Transcript Faktor snage

Generalizovani Omov zakon
Za kola naizmenične struje, Omov zakon se primenjuje u generalizovanoj formi, u
kojoj se otpornost predstavlja kao impedansa
U
U
I 
Z

U  I Z
Z
I
Impedansa je mera suprostavljanja proticanju naizmenične struje u kolu na koje je
doveden neki napon.
Ako su napon i struja dati kao:
U  U e
j
I  I e
j
Može se izračunati da:
Z 
U

I
U
e
j (   )
I
Z 
R  X
Z 
U
I
Z  R  jX  Z  e
2
   
2
j
- Impedansa se predstavlja u Kartezijanskom ili polarnom obliku
  arctg
X
R
1
Kirhofovi zakoni za kola sa naizmeničnim strujama
Kirhofovi zakoni važe i za kola sa naizmeničnim strujama. KZS se može pisati kao:
 I1  I 2  I 3  I 4  I5  0
I2
n
ΣI
I3
0
k 1
I1
KZS ne važi za efektivne vrednosti struje. Tako da:
I4
I5
k
 I1  I 2  I 3  I 4  I 5  0
Kirhofov zakon za napone (KZN) može se zapisati kao:
n
ΣU
i 1
m
i

ΣZ
k 1
n
k
Ik  0
or
ΣU
i 1
m
i

ΣZ
k
Ik
k 1
U poređenju sa KZN u kolima jednosmerne struje, otpornosti su zamenjene
impedansama i svi proračuni se rade u kompleksnom obliku.
Ako učestanost nije posebno definisana, podrazumeva se da je jednaka
učestanosti električne mreže (50 Hz).
2
Impedansa
Impedansa osnovnih pasivnih elemenata u kolu naizmenične struje je:
R
L
ZR  R
Z L  X L  j L
C
ZC  X C   j
1
C
Za proračun impedansi koristi se isti skup pravila koje važe za otpornosti. Ako su
impedanse redno povezane, ukupna impedansa jednaka je sumi pojedinačnih
impedansi:
L
R
Z  R  j L 
C
1
j C
 R  j ( L 
1
C
Ekvivalentna impedansa paralelno vezanih impedansi:
Z1
Z2
1
Ze

1
Z1

1
Z2

Ze 
Z1  Z 2
Z1  Z 2
3
)
Impedansa i admitansa
Z  R  jX , 
• Otpornost R predstavlja realni deo impedanse, dok imaginarni deo X nazivamo
reaktansa. Reaktansa je mera reakcije na promene struje tokom vremena.
• Komplementarna vrednost, koja je jednaka recipročnoj vrednosti impedanse,
naziva se admitansa. Admitansa Y predstavlja meru koliko se struji dozvoljava
da protiče kroz kolo.
1
Y
Y  G  jB , S
Z
• Admitansa Y sastoji se iz provodnosti G, koja je njen realni deo, i imaginarnog
dela tj. susceptanse B. Susceptansa je predstava lakoće proticanja struje kroz
kondenzator ili zavojnicu (koliko su oni susceptibilni za proticanje struje).
1
R  jX
G 
 G  jB
R
R  X
2
2

R
Z
2

R  jX
R  X
2
B 
2
 G  jB
X
R  X
2
2

X
Z
2
4
Trougao napona, struje i impedanse
R
C
L
Za kolo sa slike već smo pokazali da je:
i(t)
e(t)
E  Z I
ZI
E=
Z  R  jX  Z  e
j
Z
XI
X
φ
φ
RI
I
R
E a  R  I  E  cos 
- aktivan - u fazi sa strujom
E r  X  I  E  sin 
- Reaktivan - fazni pomeraj u granicama ±π/2
E 
2
Ea  Er
2
5
X  L 
Z 
1
 C
R  X
2
R  Z  cos  ;
tg  
X
Z
2
X  Z  sin 
   arctg
R
cos  
X
φ
X
R
R
R
Z
sin  
X
Z
E
Ia
I a  I  cos      I  cos 
Ir
I r  I  sin       I  sin 
I 
φ
2
Ia  Ir
2
I
6
Trenutna snaga u kolu naizmenične struje
Za prosto RLC kolo naizmenične struje prikazano na slici rad i snaga mogu da
se izračunaju kao:
R
dA  e  i  dt
p t  
dA
 e i
C
i(t)
dt
e(t)
T
A
L
 e  i  dt
0
P 
A
T

