Transcript VII a grupa P.S.E. F- fluor Cl- hlor Br- brom J

VII a grupa P.S.E.
9F-
fluor
17Cl- hlor
35Br- brom
53J – jod
85At- astat
ns2np5
OSOBINE
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Tipični nemetali
Atomski poluprečnik manji od jonskog
Sa porastom rednog broja rastu T.K. i T.T.
Veliki afinitet ka eVelika energija jonizacije
Velika elektronegativnost
Oksidaciona sredstva
U slobodnom stanju grade dvoatomne molekule
Oksidacioni brojevi : -1, +1, +3, +5 i +7
(fluor samo gradi jedinjenja sa o.b. -1)
FLUOR
• Fluorit CaF2 i kriolit Na3AlF6
• Jedinjenja poznata još u 17veku, u
elementarnom stanju dobijen tek 1886 god.
• Dobija se elektrolizom rastopa KF u HF
F- + HF ↔ HF2Ni (+) 2HF2- → 2HF + F2(g) + 2eCu( - )2HF + 2e- → H2(g) + 2F• Gas,oštrog mirisa, bledožute boje
• U dodiru sa kožom stvara rane
• Najreaktivniji element
Upotreba:
-smeša vodonika i fluora gori uz
oslobađanje velike energije- za varenje i
sečenje ; raketno gorivo
Teflon – polimer C2F4
Freoni – CCl2F2, CHF2Cl i CFCl3
• Jedini se sa skoro svim elementima
• Sa vodonikom se jedini na vrlo niskoj
temperaturi i u mraku
• Sa metalima prve i druge grupe gradi soli
• Na povišenoj temperaturi reaguje sa
zlatom i platinom
• Pri određenim uslovima gradi kompleksna
jedinjenja sa ksenonom
XeF2, XeF4 i XeF6
HLOR
Dobijanje:
1. Elektrolizom rastvora ili rastopa NaCl
Rastop
NaCl
hlor
Rastop
Cu(II)hlorida
Izdvojeni
bakar
2. Oksidacijom hlorovodonične
kiseline kalijum permanganatom
Koncentrovana
HCl
KMnO4
hlor
osobine:
 Gas zelenozute boje, zagušljiv,teži od
vazduha,otrovan,rastvara se u vodi-hlorna
voda,vrlo reaktivan
• Reaktivnost hlora je nešto manja od fluora
F2+NaCl → Cl2 + NaF
• Jedini se sa mnogim elementima na običnoj
temperaturi,često sa pojavom svetlosti
• Ne reaguje sa N2,C (direktnom sintezom iz
elemenata) i inertnim gasovima
• Ne deluje na Fe – zaštitni sloj
Na + Cl2 → NaCl
H2 + Cl2 ( t ili E ) →
NaBr + Cl2 →
NaCl + Br2 →
KJ + Cl2 →
H2O + Cl2 → HCl + HClO
HClO → HCl + O
Upotreba hlora:
Dobijanje hlorovodonične kiseline
Beljenje vune i papira
Hlorisanje vode
Dobijanje plastičnih masa (PVC)
Dobijanje hlornog kreča
Organski rastvarači CHCl3 i CCl4
BROM
• Na sobnoj tem. brom je mrkocrvena
tečnost,izuzetno otrovna,neprijatnog mirisa
lako isparava
• Pare su izuzetno korozivne,izaziva oštećenje
sluzokože organa za disanje
• U dodiru sa kožom nastaju rane
• U vodi se slabo rastvara
(bromna voda)
• U prirodi prisutan u obliku jedinjenja
KBr, NaBr, KBr · MgBr2 · 6H2O- brom karnalit
• U mrtvom moru ga ima oko 5%
Dobijanje:
1. u laboratorijskim uslovima
KBr + Cl2 → KCl + Br2
2. Elektrolizom rastopa olovo(II) broma
olovo
Rastop
Pb(II)bromida
brom
• Hemijsko ponašanje:
• Brom sa vodonikom gradi bromovodonik (uz
blago zagrevanje)
• Pokazuje slaba oksidaciona svojstva
H2O + Br2→2HBr + O
Upotreba:
 dobijanje lekova,boja,bojnih otrova
 za dobijanje etilen bromida- dodatak benzinu
 bromid srebra se koristi za izradu fotografija
JOD
• Jod je čvrsta supstanca,tamnocrvene boje,
metalnog sjaja, pri zagrevanju sublimuje
• Slabo se rastvara u vodi ali odlično u
organskim rastvaračima
U prirodi najmnje rasprostranjen.Ima ga u
mineralnim vodama morima, u biljkama koje
rastu blizu mora, algama i u vazduhu blizu
mora
Jod se dobija elektrolizom jodida
 jod je najslabije oksidaciono sredstvo u 7.gr.
svi ostali elementi ga lako oksiduju (istiskuju iz
soli)
 Upotreba: u medicini – jodna tinktura, CHJ3anestetik , AgJ-fotografije, jodiranje soli
• Jod je važan biogeni element
• Jod učestvuje u sintezi hormona štitne
žlezde koji reguliše rast i razvoj organizma
• Reguliše i oksidacione procese u ćeliji