Transcript od kejnzijanskog preseka do AS AD modela

Kejnzijanski
presek
IS kriva
IS-LM model
Teorije
preferencije
likvidnosti
AD kriva
Model
agregatne
ponude i
agregatne
tražnje
LM kriva
AS kriva
Teorija kratkoročnih fluktuacija
Objašnjenje
kratkoročnih
privrednih
fluktuacija
Ravnotežni dohodak
kako funkcioniše multiplikator?
Kao “stepenice”
PITANJA
1.
2.
3.
4.
Prikažite agregatni makroenomski model u
kome su endogene varijable Y i C a egzogena
varijabla I
Prevedite ovaj model iz strukturne u
redukovanu formu
Šta je to investicioni multiplikator
Objasnite pojam granične sklonosti potrošnji
(grafički i analitički )
PITANJA
6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog
jaza
7. Deluje li multiplikator u oba pravca
8. Kako će se porast investicija multiplikovati u
nacionalni dohodak
9.
Izvedite funkciju štednje iz funkcije
potrošnje
10. Objasnite pojam granične sklonosti štednji
PITANJA
11. Kakav je odnosi između granične sklonosti
štednji i multiplikatora
12. Prikažite grafički multiplikovano delovanje
investicija na nacionalni dohodak pomoću
fukcija štednje i pomoću funkcije potrošnje
13. Od čega zavisi visina multiplikatora?
14. Objasnite paradoks štednje
AGREGATNA TRAŽNJA I TRŽIŠTE ROBE

Y=C+I+G+(X-Z)
Y= C+I+G+(X-Z)
C = C(Q, Y – T)
+
+
I = I (q, r)
+-
q - Tobinovo q
r - realna kamatna stopa
PTR = X - Z
Z = Z(A, ).
+ +
A – domaća apsorpcija
 - realni devizni kurs
X = X(A*, ).
+ -
A – inostrana apsorpcija
 - realni devizni kurs
PTR = PTR (Y, Y*, )
- + -
FUNKCIJA ŽELJENE TRAŽNJE
DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).
+ +
+ +
- + Zašto se ova funkcija naziva
„željenom” a ne – stvarnom
tražnjom?
relacija pokazuje koliko bi
privredni subjekti želeli da troše za
datu vrednost endogenih varijabli,
što ne znači da će tako u stvari i
biti.
ponuda
Željena
tražnja
DD = C( , Y- T) + I(Q, R) + G+ PTR(Y, Y*, ).
+ +
+ - +
- + -
Dejstvo Y na DD :
prvo, pozitivno deluje na potrošnju.
drugo, negativno utiče na primarni tekući račun,
pošto rast dohotka istovremeno znači rast uvoza.

Koji će efekat preovladati?
ALI, TRAŽNJA ĆE RASTI MANJE OD RASTA
BDP

što objašnjava zašto
linija DD ima ugao
manji od 45°.
Zašto je tačka A
ravnotežna?
 Jer se ponuda
izjednačava sa
tražnjom

ponuda
Željena
tražnja
ŽELJENA TRAŽNJA I ZALIHE
Višak ponude, raspon
BC,
 predstavljaće zalihe
neprodate robe.
 Pre ili kasnije, firme
će smanjiti
proizvodnju i nivo
autputa će se
smanjiti.

ponuda
Željena
tražnja
OBRATITI PAŽNJU!!!

Robno tržište će biti u
ravnoteži kada BDP
(proizvodnja, autput)
bude jednak BDP (koji
inerpretiramo kao
rashode).
Y - rashodi
Y - prihodi
BDP UTIČE NA ŽELJENU TRAŽNJU KROZ C I KROZ PTR: ΔDD
=ΔC+ΔPTR

ΔC < ΔY, zbog toga što je
C=+cY.



