Побијање правнихх радњи у стечајном поступку

Transcript Побијање правнихх радњи у стечајном поступку

Побијање правних радњи у стечајном поступку

у Београду , 18. и 19.06.2014.

ГИЗ – Пројекат правне реформе у Србији Агенција за лиценцирање стечајних управника Србије

Адвокат и стечајни управник Јавно постављени заменик јавног бележника др Франк Цимерман Гифхорн· Барауншвајг· Волфсбург· Магдебург· Потсдам· Стендал· Берлин Партнер Менинг & Георг адвокати, ортачко друштво Берлин

Побијање правних радњи у стечајном поступку смисао, сврха и значај прописа о побојним радњама у оквиру стечајног поступка

Смисао, сврха и значај прописа о побојним радњама у оквиру стечајног поступка

 Побијање правних радњи у оквиру стечаја има за циљ поновно успостављање имовине дужника, као јемству за све повериоце, засноване на неприхватљив начин.

путем враћања имовинских вредности од којих се одустало или путем ослобађања стечајне масе од обавеза које су  На тај начин се постиже померање заштите поверилаца по основу стечајног права унапред, тако што се поништавају поједине радње/нечињења, којима се привилегују поједини повериоци.

 Исход (успешног) побијања у стечајном поступку јесте да радња или нечињење који се побијају не падају на терет стечајне масе.

 Противник побијања је у обавези да врати у стечајну масу оно што је стечено на начин који се може побијати односно да успостави стечајну масу онакву, каква би била, да није предузета радња или нечињење који се могу побијати (види чл. 130 став 1 Закона о стечају).

 Стога из (успешног) побијања правних радњи у стечајном поступку проистиче увећање стечајне масе у корист свих поверилаца, при чему увећање стечајне масе путем побијања може да поприми и велике размере.

 Одредбе о побијању у оквиру стечаја у смислу члана 119 Закона о стечају Републике Србије спадају у кључна места стечајног права у Србији.

 Искуства из Немачке, која познаје прописе о побијању који су упоредиви са правним решењима у Србији, указују на то да бар у 75% стечајних поступака могу да се утврде основи за побијање правних радњи.

 Разлог за то јесте да у пракси фактички не постоји ни један стечај који би пунктуелно обезбедио да не постоје услови потребни за побојне радње у оквиру стечаја.

 Стечајни поступци се наговештавају током дужег временског периода, по правилу у периоду од најмање шест до дванаест месеци, а у том периоду се и даље врше плаћања из имовине дужника, спроводе се мере принудног извршења или успостављају средства обезбеђења у корист појединих поверилаца итд.

 Период током кога се криза наговештава је стога, посматрано ретроактивно из перспективе покренутог стечајног поступка и у погледу побојних правних радњи у стечају, веома важан за сам стечајни поступак и мора прецизно да се истражи.

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе

Eкскурс: типичан ток кризе

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе



На основу теорије која се бави истраживањем криза је познато да кризе у предузећима углавном теку у типски уобичајеним фазама које следе једна за другом.

Битне фазе таквог тока кризе су следеће:

1. Стратешка криза, 2. Криза успеха/криза приноса, 3. Акутна криза ликвидности, 4. стечај.

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе



1. Стратешка криза:

- по правилу, сама по себи нема веће ефекте на резултат пословања и ликвидност.

- Стратешке кризе се зато понекад уопште не уочавају или се уочавају веома касно - обележја: • стагнација промета • пад приноса - постоји углавном само латентан ризик да ће предузеће у целини постати несолвентно

Плаћања/радње, стадијуму, по које правилу се предузимају само у случајевима подлежу могућностима побијања у овом специфичним 10

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе



2. Криза успеха/криза приноса:

- Предузеће више не успева да оствари своје циљеве у погледу успеха.

- Обележја су, између осталог: • Пад промета • Пад добити • Слабљење ликвидности • Пад продуктивности • Одлагање потребних инвестиција • Отпуштање запослених • нестрпљиви повериоци • Рестриктивно понашање банака (редукција кредитних линија, јача средства обезбеђења)

У овој фази кризе постоји повећана опасност од стечаја, са становишта побојних радњи у оквиру стечаја она је изузетно релевантна и стога захтева егзактну анализу од стране стечајног управника када се покрене стечајни поступак.

