Transcript V разред основне школе
Slide 1
КОСМОС И ЗЕМЉА
- V разред основне школе -
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 2
ВАСИОНА И ЗЕМЉА
Васиона
Галаксија и Млечни пут
Сазвежђа
Звезде
Сунчев систем
Планете
Сателити
Астероиди
Комете
Метеороиди
Облик и величина Земље
Slide 3
ВАСИОНА - КОСМОС
ВАСИОНА или КОСМОС јесте
бесконачан велики простор у
коме се налази бесконачан
број небеских тела ( Космос
на Грчком значи “ ред” или
“ поредак”).
ГАЛАКСИЈА или ГАЛАКТИКА
( МЛЕЧНИ ПУТ) је Звездана
скупина од преко 100
милијарди звезда, облика
диска пречника око 100 000
светлосних година и ширине
око 30 000 светлосних
година.
Slide 4
ВАСИОНА - КОСМОС
САЗВЕЖЂЕ је групација великог
броја звезда. Наше небо
астрономи деле на 88 сазвежђа
са строго подељеним границама
( бик,змија, орион,велики пас,
велика кола, рибе...).
Светлосна година је пут који
пређе светлост за годину дана,
путујући брзином од 300 000
км/1 сек.
Звезде су усијана небеска тела,
имају своју светлост и топлоту.
Деле се на: велике (црвени
џинови), средње (жуте) и мале
( бели патуљци).
Slide 5
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА
Планете су хладна небеска
тела, а светлост и топлоту
добијају од Сунца. У Сунчевом
систему има их 8.
Сателити су васионска тела
која круже око планета. Има
их више десетина
( откривених преко 80), а
највише их има Јупитер
( 40), Сатурн (36), Земља
( 1- месец).Поред природних,
Космосом се креће и на 100-не
вештачких сателита.
Slide 6
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА
Комете ( “Звезде репатице”) су
светла небеска тела код којих
разликујемо главу ( језгро) и реп
( светли траг). Састављена је од
тврдих стена, прашине и
замрзнутих гасова. Комете имају
своје путање ( Хелијева комета
појавњује се сваке 76-те године;
Хејл-Бопова се појављује сваке
3 100 година).
Метеороиди (“Звезде падалице”)
су чврста тела најразличитијих
облика и величине.
Астероиди или “ мале планете” су
мала небеска тела или космичких
стена, којих има велики број
( досада је регистровано преко
20 000 астероида).
Slide 7
ПИТАЊА
Дали се звезде налазе на
истој удаљености од
Земље?
Шта су звезде и која нам
је звезда најближа?
Објаски значење речи
Космос?
Шта је Галаксија или
Млечни пут?
Шта је светлосна година?
Како делимо звезде по
величини ?
Slide 8
Припремио:проф. Радосав Седларевић
СУНЧЕВ СИСТЕМ
- V разред основне школе -
Slide 9
СУНЧЕВ СИСТЕМ
Сунчев систем чине Сунце са својим
пратиоцима ( небеска тела која се
крећу око нега); 8 великих планета,
више хиљада малих, 80-ак
природних сателита, мноштво
комета, милијарде метеора и
милијарде астероида.
Slide 10
Анимација кретања Сунчевог
система
Slide 11
СУНЦЕ
СУНЦЕ је мања звезда, која својом топлином
омогућава живот на нашој планети. Његов
пречник је 109 пута већи од Земље, а запремина за
1 300 000 пута.
Од Земње је удаљен свага 8 минута и 18 секунди
светлосне године или око 150 000 000 км.
Преставља усијану гасовиту лоптасту масу са
просечном температуром на површини од око
6 000° C.
Slide 12
ПЛАНЕТЕ (ТОПЛЕ)
МЕРКУР најближа планета Сунцу, удаљена
свега 58 милиона километара, пречника
4 800 км, на чиојој се површини
температура мења од – 170 до + 500°C.