ΔPTR= -ΔZ <0.
Z=zC
ΔZ=zΔC.
ΔDD = ΔC-zΔC= (1-z) ΔC=(1-z) cΔY
Te DD mora imati ugao manji od 45.
DA REZIMIRAMO
1. BDP se automatski
vraća u ravnotežu tako
što firme svoju
proizvodnju usklađuju
sa tražnjom.
2. neravnoteža relativno
kratko traje. Firme
koriste zalihe kao
osigurač: gomilaju ih
kada je slaba tražnja
3. Nacionalne statističke službe rešavaju taj
problem tako što zalihe tretiraju kao „investicije
u zalihe“.
MULTIPLIKATOR
U praksi se vodi
velika debata o visini
multiplikatora.
 Deo debate odnosi se
čak i na odbacivanje
kejnzijanskih
 pretpostavki

U opštem slučaju,
multiplikator će biti
veliki u velikoj i
relativno zatvorenoj
privredi,
 poput evrozone ili
SAD, jer su uvozne
 pukotine prilično male.

EGZOGENE I ENDOGENE VARIJABLE

ako neku varijablu
proglasimo egzogenom,
oslobađamo se obaveze
da objašnjavamo
njeno kretanje.

1.
2.
3.
4.
5.
Egzogene varijable:
G, Ta
bogatstvo 
Inostrane varijable
tipa BDP (Y*) i
nivoa cena (P*)
Si
Tobinovo q
JEDINA ENDOGENA VARIJABLA ZA SADA JE
AUTPUT Y
Devizni kurs i
Tobinovo q će u
 narednom odeljku biti
endogenizovani.

potrošnja i PTR su
 do sada tretirane kao
endogene jer zavise od
autputa.

DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).
+ +
+ +
- + -
IME IS KRIVE POTIČE OD KLJUČNE
MAKROEKONOMSKE JEDNAČINE
I - S = T- G + PTR,
 prvi ga je izveo
dobitnik Nobelove
nagrade ser Džon
Hiks
 (Sir John Hicks).

Jednostavno, on je
pretpostavio da je državni
budžet u ravnoteži, kao i to
da nema spoljne
trgovine,
te je identitet redukovao na
izraz I = S
IZVOĐENJE IS KRIVE
šta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se kamatna
stopa menja?
Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE
Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno
Ali rast q u stvari znači da rastu cene akcija. Pošto su akcije
deo bogatstva Ω, i bogatstvo raste. Ovo povećava privatnu
potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo
Izvođenje IS krive
šta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se kamatna
stopa menja?
Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE
Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno
Ali rast q u stvari znači da rastu cene akcija. Pošto su akcije
deo bogatstva Ω, i bogatstvo raste. Ovo povećava privatnu
potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo
endogenizovati.
slide
20
IS KRIVA PREDSTAVLJA
sve kombinacije nominalne kamatne stope i
realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnoteže na
robnom tržištu.
 SVAKA TAČKA
 NA KRIVOJ
 JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

KAKO ĆEMO ZAPAMTITI DA JE IS KRIVA
NAGNUTA NADOLE?
1. Prvo, IS kriva daje odgovor na : šta
 se dešava sa investicijama kada se menja
kamatna stopa?

Drugo, Y=C+I(r)+G+NX

veća kamatna stopa smanjuje privatne investicije, što
smanjuje tražnju i, preko multiplikatora, smanjuje i
autput.
NAGIB IS KRIVE I MULTIPLIKATOR

nagib IS dat je količnikom linija AA’ i A’B.
AA’ je visina pretpostavljenog pada kamatne stope,
 linija A’B govori koliko će zbog toga porasti
ravnotežni autput.


Intuitivno, što više poraste autput, to će
položenija biti IS kriva.
IS KRIVA JE SVE POLOŽENIJA
(1) što je veća elastičnost tražnje u odnosu na
kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancom
AA’/ A’B
 (2) tj. što je veći multiplikator - A’B.