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе



3. Акутна криза ликвидности:

- Обележја: • Готово да нису расположива ликвидна средства, односно она нису довољна да се измире обавезе плаћања • Кашњења са исплатом личних доходака • Испоручиоци врше испоруке – ако их уопште врше – само на основу авансне наплате • Банке прете са укидањем кредита • Руководство предузећа сматра да је његов најважнији задатак да обезбеди ликвидност (»ликвидност важнија од рентабилности«) - Непосредна претња за опстанак предузећа у целини;

Плаћања односно радње предузете у овој фази кризе често подлежу могућности побијања у оквиру стечаја.

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе



4. Стечај:

Плаћања/радње предузете у стању неспособности плаћања која је наступила веома често подлежу могућности стечајног побијања.

Побијање правних радњи у стечајном поступку Екскурс: типичан ток кризе Вероватноћа побојних радњи Stečaj велика средња незнатна незнатна средња велика Облик симптома кризе 14

Побијање правних радњи у стечајном поступку Крај екскурса

Крај екскурса

Побојне радње у стечајном поступку Смисао, сврха и значај прописа о побојним радњама у стечајном поступку

 Применљивост и ефикасност (инструмената за) побијање правних радњи у оквиру стечајног поступка, а тиме и обим увећања стечајне масе, међутим, битно зависе од благовременог подношења предлога за покретање стечајног поступка, било од стране дужника или од стране неког повериоца.

 То проистиче из околности да се побојност (правних) радњи у оквиру појединачних побојних основа у смислу чланова 119 и наредних Закона о стечају везују за рокове, који се опет обрачунавају од тренутка подношења предлога за покретање стечајног поступка ( види члан 127 Закона о стечају РС)

Побојне радње у стечајном поступку Смисао, сврха и значај прописа о побојним радњама у стечајном поступку ( Основ побијања Члан 120 ( уобичајено намирење) Члан 121 ( неуобичајено намирење) Члан 122 ( непосредно оштећење поверилаца) Члан 123 намерно оштећење поверилаца) Рок (период) за побијање 6 месеци

пре подношења предлога или после тога

12 месеци

пре подношења предлога

6 месеци

пре подношења предлога или после тога

5 година

пре подношења предлога

Члан 124 ( послови и радње без накнаде или уз незнатну накнаду) 5 година

пре подношења предлога

Побојне радње у стечајном поступку Заснивање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка, утврђивање права на побијање

Заснивање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка, утврђивање права на побијање

 Пошто побијање правних радњи у оквиру стечајног поступка представља остваривање принципа

par condicio creditorum (иста позиција поверилаца)

деобу (види чл. 119 став 4 Закона о стечају РС).

, право на побијање радњи настаје непосредно по основу покретања стечајног поступка и завршава се са одржавањем завршног рочишта/ рочишта за главну

 Према тексту члана 119 Закона о стечају, стечајни управник може да побија одређене правне радње („…

може

их побијати…“), из чега би могао да се извуче закључак, да би стечајни управник у том смислу требало да има и право избора, да ли ће применити институт побијања или не.

 То међутим

није

случај. Побијање у оквиру стечајног поступка у смислу закона Републике Србије јесте обавеза коју закон налаже стечајном управнику.

 Побијање у оквиру стечајног поступка захтева од стечајног управника да детаљно преиспита платни промет али и пословну документацију дужника. Реч је о законској обавези стечајног управника, пошто је стечајни управник дужан да се залаже за најбоље могуће намирење поверилаца а осим тога, стечајни управник је у обавези – и у том смислу текст члана 119 Закона о стечају доводи донекле у заблуду – да примени побојне радње у оквиру стечајног поступка у интересу стечајних поверилаца зарад увећања стечајне масе.

 Стечајно право у Србији путем пратећих законских прописа даје могућност стечајном управнику да обради платни промет дужника или остале чињенице релевантне за побојне радње, тако што стечајни управник у потпуности може и мора да преузме документацију о пословању дужника (види чланове 101 став 1, 105, 110 став 1 (33 став 1) Закона о стечају).

 Пошто је стечајни управник у обавези да преузме документацију о пословању дужника и да преиспита да ли могу на основу ње да се примене права на побијање у оквиру стечајног поступка, пропуштање да се овакве радње предузму представља повреду службених обавеза од стране стечајног управника, за коју он у смислу члана 31 став 1 Закона о стечају сноси личну одговорност и јемчи.

