Transcript Kako motivisati nemotivisane učenike

PRIPREMILA
Suzana Veljković, profesor razredne nastave
Motivacija je želja da se postigne neki uspeh i spremnost da se
za postizanje tog cilja uloži potreban napor.
Reč motivacija ima latinski koren, dolazi od latinske reči
movere – kretati.
MOTIVISATI = POKRENUTI
Postoji:
 unutrašnja motivacija – učenik je gladan znanja i uči zato
što to NJEGA raduje i ispunjava
 spoljašnja motivacija – učenik uči zato što ga neko ili nešto
prisiljava da uči
 pozitivna motivacija – potsticanje učenikovog zadovoljstva
postignutim i njegovog optimizma
 negativna motivacija – potsticanje učenika strahom od
neuspeha ili kaznom
Četiri najčešća razloga nemotivisanosti
učenika :
1. Zašto da to učim? Šta će mi to u životu? Koja mi je
korist od toga? Nema cilj
2. To je preteško za mene. Preglup sam za to. Previše je
gradiva. Nikad to neću uspeti naučiti. Sumnja u sebe
3. Gradivo je teško. Udžbenik je komplikovan. Ne
veruje metodama
4. Učitelj me ne voli. Uvek mi postavlja teška pitanja. Ne
zanima ga šta znam, nego traži šta ne znam… Daje mi
manje ocene nego što zaslužujem. Ne veruje učitelju
KAKO TO REŠITI ?
ŠOLJICA ČAJA
Neki se čovek naslušao toliko priča o mudrosti jednog zen
učitelja, da ga je odlučio posetiti i postati njegov učenik. Zen
učitelj ga lepo primi.
– Razgovaraćemo tek kad popijemo čaj – reče zen učitelj.
Polaganim pokretima uze čajnik i poče gostu sipati čaj u
šoljicu.
Šoljica je već bila puna, ali učitelj je i dalje sipao. Čaj se
razlivao po stolu. Čovjek je to razočarano gledao.
„Šta da nauči od čoveka koji ne zna da u punu šoljicu ne
može stati više čaja?”
– To ti je bila prva lekcija – nasmeja se zen učitelj.
Nauči isprazniti svoju šoljicu.
Ne možeš ništa novo naučiti ako ti je šoljica puna
predrasuda.
1. Učenik nema cilj
Ako nema cilj, nema prema čemu ići.Cilj mora biti realan i ostvariv. Ako je cilj previsoko
postavljen, trudiće se uzaludno. Ako je postavljen prenisko, neće postići ono što bi mogao.
Ocena kao cilj - Njegova je ocena njegov izbor. Svaki učenik može imati ocenu kakvu želi.
Pritom ima nekoliko obveza i nekoliko prava.
OBAVEZE Na početku godine učenik odlučuje koju ocenu želi imati na kraju godine.
Njegovu želju upisaćemo u dnevnik. Dobijaće posebno prilagođene testove s pitanjima baš
za tu ocenu. Mora tačno rešiti sve te zadatke.
PRAVA Ako šta ne razume, potrebno mu je dodatno objašnjenje ili primer, ima prava da
ODMAH pita kako bi mu se pomoglo.
Ako mu je potrebno dodatno vežbanje ili podrška, ima pravo tražiti da mu pomognemo da
to organizuje.
Primer: Na početku svake veće celine pokazati tipove pitanja (zadataka) za ocenu 2, 3, 4 i 5.
Testove (pitanja) napraviti na četiri nivoa. Učeniku dati test (pitanja) za onu ocenu za koju
se odlučio.
SANKCIJA:
Ako učenik NE REŠI pitanja koja je dobio za ocenu za koju se odlučio, sledeći put mu dati
pitanja za nižu ocenu.
NAGRADA:
Ako učenik UVEK reši sva pitanja koja je dobio, može mu se predložiti da, ako želi,
odgovara na pitanja za višu ocenu.
2.Sumnja u sebe
Ohrabrićemo ga. Pomoći ćemo mu da napravi plan malih ostvarivih ciljeva, da ih
ostvaruje jedan po jedan i da prihvata tuđu pomoć.
Primer: Učenik mora osetiti da sa svojim problemom nije sam. Uz njega su i njegovi
drugovi koji će mu pomoći – Tim za pomoć, gde su neophodna najmanje tri učenika: jedan
ispitivač i dva pomagača.
Plan: Učitelj daje popis tema/pitanja/tipova zadataka koje nemotivisan učenik za TRI
DANA treba svladati.
Strategija: Tim za pomoć će se s učenikom dogovori o dinamici i podeli poslova:
1.dan- Pomagač 1, tema 1. Ispitivač.
2.dan- Pomagač 2, tema 2. Ispitivač.
