Transcript SME*TAJ KAO ELEMENT TURISTI*KE PONUDE

SMEŠTAJ KAO ELEMENT
TURISTIČKE PONUDE
Igor Kovačević
asistent
[email protected]
Karakteristike smeštajnih objekata
Elementi smeštaja kao proizvoda
1.
Lokacija/pristupačnost
2.
Opremljenost
3.
Nivo usluga
4.
Imidž
5.
Cena
6.
Sposobnost diferenciranja proizvoda za različite ciljne
segmente
Osnovne karakteristike turističkog smeštaja:
1.
Sezonalnost
2. Nivo popunjenosti kapaciteta
3. Lokacija
4. Nivo kvaliteta smeštaja
5. Visok nivo fiksnih troškova
6. Zakonska procedura i standardi prilikom pripreme hrane
Standarizacija smeštajnih objekata
Standardizacija je proces koji se sprovodi sa ciljem upoznavanja
budućih korisnika sa vrstom i kvalitetom usluga.
Faze procesa standardizacije:
1.
Propisivanje standarda
2.
Obrazovanje i trening svih zaposlenih
3.
Primena standarda
4.
Kontinuirana kontrola primene standarda i otklanjanje
eventualnih odstupanja
5.
Unapređenje standarda i permanentno obrazovanje
Proces standardizacije sprovodi se na dva nivoa:
1. Razvrstavanje – klasifikovanje ugostiteljskih objekata u
određene grupe prema različitim kriterijumima
Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u Srbiji:
A.
Ugostiteljski objekti za smeštaj
B.
Ugostiteljski objekti za pružanje usluge ishrane i pića
C.
ketering objekti
2. Kategorizacija – utvrđivanje nivoa kvaliteta najznačajnijih
elemenata ponude, koji su zajedničko obeležje jedne vrste
ugostiteljskog objekta, na osnovu propisanih standarda.
Kategorizacija objekata za smeštaj
A.
Hoteli
B.
Moteli
C.
Apartmani
D.
Apartmanska naselja
E.
Kampovi

Svrha kategorizacije – prepoznavanje kvaliteta proizvoda

Cilj kategorizacije – Zaštita potrošača
Elementi kategorizacije u hotelijerstvu:
1. obavezni (tehnički elementi i kvalitet)
2. izborni (izgled objekta, aktivnosti, način provođenja
slobodnog vremena..)
Prednosti klasifikacije i kategorizacije:
1.
Uređenje značajnog domena poslovanja i ugostiteljstva zemlje,
kao i ujednačavanje uslova poslovanja u međunarodnim
razmerama.
2.
Regulisanje odnosa na bazi propisanih standarda
3.
Definisanje kvaliteta usluga
4.
Kvalitet na bazi standarda uslovljava konkurenciju, niveliše
cenu, pospešuje promociju i prodaju i definiše osnove
kvalifikovanosti stručnog osoblja
5.
Povećava se stepen informisanosti potrošača, čime se povećava
stepen zaštite potrošača i obezbeđuje njihova lojalnost.
6.
Povećava se mogućnost kontrole poslovnih operacija.
Standardizacija Hotelskog smeštaja

Hotel – komercijalni objekat namenjen za kraći ili duži boravak
gostiju koji koriste različite pogodnosti.

U većini zemalja ne postoji jasno definisana klasifikacija objekata,
već se oni samostalno registruju, pa tako nastaju teškoće prilikom
statističkog praćenja poslovanja u ovoj delatnosti.

Najčešći kriterijumi klasifikacije hotelskog smeštaja:
A.
Fizičke karakteristike objekta
B.
Tržišna namena
C.
Vrsta usluga i način na koji se one pružaju
D.
Vreme poslovanja
E.
5*-1*
Klasifikacija hotela u SAD:
1.
Gradski hoteli
2.
Resort hoteli
3.
Hoteli na aerodromima
4.
Hoteli pored autoputeva
5.
Kazino hoteli
6.
Kongresni hoteli
7.
Hoteli sa punom uslugom
8.
Badžet (budget) hoteli
9.
Hoteli sa garni uslugama
Gradski hoteli

Lokacija zadovoljava potrebe kako poslovnih tako i posetilaca i
turista radi odmora i razonode.