- Ponuda
VAN IS KRIVE


- tražnja
Potrošnja je porasla ali
manje od dohotka
tako da tačke van krive moraju predstavljati ili
višak tražnje ili višak ponude.
Ali – šta je šta?
Porasla i, pada agregatna
tražnja za isti autput
Počnimo od tačke A i
zamislimo da se kamatna
stopa poveća, uz isti
autput
PRIVREDA MOŽE NEKO VREME DA OSTANE VAN
IS
KRIVE
 firme koriste zalihe
kao “osigurač”,
 iz tačke C privreda se
kreće ka tački A, nema smisla
akumulirati zalihe.
 iz tačke D privreda će
se kretati horizontalno
ulevo
KLJUČNA RAZLIKA: SKOKOVI ILI
POMERANJE DUŽ IS KRIVE

bilo koja promena egzogenih varijabli
ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.
KOJE SU TO PROMENE?
1.
2.
3.
4.
Fiskalna politika
Promena bogatstva
Promena očekivanja
–q
Otvorenost privrede
- i Y*
TRŽIŠTE NOVCA I LM KRIVA
Tražnja za realnim novcem =
L(Y, i),
+Špekulativna = L(Y)
TERMIN „LM KRIVA”
u svakoj tački duž krive
 tražnja za likvidnošću (L)
 izjednačava sa ponudom novčane mase (M)


Ravnoteža
M1/P1 = L(Y1, i).
PRAVILO O KONSTANTNOSTI
NOVČANE PONUDE
vertikalna linija
ponude novca
 Tražnja za novcem
BDP pada sa rastom
kamatne
stope.
 Ravnoteža
M1/P1 = L(Y1, i).

SADA EFEKAT RASTA
NAGIB LM KRIVE
pozitivna korelacija
između BDP i kamatne
stope.
 To je LM kriva.

Nagib je
BC
/ AC
 Rast i /rast BDP

BDP SA Y NA Y’-
M1/P1 = L(Y1, i).
OD ČEGA ZAVISI STRMINA LM


Dohodne elastičnosti

Elastičnosti na
promenu kamatne
stope

Što je veća, linija
strmija
Što je veća, linija
položenija
ZONA VAN LM KRIVE


To je višak ponude ili
višak tražnje za
novcem
Ako poraste Y, pri
istoj kamatnoj stopi
CB nudi A a privreda
traži C
Šta se dešava sa
privredom dok se nalazi
van LM krive?
Višak tražnje navodi CB
da podigne kamatnu
AKO POSTOJI VIŠAK TRAŽNJE
1.
2.
3.
4.
najbolje je uzeti
kredit.
Banke daju kredite i
povećavaju rezerve.
centralna banka
NE povećava ponudu
novca.
Rezultat - rast
kamatne stope na
tržištu novca
BITNO!!!!


U praksi, ovo se dešava za nekoliko dana ili
nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju
slobodno možemo uzeti
da je privreda uvek na LM krivoj.
SKOK ILI KRETANJE DUŽ LM KRIVE
Dok egzogene varijable budu konstantne privreda
se nalazi
 na istoj LM krivoj.


LM kriva se pomera
udesno kada raste ponuda realnog novca
 transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

TEJLOROVO PRAVILO I TR KRIVA
LM kriva - ponuda novca konstantna
 TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB
uvodi pravilo

PRETPOSTAVLJAMO DA JE
INFLACIJA JEDNAKA NULI
Tejlorovo pravilo tada se svodi na
 (10.12)

centralna banka jednostavno „plovi
 uz vetar”: podiže kamatnu stopu kad autput
raste i obratno

Prema
LM
Tejlorovo
pravilo
U opštem slučaju, linija TR je nagnuta naviše
Ona nam govori da,
kada autput Y’ bude veći do trenda , centralna banka
podiže kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom
slučaju, ravnoteža na tržištu novca dolazi u tačku E.
TAČKA

E JE IZMEĐU TAČAKA B I C
kamatna stopa pri
primeni Tejlorovog
pravila biti
viša nego kada kada
bi CB zamrzla nivo
kamatne stope.
 niža nego pri
monetarnom
targetiranju.

