojima
se formira majka u porodici predstavljaju sitničavu,
frivolnu ličnost.
Izražajne mogućnosti linija
 Međutim, zakrivljene linije nose različito značenje.
Meke, plitke krivine daju udobnost, sigurnost,
poznatost, opuštenost. One podsećaju na krivine
ljudskog tela, i zato imaju prijatan senzualni kvalitet.
Izražajne mogućnosti linija
 Kvalitet linije je sam po sebi bazični vizuelni jezik, i to u
tolikoj meri da ni za jedan drugi element ne može to isto
da se kaže. Njena primena je tako univerzalna da smo svi
mi osetljivi na nju. Čak iako nismo obučeni umetnici,
možemo da izvučemo određeno značenje iz vrste
linije korišćene na crtežu. Moguće je prepoznati meke,
nepravilne linije na brzoj skici iz života, kao što se vidi iz
ove studije lava.
Izražajne mogućnosti linija
 Sa druge strane, jasne, pažljivo smeštene linije kod
nosoroga su tipične za studiozniji crtež rađen u ateljeu.
Linije odaju da ovo nije crtano iz života, već po čuvenju. To
je očigledno i zbog činjenice da je Albrecht Dürer crtao ovaj
neprecizan crtež u Evropi XV veka kada je o ovoj afričkoj
životinji moga da čuje samo iz priča putnika.
Izražajne mogućnosti linija
 Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za
majstora je kvalitet linije osnovni izraz njegovog stila.
Henri Matis pokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa
minimalnim brojem vešto postavljenih linija koje njihovim
mestom i pokretom na papiru povezuju to delo sa tim
umetnikom jednako sigurno kao potpis.
Izražajne mogućnosti linija
 Brza vizuelizacija nekog objekta ili ideje.
 “It all starts with a single line”, Shiro
Nakamura, Nissan
Izražajne mogućnosti linija
 Najpoznatije zgrade na svetu mogu da se
nacrtaju uz pomoc nekoliko linija:
Izražajne mogućnosti linija
 tanke linije su mnogo elegantnije od debelih.
Izražajne mogućnosti linija
 Debele linije su mnogo snažnije od tankih.
Izražajne mogućnosti linija
Vrste linija (po Milutinu Borisavljeviću) :
Ležeća:
mir, odmor, blagostanje
Obešena:
umor, lenjost
Ispuštena:
energija, otpor, volja
Lako
talasasta:
nežnost, blagost, gracija, laka
emocija, ženskost
Dublje
talasasta:
jaka emocija, uzbuđenost
Stilizovani
talas:
elegancija
Grubi
pokret:
muškost
Cik-cak:
energija, muškost
Forma, oblik
 Predstavlja nekoliko različitih linija različite
usmerenosti koje omeđuju deo prostora i formiraju
površine različitih izgleda. Kod dvodimenzionalnog
dizajna (grafika, tekstil) površina kao elemenat forme
predstavlja istovremeno i njegov osnovni elemenat i
sinonim forme. Na plakatu ili dezenu kroz površinu sadržani
su svi ostali detalji (linija, veličina, tekstura itd.) kao
elementi forme na samoj površini.
Forma, oblik
 I sam papir i platno su površine na kojima sliku
komponujemo novim površinama. Slikati možemo tako da
poštujemo dvodimenzionalnost povšine upotrebljavajući
naglašeno dvodimenzionalne oblike, a možemo i stvarati
iluziju prostora na površini upotrebljavajući tonsku
modelaciju i geometrijsku perspektivu, te time „negirati”
površinu i njen karakter.
Forma, oblik
 Oblici ili likovi kojima se služimo na površini
mogu biti
a) geometrijski oblici: kvadrat, pravougaonik,
trougao, krug, elipsa itd.
b) slobodni ili organski oblici, koji se slobodno
razvijaju, bez uočljivog pravila geometrizacije, imaju
element slučajnosti u svojoj građi.