Mogu biti luksuzne, poslovne, srednje i ekonomske klase

Luksuzni gradski hoteli nude visok nivo kvaliteta usluga, savremenu
tehnologiju, moderan dizajn, savremenu ponudu u vidu salona
lepote, spa centara, bazena, teniskih terena, restorana,
kafeterija, konferencijske sale, zdravstvenih usluga.

Usluge su dostupne 24 h
Ramada hotel
DaY’s Inn hotel
Resort hoteli

Nastaju sa razvojem železničkog saobraćaja, a ekspanziju
doživljavaju sa ravojem avio saobraćaja

Sezonski karakter poslovanja

Usmereni na sportske aktivnosti: ribolov, skijanje, golf

Nude porodične paket aranžmane

Sve veća orijentacija na poslovne turiste, kako bi se povećala
popunjenost kapaciteta

Visoko stručno osoblje koje u potpunosti stoji na raspolaganju
gostima

Gosti su ograničeni na uži prostor, pa očekuju da budu
„razmaženi“
Grand Hyatt, Dubai
Four Season Resort, Vail
Hoteli na aerodromima

Kararteriše ih velika popunjenost kapaciteta

Maksimalan broj soba je 600

Pružaju punu uslugu 24h

Konkurencija dovodi do stalne potrebe za inoviranjem
pa se tako uvode sale za sastanke, konferencijske sale

Obezbeđuje se prevoz putnicima od aerodroma do
hotela

Karakteriše ih niska cena, pogodna lokacija i niži
troškovi prevoza.
Hilton, Frankfurt Airport
Kazino hoteli

Sektor zabave i rekreacije postaje važan motor privrednog rasta
Amerike.

Najbrže rastući sektor u oblasti zabave je kockanje.

Kazino hoteli se grade po modelu manjih porodičnih hotela.

Kockanje je dostupno odraslima tako da se u okviru hotela nudi
usluga čuvanja dece, na raspolaganju je veliki broj igraonica,
zabavnih parkova..

Poseduju i sale za konferencije i kongrese, jer oni nastoje da se
promovišu kao poslovni hoteli.

150 hotela na području Amerike
MGM Grand, Las Vegas
Kongresni hoteli

Nemenjeni pre svega grupi posetilaca koji
održavaju kongrese i na njima prisustvuju

Menadžment ovih hotela nastoji da privuče i
sezonske putnike koji idu na odmor

Raspolažu kapacitetima do 500 soba

Poseduju velike zajedničke prostorije, banket sale

Hoteli su građeni tako da omoguće lakše
snalaženje gostiju
Venetian, Macao
Hoteli sa pružanjem pune usluge

Ovi hoteli nude širok spektar usluga:
internacionalne kuhinje, barove, restorane,
perionice, formalne i neformalne organizacije
večera, kongrese, sastanke..

Razlikuju se međusobno po nivou i kvalitetu
pružanja usluga..npr. Ograničena ponuda hrane i
pića, manja ponuda u sektoru zabave..
Holiday Inn hotels
Budget hotels

Period saturacije, preko 25000 hotela ove vrste je prisutno na
tržištu

Jaka konkurencija dovodi do fokusa na vrednost, a ne na obaranje
cena

U ponudi su čiste sobe, srednje veličine bez preteranog
ukrašavanja.

Popularnost stiču badžet hoteli koji pružaju samo uslugu prenoćišta

Cena je za 30% niža nego u slučaju hotela srednje klase

U ponudi nemaju restorane, samo kontinentalni dorucak u holu
hotela
Ibis Budget hotels
Garni hotels (B&B)

„Bed and breakfast“

Nudi se smeštaj kod privatnog vlasnika koji stoji
na raspolaganju gostima i živi u neposrednoj
blizini smeštaja koji izdaje.