1
T
T
  e  i  dt
0
e t   R  i  L 
di
Pokazali smo da je na osnovu KZN:
i  dt


dt
e t   E m  sin   t 
0
C
i t   I m  sin   t   
E m  sin   t   R  I m  sin   t     X  I m  cos   t   
7
p t   e t   i t   E m  I m  sin   t   sin   t    
2
 R  I m  sin
2
  t    
Im  I
kako je
2
p t   e  t   i t   E

 R I

2
2
 sin
2
i
X  I m  sin   t     cos   t   
2
Em  E
2
2  sin   t   sin   t    
2 I
  t    


2
X  I
2
 sin   t     cos   t   
p t   e t   i t   2  E  I  sin   t   sin   t    
 2  R  I  sin
2
2
  t     2  X
sin   t   sin   t    
sin
2
  t    
1
2
1
2
 I  sin   t     cos   t   
2
 cos   cos  2    t   
 1  cos  2    t  2   
sin   t     cos   t    
1
2
 sin  2    t  2   
8
p t   E  I  cos   cos  2    t    
 R  I  1  cos  2    t  2     X  I  sin  2    t  2   
2
2
R  I  E  cos 
X  I  E  sin 
p t   E  I  cos   cos  2    t    
 E  I  cos   1  cos  2    t  2     E  I  sin   sin  2    t  2   
p t   p a t   q t 
- trenutna snaga izvora:
p t   E  I  cos   cos  2    t   
- trenutna aktivna snaga:
p a t   E  I  cos   1  cos 2    t  2   
- trenutna reaktivna snaga:
q t   E  I  sin   sin  2    t  2   
9
Aktivna, reaktivna i prividna snaga
• Generalno nas više interesuje srednja snaga koja se troši na opterećenju:
T
1
P    E  I  cos   cos  2    t     dt
T 0
p
EI
E  I  cos 
t
• Ovaj grafik srednje snage može se razdvojiti na dva grafika:
pa
q
E  I  sin 
t
E  I  cos 
t
P  E  I  cos  - aktivna snaga [W]
Q  E  I  sin  - reaktivna snaga [VAr]
S  E  I - prividna snaga [VA]
10
Aktivna, reaktivna, prividna i kompleksna snaga
q t  
1
T
T
  q t   dt 
0
1
T
T
  E  I  sin   sin  2    t  2   dt  0
0
P  E  I  cos   Z  I  I  cos   R  I
2
Q  E  I  sin   Z  I  I  sin   X  I
2
S  E I  Z I ;
S 
2
P Q
2
2
2
Z
S=
X
φ
P=RI2
S  S  cos   S  j  sin   E  I  e
S  E I
j  
Q=XI2
φ
R
j 
S  P  j Q  S e
S  E  I e
ZI
j
 E  I e e
 j

j
jer      na osnovu Omovog zakona :
 E e
j
  I  e
 j

*
11
Faktor snage
• Faktor snage (fs) definiše se kao odnos aktivne i prividne snage:
fs 
P
S
• Često se cos  koristi kao ekvivalentna oznaka fs jer:
P  S  cos 