Forma, oblik
 VELIČINA obuhvata meru, dimenziju i proporciju i ima
veliki značaj u analizi i doživljavanju forme. Značaj veličine
je na prvom mestu, u tome što se odnosi upoređivanja ovih
vrednosti neposredno doživljavaju, što ih svest neposredno
organski registruje, a zatim u tome, što je veličina jedan od
bitnih uslova da se forma izrazi u prostoru. Sve što
materijalno postoji, ima svoju veličinu, kao i veličine svojih
sastavnih delova.
Forma, oblik
 Svi predmeti koji služe čoveku, odnosno koji
imaju upotreban karakter (a takvih je većina),
imaju formu prilagođenu po svojoj veličini i
dimenziji, proporcijama i meri samog čoveka.
 Funkcija nekog predmeta koji čovek
neposredno koristi često zavisi od njegove
veličine.
 Stolica se projektuje i proizvodi prema
dimenzijama ljudskog tela, mnogi predmeti
projektuju se u odnosu na ljudsku šaku, ruku ili
telo u celini, na primer nož, kvaka na vratima,
alati itd.
Tekstura
 TEKSTURA je pojam za kvalitet površina na
predmetima. Doživljava se i upoznaje putem čula dodira i
vida i na taj način ocenjujemo da li površina ima gladak,
hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet
teksture izaziva različite asocijacije i emocije kod čoveka.
Fine, blage, meke i glatke teksture na primer, daju formi i
predmetu u celini kvalitet prijatnosti dopadljivosti i reda.
Grube, oštre i materijalom jako naglašene teksture
pojačavaju utisak o boji i formi, deluju napadno.
http://abduzeedo.com/36-cool-free-textures
Tekstura
 Tekstura je karakter površine i kao takva može biti
- plastična (hrapavo ili glatko, taktilna),
- slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i
- crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi tačka i crta - za različito ispunjavanje i rasteriranje
površine ograđene konturnom crtom. Pogodno je
upoređivanje sa oranicom, poljem koje je omeđeno od
ostalih suseda i obrađeno linijama - brazdama. Dakle,
konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra
ispunjavamo teksturnim crtama.
Teksture
 Plastične teksture su opipljive i zavise ili od
karaktera materijala čiju površinu doživljavamo,
ili od načina obrade tog materijala - glačanjem i
poliranjem recimo. Razume se da drvo ima
različitu površinu (time i teksturu) od kamena ili
bronze.
Tekstura
 Faktura u likovnim umetnostima označava
likovno-tehnički postupak obrade površine
likovnog dela, ili drugim rečima umetnikov
rukopis. U slikarstvu se to odnosi na način
nanošenja boje kistom koji može biti
- impasto: gusti, debeli nanos koji je naboran i
taktilno je osetljiv, i
- lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje
glatke površine.
Vincent Van Gogh: "Zvezdana noć",
slikarske teksture, impasto faktura
Rembrandt
van Rijn:
"Autoportret"
Pokret (kretanje)
anticipirano
optičko
zamućenje
Boja
Psihologija boja
Color
Associations
crvena
Energija, strast, moc, uzbudjenje
Narandzasta
sreca, kreativnost, avanturizam
Zuta
Znanje, zadovoljstvo, optimizam
Greens
zdravlje, regeneracija, zadovoljstvo,
harmonija
Blues
Violets
Browns
Blacks
postenje, integritet, pouzdanost
Kraljevska, misticnost, lepota, inspiracija
lakoca, pasivnost
konacnost, tranzitivna boja
Boja
 Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu
dobiti mešanjem svega tri boje (+crna I bela), koje stoga
nazivamo osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su:
- crvena
- žuta
- plava
Boja
 Mešanjem osnovnih dobijamo izvedene, sekundarne,
ili boje drugog reda:
- zelena --------------plava + žuta
- narandžasta ------- crvena + žuta
- ljubičasta ---------- plava + crvena
Boja
 Mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje
nastaju tercijarne boje, ili boje trećeg reda.