Primer- B&B hoteli

Nude porodičnu atmosferu

Tzv. udaljene kuće
BAH Beograd
Nove generacije hotela

Novi trendovi u turističkoj industriji

Nova generacija hotela:
1.
TEMATSKI HOTELI
2.
BUTIK HOTELI
3.
NEOBIČNI HOTELI
TEMATSKI HOTELI

Osobine tematskih hotela:

Novi koncept poslovanja

Nastaju spajanjem filmske i tehnologije zabavnih
parkova

Jedinstvena arhitektura

Teže da postanu turističke atrakcije

Predstavljaju imitacije afirmisanih turističkih
atrakcija

Obiluju zabavnim sadržajem i animacijama
Disney hotels
Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u
tematskim hotelima
1.
Distinkcija i diferencijacija: moraju se razlikovati od
prostora koji ih okružuje
2.
Predvidivost i kontrolisanost: pored egzotičnosti,
gosti hotela zahtevaju i osećaj familijarnosti i
sigurnosti
3.
Kulturna diversifikacija: u nedostatku atraktivnosti
domaće kulture, menadžment hotela pribegava
pozajmljivanju umetničkih stilova, objekata, predmeta
itd.
4.
Tematski karakter: celokupan poslovni model hotela
je podređen utvrđenoj temi
Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u
tematskim hotelima
5.
Kontinuirana aktivnost: danonoćno pružanje usluga gostima
hotela
6.
Modularni karakter: kombinovanjem sličnih standardizovanih
atrakcija, hoteli međusobno počinju da liče
7.
Redukcionizam i koncentracija: Kompresija događaja u
prostoru i vremenu stvara utisak intenzivnog i bogatog turističkog
sadržaja. Redukuje se i smisao, jer su hoteli samo atrakcije
forme lišeni sadržaja i funkcije.
Butique hotels

Često ih definišu kao kuće u gradu ili mala vlasništva vođena sa
stilom, namenjena modi i dizajnnirani po uzoru na butike ih 60-ih
godina.

Nastali su 1984.godine otvaranjem Morgans hotela u Njujorku

Mogu biti nezavisni ili mogu biti u okviru hotelskih lanaca.

Osobine butik hotela:
1.
Manje su prostrani (od 3 do 100 soba)
2.
Pružaju jedinstveno iskustvo i intimnu atmosferu
3.
Karakteriše ih unikatna arhitektura i opremljenost
4.
Moderna oprema
5.
Personalizovana usluga dostupna 24h
6.
Ciljno tržište-potrošači sa visokim nivoom dohotka
7.
Tematska opredeljenost-radovi slikara,vajara..moguća prodaja
eksponata
Faktori koji utiču na rast butik hotela su:
1.
Internet-veća dostupnost informacija potrošačima
2.
Prodor velikih hotelskih lanaca na ovo tržište (Hilton, Marriott..)

Efekti ulaska velikih hotelskih lanaca na tržište butik hotela:


pozitivni – rast tržišta ovih hotela
negativni – homogenost usluga koju gosti očekuju od hotela iz
hotelskog lanca, može biti narušena prrincipima butik hotela, a to je
da je svaki butik hotel jedinstven.
Od 2002-2007g. tržište butik hotela je uvećano za 85%
Canopy by Hilton
Neobični hoteli

U današnjem okruženju jake konkurencije i rastuće tehnologije,
neohodna je kontinuirana implementacija inovacija. Kao rezultat
toga javljaju se brojni hoteli širom sveta koji se kako po svojim
fizičkim karakteristikama pa tako i po poslovnom modelu značajno
razlikuju.

Primeri neobičnih hotala su: The Treetops Hotel u Keniji, Ice Hotel
u Švedskoj, Hotel kapsula u Japanu, Langholmen hotel iz
Stokholma..
Treetops hotel
Trendovi u hotelijerstvu

Hoteli u budućnosti će biti definisani budućim potrebama ljudi
ili novim motivima putovanja

Nove tehnologije redukovaće potrebe poslovnih putnika za
putovanjma, ali se očekuje rast putovanja radi zabave i
razonode

Očekuje se povećan stepen segmentacije turističkog tržišta
usled rasta diversifikacije turističke tražnje.

Rast svesti o značaju očuvanja životne sredine dovešće do
razvoja tzv. zelenih ili eko hotela.

