Transcript Medicinsko i zdravstveno pravo predavala: Hajrija Mujović

Medicinsko i zdravstveno
pravo: aktuelna pitanja
teorije i prakse
Dr Hajrija Mujović-Zornić
viši naučni saradnik
Institut društvenih nauka u Beogradu
Udruženje SUPRAM
Beograd, april 2013.
medicinsko pravo
 sa razvojem medicine sve veće širenje i afirmaciju doživljava i
medicinsko pravo, ne samo na nacionalnom već i
medjunarodnom planu; na pitanjima gde se pravo i medicina
susreću nalaze se i počeci oblikovanja medicinskog prava koji
sežu daleko u prošlost
 bez obzira na sve osobenosti koje ova disciplina nosi u njenoj
osnovi stoji pravo (pravna disciplina)
 slično medicini koja štiti čovekovo zdravlje, tako i medicinsko
pravo uređuje i štiti ljudska prava u oblasti zdravlja, shvatajući
to kao naročito važan segment zaštite ljudskih prava uopšte
interdisciplinarnost
 medicinsko pravo neguje interdisciplinarnost i to u dva pravca:
 prema medicinskoj teoriji i praksi
 prema graničnim pravnim disciplinama, iz razloga što je ono i
nastalo tako što je od klasičnih grana prava preuzelo delove
koji se tiču zdravstva ("pravo na raskršću")
 pristup medicinskog prava veoma je kompleksan, podrazumeva
od strane pravnika ulaženje u medicinsku problematiku i obrnuto
od medicinskih profesionalaca bolje poznavanje pravnih instituta,
čija se primena direktno na njih odnosi
 u svom etimološkom korenu interdisciplinarnost označava oblik
dijaloga ili interakcije izmedju dve ili više disciplina, kao
fleksibilni postupak i neuslovljeni dijalog

saradnja
 pristup prava u materiji medicine nije jednostran i odnosi se
podjednako na sve subjekte u zdravstvu, davaoce zdravstvenih
usluga i one koji ih primaju, definišući njihov pravni položaj,
odnosno pravni režim koji se primenjuje
 saradnja struka znači da iskazana interdisciplinarnost traži
odgovore, i to kod pravno neuredjenih pitanja kod kojih postoji
nedoumica kako postupiti, ili kod spornih odnosa i
suprotstavljenih stavova i interesa gde se postavlja pitanje
izvodjenja nekog od oblika odgovornosti
 zadatak medicinskih profesija nije samo u implementaciji normi
medicinskog prava, već i u pomoći da se na pravi način pronikne
u medicinsku praksu, da se oblikuju odgovarajući pravni instituti,
urede odnosi i regulišu prava i obaveze, što je veoma zahtevan
posao u rukama pravnika
 saradnja ne znači da svi rade sve, niti da jedna struka može
preuzeti rešavanje pitanja druge struke; poštuje se autonomnost
struka; pitanja jesu pomešana ali ih treba raščlaniti
 na primer, ako se razmatraju reproduktivna prava žene,
medicinska struka definiše jasne terapijske mogućnosti i
procedure u vezi sa radjanjem i biološki potpomognutom
oplodnjom, shodno pravilima medicinske etike, nauke i struke;
ona pokriva medicinsko-etički deo
 ipak, stvar je pravne profesije i donosioca propisa kako će se
pojedinačna rešenja tretmana uobličiti i prevesti na teren prava,
kakav će zakon biti, da li liberalan ili restriktivan a kakva
podzakonska regulativa u smislu granica dopuštenosti ili zabrana
juridizacija medicine
 sve više se govori o procesu juridizacije medicine; reč je o
podvodjenju pod pravo medicinskih radnji, postupaka i procedura i
njihovom pravnom kvalifikovanju, bilo kroz norme ili sudsku
praksu; na to su uticali brojni faktori:
 novi koncept obavljanja medicinske delatnosti uslovio drugačiji pravni pristup
 medicina je evoluirala od stanja veštine pojedinca u pravcu kolektivne
medicine, i sa izrazitom koncentracijom na tehnička sredstva i saznanja
 promenjena je donekle i priroda odnosa lekara i pacijenta
