Transcript Metonimija u leksici Svetlana Slijepčević Pojam i definicija metonimije Raden, Kevečeš 1999: Pojmovni fenomen  Kognitivni mehanizam  Ima veze sa idealizovanim kognitivnim modelom  Metonimija je kognitivni mehanizam u kome jedan pojmovni entitet, izvorni, omogućava.

Metonimija u leksici
Svetlana Slijepčević
Pojam i definicija metonimije
Raden, Kevečeš 1999:
Pojmovni fenomen
 Kognitivni mehanizam
 Ima veze sa
idealizovanim
kognitivnim modelom

Metonimija
je
kognitivni
mehanizam u kome jedan
pojmovni
entitet,
izvorni,
omogućava mentalnu vezu sa
drugim pojmovnim entitetom,
ciljnim,u
okviru
istog
idealizovanog
kognitivnog
modela.
IZVORNI POJAM ZA CILJNI POJAM
Popio
je celu flašu.
SADRŽATELJ ZA SADRŽANI OBJEKAT
Barselona 2011: Metonimija u gramatici
 Metonimija
je najčešća na leksičkom nivou
 Postoji i na gramatičkim nivoima nižim od
leksičkog nivoa (fonetika, morfologija), kao i
na nivoima višim od leksičkog (frazeologija,
sintaksa, pragmatika)
Barselona 2011: Metonimija u leksici
 Neodvojiva
od drugih jezičkih nivoa
 Utiče na sintaksičku strukturu, pa samim
tim i na diskurs
 Često se pojavljuje na više nivoa u
rečenici
Od rakije kuća poskakuje.
KUĆA ZA LJUDE U KUĆI
Raden & Kevečeš 1999:

Vrste logičkog odnosa:
 DEO

ZA CELINU
Engleska za Veliku Britaniju
 CELINA
ZA DEO
Amerika za SAD
***

 PROIZVOĐAČ
ZA PROIZVOD: Nosim pradu.
 UMETNIK ZA UMETNIČKO DELO: Ponovo čitam Andrića.
 INSTRUMENT ZA PROIZVOD: Čuješ li pištaljku? (Kovačević
2000: UZROK ZA POSLEDICU: Budi me pijuk.)

Odnos lokalizovanja
 MESTO ZA STANOVNIKE TOG MESTA:

Ceo grad spava.
STANOVNICI MESTA ZA MESTO: Francuzi su domaćini
Svetskog prvenstva u odbojci.
Irena Grickat 1967:
Semantička pomeranja u okviru jedne reči :
semantička pomeranja koje zahvataju širi
kontekst
Mrak njegovog života postaje mu sve
teže podnošljiv.
– Mrak koji se nadvio nad njegovim
životom postaje sve gušći.
–
laktaš : glava porodice
Ciljevi istraživanja
 Sistematizovati
metonimijske formulacije kojima
se Andrić služi
 Pokazati kako se opšte metonimijske formulacije
transformišu do poetskih razrada
 Pokazati na kojim je sve jezičkim nivoima
metonimija učestvovala u izgradnji tekstualnog
tkiva.
1. DEO ZA CELINU
(1) A svijetli sestra Kandosija // Sa njedara dragijem kamenjem
(128)
(2) Tako se tih prvih jesenjih dana proneo glas, najpre među
radnicima pa zatim i po kasabi, da se vila brodarica umešala u
posao na ćupriji.
(1a) REČ / GLAS ZA MIŠLJENJE ILI ČOVEKA KOJI ZASTUPA TO
MIŠLJENJE
(3) Njegova reč se uopšte u čaršiji sluša i prima, iako se zna da je
često plahovit i ličan u svojim sudovima. (204)
(4) Istina, to je bio prividan mir pod kojim se krilo mnogo bojazni,
uzbuđenih glasova i zabrinutih sašaptavanja. (214)
(5) I to mu je kod građana stvaralo glas učenog i izuzetnog
čoveka, jer se smatralo da on time ima, na neki način, dobar glas
kasabe i svakog pojedinca u svojim rukama. (231)
2.A. MESTO ZA STANOVNIKE MESTA
(6) Kasaba je živela od mosta i rasla iz njega kao iz svoga
neuništivog korena.
(7) Neko je davno tvrdio (istina, to je bio stranac i govorio je u
šali) da je ova kapija imala uticaja na sudbinu kasabe i na sam
karakter njenih građana. (113)
(8) Njihova varoš je na povoljnom položaju, okolna sela su rodna i
bogata, i para, istina, prolazi obilno kroz Višegrad, ali se ne
zaustavlja dugo u njemu. (114)
(9) Ali začudo, u kasabi, koja je stolećima pamtila i
prepričavala svakojake događaje, i takve koji su samo u
posrednoj vezi sa mostom, nije sačuvano mnogo pojedinosti o
izvođenju samih radova na mostu. (121)
(10) Kasaba je te noći utonula u dubok san, jer su ljudi bili
premoreni od nesna i uzbuđenja prošle noći. (175)
(11) Čim je svanulo prvo jutro, čardak je, kao neka klopka, već
uhvatio prve žrtve. (184)
2.B. MESTO ZA DOGAĐAJE NA TOM MESTU
(12) Da li je kapija napravila od kasabalija ono što su ili je, naprotiv,
ona zamišljena u njihovom duhu i shvatanju i sagrađena prema njima i
njihovim potrebama i navikama? (114)
2.c. MESTO ZA DOGAĐAJE NA TOM MESTU I MESTO
ZA STANOVNIKE TOG MESTA
(13) Ali s vremenom je buna u Srbiji počela da zadire sve više u život
celog bosanskog pašaluka, a naročito u život ove kasabe koja je na
sat hoda od granice. (181)
DELOVI TELA ZA ČOVEKA I DELOVI TELA ZA
ČOVEKOV DUHOVNI ILI MENTALNI SVET

