Припреме за матурски комбиновани тест

историја

Историја - дефиниција и подела :

- Подела прошлости: * праисторија – време пре проналаска писма - камено доба метално доба * историја – време после проналаска писма – од проналаска првих писама( IV миленијум) до данашњих дана.

- Историја је друштвена наука која проучава прошлост људског друштва; - Историја проучава људску прошлост на основу историјских извора; - Историја би требала да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто; - оснивач / отац историје – Грк Херодот, први историчар.

Историја: Стари век : од IV миленијума (проналазак писма) – до V века (476. година пад Западног римског царства); Средњи век : од V века ( 476. година пад Западног римског царства) до XV века ( 1450. - проналазак штампарије 1453. - Турци Османлије освајају Цариград 1492. - Колумбово откриће Америке); Нови век : од XV века до Великог рата (1914-1918); Савремено доба : од Великог рата до данас.

Историјски извори:

* писани историјски извори: уговори, повеље, писма... (архив); * материјални историјски извори: оруђе, оружје, разни предмети...( музеј); * усмено предање : приче, легенде, митови.

Хронологија

- Хронологија је наука о рачунању времена;

• • • • •

- Ера - начин рачунања времена у којој се године броје од неког важног догађаја: Хришћанска - од Христовог рођења Грчка – од прве олимпијаде 776. г.п.н.е.

Римска – од оснивања града Рима 753. г.п.н.е.

Византијска – од стварања света 5508. г.п.н.е.

Муслиманска – од преласка Мухамеда из Меке у Медину 622.г.н.е. година деценија - 10 година.

век/столеће - 100 година.

миленијум – 1000 година.

Стари век

- од IV миленијума (проналазак писма) до V века (476. год. пад Западног римског царства); - држава и друштво Старог века- робовласничког карактера; - државна уређења: царство краљевина република.

Државе Старог Истока

- Месопотамија простор имеђу две реке – Тигар и Еуфрат ; - најзначајније државе Месопотамије: Сумер, Акад, Асирија, Персија, Феникија, Хетитско царство.

Стари Египат

- египатски владари – фараони; - класно друштво;

Египатске пирамиде гробнице фараона.

хијероглифи- египатско писмо.

Ра-бог сунца Озирис- бог подземног света и смрти

Стара / Античка Грчка

- грчка племена : Ахајци, Дорци, Јонци и Еолци; - Хомерско доба XI – VIII в.п.н.е. „Илијада“ и „Одисеја“ ; - колонизација: насељавање људи на ненасељене територије; - грчки полиси : градови-државе.

Атина

- државно уређење : демократска република * демос- народ * кратија – владавина ; - друштво : * аристократија /племство * плебс * робови

Спарта, полуострво Пелопонез

.

- државно уређење: аристократска монархија / краљевина ; - друштво: *спартијати (аристократе) *перијеци (обичан народ) * робови .

Грчко-персијски ратови 499-449. г.п.н.е.

- најзначајније битке : Маратонска битка 490.г.п.н.е.

Термопилска битка 480. г.п.н.е.

Саламински теснац 479. г.п.н.е. - Персија : цареви Дарије и Ксеркс; - Грчка : Леонида, Перикле.

- победа грчких полиса.

Пелопонески рат 431- 404. г.п.н.е.

сукоб Атине и Спарте око превласти у Хелади победа Спарте.

Веровање античких Грка политеизам - веровање у више богова.

Зевс бог свих богова, бог муња и грома.

Хера заштитница жена, брака, мајчинства.

Посејдон бог мора Хад бог подземног света

Арес бог рата Аполон бог светлости и музике

Античка Македонија

- Македонски краљ Александар Македонски Велики (336-323 г.п.н.е) - створио огромно царство: од Грчке до Индије; - хеленизам : спој грчке културе и култура старог истока.

Стари Рим

Легенда о Ромулу и Рему оснивању града Рима 753. г.п.н.е.

- друштвено уређење- класно: *патрицији / племићи (аристократија) *плебејци / обични грађани *робови.

- државно уређење: *краљевина (753 - 509. г.п.н.е.) *република (509 г.п.н.е. – 30. г.н.е.) *царство (30-476. г.н.е.) - 395. г.н.е. Римско царство подељено: *Западно и Источно царство (Византија).

Пунски ратови-ратови Рима и Картагине око превласти у западном Средоземљу. Победа Рима.

264-146. г.п.н.е.

Ханибал Барка картагински војсковођа

Гај Јулије Цезар Октавијан Август

- религија Старог Рима : политеизам - веровање у више богова; - по угледу на Грке: * Јупитер =Зевс * Јунона = Хера * Марс = Арес * Нептун=Посејдон. - 313. године Константин Велики издаје Милански едикт : равноправност хришћанства и политеизма у Римском царству.