 postupanje subjekata koji obavljaju medicinsku delatnost od presudne je
važnosti, zbog čega su i pravila dužnog postupanja veoma stroga, bilo da je
reč o pravilima struke (aktuelnom medicinskom standardu) ili o pravilima
pažnje (dužna pažnja)
 dolazi do primene opštih pravnih instituta, ali koji ovde poprimaju
odredjene osobenosti, čak i modifikacije
pojam medicinskog prava
 prema udžbeničkoj definiciji, medicinsko pravo u objektivnom
smislu podrazumeva skup pravnih pravila koja uredjuju
medicinsku delatnost, utvrdjuju svojstva lica koja tu delatnost
obavljaju i njihov odnos prema korisnicima zdravstvenih usluga
 reč je o predmetno ograničenoj oblasti prava koja se tiče
medicinske profesije i svih onih koji koriste njene usluge
 u literaturi se pored naziva medicinsko pravo pojavljuju i drugi
srodni nazivi (bio-pravo, lekarsko pravo), a čest je i naziv
zdravstveno pravo
zdravstveno pravo
 postoji više definicija pojma zdravstvenog prava i ono se od strane
nekih shvata i kao medicinsko pravo u širem smislu
 to nije samo pravo o pružanju zdravstvene zaštite i njegovom
finansiranju već se fokus stavlja na odnos prava i ljudskog
zdravlja, kao i na prevenciju zdravlja
 obuhvata u sebi sve pravne propise u interesu zdravlja ljudi, kako u
javnopravnim i privrednim pitanjima funkcionisanja zdravstvenog
sistema; obuhvata i medjunarodne aspekte različitih sporazuma o
zdravlju i globalna zdravstvena istraživanja
 zdravstveno pravo je obuhvatnije jer uključuje u sebi i medicinsko
pravo; ipak, prednost izučavanja medicinskog prava u užem smislu
je u tome što se ono ciljano fokusira na medicinsku radnju
(uslugu), standarde lečenja i zaštite prava, što ujedno stvara
pretpostavke za humani i zakonit medicinski tretman bilo koje
vrste
srodne discipline i razgraničenja





sudska medicina (pravna medicina), bavi se medicinskim
razjašnjavanjem činjenica koje su pravno relevantne i predstavlja
medicinu u pravu
javno zdravlje fokus stavlja na zdravlje populacije i kako da se ono
prevenira i promoviše kroz organizovane napore društva i stilove života;
bavi se strategijama, programima i statistikom, i u osnovi je medicinska
oblast
zdravstveni menadžent odnosi se više na organizacione, nego na
pravne aspekte u procesima planiranja, organizovanja i kontrolisanog rada
radi postizanja zacrtanih ciljeva funkcionisanja zdravstvenog sistema
medicinska etika (klinička etika, bioetika), izražava posebnost etike
u medicini, naročito u pogledu vrednovanja pravila kodeksa gde etički
principi i norme čine jedan od izvora medicinskog prava
pravo o ogovornosti u medicini često se izjednačava sa medicinskim
pravom, a zanemaruje se da ono obuhvata i veliki deo statusnih propisa
vezanih za subjekte zdravstvenog sistema, korisnike, osiguranje i uslove
obavljanja zdravstvenih delatnosti od strane ustanova i privatne prakse
4/13/2015
odnos medicinske etike
i medicinskog prava




različita rešenja sa stanovišta etike i prava nisu tako česta ali
se mogu pojaviti kad propis nalaže drugačije od onog što je
etički prihvatljivo za medicinsku struku
neslaganje lekara izuzetno može biti zakonom dopušteno
putem isticanja tzv. klauzule savesti (na primer, kod vršenja
abortusa) što predstavlja izvinjavajući razlog za lekara
u svemu drugom važi pravilo da se "nepravedan" zakon može
promeniti samo zakonskom procedurom, ali ne i voljom,
odnosno nahodjenjem pojedinca, pa makar bio on i lekar
u dobro postavljenom sistemu, uporedni razvoj medicinske
etike i medicinskog prava, pospešuje razvoj medicine u celini