3.dan- Ponavljanje, pomagači i ispitivač zajedno.
4.dan- Učitelj proverava: pita ponešto sva četiri učenika, svima daje ocene i sve ih
pohvaljuje ako je bilo uspešno.
Na ovakav način učenik stiče samopouzdanje, OSEĆAJ DA NIJE BESPOMOĆAN,
OSEĆAJ UKLJUČENOSTI I KORISNOSTI - Kad savladam SVOJ problem i ja ću se
uključiti kao pomagač ili kao ispitivač timu za pomoć i pomoći ću nekom drugom učeniku.
Greške koje učenik čini, ne znače da NIŠTA ne zna, nego samo da nije još SVE naučio. One
ne znače da je glup, nego samo da NEMA DOVOLJNO ISKUSTVA. Greške ne znače NE
ZNAŠ rešavati probleme, nego samo da ih rešava na neuobičajen način. Učenik ni slučajno
ne sme da pomisli da je beznadežan slučaj. Mora da veruje da su greške korisne jer ga
teraju da pokuša ponovno, ali na drugačiji način.
3.Ne veruje metodama
Promenićemo metode ! Nije bitan način, bitno je stići na cilj.
Primer 1.“TEŠKO” gradivo - Gradivo koje treba obrađivati na
sledećem času samo po sebi vrlo je zanimljivo, ali ga je teško
jednostavno objasniti zato što svaki čovek ima drugačiji stil učenja i
drugačiji način na koji nešto najbolje razume. Zato će učenik
pokušati to naučiti na drugačiji način.
Pročitaće kod kuće tu lekciju nekoliko puta, proučiti je i pokušati da
je sam sebi jednostavno i zanimljivo protumači.
Učitelj će na sledećem času to tumačiti, a svako će ga moći prekinuti
i objasniti na svoj način to što učitelj objašnjava.
Neki će možda objasniti stripom, nekim duhovitim primerom,
pravilom u nekoliko koraka... Učenik, čijim objašnjenjima razred
bude posebno zadovoljan, nagradiće se odličnom ocenom.
Primer 2. „Kritičko čitanje i brzo učenje” - Učinićemo to ovako:
Cilj današnjeg časa je da učenici otkriju glavnu misao svakog
odlomka u novoj lekciji, pronađu u njemu ključne reči i uz svaki
odlomak postave pitanje. Dati im 20 minuta vremena. Nakon toga
daće se kratki test iz te lekcije. Knjige će zatvoriti, ali će učenici moći
da koriste svoje beleške.
Odlomak je skup rečenica koje veže neka glavna misao. Pročitaj
odlomak i svojim rečima, jednom rečenicom, zapiši njegovu glavnu
misao.
Ključne reči su reči najvažnije za razumevanje značenja odlomka i
glavne misli. Iz odlomka ispiši ključne reči i podvuci ih.
Svaki odlomak govori o nekom problemu. Otkrij problem o kom
govori odlomak i preoblikuj ga u pitanje.
Primer 3. Na času sastavljati podsetnik koji će učenik smeti da
koristi na sledećem času kad radi test.
Sam odlučuje šta će u njegovom podsetniku pisati: primeri,
definicije, pravila…
Na kraju časa bi bilo dobro nekoliko podsetnika oceniti.
Primer 4. Obrada nove celine, koju ćemo obrađivati duži period
Na svakom času učenici će dobijati kartice na koje će pisati
podsetnik i na kraju časa će ih predati učitelju.
Kad budu radili test, vraćaju im se kartice kojima se mogu služiti.
4. Ne veruje učitelju
Učenik očekuje da učitelj bude objektivan.
Primer: OBJEKTIVNOST
Ocena koju daje učitelj NIKADA ne sme zavisiti o njegovom
raspoloženju (ili neraspoloženju) ni o njegovim simpatijama (ili
nesimpatijama) prema nekom učeniku.
Ocena mora biti pravedna.
Učenik očekuje da se i učitelj drži pravila koja postavlja.
Primer: PRAVILA
Bolje je ne zadati domaći zadatak, nego zadati, a ne pregledati ga.
Ako ste najavili da ćete sutra doneti ispravak testa, morate ga sutra
doneti.
Ako ste najavili da će sutra imati test, ne smete dopustiti da vas
sutra učenici odgovore.
Učenik očekuje da ga učitelj uvažava.
Primer: Uvažavanje 1.
Postaviti pitanje, dati svima nekoliko sekundi da razmisle, pogledaju
u knjige i beleške, a tek onda nekoga prozvati da odgovori.
Ne koristite se ocenom da kaznite učenika !
Primer: Uvažavanje 2.
Ne tumačiti nešto što bi bolje bilo pitati ih da oni nama objasne.