Boja
 Ne kombinujte slicne boje suvise blizu jedna
drugoj (lihto I tamno zuta)
 Odaberite tamne boje sa nijansama iz donjeg
dela kruga protiv svijetlih boja gornjeg dela.
Boja
 Komplementarne boje
Boja
 Korišćenjem komplementarnih boja može se
obezbediti ekstremni kontrast.
Boja
 Korišćenje komplementarnih boja može i da
oteža gledanje!
Boja
 Toplo-hladno
Boja
 Ljudi su još od davnina koristili boje u što je moguće većim
količinama jer je boja dodavala punu lepotu njihovim
umetničkim delima, odeći, nakitu.
 Danas se boja upotrebljava u količinama u kojima se nikada
dosad nije upotrebljavala, celi Svet vrvi bojama, od umetničkih
dela, preko televizije, knjiga, časopisa ...
 Boje su danas neizostavan deo izražavanja u brojnim
područjima ljudske delatnosti.
 U prirodi boje kod životinja i biljki služe da bi izazvale neku
reakciju, bilo da je to odbijanje, privlačenje, upozoravanje,
komuniciranje ili jednostavno osiguravanje opstanka.
 Iako o tome gotovo uopšte ne razmišljamo, u stvarnom
životu često (nesvesno) koristimo neke stvari određene boje
(obučemo plavi džemper, pišemo žutim flomasterom) i
normalno se nameće pitanje da li to radimo s nekom
(refleksnom) namerom.
Boja
 Naučnici kažu da je boja subjektivan
doživljaj koji je ispunjen samo onda kad su
zadovoljena sledeća tri uslova:
 postoji posmatrač
 postoji objekt
 postoji dovoljno svetla da bi mogli
percipirati stvari iz «vidljivog spektra»
Ukoliko ne bi postojalo dovoljno svetla celi
Svet bi u suštini bio obojen u nijanse sive
boje.
Boja - valer
Reč valer (franc. valeur) na francuskom znači
vrednost, ali upotrebljena u likovnoj terminologiji
ona znači svetlosnu vrednost, odnosno svetlinu
neke površine.
 Vizuelni elemenat valer ili ton u vizuelnom
pogledu znači količinu svetlosti u tonu jedne
boje. Ta količina može biti svetlina, a može i
tamnost, pa je valer raspon između najsvetlijih i
najtamnijih tonova.
 Zajedno sa bojom (hue) i hromom
(saturation, intenzitet, zasićenost) sačinjava tri
komponente boje.
Boja - valer
Boja - valer
Svetlina neke površine može zavisiti:
 Od jačine svetlosnog izvora (valer svetla)
 Od ugla pod kojim svetlost pada na površinu
(valer ravni)
 Od strukture materije od koje je površina
izgrađena, odnosno od njene sposobnosti da
reflektuje (odbija) veću ili manju količinu svetlosti
(valer materije)
 Od udaljenosti površine od oka posmatrača
(valer atmosferske perspektive)
Boja – valerski ključevi
 U prirodi postoji na hiljade valerskih vrednosti koje
ljudsko oko ne može tako lako da razlikuje. Iz praktičnih
razloga koriste se valerske skale daleko manjeg raspona.
Često se koristi tzv. 9-stepena skala koju je predložio
Denman Ross 1907. godine.
Boja - valerski ključevi
 Visoki valerski ključ velikog intervala, deluje
vedro, smelo, optimistički.
Boja - valerski ključevi
 Visoki valerski ključ malog intervala, deluje
nežno, blago, lirski.
Boja - valerski ključevi
 Srednji valerski ključ velikog intervala,
deluje jasno, određeno, objektivno. Vidi se sa
velike udaljenosti. Pogodan za plakate.