Razvoj spa hotela, brodova hotela, hoteli avioni
Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija:
1.
Kontrola kapaciteta – ko kontroliše prodaju hotelskih soba,
mesta u avionima, iznajmljivanje automobila. Da li čće to i dalje
ostati uloga vlasnika ili će je preuzeti oni koji poseduju i
upravljaju globalnim rezervacionim sistemima.
2.
Sigurnost i bezbednost – pokreće se pitanje opasnosti od
terorističkih napada, povećanja statusnih razlika između bogatih
i siromašnih, pitanje infrastrukture, zdravstvenih problema,
političke i lične bezbednosti.
3.
Imovina i kapital – pitanje racionalnog korišćenja privatnog
kapitala i vladinih fondova.
Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija:
4.
Tehnologija – povećano korišćenje veštačke inteligencije
omogućila je standardizaciju poslovanja i stvaranje uspešnih
sistema menadžmenta kao i njihovu kontrolu.
5.
Novi menadžment – složeni zadaci upravljanja hotelima
zahtevaju visoko stručan i obučen kadar, sposoban da se
prilagodi ubrzanim promenama na tržištu.
6.
Globalizacija – utiče na porast broja i širenja hotelskih lanaca
širom sveta.
Hostelski biznis
Istorija nastanka i razvoja hostelskog biznisa

Hosteli ili omladinski hoteli u svom izvornom značenju
predstavljaju jeftin vid smeštaja koji je u prošlosti pre svega
bio namenjen đacima i studentima .

I danas je namenjen većinom mlađoj populaciji (15-34 godine)

Početak hostelske industrije vezuje se za ime Richarda
Schirmanna.

Godina 1912. je godina koja se smatra početkom razvoja
hostelinga.

1919.g se formira Organizacija omladinskih hostela u
Nemačkoj

1920.g u Sarajevu održana je osnivačka konferencija Ferijalnog
saveza Jugoslavije.

U toku II svetskog rata savez prestaje sa radom

Na scenu se vraća 1952. godine, kada je u Beogradu održana
osnivačka skupština.

1968. godine ovaj ferijalni savez postaje pridruženi član
Međunarodne organizacije omladinskih saveza

1970. godine na konferenciji u Kopenhagenu ovaj Ferijalni savez
primljen je za punopravnog člana međunarodne federacije.
Karakteristike i specifičnosti hostela

Pružaju avanturu, druženje, nova iskustava i dobru
zabavu

Kvalitet smeštaja nije toliko bitan

Cena je povoljnija nego u slučaju hotela

Namenjeni su pre svega mladim ljudima

„backpacker“ ’ turista koji sa rancem na leđima
obilazi svet – tržišna niša na koju se fokusiraju
hosteli

Obično su smešteni u centru grada, u blizini
spomenika kulture, istorijskih znamenitosti, ali i
noćnih klubova i diskoteka

Često sadrže restorane, kafeterije, prostorije za pranje i sušenje
veša, kuhinje u kojima turisti mogu sami sebi pripremati obroke..

Sobe mogu sadržati dva, tri pa čak i 20 kreveta, tzv. spavaonice.

U sobama se iznajmljuje krevet.

Sobe mogu sadržati kupatilo, ili je ono zajedničko za ceo sprat.

Cena se kreće između 10-30 eura po noći, a prosek je izmedju 1520 eura.
Karakteristike hostela:

Mogućnost boravka na jednu noć za istu cenu kao da se boravi više
noći

Postoje zajedničke prostorije koje može deliti više gostiju koji ne
bukiraju istovremeno, jer se u tim situacijama bukira samo krevet

Smeštajni kapaciteti hostela rade tokom cele godine, nisu
sezonskog karaktera.
Kljucne razlike izmedju hotela i hostela su:

Razlika u ceni

Razlika u stepenu formalnosti u odnosima sa klijentima

Razlika u atmosferi koja vlada među posetiocima

Razlika u broju zajedničkih prostorija
Tipovi hostela

Danas postoje hosteli koji posluju samostalno

Najveći broj hostela je deo Međunarodne
organizacije hostela.

