Transcript Seminarski VRSTE PREDUZECA preentacija

Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna ekonomika
Tema: Vrste preduzeća
Predmetni profesor:
dr Miroslava Petrevska
Student:
Milica Radojčić 5-9/2011
Uvod
• Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su
prethodile robno-novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna,
odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav način proizvodnje nije bio
efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domaćinstva bez
prednosti koje donosi razmena.
• Preduzeća su nastala kada su domaćinstva prestala da budu samodovoljna i
kada su počela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu. Preduzeća
nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su domaćinstva počela da se
specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na
tržištu.
Pojam preduzeća
• Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao
samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim
zadacima u okviru društvene raspodele rada. To je, zapravo, privredni
subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj privredi obavlja određena
privredna delatnost.
• Za preduzeće se kaže da je:
– osnovni subjekt tržišne privrede;
– organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;
– samostalno privredno-pravno lice.
Privredno lice preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti
članova radnog kolektiva, radi izvršavanja datog zadatka u procesu
društvene reprodukcije.
Pravno lice preduzeća ispoljava se u njegovom odnosu kako prema
članovima radnog kolektiva tako i prema drugim preduzećima i prema
društvenoj zajednici.
Pojam preduzeća
• Samo preduzeće funkcioniše uspostavljanjem odgovarajućih međusobnih
odnosa elemenata proizvodnje, koji su usklađeni:
– kvalitativno,
– kvantitativno i
– vremenski.
• Kvalitativna usklađenost između elmenata proizvodnje ogleda se u izboru
radnika odgovarajuće kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za
rad i materijala.
• Kvantitativna usklađenost između elemenata proizvodnje ispoljava se u
odgovarajućoj srazmeri veličine radnog kolektiva s obimom sredstava za
proizvodnju.
• Vremenska usklađenost elemenata proizvodnje u preduzeću ispoljava se u
obezbeđenju kontinuiteta poslovanja.
• Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i
unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo
ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzeće
ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.
Pojam preduzeća
ELEMENTI
PREDUZEĆA
RADNI
KOLEKTIV
SREDSTVA
ZA
PROIZVODNJU
REZULTATI
POSLOVANJA
Slika 1. Elementi preduzeća
ORGANIZACIJA
Kriterijumi za podelu preduzeća
• Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti
velikog broja različitih preduzeća. Ona se međusobno mogu razlikovati
prema:
– karakteristikama procesa rada (građevinska, saobraćajna, rudarska,
industrijska, trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su,
pre svega, zadatkom preduzeća u procesu društvene reprodukcije;
– vidu organizovanja proizvodnje (preduzeća sa masovnom, serijskom,
pojedinačnom proizvodnjom);
– strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angažovanog rada
(zanatska preduzeća, kooperantska, industrijska i preduzeća sa
automatskom industrijskom proizvodnjom).
• Preduzeća se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za
proizvodnju.
• U našoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeću, postoji društvena,
mešovita, privatna, zadružna i državna svojina. Shodno tome, prema
svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledeći tipovi preduzeća: društvena,
mešovita, privatna i državna.
Kriterijumi za podelu preduzeća
• Osnovni tipovi preduzeća prema svojini dati su fleksibilno. Tokom
njihovog poslovanja može se dogoditi da sredstva ili deo sredstava
promene vlasnika i da se time promeni i tip preduzeća. Na primer, ukoliko
jedno društveno preduzeće loše posluje, ostvari gubitak, neko privatno
preduzeće može u njega uložiti sredstva, omogućiti mu da prebrodi krizu i
time bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće.
• Vremenom otkupljivanjem ostatka društvene svojine ono može postati i
privatno. Naša privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni
svojinske strukture preduzeća.
Slika 2. Podela preduzeća prema riziku
Oblici organizovanja preduzeća
• Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti
organizovana u formi društva lica ili društva kapitala. U društva lica se
ubrajaju ortačko društvo i komanditno društvo, dok društva kapitala čine
društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od
navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike.
Po čemu se međusobno razlikuju društva lica i društva kapitala?
• Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i
poverenje članova, iz čega i proizilazi preuzimanje neograničene
odgovornosti (uključivanje celokupne imovine) za obaveze društva. Smrt
ili istupanje nekog člana društva bitno se odražavaju na funkcionisanje
društva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takođe se prenos udela
trećim licima mora posebno regulisati.
• Društva kapitala karakteriše iščezavanje personalnih svojstava i dominacija
interesa kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne
prestaje da postoji zbog činjenica vezanih za njegove članove (smrt,
istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza snošenja gubitaka u
poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad društva.
