Transcript KOGNITIVNE_TEORIJE-Ucenje_i_inteligencija

KOGNITIVNE TEORIJE
Kurtasinovic Suanita
Trtovac Jasmina
Muric Edina
 Kognitivna
psihologija je znanost koja je
usmerena na otkrivanje kog.procesa,koji
se nalaze u osnovi ponasanja.
 Sama
rec KOGNITIVNO potice od
engleske reci COGNITION - spoznaja.
Kognitivna psihologija se razvila kao
odvojeno podrucje unutar discipline u
kasnim ’50 I ranim ’60 godinama.
Razvila se kao jedna od znacajnih
aspekata interdisciplinarnog predmeta
kog.nauke,koja pokusava uklopiti raspon
istrazivackih pristupa o misaonim I
mentalnim procesima.
Kognitivna psihologija se radikalno
razlikuje od prethodno psiholoskih
pristupa na dva kljucna uvida:
 Ona
prihvata upotrebu naucne metode,a
odbacuje introspekciju kao valjanu metudu
istrazivanja za razliku od fenomenoloskih
metoda poput Frojdove psihologije.
 Ona
pretpostavlja postojanje unutrasnjih
mentalnih stanja za razliku od
bihejvioralne psihologije.
Osnovne ideje
kognitivnih
teorija
Ljudski duh se ne moze
objasniti mehanizmom
asocijacije
Svi oblici ucenja se ne mogu
objasniti iskljucivo
asocijativnim prosecima
Sire znacenje kognicije
 Kognitivni
procesi su svi oni procesi koji
dovode do saznanja sveta oko nas.
U te procese ubrajamo :
opazanje,
pamcenje,
jezik
misljenje.
Sire znacenje kognicije
Leotjev opisuje sledece
faze
filogenetskog razvoja
psihickog zivota:
FAZU OSECAJA
FAZU OPAZAJA
FAZU
INTELEKTUALNIH
AKTIVNOSTI

Bihejvioristicki psiholozi ne govore o osecajima I
opazajima, vec o reagovanjima na draz.
 A fenomenoloski psiholozi tvrde da ponasanje
ne zavisi od samih spoljasnjih drazi, vec na
nacin kako ih organizam opaza.
 Cilj bihejviorista je da ispitaju zakone
ponasanja,vezu izmedju odredjenih situacija i
ponasanja.
Uze znacenje kognicije
 Kod
ljudi ,,misljenje’’ moze da ima dva
znacenja:
a)KORISCENJE
SIMBOLA.
Za coveka se kaze da
misli dok ne
kontaktira sa spoljasnjim
svetom, kada se
’’ povuce u svoje misli’’.
Te misli mogu
imati vid secanja,
imaginacije,
planiranja buducnosti.
b)OPAZANJE,
UVIDJANJE
ODNOSA ( RELACIJA )
Spirmanov pojam opste
inteligencije bio je vezan za
’’ izvodjenje’’ odnosa
izmedju ,,korelata’’ ili
nalazenja ,,korelata’’ koji
su u zadatom odnosu sa
vec poznatim.
Kelerov pojam uvidjanja
odnosi se na uvidjanje
odnosa.
 Kognitivna
teorija uslovljavanja zamislja taj
proces na sledeci nacin :
Uslovna draz asocijativnim putem izaziva predstavu
bezuslovne drazi, a ova na urodjen,refleksivan nacin izaziva
reakciju koju nazivamo USLOVNA REAKCIJA
Predstava se javlja automatski, cesto asocijativnim
mehanizmom: uslovna draz je asocijativnim putem izazvala
predstavu bezuslovne drazi, a ova je opet automatski
izazvala reakciju.
Nigde tu nema opazanja ili shvatanja.
POSEDOVANJE PREDSTAVA JESTE
VEOMA ZNACAJNO FILOGENETSKO
DOSTIGNUCE, KOJE ZNACAJNO PROSIRUJE
ADAPTIVNE SPOSOBNOSTI ORGANIZMA.
Razlika izmedju asocijacije I
misljenja
 Dve
ideje date naporedo( u dodiru) nisu
isto i svest o njihovom odnosu
 Za
asocijacije ideja kaze se da se javljaju
u svesti spontano, automatski, bez
nase namere ili nekog plana ili cilja
 Misao
obuhvata odnos izmedju ideja
datih istovremeno ili u sukcesiji
Jedna ilustracija
 Primer
koji treba da ukaze na razliku
izmedju istovremene datosti izvesnih
sadrzaja i misaonog shvatanja, odnosno
izmedju tih datosti
Predpostavimo da predavac na predavanjima nosi
jedno odelo, ali stalno menja dve masne, jednu
tamnu ,jednu svetlu, a po nekad na predavanjima
brzo prica, a ponekad sporo.Studenti opazaju kako
je on obucen i kako on izlaze gradivo.To su datosti u
vremenskom i prostornom dodiru.Kada bi govorio
brzo on bi stavljao svetlu masnu, a kada bi govorio
sporo tamnu masnu. Za studenta koji je ovu
pravilnost uocio, mogli bi smo da kazemo da je
uocio odredjeni odnos izmedju perceptivnih datosti.
Druga ilustracija:
sloboda i vodjenje asocijacije
Kod slobodnih
asocijacija subjekat
dobija instrukciju da na
rec-draz odgovori prvom
reci koja mu padne na
pamet bez ikakve
kontrole, plana.
Fjord je tvrdio da te
asocijacije i nisu sasvim
slobodne, vec da i njma
upravljaju izvesni
psihicki procesi,nesvesni
Kod vodjenih asocijacija
ispitanici dobijaju
zadatak
da na datu rec-draz
odgovore nekom recju
koja stoji u odredjenom
odnosu sa zadatom reci.
Subjekat treba da traga u
svom pamcenju za
odredjenom recju,a to
traganje rukovodjeno je
odredjenim odnosom.
Kritika asocajacionizma od strane
gestalt-psihologa
 Gestalti
su kritikovali opsti pristup
psiholoskoj nauci koji su
asocijacionisti zastupali:
TRAGANJE ZA OSNOVNIM ELEMENTIMA
 SVODJENJE ASOSIJACIJA PO
SLICNOSTI NA ASOCIJACIJE PO
DODIRU
Ta kritika se zasniva na sledecim
argumentima
 Asocijacionisti
su tvrdili
da su dve ideje slicne kada imaju neke
zajednicke elemente
 Gestalti
odgovaraju:
isti elementi u dve razlicite celine izgledaju
razlocito

