Transcript Slide 1
Dnevnički zapis Sofije Tolstoj: "U proleće 1873. uđe grof Lav Tolstoj jedne večeri u sobu svog najstarijeg sina koji je svojoj staroj tetki baš čitao Puškinove "Pripovetke Bjelkina". Otac uze knjigu i pročita reči :"Gosti se skupiše u letnjikovcu ". "Tako treba početi !", reče on, ode u svoju radnu sobu i napisa: "Sve se poremetilo u kući Oblonskih...". To je bila prva rečenica "Ane Karenjine". Današnji početak, rečenica o srećnim i nesrećnim porodicama, stavljen je na čelo kasnije. Međutim, pisati "Anu Karenjinu" nije bilo nimalo lako. Delo je rađeno u šest redakcija. Imenu "Ana Karenjina“ prethodila su "Moćna žena" i "Dva braka". Tek u četvrtoj verziji delo dobija današnje ime. Od prve ka poslednjoj redakciji Ana dobija sve finije osobine. Karenjinu se od pete redakcije dodaju mnoge nesimpatične crte. Lik Vronskog u svakoj novoj redakciji gubi mnoge pozitivne osobine. Januara 1875. i u tri sledeća meseca pojavljuju se u "Ruskom vesniku" delovi romana. Zatim je objavljivanje prestalo jer autor nije imao vise šta da da. Naredne godine ponovo se pojavljuju novi fragmenti. "Dosadila, strašna Ana Karenjina" pisao je Tolstoj iz Samare. "Konačno“, veli, “u martu 1876., moram da završim roman kog sam do guše sit." Moto romana: “Moja je osveta, ja ću vratiti.” Rečenica iz “Poslanice Rimljanima”, apostola Pavla. Rimljani = Ana Karenjina Pred kraj romana Ana uviđa svoje greške govoreći: “Gospode, oprosti mi sve” “Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu, svaka nestrećna porodica nesrećna je na svoj način.” U prvoj recenici Tolstoj je smestio radnju celog romana. Kroz ovu rečenicu naslućujemo da će se Tolstoj u romanu baviti porodicom kao najbitnijim delom društva, i da on ne želi da naglašava krivicu glavnog lika. Nesrećna porodica... Porodica Oblonski je u teškoj situaciji. Prošlo je 3 dana od svađe, koja je izbila jer je Doli doznala da ju je muž, Stepn Arkadijevič, prevario sa guvernantom. Sva ta potištenost i otuđenost se prenosi i na poslugu. I nakon opisa stanja u kući, Tolstoj nas upoznaje sa jednim od likova – Oblonskim. MOSKOVLjANIN MUŽ PRELJUBNIK ELITA Stepan Arkadijevič Oblonski – – Stiva KOLEGA BRAT GORD OTAC KRIVAC Portret Stepana Arkadijeviča Bio je lep, širokih ramena, zgodan, sjajnih očiju, crnih obrva, belog i rumenog lice. Hodao je uobičajenim bodrim korakom izbačenih stopala, koje su tako lako nosile njegovo puno telo. Nosio je sat sa dvostrukim lancem i drangulijama. Bio je uvek uredan, čist, namirisan, zdrav i fizički raspoložen. Nije ga zanimala nauka, ni umetnost, ni politika. Priklanjao se većini, i menjao svoje mišljenje onda kad ga većina menja. Bio je pametan, ali je bio lenj i nestašan i zato je, u školi, ostajao među poslednjima. Nasuprot tome zauzimao je ugledno i dobro plaćeno mesto nečelnika jednog sudskog nadleštva u Moskvi, do kojeg je došao zahvaljujući Karenjinu. Predstavnik je višeg društvenog sloja u Moskvi. Stepan Oblonski – BRAT Od svih rođaka Anu je najviše voleo. Imali su prisan odnos i on joj je verovao. U svakom trenutku bio je tu za nju. Ubeđuje Karenjina da da razvod Ani. Stepan Oblonski – MUŽ I OTAC Stiva je predstavljen kao neveran muž. Nije osećao krivicu zbog prevare. Smatrao je da je njegova veza sa guvernantom bila sasvim u redu, ali želi da održi brak. Porodični život pružao mu je malo zadovoljstva. O deci i domaćinstvu je isključivo brinula Doli. Nije se odnosio prema svoj deci isto, najviše je voleo Tanju. Kocka se i kasnije će i porodicu dovesti u tešku finansijsku situaciju. Stepan Oblonki – KOLEGA, PRIJATELJ I MOSKOVLJANIN Polovina Moskve i Petrograda su rođaci i prijatelji Stive. Jedna trećina državnika bili su prijatelji njegovog oca, druga trećina bila je sa njim na “ti”, a treća su bili njegovi dobri poznanici. Svojom pojavom činio je ljude veselim. Bio je besprekorno pošten i poštovan od strane prijatelja. Svestan svojih nedostataka. Jednako se ponašao prema svim ljudima. Bio je umeren. Katarina Kujundžić Ognjen Stanković