izvori medicinskog prava
 nacionalni (državni propisi, staleški propisi, stručni vodiči, kodeksi
profesionalne etike, sudska praksa); Srbija je zaokružila
zakonodavni okvir koji se tiče zdravstvene zaštite i zdravstvenog
osiguranja, sa skorašnjim izmenama tih zakona (2011); ranije je
zakonski uredjena materija transplantacije, postupaka BMPO,
transfuzije i javnog zdravlja (2009); nedavno je zaključena javna
rasprava o nacrtima Zakona o zaštiti prava pacijenata i Zakona o
zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama čije usvajanje predstoji
 nadnacionalni (medjunarodna i regionalna dokumenta,
konvencije, deklaracije, direktive, standardizovana načela profesije,
stručni vodiči dobre medicinske prakse i dobre farmaceutske
prakse)
brojnost i razudjenost izvora na
primeru pacijentovih prava
 začeci evropskog koncepta u Povelji o hospitalizovanom
pacijentu (Bolnički komitet E.E.C, 1979)
 Deklaracija o promovisanju pacijentovih prava u Evropi
(WHO,1994) kao okvir za podršku državama u razvoju ovih prava
 Evropska Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (1997)
uspostavlja standarde za pacijentova prava, vezano za specifične
oblasti, bez čega bi funkcionisanje tržišta EU bilo onemogućeno;
npr. Direktiva o zaštiti ličnih podataka pokriva takodje oblasti
prekogranične zdravstvene zaštite, razmene organa i tkiva u svrhu
transplantacije, kao i istraživanja sa ljudskim biološkim materijalom
 u cilju dalje harmonizacije usvojena je Evropska povelja o
pacijentovim pravima (2002)
pravo kao garant vršenja medicine
 reč je o pravnoj kontroli obavljanja medicinske delatnosti
 postupanje pripadnika medicinskih profesija u okviru javnih i
privatnih službi podvrgava se društvenoj kontroli od strane pravnih
instanci i sudova, budući da pacijent kao korisnik usluga ima pravo
na zdravstvenu zaštitu
 u svakoj pravnoj državi takva kontrola je nužna, jer unutrašnja
staleška kontrola nije dovoljna; sa napretkom medicine i
povećanjem dijagnostičkih i terapijskih mogućnosti, povećavaju se
i pravni zahtevi dužnoj pažnji i profesionalnom umeću jer onaj ko
može više, taj je i dužan više
 važi isto poznata maksima da medicina ne sme sve što može
•
zdravstvene usluge i korisnici
 kroz rad davaoca zdravstvenih usluga i privatnog sektora
zdravstva razvio se pojam javno-zdravstvenih službi, ali i
ugovornog odnosa izmedju pripadnika medicinskih profesija i
pacijenata povodom usluga
 s druge strane porastao je značaj pacijentovih prava koja su
kodifikovana i prevazišla nacionalne okvire; ona su pravni izraz
položaja pacijenta u zdravstvenom sistemu, s naglaskom na
istorijsku dimenziju počev od paternalističkog principa do principa
autonomije volje u pristupu pacijentu
 bilo da se ova prava posmatraju iz ugla ličnih prava koja su deo
zdravstvene zaštite ili iz ugla socijalnih prava koja su deo
zdravstvenog osiguranja, evidentno je da su ona danas brojna i
zavredjuju pravnu elaboraciju i punu zaštitu
medicinsko pravo u Srbiji
 još uvek je nedovoljno poznato i u nekim segmentima
nerazvijeno
 još nije doživelo svoje puno priznanje i autonomnost kroz
nastavne programe
 prednosti izučavanja:
 bolje uredjena prava i obaveze davaoca medicinskih
usluga
 razvoj prava pacijenata (korisnika usluga), kao osnovnih
ljudskih prava svakog pojedinca
 u pravnoj teoriji, razvoj specijalističkih znanja i pravnih
pod-disciplina; u pravnoj praksi, razvoj specijalističkih
znanja pravnika (sudije, advokati, ekspertize i konsultantska
mišljenja)
_
... hvala na pažnji !
[email protected]
[email protected]