Prema
LM
Tejlorovo
pravilo
TR KRIVA OPISUJE PONAŠANJE CB I
PRIVREDA SE, PO DEFINICIJI, MORA
NALAZITI NA NJOJ
Neka restriktivnija
centralna banka bi
izabrala višu kamatnu
stopu - tačka F.
 U tom slučaju, došlo
bi do kontrakcije
novčane ponude i
rasta i


Restriktivnost – veći
koeficijent b!!!!
KRETANJE DUŽ LINIJE TR
strategija CB ima pet
parametara.
1. Prva dva parametra
su a i b
3. inflacioni target 
4. trend BDP Y
5. neutralna kamatna
stopa i

Dok se parametri ne
promene, krećemo se
duž
 linije TR. Kada se
promene, TR linija se
pomera.


a i b menjaju ugao,
NEUTRALNA KAMATNA STOPA


i=r +
privreda ne može dugo
da se zadrži van IS
krive i nikada ne
odstupa previše od
LM ili TR krive
RAVNOTEŽA U LM
AB – pomeranje IS,
npr rast cena akcija,
rast q, rast I,
multiplikator
Na to reaguje CB i
povećava realni novac
BD – pomera se LM
kriva, promenila se
egzogena varijabla
M/P
RAVNOTEŽA U TR
Pošto TR kriva
 veoma podseća na LM
krivu formalna
analiza će biti veoma
slična

egzogeni rast tražnje
pomera IS do IS’ i
nova ravnotežna tačka
 postaje – tačka B.

KLJUČNA RAZLIKA JE U INTERPRETACIJI
MONETARNE POLITIKE


Pomak D D’ korespondira sa
rastom autputa.
Da bi dostigla željenu
kamatnu stopu, CB povećava
novčanu ponudu do tačke B
GDE BI BILA LM KRIVA?
POD TEJLOROVIM
PRAVILOM CENTRALNA BANKA
ne odlučuje o tome da
li će njena politika biti
ekspanzivna ili
restriktivna
 Sada ona jednostavno
 reaguje na privredne
uslove prema
izabranom pravilu.

monetarna politika
 automatski postaje
ekspanzivna kada
autput padne
 ispod trenda ili kada
se očekuje pad
inflacije.

NARAVNO, CENTRALNA BANKA MOŽE DA
PROMENI PRAVILO.



U tom slučaju, TR
kriva se pomera.
NPR - centralna
banka smanjuje
procenu neutralne
kamatne stope
iz tačke A, priveda se
pomera u tačku C.