Izbegavati da učenike dovodite u situaciju da se takmiče.
( Takmičenje ima smisla samo za one koji očekuju da će pobediti. )
Primer: Uvažavanje 3.
Budite precizni u negativnoj kritici. Ne kritikujte učenika kao osobu,
nego govorite o zadatku koji nije rešen.
Učenik veruje učitelju :
- koji je objektivan
- koji se drži pravila
- koji ga uvažava
- kome je stalo do učenika.
Učitelj mora biti entuzijasta.
Poučavati bez zanosa jednako je naporno i nedelotvorno kao što je
naporno i nedelotvorno kovati hladno gvožđe.
Ako učenik ne veruje da će uspeti – neće se truditi da uspe.
Učenik nije posuda koju treba napuniti znanjem…
… nego lampa koju treba zapaliti vlastitim plamenom.
Konja možemo naterati u vodu, ali ga ne možemo naterati da pije
ako nije žedan.
Motivisati učenika znači učiniti ga žednim.
Često ne možemo promeniti stvarnost, ali UVEK možemo promeniti
način na koji je gledamo i reagujemo na nju.
Čovekov život izgrađen je od 10% onoga što mu se stvarno događa u
životu i od 90% načina na koji na to gleda.
NAČIN NA KOJI GLEDAM određuje moje EMOCIJE
MOJE EMOCIJE određuje moje PONAŠANJE
MOJE PONAŠANJE određuje moje ODNOSE
Objasnite detetu šta tačno očekujete od njega što se tiče učenja.
Neka Vaša očekivanja budu dovoljno visoka, ali realna s obzirom na
detetove sposobnosti (npr. “Očekujem od tebe da redovno pišeš
domaće zadatke.”).
Objasnite mu i zašto je to važno za njega i zašto je učenje korisno.
Deca, kao i odrasli ljudi, bolje i radije rade kada u tome vide smisao.
Kao i kod pisanja domaćeg zadatka, i u učenju je potrebna dnevna
rutina. Dakle, dete treba učiti uvek u odprilike isto doba dana
(nakon ručka, nakon odmora, i sl.). Time učenje postaje navika koja
omogućava i lakše pamćenje materijala.
Pomozite detetu da nauči kako da kvalitetno organizuje učenje.
Svaki dan s njim pregledajte beleške kako biste dobili uvid šta se
radilo u školi. Zatim zajedno napravite plan za rešavanje domaćeg
zadatka. Dete koje učestvuje u stvaranju svog dnevnog rasporeda
spremnije ga i ostvaruje.
Organizovanju vremena pomažu i tablice u koje dete svaki dan
upisuje “+” kada je obavilo svoje dnevne obaveze. Na taj način,
nakon nedelju dana, dete i roditelji imaju uvid u dnevnu rutinu
deteta i mogu zajedno osmišljavati bolju organizaciju vremena.
DAN
Ponedjeljak
Utorak
Sreda
Četvrtak
Petak
Subota
Nedelja
Domaći zadaci
Čitanje
Matematika
-
Učite svoje dete kako učiti.
Formula koja se pokazala uspešnom i koju primenjuju najuspješniji
ljudi širom sveta glasi:
- pročitaj letimično (starija deca mogu pročitati samo uvod ili
sadržaj teksta kako bi stekla uvid u osnovnu ideju gradiva);
- pitaj (dete postavlja pitanja o rečima ili celinama koje mu nisu
jasne);
- pročitaj pažljivo;
- proceni šta je bitno;
- prepričaj;
- ponovi naučeno.
Nikada nemojte umesto deteta pročitati lekciju, zapisati ili mu
prepričati sadržinu i dati mu da to nauči. Najdragocijeniji deo
procesa učenja je rad na razumevanju gradiva i odvajanje bitnog od
nebitnog. Ako dete uči po sadržajima koje ste Vi napravili, učiće
mehanički, gradivo će brzo zaboravljati, a kada mu učitelj postavi
pitanje na drugačiji način nego Vi, neće znati odgovoriti.
Omogućite detetu da uči i izvan kuće i škole. Uputite ga u biblioteku,
na slobodne aktivnosti, likovne radionice i sl.
Pohvalite svaki detetov uspeh, a pogotovo trud i napredak. Važnije
je da je dete spremno uložilo napor da bi rešilo zadatak i da je
napredovalo, nego kakvu je ocenu dobilo.
Ocena najviše zavisi od načina učenja, ali zavisi malo i od sreće,
težine gradiva, kriterijuma, raspoloženju učitelja i drugim činiocima
nad kojima dete nema kontrolu. Hoće li dete izvršavati zadatke ili
ne, i kako će to činiti, zavisi od njega, a mi smo tu da ga
podstaknemo na to i da ga naučimo kako to treba činiti.