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Члан 128 став 1 Закона о стечају појашњава да се право на побојне радње стиче аутоматски са отварањем стечајног поступка, али она се не примењују аутоматски и без даље активности на такав начин да би (на пример) противник побијања сам по себи био дужан да преиспита да ли су (његове) радње побојне и да изврши повраћај.

 У том смислу је неопходно да се примени одговарајуће право на побијање у оквиру стечајног поступка.

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 У члану 128 став 1 Закона о стечају, закон полази од тога да је неопходно покренути одговарајућу тужбу против противника побијања. То је увек неопходно и сврсисходно да би се избегло застаревање, уколико се поштују предвиђени аспекти рокова.

 У пракси је међутим уобичајено да се противник побијања најпре вансудским путем суочи са основом побијања, што може да доведе до уштеде времена и трошкова, ако противник побијања призна основ побијања.

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 У пракси, на крају, све углавном води у побојну тужбу, пошто је противник побијања веома ретко спреман да у оквиру вансудског поступка призна основ или право у целини.

 Члан 128 став 2 Закона о стечају појашњава да право на побијање у оквиру стечајног поступка не може да се оствари само у оквиру активног поступка путем подношења побојне тужбе, већ и у виду приговора у оквиру покренутог поступка по основу тужбе или вођењем пасивног поступка, на пример путем противтужбе.

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Лице које побија радње: члан 129 Закона о стечајном поступку регулише ко на основу закона има право на побојне радње (повериоци или стечајни управник).

 Противник побијања: у смислу члана 129 став 2 Закона о стечају, противник побијања је оно лице које је стекло побијати.

имовинску корист по основу правног посла/правне радње/или нечињења који се могу

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Да би се спречило да се путем потоњих даљих премештања имовине од стране првобитног противника побијања његова имовина став 4 тачка 1 Закона о стечају).

измести из његовог окружења и тиме измакне приступу, члан 129 став 4 Закона о стечају предвиђа да побојне радње могу да се покрену и против једног таквог правног следбеника појединачног права противника побијања, ако је исти имао сазнање о околностима побојности (види члан 129

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Побијање усмерено против правног следбеника неког појединачног права је осим тога могуће у сваком случају, ако противник побијања – правни следбеник који је сада стекао имовинску корист – није извршио никакву противчинидбу за предмет побијања или је извршио непримерену противчинидбу (види члан 129 став 4 тачка 2 Закона о стечају).

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Право на побојне радње у смислу члана 129 Закона о стечају, имају стечајни управник или (један) поверилац.

 Међутим, по правилу повериоцу недостају потребне информације које су неопходне да би се остварило ово право, пошто се до њих долази на основу пословне документације дужника.

 Стога ће по правилу стечајни управник предузети побојну радњу.

Побојне радње у стечајном поступку Остваривање права на побојне радње у оквиру стечајног поступка

 Циљ побојних радњи је враћање у стечајну масу онога што је стечено на начин који се може побијати.

 Стога је потребно формулисати тужбени захтев како следи: „Тужба господина/госпође ….

у стечајног управника над имовином (дужника) за враћање/повраћај итд. … у стечајну својству масу којом управља стечајни управник.“

Побојне радње у стечајном поступку Систематика правних основа за побијање

Систематика правних основа за побијање

Побојне радње у стечајном поступку Систематика правних основа за побијање

 Одредбе о стечајном поступку у члановима 119 и наредним Закона о стечају предвиђају основну структуру свих видова побојних радњи у стечајном поступку, тако што најпре морају нужно да се испуне услови побројани у члану 119 Закона о стечају.

 Сам члан 119 Закона о стечају не представља

никакав

основ за побијање, односно не регулише никакво право на побијање, већ само услове који у сваком случају морају да буду испуњени да би побојна радња била успешна.

Побојне радње у стечајном поступку Систематика правних основа за побијање

 Поједини правни основи побијања регулисани су једино у члану 120 и наредним члановима Закона о стечају. Да би побијање било успешно стога морају да буду испуњени општи услови за побијање у смислу члана 119 Закона о стечају, као и услови једног од основа за побијање које предвиђају чланови 120 и наредни Закона о стечају, а то значи да на пример за успешно побијање у смислу члана 120 Закона о стечају морају додатно да буду испуњени и услови за побијање члана 119 као и они које предвиђа члан 120 Закона о стечају.