ВЕНЕРА удаљена од Сунца око 108 милиона
километара, пречника око 12 200 км. са
температуром на површини од – 25 до + 400°C.
ЗЕМЉА трећа по реду , удаљена око 150 мили.
км. пречника 12 757 км. и температуром од
– 80 до + 90°C. Има један природни сателит.
МАРС- Црвена планета удаљена јеод Сунца око
228 мило. км. пречника 6 800 км, са
температуром око – 50 до – 90 °C.Има два
природна сателита.
Slide 13
ПЛАНЕТЕ (ХЛАДНЕ)
ЈУПИТЕР удаљен од Сунца око 778 мил.
км. пречника 142 700 км. ( највећа
планета), температура од – 140 до –
210°C. Има 14 већих природних сателита и
око 26 мањих ( 40).
САТУРН други по величини, удаљен од
Сунца око 1 426 мил. км. ( 1 час и 20 мин.),
пречника 120 800 км. Препознаје се по
прстену и има 10 већих и око 26 мањих
природних сателита ( 36).
УРАН удаљен око 2 869 мил. км. Пречника
око 49 700 км. Поседује 5 природних
сателита.
НЕПТУН удаљен од Сунца око 4 496 мил. км.
Пречника око 44 600 км, са 2 природна
сателита.
Slide 14
МЕСЕЦ
МЕСЕЦ – природни Земљин
сателит 14 пута мањи од Земље,
а удаљен “само” 380 000км.
Месец нема атмосферу
( ваздух), његову површину
покривају стене, прашина и
стакло, са расчлањеним
рељефом ( планине “мора”,
кратери...).
Месец има тројако кретање:
око своје осе, око Земље и са
Земљом око Сунца. Кретање око
своје осе и Зермље има
приближно исто време
( 29 дана, 12 сати и 44 минута)
па је због тога увек према
Земљи окренут истом страном.
Slide 15
МЕСЕЦ
Пречник Месеца је 4 пута мањи
од Земље (3 476км) са
температурама од + 120°C
(осветљена страна) до - 160°C
( страна у сенци).
Месечеве мене су појава
промена односа осветљеног дела
и сенки посматрана са Земље.
Разликујемо 4 фазе: млад
месец(младина), прва четврт,
пун месец, друга четврт и свака
траје по 7 дана, 9 сати и 11
минута.
Slide 16
ПИТАЊА
Која небеска тела чине
Сунчев систем?
Наведите планете Сунчевог
система?
Шта је основни извор
топлоте на Земљи?
Како се креће Месец?
Које су главне одлике
планета Земљине групе и
џиновских планета сличних
Јупитеру?
Где се налази Земља у
бескрајно великој васиони?
Slide 17
ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ
- V разред основне школе -
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 18
ОБЛИК ЗЕМЉЕ
Облик Земље је лоптаст, а прве
доказе записао је Аристотел у 4
веку п.н.е. Ератостен је у 3 веку
п.н.е. први тачно одредио обим
Земљине лопте.
У средњем веку ( 1519 – 1522г.)
Магелан је непобитно доказао да
је Земља лопта опловивши је.
Исак Њутн је крајем 17 и
почетком 18 века мерењем
доказао да Земља није идеална
лопта већ елипсоид, која је на
екватору мало испупчена а на
половима спљоштена.
Slide 19
ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ
Земља спада у мања небеска тела.
Пречник 12 742 км.по екватору 12
757 км. А по оси полова 12 714 км.
( разлика је 43 км.).
Обим Земље износи 40 009 км.
Површина Земње износи 510 мили.
км², од које 149 мили. км² ( 29%) је
копно, а 361 мили. км² (71%) захвата
водена површина.
Земља се окреће око замишљене осе
( Земљина оса) која пролази кроз тачке
географског пола (јужни и северни пол),
а замишљена линија која дели Земљу на
две половине назива се екватор.