Šta, po vašem mišljenju, utiče na izbor centralne
banke po pitanju nagiba Tejlorovo krive?
Jedna od prednosti visokih poreza je ta što oni
pomažu da se privreda stabilizuje”. Vaš
komentar?
RAVNOTEŽA U IS-LM MODELU
IS kriva predstavlja
ravnotežnu na robnom
trž.
r
LM
Y  C (Y T )  I (r )  G
LM kriva predstavlja ravnotežur1
na novčanom tržištu.
IS
M P  L(r ,Y )
Y1
U preseku se nalazi jedinstvena
kombinacija Y i r
koja obezbeđuje ravnotežu na oba tržišta
Y
slide
52
IS-LM I AGREGATNA TRAŽNJA
 Do
sada smo koristili IS-LM model za
analizu kratkog roka, kada su cene
fiksne
 Međutim,
promena P pomera LM krivu
te stoga utiče i na dohodak - Y.
 Kriva
agregatne tražnje
opisuje relaciju P i Y
slide
53
IZVOĐENJE AD KRIVE
Intuitivno
objašnjenje nagiba
AD krive:
r
LM(P2)
LM(P1)
r2
r1
IS
P  (M/P )
P
 LM ide ulevo
 r
P2
 I
P1
Y2
Y1
 Y
Y
AD
Y2
Y1
Y
slide
54
MONETARNA POLITIKA
CB može da poveća
agregatnu tražnju:
M  LM ide udesno
I AD KRIVA
LM(M1/P1)
r
LM(M2/P1)
r1
r2
IS
 r
 I
 Y ta svaku
vrednost P
P
Y1
Y2
Y
Y2
AD2
AD1
Y slide
P1
Y1
55
FISKALNA POLITIKA I AD KRIVA
Ekspanzivna fiskalna
politika(G i/ili T )
povećava agreg. tražnju:
r
LM
r2
r1
IS2
T  C
 IS ide udesno
IS1
P
Y1
Y2
Y
Y2
AD2
AD1
Y slide
 Y za svaku
P1
vrednost P
Y1
56
EFIKASNOST EK.POLITIKE
fiskalna politika je sve efikasnija (Y sve više raste) što je:
LM ravnija
r
IS1
IS2
LM
2
1
2’
Y1 Y2 Y2’
LM’
Pošto rast G povećava Y,
rast tražnje za novcem ne
podiže r preterano:
te se investicije ne istiskuju
preterano!.
slide
57
Monetarna politika
biće sve efikasnija (Y će sve brže rasti) što
EFIKASNOST
EK. POLITIKE
je:
IS ravnija
r
IS
LM1
1
LM2
2’
2
IS’
Rast M smanjuje kamatnu
stopu (r),
Investicije rastu više kao
reakcija na pad r,
te output više raste
Y1 Y2 Y2’
slide
58
IS-LM I AD-AS
NA KRATAK I NA DUGI ROK
Od kratkog ka dugom roku vodi nas postepeno
cenovno prilagođavanje.
Ako kratak rok
Onda će vremenom nivo
cena
Y Y
Y Y
padati
Y Y
Ostati isti
rasti
slide
59
SR I LR EFEKTI NEKOGr IS ŠOKALRAS
Negativni IS šok
pomera IS i AD
ulevo, te Y pada.
LM(P1)
IS2
Y
P
IS1
Y
LRAS
P1
SRAS1
Y
AD1
AD2
slide
Y 60
slide
61
SR I LR EFEKTI NEKOGr IS ŠOKALRAS
LM(P1)
U novoj kratkoročnoj
ravnoteži, Y  Y
IS2
Y
P
IS1
Y
LRAS
P1
SRAS1
Y
AD1
AD2
slide
Y 62
SR I LR EFEKTI ŠOKA rIS
LRAS LM(P )
1
U novoj kratkoročnoj
ravnoteži, Y  Y
,
Vremenom,
P postepeno pada, što
izaziva da
• SRAS ide dole
• M/P raste, te se LM
spušta naniže
IS2
Y
P
IS1
Y
LRAS
P1
SRAS1
Y
AD1
AD2
slide
Y 63
SR I LR EFEKTI IS ŠOKA
r
LRAS LM(P )
1
LM(P2)
IS2
Vremenom,
P postepeno pada, što
izaziva da
• SRAS ide dole
• M/P raste, te se LM
spušta naniže
Y
P
IS1
Y
LRAS
P1
SRAS1
P2
SRAS2
Y
AD1
AD2
slide
Y 64
SR I LR EFEKTI IS ŠOKA
r
LRAS LM(P )
1
LM(P2)
Proces se nastavlja sve
dok privreda ne
dostigne dugoročnu
ravnotežu Y  Y
IS2
Y
P
IS1
Y
LRAS
P1
SRAS1
P2
SRAS2
Y
AD1
AD2
slide
Y 65
VEŽBA
ANALIZA
SR & LR EFEKATA M
a. Nacrtati IS-LM i AD-AS r
dijagrame kao ove ovde,
b. Pokazati kratkororčni
efekat mere CB kojom se
povećava M. Obeležite
tačke i pokažite
strelicama kretanje krive. P
c. Pokažite tranziciju od
kratkog na dugi rok.
P1
d. Kakva je relacija SR i LR
vrednosti?
LRAS LM(M /P )
1
1
IS
Y
Y
LRAS
SRAS1
AD1
Y
Y
slide
66
ANALIZA -SR
r
Kratak rok:
Rast M povećava ponudu
r0
realnog novca i pomera r1
LM krivu udesno.
Što pomera AD krivu udesno.
Ravnoteža ide iz
tačke 0 u tačku 1.
P
Output raste do Y1.
Obratite pažnju da kamatna
P1
Stopa pada sa r0 na r1.
LRAS LM(M /P )
1
1
0
1
LM(M2/P1)
IS
Y Y1
Y
LRAS
0
1
SRAS1
AD1AD2
Y Y1
Y
slide
67
ANALIZA - LR
Cene rastu proporcionalno M, r
sa P1 na P2,
r
Tako se realna ponuda novca r0
1
vraća na prvobitni nivo:
M2/P2 = M1/P1.
Te se LM kriva vraća
u prvobitni položaj.
P
Ravnoteža se pomera
P2
iz tačke 1 u tačku 2.
P1
Output i kamata se takođe
vraćaju u tačku 0.
LRAS LM(M /P )
2
2
0,2
1
LM(M2/P1)
IS
Y Y1
Y
LRAS
2
0
1
SRAS2
SRAS1
AD1AD2
Y Y1
Y
slide
68
VELIKA DEPRESIJA
220
billions of 1958 dollars
30
Nezaposlenost(
desna skala)
25
200
20
180
15
160
10
140
120
1929
1931
1933
Realni
GNP
(leva
skala)
1935
5
0
1937
1939
slide
69
percent of labor force
240
slide
70
GREAT DEPRESSION: OBSERVATIONS