Boja - valerski ključevi
 Srednji valerski ključ malog intervala,
deluje melanholično, setno, elegično.
Boja - valerski ključevi
 Duboki valerski ključ velikog intervala,
deluje dramatično, svečano, patetično. Korišćen
je najviše u doba baroka (16. do 18. veka,
Evropa)
1679, Portugalac Josefa de Óbidos,
Boja - valerski ključevi
 Duboki valerski ključ malog intervala, deluje
depresivno, zloslutno, turobno.
Boja - valeri
Dobijanje valerskih razlika u praksi:
 Direktnim mešanjem crne i bele boje.
 Optičkim mešanjem crne štamparske boje i
bele boje papira (šrafura, raster) (takođe sa
određene udaljenosti izgleda kao siva površina).
 Prodiranjem svetle podloge kroz više ili manje
transparentan sloj boje (princip tzv. duboke
štampe).
Boja - valeri
 Svaka boja nužno poseduje određen
valer.
 Upotreba valera u grafici varira od
dvodimenzionalnog (površinskog, ravnomernog)
rasprostiranja, do gradiranog prelaženja od
svetlog u tamno (sfumato (gradient, dim)), čime
se postiže iluzija reljefnosti.
Ženske i muške boje
 Brojne studije su pokazale da se boje koje
su muškarcima i ženama privlačne razlikuju,
a takođe postoji i zavisinost od godina korisnika.
 Poznavanje tih pravila je bitna stvar za
kvalitetan dizajn. Ipak tu podelu nije lako
napraviti striktno jer postoje razni faktori koji
utiču na nju, od geografskih i kulturnih razlika pa
do krajnje subjektivnih doživljaja određenih boja
kod svakog pojedinca.
 Takođe nekima se generalno ne mora sviđati
neka boja, ali neki tonovi te boje mogu toj osobi
biti sasvim privlačni. Ponuđena podela je
generalizacija napravljena na osnovu više studija
i poprilično će dobro služiti u većini slučajeva.
Ženske i muške boje
•plava – je podjednako omiljena boja i kod muškaraca i kod
žena; Iako je više preferiraju muškarci, ipak zbog svog
smirujućeg efekta je podjednako omiljena i kod žena. Neke
nijanse plave upućuju na autoritarnost, inteligenciju i stabilnost
što su osobine koje si svaki muškarac rado voli pripisati.
•zelena – je takođe boja podjednako privlačna ženama i
muškarcima zbog svog smirujućeg učinka; Simbolizuje rast,
obnovu, zdravlje i okolinu.
•tirkizna – Prema studiji urađenoj 1964. žene preferiraju
tirkiznu puno više nego muškarci. Ista studija je pokazala da
žene više vole hladnije boje, a tirkizna je mešavina dve hladne
boje (plave i zelene). Kada se dizajnom želi postići određeni
uspeh kod muške populacije maksimalno treba izbegavati
upotrebu tirkizne.
•ljubičasta – je boja koju preferiraju prvenstveno žene dok je
većini muškaraca odbojna; Upotreba ljubičaste u dizajnu
namenjenom muškarcima podsvesno će ih odbijati pa ju treba
izbegavati kad god je to moguće.
Ženske i muške boje
•ružičasta – Iako se ružičasta boja prvenstveno smatra bojom
curica, ta boja nije ni ženama ni muškarcima omiljena. Zbog
nekih kulturnih asocijacija ipak se koristi u dizajnu namenjenom
prvenstveno ženama dok u dizajnu za muškarce tu boju treba
što manje upotrebljavati.
•boja lavande – Tamnija od ružičaste, a svetlija od ljubičaste
boja lavande se često vezuje uz nežne dame i jako je
ženstvena. Prema studiji iz 1990. pokazalo se da žene
preferiraju nežne boje koje u sebi imaju tonove ružičaste i
lavande. Za boju lavande vredi isto pravilo za upotrebu u
dizajnu namenjenom muškarcima kao i za tirkiznu i ljubičastu.