Kao članovi ove organizacije moraju da poštuju
postavljene uslove i posluju u skadu sa propisanim
standardima čime je obezbeđen određen nivo
kvaliteta usluga.
Tipovi hostela:
1.
Butik hosteli

intimniji i luksuzniji hosteli

karakteriše ih moderan dizaj

jedinstvena arhitektura

namenjeni su turistima sa višim nivoom slobodnog dohotka.
2.
Mobilni hosteli

nemaju stalnu lokaciju.

kampovi, privremeni smeštajni objekti ili zgrade koje su
zakupljene na kratak vremenski rok.

Obično su namenjeni smeštaju posetilaca velikih koncerata,
festivala , sportskih događaja (Univerzijada, Octobarfest..)
Kanali prodaje na tržištu hostela

Kanali distribucije koji su zastupljeni na ovom
tržištu:

turističke agencije

turoperatori

rezervacijski sistemi

internet

direktni kanali marketinga
Internet kao kanala marketinga:

Internet predstavlja važan vid prodaje u hostelskom biznisu

zaobilaze se visoke provizije turističkih agencija

redukuje se nepotrebno gubljenje vremena prilikom odlaska u
agencije.

s obzirom da je ciljna grupa hostela upravo omladina, Internet
predstavlja logičan vid prodaje ovih uluga


Direktni kanali marketinga:

telefon

mobilni telefon

pošta

direktna i elektronska pošta

katalozi, prospekti, brošure..
Prednosti ovog vida komunikacje sa potencijalnim potrošačima su
segmentiranost i targetiranost tržišta.

Sajtovi koji su operativni i putem kojih možete naći
ponudu hostela u EU su:

www.hostelworld.com

www.europeanhostels.com

www.hostelscentral.com

http:/thorntree.lonelyplanet.com/
Perspektive razvoja hostelskog biznisa

Turizam i hotelijerstvo danas predstavlja najbrže
rastuću delatnost u svetu.

Broj međunarodnih putovanja svakog dana značajno
raste, a samim tim raste i potreba za smeštajnim
kapacitetima, a hosteli su jedni od njih.

Hosteli sa svim svojim prethodno navedednim
karakteristikama predstavljaju dobar segment za dalja
investiranja, jer će se u budućnosti povećavati broj
mladih ljudi koji ce želeti da putuju, a da pri tome ne
utroše mnogo novca na smeštaj.

Sa razvojem hostelskog biznisa, raste i broj zainteresovanih
preduzeća koja će želeti da deo profita uzmu za sebe.

Rast konkurencije pozitivno će uticati na donošenje standarda
kvaliteta usluga, a samim tim će rasti i popularnost ovog vida
smeštaja među potencijalnim turistima.

Broj nezavisnih hostela-kojima upravlja pojedinac, značajno raste

Razvijaju i se i hostelski lanci koji u nekim slučajevima zarađuju i
preko 140 dolara za noć, a u centrima gradova čak i preko 200
dolara

Tokom ekonomske krize 2008.g neki hosteli zabeležili rast, dok je
istovremeno popunjenost kapaciteta hotela opadala.

Dalje investicije u hostelsku industriju su neophodne usled rasta tražnje
za ovim vidom usluga.

U Srbiji je ovo tržište nedovoljno razvijeno, a hosteli su većinom u
privatnom vlasništvu ljudi koji ne poseduju dovoljno upravljačkog znanja.

Ovo je pitanje na kojem treba dodatno da se radi, uz kontinuiranu
podršku Vlade Srbije.
pitanja:
1.
Nabrojte elemente smeštaja kao proizvoda i objasnite
kako se na osnovu tih elemenata međusobno
diferenciraju smeštajni kapaciteti?
2.
Nabrojte osobine smeštajnih kapaciteta i objasnite
dve.
3.
Šta je to standardizacija i na koja dva nivoa se
sprovodi?
4.
Koja je svrha, a koji cilj standardizacije?
5.
Kako se na svetskom nivou klasifikuju hoteli?
6.
Na osnovu kojih elemenata se vrši klasifikacija hotela
u SAD-u?
Hvala na pažnji!