cos  
P

cos   fs
S
• fs može imati vrednosti između 0 i 1
• fs zavisi od tipa opterećenja:
– čista otpornost, R , fs = 1
– induktivno opterećenje, RL, fs <1i
– kapacitivo opterećenje, RC, fs < 1
• Većina opterećenja je induktivno i mora se kompenzovati upotrebom
kondenzatora dok fs ne postane približno jednak jedinici (fs = 1).
12
Korekcija faktora snage
Pre korekcije
faktora snage
Nakon korekcije
faktora snage
Izvor
napajanja
Izvor
napajanja
8000 kW
6000 kVAr 8000 kW
10000 kVA
2000 kVAr
8246 kVA
4000 kVAr
Opterećenja
Opterećenje
fs=80%
fs=97%
4000
kVAr
Cap
• Različiti tipovi električnih
uređaja imaju različite
faktore snage i posledično
različitu efikasnost i
zahteve po pitanju snage
• Na ovom primeru, zahtev
se smanjuje na 8250 kVA
sa 10000 kVA
• 1754 kVA kapacitivno
rasterećenje
• Faktor snage je poboljšan
sa 80% na 97%
• U zavisnosti od tipa
opterećenja, za korekciju
faktora snage koriste se
kondenzatori ili zavojnice
13
Primeri električne opreme i njihovih faktora snage
Naziv opreme
Faktor snage (u procentima)
Slabo opterećen indukcioni motor
20 %
Opterećen indukcioni motor
80%
Neonsko osvetljenje
30 – 70%
Sijalice sa žaruljom
100%
Sve vrste otpornih grejnih uređaja
(npr. toster, grejalica)
100%
14
Polifazna kola
• Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i povezanih
pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom napona iste
učestanosti ali različite faze u odnosu na ostala kola.
• Polifazna kola je prvi ostvario Nikola Tesla.
• Mogu se uporediti sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Dvocilindrični
motor odgovara dvofaznom sistemu, dok četvorocilindrični motor odgovara
četvorofaznom sistemu. Klipovi u motoru se kreću unutar cilindara, ali se
pozicioniraju tako da prenesu snagu u sukcesivnim impulsima koji su vremenski
pomereni za svaki klip. Izlazni moment je tako glatkiji.
• Polifazni sistemi imaju identične faze, ali te faze prenose energiju u različitim
vremenskim trenucima.
• Rezultujući tok snage je glatkiji u poređenju sa jednofaznim sistemima.
15
Trofazna kola
• Trofazna kola su najčešće korišćeni polifazni sistemi.
• Električna mreža je praktično trofazni sistem.
• Asinhroni motori i indukcioni motori su najčešće trofazna kola.
• Momenat motora je konstantan kod trofaznih sistema.
• Trofazni feneratori, motori i transformatori su jeftiniji i efikasniji.
• Ostvaruje se znatna ušteda u materijalu za vodove prilikom prenosa energije.
• Kod uravnoteženih sistema trenutna snaga je konstantna i momenat motora je
konstantan.
• Sistem je uravnotežen (simetričan) ako su opterećenja u svakoj fazi jednaka.
• Osnovne tehnike rešavanja jednofaznih kola naizmenične struje mogu se direktno
primeniti na trofazna kola.
• Problemi sa trofaznim kolima mogu se svesti na probleme u jednofaznim kolama,
ako je sistem balansiran.
16
Simetrični i nesimetrični trofazni sistemi
• Trofazna kola postoje u dva oblika: trožična i četvorožična.
– Oba tipa imaju tri napajane (“vruće” ili “žive”) žice.
– Četvorožično kolo ima i neutralnu žicu (nulu).
– Trožični sistem se koristi kada su opterećenja na tri žive žice balansirana, na primer u
motorima ili grejnim elementima sa tri identične zavojnice.
– Neutralna žica je ključna kada postoji mogućnost da opterećenja nisu balansirana.
• Čest primer se susreće u brojnim lokalnim distributivnim sistemima:
– Svaka kuća povezana je na jednu živu žicu.
– Svaka neutralna žica kuće povezana je na jednu zajedničku neutralnu.
– Kada susedne kuće troše neujednačeno snagu, zajednička neutralna žica prenosi
struju koja je posledica neuravnoteženosti.
– Posao elektroinženjera je da obezbede da se snaga podjednako deli kako bi neutralna
žica prenosila što je manje struje moguće i da bi gubici snage bili najmanji.
– Statistički posmatrano, lakše je napraviti dobar balans prilikom distribucije snage
velikom broju kuća, jer se velike neuravnoteženosti ograničavaju na manje prostore
koje deli par kuća.
• Dodatna žica za masu se koristi u mnogim prenosnim sistemima, radi zaštite od
greške ili udara groma. Ona ne služi prenosu snage. Često se takve žice
povezuju na lokalni vodovodni sistem.
17
Simetrični trofazni sistemi
• Efektivna vrednost napona i struje jednaka je u sve tri faze.
• Fazni uglovi između struje i napona po fazi razlikuju se u odnosu na druge
odgovarajuće struje i napone za 2π/3, odnosno 4π/3.
• Prenos snage ka linearnom simetričnom opterećenju je konstantan, što smanjuje
vibracije generatora i motora.
• Učestanost koja se koristi je najčešće 50 ili 60 Hz, u zavisnosti od države.
• Najvažnija klasa trofaznih simetričnih opterećenja su električni motori.
• Drugi primeri trofaznih opterećenja su električne pećnice koje se koriste u
proizvodnji čelika i obradi rude.
• Rerne, na primer, mogu biti konstruisane kao trofazni potrošači, ali nisu
dizajnirane kao simetrična opterećenja. Pojedinačne grejne jedinice povezane su
između faza i nule i najčešće se istovremeno koriste samo neki grejni elementi, a
ne svi.
18
e1 t   E 1 m  sin   t 
e 2 t   E 2 m
2π 