•crna – Muškarci crnu boju preferiraju nešto više nego žene što
se često vezuje uz tradiciju. Na primer, u odevanju muškarci
pretežno nose tamniju odeću, plave ili crne boje, dok žene nose
odeću življih boja.
Ženske i muške boje
 Tri najomiljenije boje kod žena su plava, ljubičasta i
zelena (hladne boje) dok su većini žena najodbojnije
narandžasta, smeđa i siva (tople i neutralne boje). Kod
omiljenih boja za žene, kod zelene boje smanjuje se
simpatija dok se za ljubičastu povećava simpatija tokom
vremena. Za narandžastu boju, ako nije bila omiljena, s
godinama se još više povećava antipatičnost prema boji.
 Kod muškaraca tri najomiljenije boje su plava,
zelena i crna, dok su odbojne smeđa, narandžasta i
ljubičasta. Simpatije preme zelenoj boji tokom godina se
smanjuju, dok se antipatičnost prema smeđoj i ljubičastoj
smanjuje tokom godina za razliku od narandžaste prema
kojoj se antipatičnost povećava tokom vremena.
Ženske i muške boje
 Jedna studija je pokazala da je dizajn u kom su
upotrebljene određene boje u Australiji postigao uspeh
među mlađim ženama kojima je bio i namenjena, ali isti taj
dizajn nije postigao jednaku prodaju tog proizvoda u
Danskoj.
 Takođe treba obratiti pažnju na činjenicu da prikaz boje
na monitoru i kad se isti materijal ispiše printerom nisu
jednaki i da ta razlika u tonovima takođe može bitno uticati
na cilj koji se želi postići.
 Iz svih ovih ograničenja proizašla je činjenica da Web
dizajneri preferiraju četiri boje, a to su, redom po
popularnosti, plava, žuta, crvena i zelena.
 Pri izboru boja je osnovni kriterijum bio psihološki učinak
boje na korisnika, ali se obraća i pažnja na celokupni
kontekst, kombinovanje boja i čitljivost samog teksta.
Principi dizajna
Počnimo od principa dizajna, aksioma (u matematici,
vrhovni stav koji se ne dokazuje) naše profesije. Konkretno,
razmatraćemo sledeće principe:
 Ritam
 Kontrast
 Balans
 Harmonija
 Proporcija
 Dominacija i
 Jedinstvo
...
Ritam
 Ritam je pravilna promena ili ponavljanje elemenata.
Pravilnost se ogleda u prepoznatljivom i izmerljivom
algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši.
 Ritam može da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi
šablon (mustru) i teksturu. Postoji više različitih vrsta ritma,
definisanih često prema utisku koji ostavljaju kada se
posmatraju.
 Postavljanje elemenata u redovnim intervalima stvara
gladak, cak i miran ritam, opuštajuce raspoloženje.
 Nagle promene u velicini i razmaka elemenata stvara
brz, živahan ritam i uzbudjenje.
Ritam
 Regularni: regularni ritam se javlja kada su
intervali između elemenata i često sami elementi,
slični po veličini ili dužini.
Ritam
 Tekući (flowing): tekući ritam daje utisak
kretanja i često je više organski po prirodi.
Ritam
 Progresivni: progresivni ritam prikazuje
sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka.
Kontrast
 Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno
naglašena različitost. To znači da najmanje dva ili više
elemenata moramo postaviti u odnos:
 Upoređivanjem zaključujemo da su prva dva trougla
jednaka, druga dva nenaglašeno različita, dok je tek kod
zadnjeg para različitost dovoljno naglašena da možemo
govoriti o suprotnosti, odnosno o kontrastu.
