Transcript Dobra praksa u eksperimentalnom radu

Etički aspekti naučnog
istraživanja: Dobra praksa u
eksperimentalnom radu
Prof.dr Vesna Starčević
Institut za Medicinsku fiziologiju
Medicinski fakultet - Beograd
Uvek je povod našeg istraživanja PROBLEM, a cilj
istraživanja je njegovo REŠENJE tj. traženje
nepromenljive (stalne) veze između uzroka i posledica.
Postavljen problem je radna hipoteza.
Naučno istraživanje može biti ostvareno putem:
POSMATRANJA i/ili EKSPERIMENTA
Brojne su prednosti eksperimenta kojim saznajemo SUŠTINU, a
posmatranjem samo spoljašnje manifestacije pojava. U biomedicini zbog velike
varijabilnost ispoljavanja pojava veliku prednost ima
EKSPERIMENT
Istraživanja u medicini mogu biti:
• Prema subjektu istraživanja: Kontrolisana
klinička na čoveku ili laboratorijska
istraživanja, na njegovom analogu – životinji.
Osnovno etičko pravilo SVIH istraživanja je da je ono opravdano
iz medicinskih i naučnih razloga! Ko tu opravdanost procenjuje?
Prvo eksperimentator, a zatim ETIČKE komisije pri naučnoistračivačkim organizacijama!
Za sve vrste naučnih istraživanja potrebne su dozvole izdate od
strane lokalnih i/ili nacionalnih ETIČKIH komisija.
Rad ETIČKIH komisija zakonom je regulisan!
Na Medicinskom fakultetu postoje:
• Komitet za etička pitanja, koji se bavi etičnošću postupaka
u radu sa ljudima i
• Etička komisija za zaštitu dobrobiti oglednih životinja
Klinička istraživanja se uglavnom odnose na ispitivanja načina
lečenja ljudi: medikamentno i/ili hirurško. Glavni etički problem su
“kontrolna” i “eksperimentalna” grupa. Nijedan čovek ne sme
da ima štetu usled nelečenja ili pogoršanja bolesti, od takve vrste
istraživanja.
Najvažniji je pismeni pristanak pacijenta ili roditelja za decu.
EKSPERIMENTALNA MEDICINA odnosi se na rad sa životinjama
Tri glavna razloga za korišćenje životinja u
istraživanjima su:
1.Unapređenje naučnog saznanja – Bazična istraživanja
2. Razumevanje uzroka bolesti i njeno lečenje. Ispitivanje
vakcina i lekova. Na genski modifikovanim životinjama
ispituje se uloga gena u procesu bolesti. Često su ova
istraživanja produžetak ili su zasnovana na otkrićima
bazičnih istraživanjima.
3. Toksikološka istraživanja o štetnosti mnogih supstanci
koje se koriste u poljoprivredi, industriji, domaćinstvu i sl.
Eksperimentalna istraživanja na
životinjama kao analogu ljudskog
organizma pogodna su jer je:
• Životinja biološko biće kao i čovek
• Životinja zamenjuje original tj. čoveka
• Na životinjama izazivamo modele humanih
fizioloških ili patoloških procesa
• Model humanog fiziološkog ili patološkog procesa
predstavlja uprošćen model nekog složenog
patološkog procesa. Reprodukuju se ili etiologija
ili patogeneza ili i jedno i drugo.
Najčešće korišćene
eksperimentalne
životinje: miš, pacov,
kunići, zamorčići, vodozemci,
ovca, svinja, pas, mačka i
najmanje primati (majmun)
Zaštićene životinjske vrste su SVI KIČMENJACI
In vivo eksperimenti
ETIČKA KOMISIJA za rad sa eksperimentalnim
životinjama bavi se zaštitom dobrobiti životinja
Prvo se sprovodi analiza korisnosti takvih studija (“costbenefit assessment”) – koji je Cilj istraživanja?
Zatim se vrši procena PRIRODE EKSPERIMENTA u pogledu
manipulacije životinjama i ugrožavanja njihove dobrobiti.
Poštuju se:
OSNOVNA NAČELA O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJA
Prvo se vrši provera “3 R” pravila:
Replacement (zamena životinja iz reda kičmenjaka sa
beskičmenjacima ili kulturama tkiva i ćelija – in vitro
ogledima)
Reduction (smanjenje broja životinja)
Refinement (poboljšanje procedure s ciljem smanjenja patnje i
povećanja dobrobiti za životinje)
Основна начела добробити
огледних животиња јесу:
•
"3Р" (Replacement, Reduction, Refinement) начело –научно-
•
•
Начело "5 слобода“
Начело етичког огледа – у току огледа се са
животињом мора поступати тако да се смањи сваки
извор непријатних телесних осећаја и емоција уз
апликовање аналгетика, локалних и општих
анестетика, а на крају огледа, ако опоравак
животиње није могућ, потребно је обавити
еутаназију у складу са њеном врстом.
истраживачки рад са огледним животињама из реда кичмењака
(Izvod iz “Preporuka ORCE”)
Etička načela su:
• “3R” načelo
• Načelo “5 sloboda”: šta treba obezbediti
eksperimentalnim životinjama? - smeštajni
prostor,- hranu i vodu, - zaštitu od povreda i
bolesti, - zaštitu od neprijatnosti i - uslove za
ispoljavanje fizioloških oblika ponašanja
• Načelo etičkog ogleda: kako se radi sa
životinjama u toku ogleda i na kraju (ako nije
moguć oporavak životinje treba obaviti
eutanaziju)
Težina (invazivnost) оgleda оdređuje se nа оsnovu
sledećih 5 kategorijа:
Meri se stepen invazivnosti ogleda kroz 5 kategorija
(presudno za davanje dozvole)
a.
Ogledi na beskičmenjacima ili živim izolatima
(kulture tkiva/ćelija)
b. Ogledi koji izazivaju blagi osećaj nelagodnosti
(i.m., s.c. injekcije, akutna istraživanja na potpuno anesteziranim
životinjama)
c. Ogledi koji izazivaju manji stepen bola ili stresa
d. Ogledi koji izazivaju značajan stepen bola i stresa
e. Ogledi koji izazivaju jak bol blizu ili iznad praga
tolerancije, stanja različitog šoka na
neanesteziranim životinjama (često se zabranjuje).
EKSPERIMENTATOR je najodgovorniji za sve
ključne delove EKSPERIMENTA:
- Odabir predmeta istraživanja (problem)
- Postavljanje radne hipoteze (da li ......?)
- Odabir oblika eksperimenta (laboratorijski ili klinički)
- Razmatra etički aspekt eksperimenta!
- Odluku o eksperimentalnom modelu (veličina uzorka,
načinu ispitivanja i sl.)
- Odabir relevantnih obeležja posmatranja (citološka,
biohemijska, radiološka i sl.)
- Dobijanje rezultata
- Stavlja sve na papir (piše projekt istraživanja, naučni rad)
OPŠTI ETIČKI ASPEKTI
NAUČNOG ISTRAŽIVANJA:
1. Intelektualno poštenje
2. Kritičnost
3. Egzaktnost
4. Obaveza publikovanja rezultata istraživanja
Kodifikovanje profesionalne etike, odnosno formulisanje kodeksa
“DOBRE NAUČNE PRAKSE” je neophodnost svakog uređenog i
civilizovanog društva, kome težimo.
Thank you for your attention
Best regards from all animals in the World!