 sin    t 

3 

4π 

e 3 t   E 3 m  sin    t 

3 

E1m  E 2 m  E 3 m  E
2
e
e3
e2
e1
0
E 1  E1  e
ωt
E 2  E2  e
E 3  E3  e
2π/3
2π/3
2π/3
j 0
j
2π
3
j
4π
3
E1  E 2  E 3  E
19
Im(E)
E2
2π/3
2π/3
-E1
E1
Re(E)
2π/3
E3
• Fazorski dijagram prikazuje da je suma elektromotornih sila jednaka nuli
• Isto se može pokazati i simboličkom metodom
20
E 1  E1  e
E 2  E2  e
E 3  E3  e
j 0
j
 E
2π
3
j
4π
3
 2π 
 2π 
 E  cos 
  j  E  sin 

 3 
 3 
E2
 4π 
 4π 
 E  cos 
  j  E  sin 

 3 
 3 
2π/3
 2π 
 4π 
E 1  E 2  E 3  E  E  cos 
  E  cos 

 3 
 3 
Im(E)
2π/3
-E1

 2π 
 4  π 
 j   E  sin 
  E  sin 
 
 3 
 3 



3
3 
 1
 1
  0
 E  E     E     j  E 
 E  


2
2
 2
 2


 
E1
Re(E)
2π/3
E3

E1  E 2  E 3  0
21
I1 
E1

Z
I 1  I1  e
E1  e
Z e
j 0
j 

E1
Z
e
 j 
 I1  e
 j 
I 2  I2 e
I 3  I3  e
 2π

j 
 
 3

i1 t   I 1 m  sin   t   
I 2m
Ef2

 4π

j 
 
 3

I1  I 2  I 3  I
i 2 t  
 j 
2π


 sin    t 
 
3


If3

If2

Ef1
If1
Ef3
4π


i3 t   I 3 m  sin    t 
 
3


I 1m  I 2 m  I 3 m
22
Veze (konfiguracije) trofaznih kola
• Trofazna kola imaju dve osnovna tipa veze (konfiguracije) :
– veza u zvezdu (Y)
– veza u trougao (Δ)
•
•
•
•
U svakom tipu veze postoje linijske Il i fazne If struje i linijski Ul i fazni Uf naponi.
Dodatno, kod veze u zvedu, može postojati i neutralna žica (nula)
Ovi tipovi veza primenjuju se na generatori i prijemnike.
Može se ostvariti bilo koji od tipova veze između generatora i prijemnika:
–
–
–
–
zvezda-zvezda
zvezda-trougao
trougao-zvezda
trougao-trougao
• Na narednim slikama prikazani su ovi tipovi veza (za generatore):
23
Veza u zvezdu
Il2
2
If2
Uf2
Uf3
Ul21
Ef2
If1
Ef1
Ef3
Il1
1
Uf1
Ul13
If3
3
Ul23
Il3
P
O
T
R
O
Š
A
Č
Il  I
f
I0
• Generatori su prikazani kao zavojnice. To je zbog toga što se kod trofaznih
generatora napon stvara indukcijom u zavojnicama.
• Neutralni provodnik se može izostaviti.
24
Veza u trougao
Il2
2
Uf2
Ef2
If2
Ef1
If1
Ef3
If3
Uf1
Ul23
Il3
3
Ul31
Uf3
1
Ul13
P
O
T
R
O
Š
A
Č
Ul U
f
Il1
25
Proračun snage u trofaznim simetričnim sistemima
p t   p1 t   p 2 t   p 3 t 
p1 t   e1  i1 