Slide 20
Океани и континенти
Копнену површину чине 7 континената:
Европа (10 500 000км²), Азија (44 500
000км),Африка (30 170 000 км²),С. Америка
( 24 200 000 км²), Ј. Америка ( 18 000 000
км²), Аустралија ( 8 900 000 км²) и Антарктик
( 13 200 000 км²).
Slide 21
Океани и континенти
Водена површина ( светско море) чине
4 окена: Велики или Тихи
(165 мили.км²), Атлански (82 мили.
км²), Индијски (74 мили. км²) и
Северно-ледени океан (14 мили. км²).
Slide 22
КОНТИНЕНТИ И ОКЕАНИ
Slide 23
ПИТАЊА
Колики је пречник Земље и
колика је разлика између
пречника по екватору и
пречника по полу?
Колики је обим Земље?
Како се назива замишњена круг
који се налази на половини од
полова?
Колико има континената на
Земљи?
Колико има океана и који је
највећи?
Наведи барем два доказа да је
Земља лоптастог облика.
Који је пречник Земље дужи –
екваторски или поларни?
Slide 24
Постанак свемира
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 25
ПОСТАНАК СВЕМИРА
► Хипотеза
да је
Свемир настао из
једне тачке у којој је
постојала материја
бескрајне густине
дао је Ајнштајн.
► Њеном великом
експлозијом
( Велики прасак)
настао је наш
Свемир.
Slide 26
Постанак свемира
► Та
велика експлозија,
према најновијим
мерењима сјаја једне
врсте супернова које
се налазе на
различитим
растојањима, десило
се пре око 12
милијарди година.
Slide 27
КАЛЕНДАР СВЕМИРА
►Бројка
од 12 милијарди година даје
могућност да се конструише ‘’ Календар
Свемира’’.
►У том календару сваки месец траје 1
милијарду година ( 12 месеци= 1
година).
►Тако се на основу слика лако прати шта
се у Свемиру дешавало током
протеклих 12 милијарди година.
Slide 28
Јануар
►
(
пре 12- 11 милијарди година)
Настанак Свемира у Великој
експлозији
Фeбруар
►
( пре 11 – 10 милијарди година)
Ширење усијане лопте
гасовa
Slide 29
Март
►
(пре 10 – 9 милијарди го.)
Почетак обликовања
громадних тела која се
међусобно размичу
Април
►
( пре 9-8 милијарди год.)
Кондезовање дела облака
и прото звезде и почетак
термонуклеарне реакције
Slide 30
Мај
► (пре
8-7 милијарди го.)
Постанак наше
галаксије
Јуни
► (пре
7-6 милијарди го.)
Стварање небеских
тела разних врста,
облика и величина
Slide 31
Јули
►
(пре 6-5 милијарди го.)
Настанак првих сложених
молекула из гасова и
звездане прашине
Август
►
(пре 5-4 милијарди го.)
Формирање првих планета
око већине звезда којих у
нашој галаксији има више
од 100
Slide 32
Септембар
►
(пре 4-3 милијарди го.)
Стварање Сунчевог система
(9. сеп.), формирање Земље
(14. сеп.),први облици живота на
Земљи (25 сеп.)
Октобар
►
(пре 3-2 милијарде година)
Прве стене на Земљи( 2. октоб.),
настанак бактерија и
плаво-зелених алги ( 9. октобра)
Slide 33
Новембар
►
(пре 2-1 милијарде год.)
Полно размножавање код
микроорганизама (1. нове.),
почетак фотосинтезе (12.
нов.), прве ћелије са језгром
(15. нов.)
Децембар
►
( 1 милијарда год. до данас)
Прве рибе и кичмењаци ( 19.дец.),
излазак животиња на копно
( 21.дец.), диносауруси ( 24. дец.),
сисари ( 26. дец.), птице ( 27.
дец.),први хоминиди и гигантски
сисари( 30. дец.), први људи
( 31. дец. У 22 h и 30 min.)