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају

Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 i наредним Закона о стечају



Члан 119 став 1, 2 Закона о стечају:

“

Правне послове и друге правне радње закључене односно предузете пре отварања стечајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стечајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији положај, могу побијати стечајни управник, у име стечајног дужника, и повериоци, у складу са одредбама овог закона.

Пропуштање пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједначава се са правним послом односно са правном радњом.

закључења правног посла односно …”

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају



„правни послови/друге правне радње“

 Према члану 119 став 1 Закона о стечају, одредбе о побијању предвиђају уопштено радње дужника или трећих лица одн.

предузећа, што се изражава формулацијом „правни послови или друге правне радње “.

 Како појашњава члан 119 став 3 Закона о стечају у првој реченици, у погледу побојних радњи није ни од каквог значаја да ли је противник побијања у начелу на основу општих одредби грађанског закона имао право да оствари своје потраживање односно да се намири.

 Чак и радње које се темеље на правоснажним пресудама или извршним исправама подлежу побојним радњама специфичним за стечајни поступак у смислу члана 119 и

наредни Закона о стечају.

Побојне радње у стечајном поступку и реорганизација основни појмови побојних радњи у стечајном поступку

  Члан 119 став 2 Закона о стечају појашњава, да не могу да се побијају само активне радње, као на пример радње извршења, исплате, радње пребијања итд, већ и пасивне радње, што значи да и пропуштене радње могу да се побијају.

Област примене побојних правних радњи је стога постављена веома широко.

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају



(правне) радње

:

 (правне) радње у смислу члана 119 став 1 Закона о стечају су пре свега изјаве воље, као саставни делови правних послова сваке врсте, као и радње сличне правним пословима. То важи и за случај када су изјаве воље повезане узајамним односом, на пример у случају закључења купопродајног уговора или уговора о закупу.

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају

  у радње се убрајају и радње дужника, као и радње поверилаца или трећих лица.

На тај начин, побојне радње обухватају и премештање имовине које је евентуално предузео дужник (плаћања, дознаке, пренос итд.), али на пример и приступ поверилаца или неких трећих лица дужниковој имовини (на пример путем заснивања средстава обезбеђења, намирења итд. То важи и у случају да је дато намирење извршено путем извршног поступка на основу правоснажне исправе).

Побојне радње у стечајном поступку Основни појмови према члановима 119 и наредним Закона о стечају



Нечињење:

 У нечињење које је релевантно у погледу побојних радњи спадају, у првом реду на страни дужника, не улагање могућих приговора или жалби, као на пример приговор о застаревању, приговор о мањкавости, али и свесно пропуштање да се укључе трећа лица, ако на пример дужник има неки правни основ према неком трећем лицу, али тај основ не примењује односно не остварује.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања

Доказ о неспособности плаћања у тренутку предузимања правне радње/ радње/ нечињења који се могу побијати

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања

Поред других услова побојности у смислу једног од основа за побијање према члановима 120 и наредним Закона о стечају, које је дужан да изнесе и докаже, стечајни управник је приликом побијања на основу • Члана 120 став 1 Закона о стечају РС • Члана 120 став 2 Закона о стечају РС • Члана 122 став 1 тачка 1 Закона о стечају РС • Члана 122 став 2 тачка 2 Закона о стечају РС • Члана 123 Закона о стечају РС дужан да докаже да је у тренутку предузимања правних радњи постојала неспособност плаћања.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 120 став 1 Закона о стечају Републике Србије:

“Правни посао или друга правна радња предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење на начин и у време који су у складу са садржином његовог права (у даљем тексту: “уобичајено намирење”), могу се побијати ако је у време када су предузети стечајни дужник био неспособан за плаћање а поверилац је знао или је морао знати за његову неспособност плаћања.”

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 120 став 2 Закона о стечају:

“правни посао или друга правна радња уобичајеног намирења могу се побијати и када су предузети после доношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или је знао да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.”

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 122 став 1 тачка 1, 2 Закона о стечају:

„Правни посао или правна радња стечајног дужника којим се повериоци непосредно оштећују може се побијати ако је: 1) Предузет у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, а у време закључења посла стечајни дужник је био неспособан за плаћање и ако је сауговарач стечајног дужника знао за његову неспособност плаћања 2) Посао закључен после подношења предлога за покретање стечајног поступка, а сауговарач стечајног дужника је знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или…”

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 123 Закона о стечају:

„… Знање намере се претпоставља ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања…“

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



“… стечајни дужник је у то време био неспособан за плаћање …”

 То је начелно случај под условима наведеним у члану 11 Закона о стечају.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 11 Закона о стечају:

„…Стечајни разлози су: 1) трајнија неспособност плаћања, 2) претећа неспособност плаћања, 3) презадуженост, ….

трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник: 1)

Не може да одговори својим новчаним обавезама у

року од 45 дана од дана доспелости обавезе; (или) 2) Потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.

…”

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања



Члан 11 Закона о стечају:

„…Претећа

неспособност плаћања

постоји ако стечајни дужник учини вероватним да своје већ постојеће обавезе неће моћи да испуни по доспећу.

Презадуженост постоји ако је имовина стечајног дужника мања од његових обавеза…”

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања

  Према правним решењима у Републици Србији, доказивање се олакшава у том смислу, што се на основу члана 12 Закона о стечају по основу закона претпоставља да је наступила објективна неспособност плаћања ако је поверилац поднео предлог за покретање стечајног поступка и доказао да његова потраживања нису намирена ни у оквиру поступка извршења у складу са правим прописима о извршењу у Републици Србији. Ако је реч о таквом случају, стечајни управник у оквиру побојних радњи у стечајном поступку у смислу члана 120 Закона о стечају може да изводи доказ о наступелој неспособности плаћања, тако што ће доставити предлог за покретање стечајног поступка као и записнике о безуспешном извршењу.

То међутим по правилу важи само за оне случајеве, када поверилац који подноси предлог за покретање стечајног поступка није поднео такав предлог непосредно након безуспешног извршења, већ је сачекао још одређени период, пошто би у супротном стечајни управник морао на другачији начин да излаже и доказује наступање објективне неспособности плаћања у периоду од шест месеци, ако је правна радња која се побија извршена пре подношења предлога за покретање стечајног поступка од стране повериоца у смислу члана 12 Закона о стечају.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 Закона о стечају



По правилу стечајни управник треба да изложи и докаже да је дужник у тренутку предузимања

правне радње која се побија био објективно неспособан за плаћање и/или презадужен у

смислу члана 11 Закона о стечају.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 Закона о стечају

 У случајевима неспособности плаћања (члан 11 став 3 Закона о стечају) поједине мање исплате у корист појединих поверилаца не доводе до искључења објективне неспособности плаћања, пошто се неспособност плаћања претпоставља онда, када дужник у битној мери више не може да сервисира своје доспеле обавезе.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 Закона о стечају

  Сама тврдња стечајног управника да је постојала неспособност плаћања у смислу члана 11 став 3 тачка 1 или тачка 2 Закона о стечају, није довољна у оквиру побијања.

Стечајни управник заправо уз помоћ погодних доказних средстава мора да изведе одговарајуће доказе.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања prema članu 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају

Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања у смислу члана 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају

 У случају члана 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају то се чини путем посматрања у одређеном временском периоду, када се постојећа ликвидна средства

упоређују са доспелим обавезама, па се у наредних 45 дана врши поређење расположивих ликвидних средстава која могу краткорочно да се ликвидирају у року од 45 дана након доспећа обавеза које су узете у обзир.

 Стечајни управник је дужан да изложи и докаже како постојећа ликвидна средства, тако и доспеле обавезе.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају

   Постојећа ликвидна средства, стечајни управник доказује на основу благајничког дневника и извода

са рачуна дужника

Стечајни управник је дужан да докаже доспеле обавезе путем фактура, којима се поткрепљују потраживања од дужника.

У погледу расположивих ликвидних средстава дужника треба имати на уму да се код појма неспособности плаћања у смислу члана 11 став 3 Закона о стечају као мерило узимају искључиво ликвидна средства, за разлику од презадужености у смислу члана člana 11, став 4 Закона о стечају у оквиру које се узима у обзир целокупна имовина дужника.

  У ликвидна средства се убрајају и ликвидна средства која могу краткорочно да се обезбеде, при чему је меродавна реална изводљивост.

По правилу, стога ,ликвидним средствима могу да се сматрају само таква средства, која је дужник заиста у стању краткорочно да обезбеди, на пример тако што му на располагању стоје (банковни) кредити које може да повуче (а који му нису само стављени у изглед), или на пример ако дужник поседује имовину коју може краткорочно да ликвидира, и која заиста може да се уновчи под реалним аспектима, као што су на пример моторна возила или залихе робе.