Ne treba zaboraviti da deca uče imitiranjem
važnih ljudi, najčešće roditelja. Posmatrajući
roditelje i učitelje, dete uči šta treba ceniti, kako
se ponašati i šta raditi. Zato, ako roditelji čitaju,
igraju edukativne igre, raspravljaju o raznim
idejama, dogovaraju se i sl. i vrednuju znanje i
deca će činiti isto .
Tehnike koje pomažu u učenju:
 Podvlačenje bitnih činjenica, ideja ili detalja (pomozite detetu da
razlikuje bitne od nebitnih činjenica i da one bitne posebno
označava kako bi ih lakše pamtilo).
 Sastavljanje pitanja (kada dete nauči postavljati pitanja iz
sadržaja koji uči i odgovarati na njih, učenje će postati zabavnije i
aktivnije, a dete će razlikovati bitno od nebitnog).
 Sažimanje (dete prepisuje samo bitne delove iz teksta).
 Vođenje beleški (dete svojim rečima prepričava sadržaj koji uči i
na taj način poboljšava svoje razumevanje).
10 načina kako roditelj može pomoći detetu u učenju
1. Pokažite iskreni interes prema onome što dete uči
2. Imajte pozitivan stav prema sposobnostima deteta, verujte u
njegov uspeh i trud
3. Organizujte mesto u stanu koje služi samo za učenje, proverite da
li je mesto dobro osvetljeno.
4. U vreme kad dete uči smanjite buku u stanu, ugasite TV, ne
dopustite da ga ometa glasna muzika, zvonjava telefona, ne
dopustite ostalim članovima porodice, susedima ili prijateljima
ulaženje u sobu gde dete uči
5. Pomozite detetu da adekvatno organizuje vreme za učenje – teže
zadatke neka obavi dok je odmorno, lakše neka ostavi za kraj.
6. Ako primetite da se dete teško snalazi u gradivu pomozite mu da
prepozna BITNO u tekstu, potstaknite ga da izvlači beleške pored
teksta, neka raznim bojama označi bitne činjenice u gradivu.
7. Pomozite detetu da zapiše pitanja o gradivu koja ga mogu voditi
u učenju, na svako pitanje neka napiše jasan i koncizan odgovor.
Ako dete to želi možete ga ispitati pomoću tih pitanja.
8. Pokažite mu gde može pronaći dodatne informacije – Internet,
biblioteka i sl. mogu detetu pomoći da poveže sve delove gradiva u
celinu i poveže naizgled nepovezane informacije.
9. Potstaknite dete da uzme pauzu nakon obavljenog zadatka, neka
se nagradi kad izvrši deo obveza – npr. malom čokoladom ili voćem.
Pazite da pauza ne bude duža od 10-15 minuta kako bi se dete
moglo lakše ponovno koncentrisati.
10. Ako primjećujete da vaše dete ima poteškoća u koncentrisanju,
nemogućnosti zapamćivanja ili procesu učenja ili teško čita/piše
vaša roditeljska obaveza je pronaći stručnjaka i obratiti mu se za
pomoć.
NE ZABORAVITE
Da bi dete uspešno učilo, treba se dobro osećati. Gladno, umorno,
žalosno i ljutito dete pažnju usmerava na “signale neprijatnosti” iz
organizma i ne može se usmeriti na učenje.
Ako je dete žalosno ili ljuto (dobilo je slabu ocenu, posvađalo se s
drugom i sl.) najpre popričajte s njim o onome što ga muči, dopustite
mu barem pola sata da “izbaci” negativne emocije, a onda
insistirajte da se prihvati posla.
Kada dođe iz škole, dete se prvo treba odmoriti. Dok je u školi, ono
sedi nekoliko sati po 45 minuta. To je za njega napor i umara ga.
Osim toga, u školi mora učiti i rešavati različite zadatke koji traže
psihičko naprezanje. Mozak se umara dok radi, a detetovo telo i
onda kad mora duže vremena sedeti. Odmoran mozak brže razume i
pamti, a umorno telo ometa mozak u njegovom radu.
Nakon određenog vremena koje je provelo u rešavanju zadataka i
učenju, svakom je detetu potreban odmor.
Vreme maksimalnog rada zavisi od uzrasta i osobina deteta.
Posmatrajte ponašanje deteta dok piše domaći zadatak ili uči. Kada
se počne jače, nego obično, vrpoljiti na stolici, okretati se na sve
strane, prozevati, ljutiti se i grešiti, to je najbolji znak da treba
napraviti pauzu, jer će u suprotnom učenje biti mučenje.
U slučaju psihičkog naprezanja, najbolji odmor je onaj uz laganu
fizičku aktivnost.