КОСМОС И ЗЕМЉА
- V разред основне школе -
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 2
ВАСИОНА И ЗЕМЉА
Васиона
Галаксија и Млечни пут
Сазвежђа
Звезде
Сунчев систем
Планете
Сателити
Астероиди
Комете
Метеороиди
Облик и величина Земље
Slide 3
ВАСИОНА - КОСМОС
ВАСИОНА или КОСМОС јесте
бесконачан велики простор у
коме се налази бесконачан
број небеских тела ( Космос
на Грчком значи “ ред” или
“ поредак”).
ГАЛАКСИЈА или ГАЛАКТИКА
( МЛЕЧНИ ПУТ) је Звездана
скупина од преко 100
милијарди звезда, облика
диска пречника око 100 000
светлосних година и ширине
око 30 000 светлосних
година.
Slide 4
ВАСИОНА - КОСМОС
САЗВЕЖЂЕ је групација великог
броја звезда. Наше небо
астрономи деле на 88 сазвежђа
са строго подељеним границама
( бик,змија, орион,велики пас,
велика кола, рибе...).
Светлосна година је пут који
пређе светлост за годину дана,
путујући брзином од 300 000
км/1 сек.
Звезде су усијана небеска тела,
имају своју светлост и топлоту.
Деле се на: велике (црвени
џинови), средње (жуте) и мале
( бели патуљци).
Slide 5
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА
Планете су хладна небеска
тела, а светлост и топлоту
добијају од Сунца. У Сунчевом
систему има их 8.
Сателити су васионска тела
која круже око планета. Има
их више десетина
( откривених преко 80), а
највише их има Јупитер
( 40), Сатурн (36), Земља
( 1- месец).Поред природних,
Космосом се креће и на 100-не
вештачких сателита.
Slide 6
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА
Комете ( “Звезде репатице”) су
светла небеска тела код којих
разликујемо главу ( језгро) и реп
( светли траг). Састављена је од
тврдих стена, прашине и
замрзнутих гасова. Комете имају
своје путање ( Хелијева комета
појавњује се сваке 76-те године;
Хејл-Бопова се појављује сваке
3 100 година).
Метеороиди (“Звезде падалице”)
су чврста тела најразличитијих
облика и величине.
Астероиди или “ мале планете” су
мала небеска тела или космичких
стена, којих има велики број
( досада је регистровано преко
20 000 астероида).
Slide 7
ПИТАЊА
Дали се звезде налазе на
истој удаљености од
Земље?
Шта су звезде и која нам
је звезда најближа?
Објаски значење речи
Космос?
Шта је Галаксија или
Млечни пут?
Шта је светлосна година?
Како делимо звезде по
величини ?
Slide 8
Припремио:проф. Радосав Седларевић
СУНЧЕВ СИСТЕМ
- V разред основне школе -
Slide 9
СУНЧЕВ СИСТЕМ
Сунчев систем чине Сунце са својим
пратиоцима ( небеска тела која се
крећу око нега); 8 великих планета,
више хиљада малих, 80-ак
природних сателита, мноштво
комета, милијарде метеора и
милијарде астероида.
Slide 10
Анимација кретања Сунчевог
система
Slide 11
СУНЦЕ
СУНЦЕ је мања звезда, која својом топлином
омогућава живот на нашој планети. Његов
пречник је 109 пута већи од Земље, а запремина за
1 300 000 пута.
Од Земње је удаљен свага 8 минута и 18 секунди
светлосне године или око 150 000 000 км.
Преставља усијану гасовиту лоптасту масу са
просечном температуром на површини од око
6 000° C.
Slide 12
ПЛАНЕТЕ (ТОПЛЕ)
МЕРКУР најближа планета Сунцу, удаљена
свега 58 милиона километара, пречника
4 800 км, на чиојој се површини
температура мења од – 170 до + 500°C.