Oblici organizovanja preduzeća
• Svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati. Oblici
organizovanja preduzeća se pre svega razlikuju po tome:
– ko je osnivač preduzeća,
– na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća,
– na koji način osnivači preuzimaju obaveze preduzeća,
– kako se upravlja preduzećem,
– kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata.
• Prema ovim karakteristikama, kao posebni organizacioni oblici pojavljuju
se:
– ortačko sruštvo,
– komanditno društvo,
– društvo sa ograničenom odgovornošću,
– akcionarsko društvo.
OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEĆA
DRUŠTVA LICA
DRUŠTVA KAPITALA
ORTAČKO DRUŠTVO
AKCIONARSKO DRUŠTVO
KOMANDITNO DRUŠTVO
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM
ODGOVORNOŠĆU
Slika 3. Oblici organizovanja preduzeća
Ortačko društvo
• Ortačko društvo nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih lica, u nameri da
pod zajedničkom firmom, uz neograničenu solidarnu odgovornost svih
članova za obaveze društva, obavljaju neku privrednu delatnost. U slučaju
neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova ovog društva ulazi
u fond za pokrivanje postojećih obaveza.
• Članovi učestvuju u dobiti društva i snošaju gubitaka srazmerno svojim
ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znači da ukoliko fondovi
preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće potraživanja, za to bi se koristila
lična svojina članova društva.
Komanditno društvo
• Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica
radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom. Specifičnost ovog
društva je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva.
• Odgovornost je ugovorom regulisana tako da nekoliko članova odgovaraju
društvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neograničeno),
predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv.
komplementari. Ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava
uloženih u društvo, tj. solidarno ograničeno. Oni se nazivaju komanditori.
Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor i fizičko i pravno
lice.
Akcionarsko društvo
• Akcionarsko društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje
pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos
sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva (osnovna glavnica).
Društvo se može osnovati otkupom svih akcija prilikom osnivanja
(simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija
(sukcesivno osnivanje).
• Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen
vlasnik uložio određena sredstva u dato preduzeće, a iznos tih sredstava
čini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov
vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu,
učestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju
akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije
akcionarskog preduzeća.
Akcionarsko društvo
• Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspešnosti poslovanja
akcionarskog društva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu
visokih dividendi, onda njihova tržišna vrednost može premašiti
nominalnu. Takođe važi i suprotno- slabo poslovanje može potpuno
obezvrediti akcije. U čemu se sastoji pogodnost, sa aspekta akcionarskog
društva, pribavljanja sredstava putem akcija?
• Preduzeće na taj način dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora
da plaća kamate, kao što bi to moralo slučaju korišćenja bankarskih kredita,
čime bi dodatno opteretilo svoje poslovanje. Takođe na taj način se
raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa
uloženih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose
upravljačka prava na akcionare.
“Telekom Srbija” a.d. kao akcionarsko društvo ima sledeću vlasničku
strukturu:
Društvo sa ograničenom odgovornošću
• Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik preduzeća u koje se
udružuje više lica (pravnih i/ili fizičkih) sa ciljem da pod zajedničkom
firmom, uz odgovornost ograničenu na unapred određeni imovinski ulog,
učestvuju u određenom privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva.
• U slučaju propadanja ovakvog tipa preduzeća, poverioci imaju pravo na
nadoknadu iz imovine članova društva samo do iznosa uloga koji je dat u
osnivački fond. Ulozi osnivača ne moraju biti jednaki, na osnovu čega
članovi ovog društva unapred određuju stepen rizika koji žele da prihvate.
Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim
privredama
• Kao osnovni organizacioni oblici preduzeća u razvijenim tržišnim
privredama javljaju se:
– inokosna preduzeća,
– ortačka preduzeća i
– korporacije.
• Inokosna preduzeća su vlasništvo jednog lica koje celokupnom svojom
imovinom pokriva obaveze prema poslovnim partnerima i državi. Ono
samostalno upravlja preduzećem i zapošljava još nekoliko članova porodice
ili radnika. Ovaj tip preduzeća najčešće se javlja u onim privrednim
delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe građana (prodavnice,
restorani, servisi i sl.) i ne zahtevaju velike početne sume kapitala.
Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim
privredama
• Ortačka preduzeća nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više vlasnika
radi zajedničkog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze
preduzeća definiše se ugovorom o osnivanju i moguće je da odgovaraju
solidarno celokupnom svojom imovinom (neograničeno), ogranično do
visine uloga u preduzeće ili kombinovano (neko od ortaka celokupnom
imovinom a ostali do visine uloga). U skladu sa tim određuju se i prava
ortaka u upravljanju preduzećem i raspodeli ostvarenog profita. Ortačka
preduzeća sreću se u sličnim oblastima kao i inokosna preduzeća, a često se
formiraju i radi pružanja intelektualnih usluga (konsultantske firme,
advokatske kuće i sl.)
• Korporacije (deonička društva) prikupljaju kapital za poslovanje
emitovanjem deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj
deonica kojima raspolažu određuje njihova prava u upravljanju i učešće u
ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku finansijsku i poizvodnu moć
i njihova privredna snaga stalno raste. To im omogućuje da šire svoje
poslovanje i često prerastaju granice nacionalnih država. Tako nastaju
multinacionalne kompanije čija je privredna snaga nekad jača od mnogih
država.
Pojam javnog preduzeća
• Javno preduzeće se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim
se uređuje pravni položaj preduzeća, kao i zakonom kojim se uređuje
obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Državni kapital u javnom
preduzeću podeljen je na akcije i upisuje se u registar. Državni kapital u
javnom preduzeću čine novčana sredstva uložena od strane države i pravo
korišćenja nad stvarima i pravima koja su u državnoj svojini.
• Javna preduzeća se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti,
upravljanja dobrima od opšteg interesa. Takođe se osnivaju i u oblastima
koje su od strateškog ili posebnog značaja za Republiku.
Pojam javnog preduzeća
• Nezavisno od tipa svojine ili oblika organizacije u upravljanju ovim
preduzećem učestvuje država putem svojih predstavnika. Cilj učešća
države je zaštita društvenih interesa. Često se može dogoditi da se interesi
preduzeća i društva ne poklapaju.
• Na primer, u interesu elektroprivrede može biti da podigne cene električne
energije, ali time se istovremeno ugrožava standard stanovništva. Zadatak
predstavnika države u tom slučaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i
zaštiti stanovništvo od nerealnih cena. Pored brige o cenama vodi se i briga
o kvalitetu i obimu proizvoda i usluga koje se pružaju stanovništvu, a u
domenu su javnih preduzeća.
• Zbog posebnog značaja delatnosti, kao javna preduzeća u državnoj svojini
organizovana su: preduzeća za železnički i PTT saobraćaj, Elektroprivreda
Srbije, Naftna industrija Srbije, Preduzeće za održavanje i izgradnju puteva
i Preduzeće za zaštitu i eksploataciju šuma.
Osnivanje javnog preduzeća
• Javno preduzeće osniva Republika Srbija.
Prava osnivača ostvaruje Vlada Republike
Srbije.
• Javno preduzeće za obavljanje komunalne
delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa
jedinice lokalne samouprave može da osnuje
jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi
skupština jedinice iste. U slučaju da skupštine
jedinica lokalne samouprave ne mogu da
usaglase akt u istovetnom tekstu u zakonom
predviđenom roku, taj akt donosi Vlada
Republike Srbije. Javno preduzeće može da
osnuje i skupština autonomne pokrajine.
Osnivanje javnog preduzeća
• Akt o osnivanju javnog preduzeća pored odredaba utvrđenih saveznim
zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, sadrži i odredbe o:
– osnivačkom kapitalu;
– pravima, obavezama i odgovornostima preduzeća i osnivača u
obavljanju delatnosti od opšteg interesa;
– imovini koja se ne može otuđiti, odnosno imovini za čije je
raspolaganje (otuđenje i pribavljanje) potrebna saglasnost osnivača;
– drugim pitanjima koja su od značaja za nesmetano obavljanje delatnosti
za koju se osniva javno preduzeće.
Npr. neka od javnih preduzeća grada Šapca su:
•
•
•
•
•
JKP Parking Šabac
JKP Stari grad
JKP Toplana
JKP Vodovod Šabac
JKP RTV Šabac
Cilj osnivanja i poslovanja
• Javno preduzeće se osniva i posluje radi:
– obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i
urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
– razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
– obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i
usklađenosti njegovog razvoja;
– sticanja dobiti;
– ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.
Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa
• Javna preduzeća, drugi oblici preduzeća i preduzetnik mogu da otpočnu
obavljanje delatnosti od opšteg interesa kad nadležni državni organ utvrdi
da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:
1) tehničke opremljenosti;
2) kadrovske osposobljenosti;
3) zaštite na radu;
4) zaštite i unapređenja životne sredine;
5) drugih uslova propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
• Ugovor zaključuju Vlada Republike Srbije, odnosno izvršni organ jedinice
lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade
Republike Srbije i preduzeće, odnosno preduzetnik, koji obavlja delatnost
od opšteg interesa, pre otpočinjanja obavljanja te delatnosti.
Imovina
• Imovinu javnog preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa, čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim
stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava,
uključujući i pravo korišćenja dobara u državnoj svojini, odnosno dobara
od opšteg interesa.
• Preduzeća za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, mogu koristiti i
sredstva u državnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom,
osnivačkim aktom i ugovorom.
• Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom.
• Opšti akti javnog preduzeća su statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom.
Drugi oblici preduzeća koji obavljaju delatnost od opšteg interesa imaju
opšte akte u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje pravni položaj
preduzeća.
Organi javnog preduzeća
• Organi javnog preduzeća jesu:
1) upravni odbor, kao organ upravljanja;
2) direktor, kao organ poslovođenja;
3) nadzorni organ, kao organ nadzora.
• Upravni odbor i direktor javnog preduzeća čine upravu javnog preduzeća.
Osnivačkim aktom ili statutom javnog preduzeća može se utvrditi da se u
javnom preduzeću bira i izvršni odbor direktora.
• Predsednika i članove upravnog odbora javnog preduzeća imenuju i
razrešavaju saglasno osnivači, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku
predviđenom zakonom, predsednika i članove upravnog odbora imenuje i
razrešava Vlada Republike Srbije.
• Osnivačkim aktom javnog preduzeća utvrđuje se broj članova upravnog
odbora, kao i njihov mandat.
Osnivačka prava i ulaganje kapitala
• Javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala, koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa, mogu osnovati zavisno društvo
kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrđenog
osnivačkim aktom. Na akt saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
• Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
Raspodela dobiti i unapređenje rada i razvoja
• Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
• Unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća zasniva se na dugoročnom i
srednjoročnom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno
preduzeće donosi godišnji program poslovanja.
• Godišnji program poslovanja posebno prikazuje planirane izvore prihoda i
pozicije rashoda po namenama, kriterijume za korišćenje sredstava za
pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume
za određivanje zarade predsednika upravnog odbora i određivanje naknade
za rad predsednika nadzornog odbora i članova upravnog i nadzornog
odbora.
Slika 4. Novčano izraženo poslovanje javnih preduzeća u našoj zemlji
Promena delatnosti, sedišta i firme
Javno preduzeće može, pored delatnosti za čije je obavljanje osnovano, da
obavlja i druge delatnosti uz saglasnost osnivača. Promena sedišta i firme
javnog preduzeća vrši se uz saglasnost osnivača, na način utvrđen
osnivačkim aktom javnog preduzeća.
Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa
Javna preduzeća, drugi oblici preduzeća i preduzetnik, kada u obavljanju
delatnosti od opšteg interesa koriste dobra od opšteg interesa, plaćaju
naknadu za korišćenje tih dobara u skladu sa zakonom kojim se uređuje
obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno zaštita, unapređenje i
korišćenje dobara od opšteg interesa.
Ostvarivanje prava na štrajk
• U javnom preduzeću, pravo na štrajk zaposleni ostvaruju u skladu sa
saveznim zakonom kojim se uređuju uslovi za organizovanje štrajka,
kolektivnim ugovorom i aktom osnivača, odnosno poslodavca o minimumu
procesa rada.
• U slučaju da se u javnom preduzeću ne obezbede uslovi za ostvarivanje
minimuma procesa rada, ministarstvo nadležno za oblast u okviru koje je ta
delatnost, preduzima neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti štetne
posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost
imovine ili druge štetne neotklonjive posledice.
Zaključak
• Iz ovde navedenog dolazimo do zaključka da je preduzeće bitan činilac
jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i
stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj
državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i
razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima. Stimulisati treba
prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude. Mislim da bi i država
morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja
preduzeća koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim
olakšicama i subvencijama da izađe u susret pokretanju istih.
• Rešenje nagomilanih problema u privredi nase zemlje nastalih usled raznih
ratnih neprilika i političkih previranja, treba tražiti u očekivanju novih
investicionih ulaganja od strane domaćih i inostranih investitora. Uvođenje
svežeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske
proizvodnje, značajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jačanjem
standarda građana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog
tržišta, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije
godinama stican ugled u poslovnom svetu.