PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: IZLAGANJE ORGANIZMA DRAŽIMA I SREDINI

Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi

Najvažnije oblasti ranog iskustva (“oblici” RU)

A.Utiskivanje i eksponencijalno učenje B. Izlaganje organizma prostim fizičkim nestruktuiranim dražima (svetlo, temperatura, milovanje, zvuci...) C. Izlaganje organizma strukturiranim dražima (sredini: bogatoj ili siromašnoj) D. Lišavanje u normalnim socijalnim odnosima

Neka pitanja za početak:

   Kakve posledice na organizam ima fizička stimulacija u ranom dobu?

Da li se životinje i ljudi bolje razvijaju u bogatoj ili siromašnoj sredini?

Kako na razvoj utiče rano lišavanje socijalnih odnosa?

Ad B. IZLAGANJE ORGANIZMA JEDNOSTAVNIM NESTRUKTUIRANIM FIZIČKIM DRAŽIMA     Izlaganje mladih organizama temperaturi, svetlu, buci, manipulisanje rukama, el.šokovima..

U laboratorijskim uslovima “stresne situacije” kao stimulacija Ovakve stimulacije imaju TRAJNE efekte na razvoj i ponašanje organizma

Posledice rane stimulacije

    Mogu imati neposredno dejstvo i odložene efekte (kod odraslih ž.) Fizičke: stimulisane životinje su naprednije od nestimulisanih Bihejvioralne: stimulisane životinje se bolje snalaze u stresnim situacijama, tolerantnije su na frustracije Fiziološke posledice: neposredno i odloženo dejstvo (Levajn)

   

Levajnova hormonalna hipoteza

Uočio da se kao neposredna posledica stimulacije javlja veća količina hormona kore nadbubrega (steroida) Kod odraslih, kao odloženo dejstvo, dešava se da se steroidi u stresnim situacijama oslobađaju brže ali i da se brže vraćaju na normalu nego kod nestimulisanih životinja Ovo je visokoadaptivna pojava – efikasnije se reaguje na stres Objašnjenje: stimulacija utiče na ranije sazrevanje nervnog mehanizma koji upravlja sistemom hipofiza – nadbubrežna žlezda

  

Alternativne hipoteze

Poremećen odnos sa majkom je razlog trajnih promena na organizmima prilikom stimulacije (uzimanjem u ruke ih odvajamo od majke i sl) Promena u temperaturi tela usled odvajanja od majke je faktor ranog iskustva “Efekat bake”: ako se istoj stimulaciji izlože majke, efekti su isti kao i kod stimulacije mladih. Majke prenose izmenjeni način reagovanja na svoje potomke, a oni na svoje potomke itd.

Značaj za ljudske bebe

 Stavljanje u inkubator – kako utiče na razvoj?

Ad C. IZLAGANJE ORGANIZMA STRUKTUIRANIM DRAŽIMA (SREDINI)  Istraživanja Donalda Heba i drugih: Globalno i dugotrajno izlaganje mladih organizama dejstvu a. Osiromašene b. Normalne c. Bogate sredine

Hebovo shvatanje:

  Rano učenje je neprimetno i sporo ali je temelj kasnijeg efikasnog i brzog učenja Efekti ranog iskustva u sredini su globalni, opšti, generalizovani – na percepciju, sposobnost učenja i rešavanja problema

Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini)  Fon Zenden: ljudi koji su prvi put progledali nakon operacije katarakte    Ljudi su, nakon što su progledali, morali dugo da uče da opažaju sasvim proste oblike i predmete (geometrijske oblike i figure) Veoma teško su postizavali prepoznavanje složenih celina (npr. ljudskog lica) Ali nisu imali problema sa razlikovanjem boja  Kritike: uklanjanem sočiva prilikom operacije i spontanim nistagmusom otežava se precizno viđenje oblika

Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini)  Risen: opiti na 3 grupe šimpanza 1.

U potpunosti lišene vizuelnog iskustva do 16 meseci 2.

3.