Torndajkovim eksperimentom zivotinje su ucile
resavanje problema postupno,posle puno
pokusaja i pogresaka

Keler je na svom eksperimentu zakljucio da
majmuni sa razumevanjem resavaju problem,
oni imaju uvid ili uvidjanje u odnose u
situaciji
Ovo uvidjanje moze biti transver starog
iskustva
TOLMAN
 Izgradio
je prvu kognitivnu bihejvioristicku
teoriju ucenja kod zivotinja.
 Poceo
je da uvodi mentalisticke pojmove,
ali ih je definisao operacionalno na osnovu
spoljasnjih S I R varijabli.
 Najvazniji
teoriski pojmovi bili su mu
ocekivanje I kognitivna mapa
 POJAM
OCEKIVANJE se odnosi na sled
dogadjaja kao u klasicnom I
instrumentalnom ucenju.
 KOGNITIVNA MAPA se odnosi na
kogniciju prostornih odnosa, na postojanje
nekog pregleda prostorne situacije uz
znanje na kojeme mestu se nalazi cilj.
 Tolmanova
teorija je imala opsti znacaj
time sto je tvrdila da se nijedna zivotinja
ne moze objasniti cisto asocijativnim
principima,narocito ne neka slozenija
ponasanja.
Dajman I Burghard:
sta je kognicija zivotinja?
 Dojman
i Burghard smatraju da kognicija ljudi
ima sledeca znacenja:
1.Voljno, namerno,svesno
razmatranje jedne teme ,
obicno uz upotrebu jezika
( ,,govor za sebe’’ )
2. O kogniciji govorimo
kada su u pitanju radnje
koje ne mogu biti
objasnjene spoljasnjim
drazima
 Kognicija
kod zivotinja se mora shvatiti u
ogranicenijem smislu,nego sto je to slucaj
kod ljudi.
 Kognicija se nikako ne odnosi na misljenje
u obicnom smislu te reci,vec u upotrebi
unut.reprezentacije ili koda kao osnove
za akciju.
 Pod
unut.reprezentacijom se
podrazumeva oblik u kome se informacija
drzi u pamcenju.
 Unut.reprezentacija se moze odnositi na
razlicite sadrzaje, na relacije izmedju
predmeta,na pojedina svojstva
predmeta.
Kognicija kod ljudi
 Kognitivni
procesi ljudi su mnogo slozeniji
nego kod zivotinja.
 Kant je pokusao da sistematizuje
kategorije ljudskog ponasanja.
 On je iz logicke sistematizacije sudova
izveo osnovne kategorije razuma,npr:
jedno,mnogo,sve,supstancijanemogucnost itd.
Pijazeova razvojna epistemologija
 Razvojni
psiholog Zan Pijaze je preuzeo
zadatak da opise kognitivni razvoj
coveka,da opise kroz koje sve faze prolazi
deciji um dok na kraju ne usvoji sve
pojmove I kategorije odraslog
,intelektualno razvijenog coveka.
Zakljucak
 Mozemo
zakljuciti da kognicija oznacava
SPOZNAJU,tj.mentalne procese koje
isticu ponasanje.
 Kognicija se razlikuje kod ljudi I kod
zivotinja.
 Kod zivotinja kognicija se odnosi u
upotrebi unut.reprezentacije ili koda kao
osnove za akciju, a kod ljudi su
kog.procesi mnogo slozeniji.
LITERATURA

Radonjic, S. (1999) Psihologija ucenja 1, Zavod
za udzbenike I nastavna sredstva, Beograd
 http:/1hr.wikipedia.org/wiki/kognitivna-psihologija
 Radonjic, S. (1999) Kognitivna psihologija Zavod
za udzbenike I nastavna sredstva, Beograd
 Dejvid Krec,Ricard Krecfild (1976) Elementi
psihologije,Naucna knjiga, Beograd