2 U
U
f
f
 sin   t  
2  I f  sin   t    
 I f cos   cos  2    t   
p 2 t   e 2  i 2 
2π
2π




sin


t


I

sin


t




 f


f
3 
3




4π


 U f  I f  cos   cos  2    t 
  
3



p 3 t   e 3  i 3 
 2 U
4π
4π




sin


t


I

sin


t







f
f
3 
3




8π


 I f  cos   cos  2    t 
  
3



 2 U
U
f
26
4π
4π



cos  2    t 
    cos   2    t    


3
3 



4π
4π
 cos  2    t     cos
 sin  2    t     sin
3
3





1

2
3
2
8π
8π



cos  2    t 
    cos   2    t    


3
3 



8π
8π
 cos  2    t     cos
 sin  2    t     sin
3


  3

1
2
p t   p 1 t   p 2 t   p 3 t   3  U f  I f  cos 
P  3  U f  I f  cos 
Q  3  U f  I f  sin 
3
2
S  P  j Q
S 
P Q
2
  arctg
2
Q
P
cos  
P
S
;
sin  
Q
S
27
Veza između linijskih i faznih napona
3
+
+
Uf3
Il3
Ul31
Uf1
If1
+
+
U
U
U
l 12
l 23
l 31
f1
U
 U f e U f e
0
f 2
 j
Il2
2 
load
3

  2  
  2   
 U f   cos 0  j  sin 0  cos 
  j  sin 
  
 3 
 3 

U
U
f 2
f3
U
U
f3
f1
 U f e
 U f e
 j
 j
2 
3
U f e
 j
4 
3

3 U
4 
3
If2
Z
+
2 +
generator
U
Z
Il1
Ul12
Uf2
l 12
Z
Ul23
1
U
If3
U f e 
0
3 U
f
e
f
e
 j
 j
3 U
f
e
j

6

2
7 
6
28
Fazorski dijagram faznih i linijskih napona
U
U
U
f 2
U
f3
U
l 12
U
Ul
U
2
U
l 12

f
e
f
f
f
e
e
f1
j 0
 j
2π
Ul/2
3
 j
4π
Ul/2
-Uf2
30°
Uf1
f 2
 cos 30
f
Ul12
Uf3
3
U
3 U

f1
U

U
e

Uf2
j

6
Napomena: Kod veze u zvezdu, fazna razlika između faza odgovarajućeg linijskog
i faznog napona je /6, a efektivna vrednost je 3 puta veća.
29
Fazorski dijagram za induktivni prijemnik
Z  Z e
I l1  I
I l2  I
I l3  I
Il  I
f
j 
f1
f2
f3

,  0
U

f1
Z
U


U

f2
f3
Z
U
f
e
Z
 I
Z
U
f
 I
f
f
e
e
 j 
 I
f
2π 

 j   

3


4π 

 j   

3 

e
 j 
Uf3
 If3
If2


Uf1
If1
Uf2
Z
Napomena: Kompleksne predstave (faze i efektivne vrednosti) faznih i linijskih struja
jednake su kod veze u zvezdu.
30
Fazorski dijagram za kapacitivni prijemnik
Z  Z e
I l1  I
I l2  I
I l3  I
Il  I
f
j 
f1
f2
f3

,  0
U

f1

Z

U
U

f2
f3
Z
U
e
Z
 I
Z
U
f
f
e
 j 
 I
f
2π 

 j   

3 

e
 j 
Uf3
If3
If1


Uf1

 I
f
e
4π 

 j   

3 

Uf2
If2
f
Z
31
Struja nultog provodnika
3
+
If3
Uf3
If1
+
Uf1
1
Z
Z
I0
If2
Uf2
Z
2 +
generator
I
f1
 I f e
j 0
I 0   I f  (e
,
j 0
I
e
f 2
 j
 I f e
2 
3
e
 j
 j
load
2 
3
,
I
f3
 I f e
 j
4 
3
I 0  (I
f1
I
I
f3
 4 