Od najranijih godina njihove oči su se privikavale na skladne
linije te velike građevine od svetlog, poroznog, pravilno i
nepogrešno sečenog kamena. (107)
(15) Iz tih sepeta, koji su se jednomerno klatili i škripali, virila su
sveža i preplašena lica. (118)
(16) Ilija! Ilija! Ilija! − vikala je druga žena, tražeći očajno
pogledom poznatu, dragu glavu. (119)
(17) Slušaj, šuplja glavo, ti si vešt ovim krmkovićima, znaš njihov
jezik i njihove marifetluke, pa i pored svega toga nisi u stanju da
pronađeš koja je to rđa koja se digla da vezirski posao kvari. (133)
(18) Ama, govorim ja vama jednako ... da se carskoj ruci ništa nije
otelo i da će svi pametni ljudi najposlije podići što su naumili; a vi
jednako: te neće, te ne mogu. (162)
(14)
(19) Kad je, u kasnu jesen, napuštao varoš, Abidaga je ponovo
sazvao starešine i prve ljude i kazao im da on odlazi preko zime na
drugo mesto, ali da njegovo oko ostaje ovde. (123)
(20) Nemilost, to znači da si udaljen od vezira, da ti se neprijatelji
podsmevaju (ah, samo ne to!), da nisi niko i ništa, da si dronjak i
fukara ne samo u tuđim nego i u svojim sopstvenim očima. (137)
(21) Ni tu oko gradnje ni u celoj kasabi nije bilo oka koje nije
pogledalo na onaj zamršeni splet greda i dasaka nad vodom, gde
se na samom kraju, kao na pramcu broda, prav i odvojen, isticao
čovek na kocu. (150)
(21) Mnogi je bosanski spahija, braneći svoj ugarski spahiluk u
borbama pri tom povlačenju, ostavio kosti u mađarskoj zemlji.
(170)
(22) To je dakle bila pesma koja se u poslednje vreme pevala među
Srbima, ali oprezno i skrovito, daleko od turskog uha, u
zatvorenim kućama, ... gde turska noga ne stupa ni jednom u
godini, i gde čovek, po cenu samoće i siromaštva u divljini, živi
kako hoće i peva što hoće. (187)
(23) Time je pitanje Hadži-Omerovog naslednika bilo rešeno,
uništene mnoge rođačke nade i čaršiji začepljena usta. (304)

PROIZVOD ZA PROIZVOĐAČA (PACIJENS ZA
AGENS:
(24) Sa takvim sećanjima i mislima sede starci na kapiji i slušaju
slabo i rasejano šta pišu o svemu tome novine. (344)


PROIZVOD ZA ZVUK KOJI PROIZVODI TAJ
PROIZVOD
(25) S vremena na vreme čulo se zvono na kapiji, zveket ključeva i
lupa teških vrata. (268)
(26) Iz varoši se čuo bubanj, a zatim truba jegerskog odreda,
prodirna i vesela, sa novom, neobičnom melodijom. (237)
Kombinacija:
(27) Gramofon se čuje ne samo po društvima i čitaonicama nego
i po najskromnijim kafanicama u kojima se nekad sedelo pod
lipom na travi ili na svetlom doksatu, i razgovaralo sniženim glasom
i sa malo reči. (340)
KONTROLISANI PREDMET ZA ONOG KOJI
KONTROLIŠE (INSTRUMENT ZA AGENS)
(28) Skela radi po vas dan, prevozeći sa jedne obale na
drugu građu, nadzornike i radnike. (124)
(29) Ne branimo je mi samo, nego i ovaj „dobri“, koga
puška ne bije i sablja ne siječe. (220)
(30) Nad svima lebdi Abidagin zeleni štap, jer
Abidaga obilazi i majdan u Banji i sve radove oko
mosta, i to po nekoliko puta u danu. (126)
Kombinacija
(31) Stupajte sa povjerenjem pod zaštitu
slavnih zastava Austro-Ugarske. (224)
ŽIVOTINJE ZA LJUDE KOJI KONTROLIŠU
TE ŽIVOTINJE
(32) Pored onoga što niče i cvate svake godine u to doba,
izbilo je iz zemlje čitavo naselje od koliba; nastali su
novi putevi i prilazi vodi; razmilela se bezbrojna
volovska kola i kiridžijski konji. (124)
(33) Sva kola, svi konji i volovi rade samo za most.
(125)
MRAČNO / TAMNO ZA BOLNO PSIHIČKO
STANJE
(34) Naprotiv, sa godinama i sa starošću javljalo se sve
češće: uvek ista crna pruga koja mine grudima i
preseče ih naročitim, dobro poznatim bolom iz
detinjstva, koji se jasno razlikuje od svih muka i bolova
što ih je docnije život donosio. (120)
(35) Sklopljenih očiju vezir bi tada čekao da crno sečivo
prođe i bol umine. (120)
(36) U Brankovića kuće ne sme da
uđe nijedan komadić nove nošnje
ili obuće ni nova alatka ili nova
reč. (241)
Hvala na pažnji!