 Kontrast po:




Velicini
Valeru
Boji
Fontu
Kontrast – Valer, Boja, Font
Kontrast
Kontrast
Ravnoteža (balans)
 Balans je ravnoteža koja se postiže posmatranjem
slika i njihovim procenjivanjem na osnovu naših
poimanja fizičke strukture (kao što su masa, gravitacija
ili strane stranice). To je aranžman (raspored) objekata u
datom dizajnu u odnosu na svoje vizuelne težine unutar
kompozicije. Balans se obično javlja u dva oblika (forme):
 simetrični i
 asimetrični.
Simetrični balans
 Simetrični balans se javlja kada je težina kompozicije
ravnomerno raspoređena u odnosu na centralnu vertikalnu
ili horizontalnu osu. U normalnim okolnostima
podrazumeva identične forme sa obe strane ose. Kada se
simetrija javlja kao sličnst, ali ne kao identičnost, forme se
nazivaju aproksimativno simetričnim. Pored toga, moguće
je stvarati kompoziciju koja je u ravnoteži u odnosu na
centralnu tačku, tj. radijalno simetrična.
Horizontalna
simetrija
Aproksimativna
horizontalna
simetrija
Radijalna
simetrija
Asimetrični balans
 Asimetrični balans se javlja kada težina
kompozicije nije ravnomerno raspoređena oko
centralne ose. Obuhvata aranžiranje u kompoziciji
objekata različitih veličina tako da oni balansiraju
međusobno u skladu sa svojim vizuelnim težinama. Često
postoji jedna dominantna forma koja je pomerena u
odnosu na više manjih formi. U principu, asimetrične
kompozicije teže da imaju jaču vizuelnu tenziju. Asimetrični
balans je poznat i pod nazivom neformalni balans.
Simetrični balans
Neravnoteža
Asimetrični balans
Balans po teksturi
 Mala povrsina komplikovane ili hrapave teksture se
dobro slaze uz veliku povrsinu proste ili glatke teksture
Harmonija
 Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga.
Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove po
nekom zajedničkom imeniocu - moraju biti slični po nekom
svojstvu.
 Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i
monotonije; elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni
(kontrast) niti jednaki (monotonija).
 Harmonija deluje staloženo, mirno, opušteno. U
ostwaldovom krugu susedne boje su uvek
harmonične. Elementi mogu biti slični po obliku, veličini,
boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.
Harmonija
 harmonija+ritam
Harmonija
Proporcija
 Proporcija je poređenje dimenzija ili distribucija
(raspodela) formi. To je odnos (relacija) po skali između
dva elementa ili između celine i njenih delova. Različite
proporcije unutar kompozicije mogu imati veze sa različitim
vrstama balansa ili simetrije i mogu pomoći u
uspostavljanju vizuelne težine i dubine.
 U prikazanom primeru obratite pažnju kako izgleda da se
manji elementi gube u pozadini dok veći elementi izbijaju u
prednji plan.
Proporcija
Proporcija
 Vratimo se malo na osnovno i srednje školovanje. Da li
ste čuli za zlatni presek? Dobro, a sada recite da li ga
razumete? Ili još važnije, kako se koristi? Moj odgovor je
pozitivan na sva pitanja, izuzev poslednjeg. Moje ubeđenje
je da mnogi predavači to nisu u potpunosti razumeli, stoga
ću u najboljoj nameri pokušati da malo osvetlim taj
problem.
 Zlatni presek ili božanska proporcija je vizuelna
reprezentacija broja koji se naziva FI. Dobija se uz pomoc
numeričkim nizom koji se naziva Fibonačijev niz.
 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...
Proporcija
 FI=1.618033988749895
Proporcija
Proporcija
 FI je svuda u univerzumu – prirodi, svemiru, fizici,
matematici, umetnosti i dizajnu. Fi kreira božansku
proporciju (tako su je nazvali renesansni umetnici zbog
njene prisutnosti u univerzumu, za koga su smatrali da ga
je stvorio Bog), koju koriste umetnici i dizajneri.