3


)

f 2
)
4 
3
)
 2  
I 0   I f  (cos 0  j  sin 0  cos  
  j  sin
3 

 2  
 4  


cos



  j  sin
3 
3 



 3
3  1
 1


)  0
I 0   I f  (1  j  0      j  
     j 




2   2
 2

 2 
32
Fazorski dijagram – struja nultog provodnika
I
I
I
f1
f 2
f3
 I f e
 I f e
 I f e
I 0  (I
f1
j0
j
If3
I0=0
2 
3
j
If1
4 
3
I
f 2
I
f3
)
If2
If1+If2
I0  0
33
Veza u trougao
2
2
Uf2
Il2
Z
Ul23
Uf1
3
If2
Z
Ul12 3
Il3
Ul31
If1
Z
If3
Uf3
1
1
generator
Il1
load
Napomena: Kompleksne predstave (faze i efektivne vrednosti) faznih i linijskih
napona su jednake kod veze u trougao. Odnos linijskih i faznih struja bi trebalo
odrediti.
34
Veza linijskih i faznih struja
I
I
I
f1
f 2
f3
 I f e
 I f e
 I f e
j 0
2
2
Uf2
 j
2 
Il2
Z
If2
If1
3
 j
Uf1
4 
3
3
Z
3
Il3
If3
Z
Uf3
I l1  I
I l1
f1
I
1
1
generator
f3
Il1
 4 
 4 

 I f   cos 0  j  sin 0  cos(
)  j sin(
3
3

I l2  I
I l3  I
f 2
f3
I
I
f1
f 2


3  I f e
3  I f e
 j
load

) 

3  I f e
 j
π
6
5π
6
 j
3 π
2
35
Fazorski dijagram linijskih i faznih struja
I
I
I
f1
f 2
f3
 I f e
 I f e
 I f e
2
2 
If3
3
 j
I
4 
If1
3
-30°
f3

 I f  cos  30
I l1 
3  I f e
 j



If2
Il/2
-If3
Il1

Il
f1
 j

I l1  I
j 0
Il/2
6
Napomena: Kod veze u trougao fazna razlika između odgovarajuće linijske i fazne
struje jedanaka je -/6, a efektivna vrednost je 3 puta veća.
36
Za vezu u trougao se može izračunati da su suma linijskih, odnosno suma faznih struja,
jednake nuli.
j 0
2
2
I f1  I f e
Uf2
I
I
I
f 2
f3
f1
 I f e
 I f e
I
f 2
 j
Il2
Z
2π
If2
If1
3
Uf1
 j
I
3
4π
Il3
Z
3
f3
Z
3
 I f  (e
j 0
e
 j
2 
3
e
 j
4 
3
If3
Uf3
 2  
 I f  (cos 0  j  sin 0  cos  
  j  sin
3 

1
1
)
generator
Il1
 2  
 4  


cos



  j  sin
3 
3 


load
 4 

3


) 


3  1  3
 1

   
)  0
 I f  (1  j  0      j  



2   2   2 
 2

I l1  I f 1  I f 3
I l2  I
f 2
I
f1
I l3  I
f3
I
f 2
I l1  I l 2  I l 3  I
f1
I
f3
I
f 2
I
f1
I
f3
I
f 2
0
37
Fazni redosled
• Fazni redosled je veoma važno svojstvo trofaznih kola jer određuje smer
okretanja trofaznih motora.
• Fazni redosled se odnosi na redosled kojim linijski naponi postaju
sukcesivno pozitivni.
U
U
U
l1
l2
l3
 Ul e
 U l e
 U l e
j 0
 j
U
 Ul e
2π
3
 j
l1
ili
U
l2
 Ul e
4π
3
U
l3
 Ul e
j 0
j
2π
3
j
4π
3
• Oba smera su podjednako moguća
• Redosled se može promeniti zamenom bilo koja dva provodnika
• Veoma je važno znati fazni redosled velikih distributivnih sistema unapred i isplanirati veze
u skladu sa tim.
38
Korekcija faktora snage
• Korekcija faktora snage u trofaznim kolima je podjednako važna kao i u
jednofaznim kolima.
• Korekcija se može sprovesti uvođenjem trofaznih kondenzatorskih (ili
zavojničkih) opterećenja paralelno prijemniku.
• Ako je prijemnik induktivan, kondenzatori se koriste u cilju kompenzacije snage;
ako je prijemnik kapacitivan, koriste se zavojnice.
• Većina prijemnika je induktivna (svi motori).
• Proračun kompenzacionih opterećenja se radi na isti način kao i kod jednofaznih
kola.
• Kod simetričnih prijemnika dovoljno je izvršiti proračun kompenzacije za jednu od
faza, jer će i kompenzaciono opterećenje biti simetrično.
39
Veze prilikom kompenzacije snage
1
Z
1
Z
0
Z
Z
Z
2
Z1
2
3
3
Zc
Zc
Zc
0
Zc
Zc
Zc
40