Realni tokovi:
Output:
pad
 Consumption:
pad
 Investment:
pad veliki
 Gov. purchases: fall (sa docnjom)

slide
71
slide
72
GREAT DEPRESSION: OBSERVATIONS

Nominalna strana:
Nominalna kamatna stopa:
pad
 Novčana ponuda (nominalna): pad
 Nivo cena:
pad (deflacija)

slide
73
ŠOK IS KRIVE?
 Egzogeni
pad tražnje za dobrima i
uslugama - -- IS kriva otišla ulevo
 dokaz:
pad outputa i kamatne stope, kao
pri pomeranju IS krive ulevo
slide
74
RAZLOZI ZA POMERANJE IS KRIVE
1. Slom berze  egzogeni C
 Oct-Dec 1929: S&P 500 pao 17%
 Oct 1929-Dec 1933: S&P 500 pao 71%
2. Pad investicija
 “korekcija” nakon prevelike gradnje
1920-ih
 Krah banaka smanjio ponudu novca
 Restriktivna fiskalna politika
 Poreski prihodi su padali te su
političari povećavali poreze i
smanjivali G
slide
75
ŠOK LM KRIVE
 Ogromni
pad novčane ponude
 dokaz:
M1 pao 25% 1929-33.
Ali :
P je još više pala, te je M/P čak
malo porastao 1929-31.
2. Nominalne kamatne sotpe su pale,
što se ne bi desilo da je LM otišla
ulevo.
1.
slide
76
A REVISION TO THE MONEY HYPOTHESIS


Velika deflacija: P je pala preko 25% 1929-33.
Nagli pad očekivane inflacije zači da je za bilo
koju nominalnu kamatnu stopu (i)
ex ante r = i – e