Статус ликвидности, На основу којег се доказује објективна неспособност плаћања у смислу члана 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају, наменски је структурисан како следи:

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају Статус ликвидности у смислу члана 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају на дан 01.02.2012.

Расположива ликвидна средства ( стање на дан

01.02.2012.

) РСД РСД

банка 1, рачун бр. 123 456 78 банка 2, рачун бр. 123 456 89 Благајна Имовина која може краткорочно да се ликвидира

Ликвидна средства ТОТАЛ:

… 1.011.570

2.435.280

1.589.850

1.154.040

6.190.740

На дан обавезе

01.02.2012.

доспеле РСД РСД

поверилац 1 поверилац 2 поверилац 3 поверилац 4 поверилац 5 поверилац 6 …

Доспеле обавезе ТОТАЛ:

… 9.320.690

2.002.830

1.401.370

8.015.580

1.381.140

613.082

22.734.692

Плаћања на основу доспелих потраживања на дан 01.02.2012. у периоду од 01.02. до 17.03.2012.

(45 дана) РСД РСД

поверилац 1 поверилац 2 поверилац 3 поверилац 4 поверилац 5 поверилац 6 …

Плаћања ТОТАЛ:

… 1.170.880

1.772.020

1.093.240

5.193.170

634.721

252.676

10.116.707

На дан 17.03.2012. неизмирене а са даном 01.02.2012 доспеле обавезе РСД РСД

поверилац 1 поверилац 2 поверилац 3 поверилац 4 поверилац 5 поверилац 6 …

ТОТАЛ:

… 8.149.810

230.810

308.130

2.822.410

746.419

360.406

12.617.985

РСД РСД 5.

Расположива ликвидна средства ( стање на дан

17.03.2012.

)

банка 1, рачун бр. 123 456 78 банка 2, рачун бр. 123 456 89 Благајна Имовина која може краткорочно да се ликвидира

Ликвидна средства ТОТАЛ:

… 138.484

668.218

910.547

865.528

2.582.777

Расположивим ликвидним средствима на дан 17.03.2012 не покривене а са 01.02.2012. доспеле обавезе: РСД РСД

12.617.985

2.582.777

10.035.208



Дужник је објективно неспособан за плаћање у смислу члана 11 став 2 тачка 1 Закона о стечају 66

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају

Доказ о неспособности плаћања у смислу члана 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају



Неспособност плаћања у смислу члана 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају

 Ако се објективна неспособност плаћања не доказује условима у смислу члана 11 став 3 тачка 1 Закона о стечају, већ у смислу члана 11 став 3 тачка 2 истог Закона, обим послова стечајног управника је мањи, пошто је стечајни управник дужан само да достави благајнички дневник и изводе са рачуна као и неизмирене рачуне дужника за односни период, из којих може да се закључи да су плаћања углавном комплетно обустављена.

Статус ликвидности, на основу којег се неспособност плаћања доказује у смислу члана 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају, наменски је структурисан како следи:

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају Статус ликвидности у смислу члана 11 став 3 тачка 2 Закона о стечају на дан 02.03.2012.

На дан

01.02.2012.

(30 дана пре 02.03.2012.) доспеле обавезе РСД РСД

дужник 1 дужник 2 дужник 3 дужник 4 дужник 5 дужник 6 …

Доспеле обавезе ТОТАЛ:

… 9.320.690

2.002.830

1.401.370

8.015.580

1.381.140

613.082

22.734.692

Плаћања на основу обавеза доспелих са даном 01.02.2012. у периоду од 01.02. до 02.03.2012.

РСД РСД

дужник 1 дужник 2 дужник 3 дужник 4 дужник 5 дужник 6 …

Плаћања ТОТАЛ:

… 16.754

81.739

110.785

114.803

57.401

172.205

553.687

Са даном 02.03.2012. неизмирене а на дан 01.02.2012. доспеле обавезе РСД РСД

дужник 1 дужник 2 дужник 3 дужник 4 дужник 5 дужник 6 …

ТОТАЛ:

… 9.303.936

1.921.091

1.290.585

7.900.777

1.323.739

443.877

22.184.005

Исплатама на основу обавеза доспелих са даном 01.02.2012. а у периоду од 01.02. до 02.03.2012.