ВЕНЕРА удаљена од Сунца око 108 милиона
километара, пречника око 12 200 км. са
температуром на површини од – 25 до + 400°C.
ЗЕМЉА трећа по реду , удаљена око 150 мили.
км. пречника 12 757 км. и температуром од
– 80 до + 90°C. Има један природни сателит.
МАРС- Црвена планета удаљена јеод Сунца око
228 мило. км. пречника 6 800 км, са
температуром око – 50 до – 90 °C.Има два
природна сателита.
Slide 13
ПЛАНЕТЕ (ХЛАДНЕ)
ЈУПИТЕР удаљен од Сунца око 778 мил.
км. пречника 142 700 км. ( највећа
планета), температура од – 140 до –
210°C. Има 14 већих природних сателита и
око 26 мањих ( 40).
САТУРН други по величини, удаљен од
Сунца око 1 426 мил. км. ( 1 час и 20 мин.),
пречника 120 800 км. Препознаје се по
прстену и има 10 већих и око 26 мањих
природних сателита ( 36).
УРАН удаљен око 2 869 мил. км. Пречника
око 49 700 км. Поседује 5 природних
сателита.
НЕПТУН удаљен од Сунца око 4 496 мил. км.
Пречника око 44 600 км, са 2 природна
сателита.
Slide 14
МЕСЕЦ
МЕСЕЦ – природни Земљин
сателит 14 пута мањи од Земље,
а удаљен “само” 380 000км.
Месец нема атмосферу
( ваздух), његову површину
покривају стене, прашина и
стакло, са расчлањеним
рељефом ( планине “мора”,
кратери...).
Месец има тројако кретање:
око своје осе, око Земље и са
Земљом око Сунца. Кретање око
своје осе и Зермље има
приближно исто време
( 29 дана, 12 сати и 44 минута)
па је због тога увек према
Земљи окренут истом страном.
Slide 15
МЕСЕЦ
Пречник Месеца је 4 пута мањи
од Земље (3 476км) са
температурама од + 120°C
(осветљена страна) до - 160°C
( страна у сенци).
Месечеве мене су појава
промена односа осветљеног дела
и сенки посматрана са Земље.
Разликујемо 4 фазе: млад
месец(младина), прва четврт,
пун месец, друга четврт и свака
траје по 7 дана, 9 сати и 11
минута.
Slide 16
ПИТАЊА
Која небеска тела чине
Сунчев систем?
Наведите планете Сунчевог
система?
Шта је основни извор
топлоте на Земљи?
Како се креће Месец?
Које су главне одлике
планета Земљине групе и
џиновских планета сличних
Јупитеру?
Где се налази Земља у
бескрајно великој васиони?
Slide 17
ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ
- V разред основне школе -
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 18
ОБЛИК ЗЕМЉЕ
Облик Земље је лоптаст, а прве
доказе записао је Аристотел у 4
веку п.н.е. Ератостен је у 3 веку
п.н.е. први тачно одредио обим
Земљине лопте.
У средњем веку ( 1519 – 1522г.)
Магелан је непобитно доказао да
је Земља лопта опловивши је.
Исак Њутн је крајем 17 и
почетком 18 века мерењем
доказао да Земља није идеална
лопта већ елипсоид, која је на
екватору мало испупчена а на
половима спљоштена.
Slide 19
ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ
Земља спада у мања небеска тела.
Пречник 12 742 км.по екватору 12
757 км. А по оси полова 12 714 км.
( разлика је 43 км.).
Обим Земље износи 40 009 км.
Површина Земње износи 510 мили.
км², од које 149 мили. км² ( 29%) је
копно, а 361 мили. км² (71%) захвата
водена површина.
Земља се окреће око замишљене осе
( Земљина оса) која пролази кроз тачке
географског пола (јужни и северни пол),
а замишљена линија која дели Земљу на
две половине назива се екватор.