Delimično vizuelno lišavanje do 7 meseci Držane u mraku ali svakog dana 90 minuta normalnog svetla Zaključak: za normalno vizuelno opažanje potrebno je adekvatno rano iskustvo ali i normalno organsko sazrevanje vizuelnog aparata

Eksperimenti...

  Univerzitet Berkli: pacovi koji su živeli u praznim kavezima i kavezima sa puno igračaka Kod pacova koji su živeli u bogatoj sredini, ustanovljeno je da im je kora mozga bila znatno deblja od druge grupe pacovaa

Eksperimenti...

  1.

Himovič: upoređivanje efekata ranog i kasnijeg učenja na razvoj sposobnosti rešavanja problema 2 grupe pacova: Siromašna sredina pa bogata sredina 2.

Bogata sredina pa siromašna Nalaz: Prva grupa životinja premeštanjem u bogatu sredinu NIJE USPELA da nadoknadi ono što je propustila u ranom periodu

Zadatak za razmišljanje:

 Kako bi trebao da izgleda hipotetički eksperiment (sličan Himovičevom) na ljudima?

    

Hipotetički eksperiment na ljudima

Dva jednojajčana blizanca razdvojiti po rođenju Jedan treba da živi pod veoma povoljnim uslovima Drugi pod nepovoljnim Posle nekoliko godina, treba ih obojicu staviti da žive u jednakim, povoljnim uslovima Na kraju im dati testove sposobnosti i uporediti rezultate

Prirodni “eksperimenti” na ljudima

   Pjeron: antropološki nalazi sa decom iz primitivnih plemena Paragvaja Deca starija od 6 – 7 godina (u trenutku pronalaženja) teško su se obučavala Mlađa deca (npr dvogodišnja usvojenica etnologa Velara) uspela su veoma da napreduju (postala poznata naučnica)

Još neki eksperimenti

   Gregori i Valasova: studija S.B. Koji je progledao u 52. godini Hjubel i Visel: vizuelni sistem najpre vrši analizu pojedinih svojstava draži pa tek onda sintezu (celinu opažaja) Blejkmur i Kuper: mačke koje žive svetu vertikalnih crno belih pruga: kasnije su neosetljive na vertikalne pruge (tj. njihovi neuroni)

Implikacije na razumevanje razvoja inteligencije

   Heb: sistematizacija faktora razvoja (I – VI) “Inteligencija A” (dejstvo faktora I) “Inteligencija B” (dejstvo faktora I – V uz odsustvo faktora VI)

Ad D. LIŠAVANJE NORMALNIH SOCIJALNIH ODNOSA    Scott: primarna i sekundarna socijalizacija Primarna: u ranom periodu života jedinke, efekti su trajni i ne mogu se u potpunosti izmeniti kasnijim učenjem (npr psi su postajali pitomi samo ako su imali kontakt sa ljudima u prvih 3-4 nedelje života) Sekundarna: karakteristično je instrumentalno učenje

Naučnici koji su se bavili ranim iskustvom i socijalizacijom  Frojd - psihoanalitička teorija     Bolbi – studije dece koja odrastaju u domovima bez roditeljskog staranja Margaret Ribl, Rene Špic: takodje ispitivali razvoj dece u ustanovama Goldfarb: studije dugoročnih posledica ranog odvajanja od majki Harlov: ispitivanja vezivanja kod majmuna (attachment)

Teme za seminarski rad (iz 4. poglavlja):

1.

2.

3.

4.

5.

Prikaz slučaja S.B. i značaj dobijenih nalaza (165 – 172) Materinsko staranje i mentalno zdravlje (193 – 205) Istraživanja H. Harlova i zaključci koji se mogu izvesti (207 – 212, 220 -227) Prikaz studija ranije izolovane dece i zaključaka (Klark i Klark) (229, 229 – 236, 246 - 247) Prikaz studija dece koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima i zaključaka (Klark i Klark) - (229, 236 – 246, 246- 247) Poželjno je koristiti i druge izvore i literaturu u vezi sa odabranom temom, kao i “Uputstva za čitanje i studiranje Psihologije učenja” (deo VI udžbenika S. Radonjića)

 pauza