 Tu je suština. Korišćenjem zlatnog preseka kao orijentira
u svojim kompozicijama možete poboljšati komunikaciju
svog dizajna.
http://www.youtube.com/watch?v=085KSyQVb-U
Proporcija
Dominacija (akcenat)
 Dominacija se odnosi na variranje stepena
isticanja u dizajnu. Ona određuje vizuelnu težinu
kompozicije, uspostavlja prostor i kompoziciju i često
odlučuje gde oko prvo ide kada posmatra dizajn. Postoje tri
stepena dominacije, svaki ima veze sa težinom konkretnog
objekta unutar kompozicije.
 Dominantna: objektu je data najveća vizuelna težina,
element primarnog isticanja koji napreduje ka prednjem
planu kompozicije.
 Subdominantna: element sekundarnog isticanja,
elementi u sredini osnove kompozicije.
 Potčinjena: objektu je data najmanja vizuelna težina,
elementi tercijarnog isticanja koji se gube u pozadini
kompozicije.
Dominacija
 U primeru na sledećoj slici,
 drvo ima ulogu dominantnog elementa,
 kuća i brežuljci su sekundarni elementi a
 planine su tercijarni element.
Dominacija
 Lik može biti dominantan veličinom, oblikom,
bojom, tonom, položajem u kompoziciji i sl.
Dominacija
oblikom
Dominacija
tonom
Dominacija
veličinom
Dominacija
 Reljef Bogorodice zaštitnice na kojem je tema Bogorodica - izražena kao dominanta. Zbog semantičke
perspektive Bogorodica dominira svojom veličinom, kao i
svojim smeštajem na polovini horizontalne ose formata,
čime se ostvaruje simetrija kompozicije.
Jedinstvo
 Koncept jedinstva opisuje relaciju između
pojedinačnih delova i cele kompozicije. On istražuje
aspekte datog dizajna koji su neophodni za sklapanje
kompozicije, da bi se postigao utisak celovitosti, ili razložiti
da bi se postigao utisak raznolikosti. Jedinstvo u dizajnu je
koncept koji potiče iz nekih Geštalt teorija vizuelne
percepcije i psihologije, posebno onih koje se bave kako
čovekov mozak organizuje vizuelne informacije u kategorije
ili grupe.
 Sama Geštalt teorija je prilično obimna i složena i bavi se
različitim nivoima apstrakcije i generalizacije, ali neke od
osnovnih ideja koje potiču iz ove vrste razmišljanja su
prilično univerzalne.
Jedinstvo
 jedinstvo
+ponavljanje
+grupisanje
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP BLIZINE – oblici koji se nalaze blizu
jedan drugome se udružuju.
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP SLIČNOSTI – slični oblici se
međusobno grupišu.
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP KONTINUITETA konture koje teku u
blagom kontinuitetu percipiramo lakše nego
konture sa naglim promenama u pravcu.
 Oko je naterano da prati konturu
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP ZATVORENOSTI – naklonjeniji smo
interpretacijama koje proizvode „zatvorene” nego
„otvorene” oblike.
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP MALIH POVRŠINA – težimo da vidimo
male površine kao figure koje se nalaze na većoj
površini (pozadini).
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP SIMETRIJE – simetrične površine
težimo da vidimo kao figure na asimetričnoj
pozadini.
Vizuelni principi Geštalt psihologije
 PRINCIP OKRUŽENOSTI - površine koje
prepoznajemo kao okružene nekom drugom
površinom ponašaju se kao figure.
Vežba
 Koristeći tačke i linije stilizovano napisati
izabranu reč i na taj način vizuelno izraziti
emotivno značenje te reči.
Nada
Radost
Tuga
Nervoza
Vežba
 Koristeći tačku, liniju i neki elementarni oblik
napraviti šaru (mustru) za zidni tapet.
Variraj razmak
Variraj veličinu
Variraj boju
Variraj orijentaciju