To je moglo da obeshrabri investitore i izazove
depresiju
Pošto je verovatno izazvana padom M, aktivna
monetarna politika je mogla biti od pomoći.
slide
77
ZAŠTO SE NE MOŽE PONOVITI
 Političari
i njihovi savetnici više znaju
nego tada:
 CB ne bi pustila da M toliko padne.
 Fiskalna politika više ne diže poreze
u recesiji niti smanjuje G.
 Osiguranje
bankarskih depozita štiti
od kraha banaka.
 Automatski
stabilizatori
slide
78
REZIME
1. IS-LM model
 egzogene: M, G, T,
P egzogeno na kratrak rok, Y
egzogeno na dugi rok
 endogene: r,
Y endogeno na kratak rok, P na dugi
rok
slide
79
REZIME
2. AD kriva
 Pokazuje relaciju izmeđuP i ravnotežne
vrednosti Y iz IS-LM modela
 Negativni nagib jer
 P  (M/P )  r  I  Y
 Ekspanzivna fiskalna politika pomera IS
udesno, podiže dohodak i pomera AD udesno
 Ekspanzivna monetarna politika pomera LM
krivu udesno, povećava dohodak i AD ide
udesno
slide
80
ALGEBRA AD KRIVE
Ako imamo sistem:
C  C  b (Y T )
0  b 1
I  I  dr
d 0
G  G , T T
where: b & d are some numbers,
C is the 'autonomous part of consumption'
and I is 'autonomous investment'
slide
81
ALGEBRA AD KRIVE
Use the goods market equilibrium condition
Y=C+I+G
Y  C  b (Y T )  I  dr  G
Solve for Y:
Y  bY  C  bT  I  dr  G
(1  b )Y  C  I  G  bT  I  dr
C  I
IS:Y  
 1b
  1 
 b 
 d 
G 
T 
r
  



1  b 
1  b 
 1  b 
A line relating Y to r with slope –d/(1-b)
Can see multipliers here: rise in Y taking r as given.
slide
But r is an endogenous variable i it will change… 82
ALGEBRA AD KRIVE
Use the money market to find a vrednost for r:
As done for the LM curve previously,
suppose the money market is characterized by:
d
e  0, f  0
M /P   eY  fr
M / P   M / P
Equilibrium in money market requires:
s
d
M / P   M / P 
s
So LM: M /P  eY  fr
e 
 1 M
or write as: r   Y   
f 
f  P
Line with slope = e/f
slide
83
ALGEBRA AD KRIVE
Now combine the two, substituting in for r:
C  I   1 
 b 
 d 
IS: Y  

G

T

r
 





1  b 
1  b 
 1  b  1  b 
e 
 1 M
LM: r   Y   
f 
f  P
C  I
Y  
 1b
  G   bT   d    e
  
  
  
 

 1  b  1  b  1  b  f

 1 M
Y   f  P

 



Solve for Y. For convenience, define a term:
z  f /[f  de /(1  b )],
so 0  z  1
C  I
Y  z 
 1b

  z 
d
 zb 

G

T


 



1  b 
 1  b 
 f 1  b   de
M

slide
P
84
ALGEBRA AD KRIVE
C  I
Y  z 
 1b

  z 
d
 zb 

G

T


 



1  b 
 1  b 
 f 1  b   de
where z  f /[f  de /(1  b )],
This implies a negative
relationship between output
(Y) i price level (P): an
Aggregate Demand curve.
0  z 1
M

P
P
AD
This math can help reveal under what conditions
monetary i fiscal policies will be most effective…
Y
slide
85
EFIKASNOST
EK. POLITIKE
fiskalna politikais effective (Y will rise much) when:
LM flatter (f large or e small, so z near 1)
As the rise in G raises Y,
IS1 IS2
LM
r
2
1
2’
the increase in money Demand
LM’ does not raise r much:
-small e:Md not responsive to Y
-large f: Md is responsive to r
so investment is not crowded
out as much.

M
C  I   z 
d
 zb 
Y  z 
G 
T  

  


P
1  b 
 1  b  1  b 
 f 1  b   de  slide
where z  f /[f  de /(1  b )],
0  z  1 86
Y1 Y2 Y2’
EFIKASNOST
EK. POLITIKE
Monetarna politika
is effective (Y will rise much)
when:
IS flatter (d large: Investment is responsive to r)
r
IS
LM1
1
LM2
2’
2
IS’
As a rise in M lowers the
interest rate (r),
investment rises more in
response to the fall in r,
so output rises more.
Y1 Y2 Y2’

M
C  I   z 
d
 zb 
Y  z 
G 
T  

  


P
1  b 
 1  b  1  b 
 f 1  b   de  slide
where z  f /[f  de /(1  b )],
0  z  1 87