Хришћанство I век

- монотеистичка религија веровање у једног бога; - Исус Христ, син Божији; - Библија - Стари и Нови завет света књига хришћанства

Велика сеоба народа 375. године

Средњи век V-XV века.

- држава и друштво : феудални карактер; - религија : монотеистичка, веровање у једног бога.

Феудални систем –

феуд-земљишни посед.

Ислам VII век

- монотеистичка религија настала на Арабијском полуострву; - Мухамед (570-632), оснивач ислама; - Бог = Алах; - Куран – света књига ислама.

Велики раскол / Шизма 1054. године подела хришћанства на западно римокатоличко и источно православно хришћанство.

Источно римско царство/Византија

- престоница: Константинопољ / Цариград; - религија: православно хришћанство; - имало велики утицај на словенске народе који се насељавају на Балкану; - 1453. године Византију ће срушити Османско царство.

Франачка држава V-IX века

- Франци : германско племе; - државно уређење: краљевство и царство; - религија: до VI века политеисти, након тога прихватају римокатоличко хришћанство; - најмоћнији владар: цар Карло Велики (768-814); - Франачка-основа развитка средњевковне Француске и Немачке.

Франачко царство

Крсташки ратови 1095-1291. године верски ратови хришћана и муслимана због светог града Јерусалима/Свете земље.

Сеоба Словена V-VII века

Западни, Источни и Јужни Словени.

Србија VII-XII века

- досељавање Срба на Балкан у VII веку; - прве српске земље: Паганија, Захумље, Травунија, Дукља и Србија / Рашка; - политеисти до IX века, након чега прихватају православно хришћанство; - прве владарске династије: * Властимировићи (Рашка) IX-X века * Војислављевићи (Дукља) X-XI века.

династија Немањић XII-XIV век - оснивач : велики жупан Стефан Немања (1166-1196); -1217. године Србија постаје краљевина, за време владавине Стефана Немањића Првовенчаног (1196-1228); - 1219. године СПЦ постаје аутокефална/самостална архиепископија, први архиепископ Сава Немањић.

- врхунац Србије Немањића - владавина цара Душана Силног (1331-1355); - последњи владар династије Немањић: цар Урош Нејаки (1355-1371).

Продор Турака Османлија у Европу XIV век

Доба обласних господара 1371-1389. године.

Маричка битка 1371. године погибија Вукашина и Угљеше Мрњавчевић, најмоћнијих српских обласних господара.

Косовска битка 28. јун 1389. године.

султан Мехмед II Освајач (1451-1481)

- 1453. године осваја Цариград, руши Византију; - 1459. године осваја Србију; - 1463. године осваја Босну; - 1469. године осваја Херцеговину.

Нови век (XV-XX)

- друштво и држава : феудалног и капиталистичког карактера; - државна уређења : монархија ( апсолутистичка / парламентарна) република.

- привреда : пољопривреда, трговина и занатство; - производња : мануфактурна производња ( од XIV века) индустријска производња ( од XVIII века).

* мануфактура = ручна производња из више фаза; * индустријска = производња уз помоћ машина.

Велика географска открића (XV-XVIII век) узрок: тежња европских држава за проналаском поморског пута до Азије (трговина)

- 1487. године Бартоломео Дијаз опловио Рт Добре наде; - 1498. године Васко да Гама стигао до Индије опловивши афричку обалу; - 1492. године Кристифор Колумбо се искрцава на обали централне Америке; - Америго Веспучи 1507. године установио да је Колумбо открио нови континент, који по њему добија име.

Протестантска хришћанска црква XVI век

- настала из католичке цркве протестом дела незадовољних верника и реформацијом/ променом католичке цркве; - покретач реформације: Мартин Лутер (1483-1546)

Апсолутистичка монархија XVI век потпуна /апсолутна власт владара.

Луј XIV (1643-1715) Петар I Алексејевич Велики (1682-1725)

Енглеска славна револуција 1688/1689. године.

- XVII век у Енглеској борба између присталица краља и парламента (скупштине); - 1689. године Славна револуција: победа парламента над краљем; *Енглеска - парламентарна монархија.

Француска револуција 1789. године.

- узрок : борба трећег сталежа (грађанства и сељаштва) за своја политичка и друштвена права; - Декларација права човека и грађанина 1789. године : * сви Французи постају равноправни грађани; * укинут феудализам; * током револуције Француска уставна монархија (краљ и парламент), од 1792. године Француска постаје република.

Наполеонови ратови 1803-1815. године.

Америчка револуција (1775-1783)

- узрок : борба тринаест британских колонија из северне Америке за своја политичка и економска права; - повод : Бостонска чајанка 1773. године; - Декларација независности 1776. године Сједињене Америчке Државе (САД); - 1783. године САД признате од стране Велике Британије.