Slide 20
Океани и континенти
Копнену површину чине 7 континената:
Европа (10 500 000км²), Азија (44 500
000км),Африка (30 170 000 км²),С. Америка
( 24 200 000 км²), Ј. Америка ( 18 000 000
км²), Аустралија ( 8 900 000 км²) и Антарктик
( 13 200 000 км²).
Slide 21
Океани и континенти
Водена површина ( светско море) чине
4 окена: Велики или Тихи
(165 мили.км²), Атлански (82 мили.
км²), Индијски (74 мили. км²) и
Северно-ледени океан (14 мили. км²).
Slide 22
КОНТИНЕНТИ И ОКЕАНИ
Slide 23
ПИТАЊА
Колики је пречник Земље и
колика је разлика између
пречника по екватору и
пречника по полу?
Колики је обим Земље?
Како се назива замишњена круг
који се налази на половини од
полова?
Колико има континената на
Земљи?
Колико има океана и који је
највећи?
Наведи барем два доказа да је
Земља лоптастог облика.
Који је пречник Земље дужи –
екваторски или поларни?
Slide 24
Постанак свемира
Припремио: проф. Радосав Седларевић
Slide 25
ПОСТАНАК СВЕМИРА
► Хипотеза
да је
Свемир настао из
једне тачке у којој је
постојала материја
бескрајне густине
дао је Ајнштајн.
► Њеном великом
експлозијом
( Велики прасак)
настао је наш
Свемир.
Slide 26
Постанак свемира
► Та
велика експлозија,
према најновијим
мерењима сјаја једне
врсте супернова које
се налазе на
различитим
растојањима, десило
се пре око 12
милијарди година.
Slide 27
КАЛЕНДАР СВЕМИРА
►Бројка
од 12 милијарди година даје
могућност да се конструише ‘’ Календар
Свемира’’.
►У том календару сваки месец траје 1
милијарду година ( 12 месеци= 1
година).
►Тако се на основу слика лако прати шта
се у Свемиру дешавало током
протеклих 12 милијарди година.
Slide 28
Јануар
►
(
пре 12- 11 милијарди година)
Настанак Свемира у Великој
експлозији
Фeбруар
►
( пре 11 – 10 милијарди година)
Ширење усијане лопте
гасовa
Slide 29
Март
►
(пре 10 – 9 милијарди го.)
Почетак обликовања
громадних тела која се
међусобно размичу
Април
►
( пре 9-8 милијарди год.)
Кондезовање дела облака
и прото звезде и почетак
термонуклеарне реакције
Slide 30
Мај
► (пре
8-7 милијарди го.)
Постанак наше
галаксије
Јуни
► (пре
7-6 милијарди го.)
Стварање небеских
тела разних врста,
облика и величина
Slide 31
Јули
►
(пре 6-5 милијарди го.)
Настанак првих сложених
молекула из гасова и
звездане прашине
Август
►
(пре 5-4 милијарди го.)
Формирање првих планета
око већине звезда којих у
нашој галаксији има више
од 100
Slide 32
Септембар
►
(пре 4-3 милијарди го.)
Стварање Сунчевог система
(9. сеп.), формирање Земље
(14. сеп.),први облици живота на
Земљи (25 сеп.)
Октобар
►
(пре 3-2 милијарде година)
Прве стене на Земљи( 2. октоб.),
настанак бактерија и
плаво-зелених алги ( 9. октобра)
Slide 33
Новембар
►
(пре 2-1 милијарде год.)
Полно размножавање код
микроорганизама (1. нове.),
почетак фотосинтезе (12.
нов.), прве ћелије са језгром
(15. нов.)
Децембар
►
( 1 милијарда год. до данас)
Прве рибе и кичмењаци ( 19.дец.),
излазак животиња на копно
( 21.дец.), диносауруси ( 24. дец.),
сисари ( 26. дец.), птице ( 27.
дец.),први хоминиди и гигантски
сисари( 30. дец.), први људи
( 31. дец. У 22 h и 30 min.)