постигнута амортизација (у %): 2,435 % Обавезе које нису амортизоване исплатама по основу доспелих обавеза са 01.02.2012. (у %):



Дужник објективно није способан за плаћање у смислу члана 11 став 2 тачка 2 Закона о стечају 97,565 % 73

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 5 реченица 1. Закона о стечају

Доказ о неспособности плаћања у смислу члана 11 став 5 реченица 1 Закона о стечају (презадуженост)



Неспособност плаћања у смислу члана 11 став 5 реченица 1 Закона о стечају (презадуженост)

  презадуженост у смислу стечајног права на основу члана 11 став 5 реченица 1 Закона о стечају није идентична са презадужености у трговинско-правном смислу.

то проистиче из дефиниције члана 11 став 5 реченица 1 Закона о стечају, према којој презадуженост у смислу стечајног права постоји онда, дада су обавезе дужника у целини веће од вредности дужникове имовине у целини.

   Када је реч о презадужености у смислу члана 11 став 5 реченица 1 Закона о стечају у односу на дугове који се узимају у обзир, при том није релевантна околност, да су те обавезе већ доспеле на плаћање.

за разлику од испитивања неспособности плаћања, код кога су искључиво меродавне доспеле обавезе, приликом испитивања презадужености дужника неопходно је евидентирати све његове обавезе.

Укупна дуговања дужника морају да се упореде са целокупном имовином дужника.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 5 реченица 1. Закона о стечају Одређивање вредности приликом испитивања презадужености 77

   одређивање вредности имовине дужника треба да се спроведе под реалним аспектима, услед чега могу

да настану одступања у односу на трговинско правни биланс, пошто се у трговинском билансу евидентирају само вредности амортизације односно

књиговодствене вредности.

У оквиру испитивања презадужености је такође релевантно, да ли се у погледу имовине дужника полази од ликвидационе вредности или од вредности у случају наставка пословања.

по правилу, ликвидациона вредност знатно одступа од вредности предузећа које наставља са пословањем, при чему су ове последње углавном веће од ликвидационих вредности.

 Сагледавање ликвидационе вредности полази од тога, да ће бити спроведена непосредна распродаја имовине дужника 

Сагледавање вредности у случају наставка пословања

води рачуна и о употребној вредности.

 тако ће на пример компјутер дужничког предузећа, који није потпуно застарео, имати ликвидациону вредности од 50,00 евра. Употребљивост и примена у дужничком предузећу, међутим, могу да доведу до тога, да вредност у случају наставка пословања мора да се одреди са 200,00 евра или више, ако је предузеће упућено на тај компјутер да би генерисало додатну вредност, као на пример графички студио или маркетиншка агенција и сл.

  Да ли да се примене ниже ликвидационе вредности или више вредности које полазе од наставка пословања, углавном зависи од прогнозе, да ли ће дужничко предузеће наставити да послује.

Таква прогноза о наставку пословања мора да се темељи

на адекватним планским прорачунима, а не само на

тврдњи да је дужничко предузеће у стању да опстане када је реч о тренутку радње/нечињења који треба да се побијају.

  Ако у погледу тренутка вршења радње/нечињења, које треба да се побија, за дужничко предузеће може да се донесе (трајна) прогноза о наставку пословања, тојест, да постоји довољна транспарентност на тржишту, да предузеће има довољно послова и да по прогнози треба убудуће очекивати приносе у довољној мери, онда се полази од

позитивне прогнозе о наставку пословања

предузећа, тако да се у оквиру провере презадужености примењују веће вредности које важе у случају наставка пословања.

Ако не може да се одреди прогноза о наставку пословања утемељена на објективним критеријумима, тојест, ако шанса предузећа да da опстане није обезбеђена, потребно је применити ликвидационе вредности.

Побојне радње у стечајном поступку Доказ о неспособности плаћања према члану 11 став 5 реченица 1. Закона о стечају ПАСИВА АКТИВА

патенти, робни жигови Непокретности Техничка постројења Машине Моторна возила Финансијска улагања Залихе у роби Потраживања Имовина у банкама Имовина у благајни

збир

Ликвидацио на вредност 172.205

Вредност у случају наставка пословања 500.000

10.332.300

1.148.030

2.296.060

918.424

229.606

1.148.030

574.015

229.606

80.362

17.128.638

10.332.300

2.870.080

3.444.090

1.377.640

229.606

1.722.050

574.015

229.606

80.362

20.860.249

Лични дохоци Порези Закупнина Испоруке/услуге зајмови 3.000.000

2.000.000

500.000

5.780.000

8.800.000

19.585.000