*САД република на челу са председником; *Џорџ Вашингтон.

Грађански рат у САД (1861-1865) рат Севера(Уније) и Југа(Конфедерације).

- узрок : сукоб економских интереса индустријског Севера и пољопривредног Југа, на чијим поседима су радили афрички робови; - повод: укидање ропства у САД; - 1862. године председник Абрахам Линколн укида ропство; - 1865. године победа Уније.

Велике сеобе Срба 1690. и 1739. године.

- узрок : учешће Срба у аустро-турским ратовима XVI-XVIII века на страни Аустрије, након чега се Османлије светe Србима; - последице : насељавање Срба у Аустријском царству, померање српског етничког састава на северо-запад.

патријарх Арсеније III Чарнојевић-1690. године.

патријарх Арсеније IV Јовановић-1739. године.

Војна крајина XVII-XIX века прва линија одбране Аустрије од османских напада Срби крајишници.

Српска револуција 1804-1835. година.

- Три фазе Српске револуције:

1. Први српски устанак 1804-1813. године.

2. Други српски устанак 1815. година.

3. период борбе против владаревог самовлашћа 1816-1835. године.

- Српска револуција је била прва национална револуција у Европи (национална и грађанска револуција);

- 15. фебруар – Сретење : државни празник Републике Србије:

* 15. фебруар 1804. године-почетак Првог српског устанка; * 15. фебруар 1835. године-први српски устав: Сретењски устав.

Први српски устанак 1804-1813.године.

- избио у Смедеревском санџаку / Београдском пашалуку 1804. године.

- узрок : тежак положај Срба у Београдском пашалуку, 1801-1804.године, под влашћу четворице дахија.

- повод: сеча кнезова фебруара 1804.

- Збор у Орашцу 15.фебруар 1804. године. почетак Првог српског устанка.

- у почетку устанак и борба против дахија, од 1805. године и победе на Иванковцу - борба против султана и за независну државу Србију.

- најзначајније битке : * 1805. године - Иванковац; * 1806. године - Мишар и Делиград; * 1809. године – Чегар; - 1807. године Русија ратује са Османским царством, 1812. године мир због Наполеоновог похода на Русију; - 1813. године слом Првог српског устанка.

Други српски устанак 1815. године.

- узрок за избијање Другог српског устанка: тежак положај Срба у Београдском пашалуку након слома српског устанка 1813. године; - повод за избијање Другог српског устанка: страховлада београдског везира Сулејмана-паше Скопљака; - Сабор у Такову 12. април 1815. године почетак Другог српског устанка.

*вођа устанка-војвода Милош Обреновић.

- најзначајније битке: Палеж, Љубић, Дубље.

- након четворомесечног ратовања успостављен мир,преговорима кнеза Милоша и Марашли Али-паше.

- 1815. године Србија добија аутономију у оквиру Османског царства.

- 1830. године кнез Милош Обреновић добија од султана наследно кнежевско достојанство.

Борба против владареве самовоље 1815-1835. године - владао апсолутистички, сурово се обрачунавао са политичким противницима; - 1825-1835. године избија неколико народних побуна против кнежеве самовласти; - 15. фебруара 1835. године - Сретењски устав: * подела власти на извршну и законодавну, између кнеза и народа.

* укинут феудални систем.

- Русија и Турска доносе тзв. Турски устав за Србију 1838. год. * власт деле кнез и Савет, чије чланове поставља Порта.

Борба за политичка права грађана

- чланови Савета / уставобранитељи : борци за ограничену кнежеву власт; * уставобранитељи : Аврам Петронијевић, Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин; - Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858-1860) * обрачун и прогон уставобранитеља; * укинут Турски устав.

- Друга владавина Михаила Обреновића (1860-1868) * влада апсолутистички; * 1868. године убијен од стране присталица Карађорђевића.

Од аутономије до независности 1878. године.

- кнез Михаило Обреновић (1860-1868): * Начертаније Илије Гарашанина 1844. године спољнополитички план кнежевине Србије ослобођење и уједињење свих Срба у једну државу; * након инциднта код Чукур-чесме 1862. године, османска војска остаје само у Београду, Шапцу, Кладову и Смедереву; * под притиском великих сила османска војска у потпуности напушта кнежевину Србију 1867. године.

- намесништво малолетног кнеза Милана Обреновића 1868-1872. године.

- 1869. године Намеснички устав: * власт подељена између кнеза и народа (народне скупштине); * грађани добијају право гласа (политичка права).

- кнез Милан Обреновић (1872-1882): * Српско-турски ратови 1876-1878. године; * Берлински конгрес 1878. године: кнежевина Србија добија државну независност; територијална проширења Топлички, Нишки, Пиротски и Врањски округ.