Slide 1

Srpski jezik
Vrste reči
Nikolić Petar
Dejana Stojanovski


Slide 2

Vrste reči
• Promenjive vrste reči

• Nepromenjive vrste
reči


Slide 3

-Imenice
-Zamenice
-Pridevi
-Brojevi
-Glagoli


Slide 4

-Prilozi
-Predlozi
-Uzvici
-Veznici
-Rečce


Slide 5

• Imenice su reči kojima je svojstvena

kategorija predmetnosti, opredmećeno
svojstvo i opredmećeni proces. Njima
imenujemo pojave spoljašnjeg sveta i našeg
unutrašnjeg doživljavanja.
• Imenice se dele na:
– zajedničke - označavaju skup predmeta koji imaju
neke zajedničke osobine
– vlastite - služi kao ime svakom pojedinom čoveku,
životinji, geografskim pojmovima

• Imenice se još dele i na:
– konkretne (stvarne) - označavaju sve ono što je
opipljivo (bića, predmete)
– apstraktne (nestvarne) - označavaju osobine,
osećaje, stanja, fizičke i duhovne moći, radnje,
prirodne i društvene pojave


Slide 6

• Imenice u srpskom jeziku
razlikuju rod, broj i padež.
• Rod može biti muški, ženski i
srednji.
• Osim toga, u srpskom jeziku
postoje i zbirne imenice.
• Npr. imenica cvet je jednina,
cvetovi množina, a zbirna
imenica je cveće.
– drvo, drveta, drveće;
– snop, snopovi, snoplje...


Slide 7

Zamenice
• Zamenice mogu biti:
-Imeničke

-Pridevske


Slide 8

• Imeničke zamenice
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•

Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta
ili objekta.
Imeničke zamenice se dele na:
Lične
Nelične
Lične imeničke zamenice
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina).
Jednina:
1. ja
2. ti
3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)
Množina:
1. mi
2. vi
3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)
Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima):
N. - G. sebe D. sebi A. sebe/se V. - I. sobom L. sebi
Nelične imeničke zamenice
Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba
broja i sva tri roda.
Dele se na:
upitne (ko, šta)
neodređene (neko, nešto)
odrične (niko, ništa)
opšte (svako, svašta)


Slide 9

• Pridevske zamenice
• Pridevske zamenice zamenjuju
prideve. U rečenici su nesamostalne
reči i imaju funkciju atributa ili dela
imenskog predikata. Kao i pridevi,
slažu se sa imenicom u rodu, broju
i padežu.
• Pridevske zamenice se dele na:
-Prisvojene
-Pokazne

-Upitno odnosne
-Neodredjene
-Odrične
-Opšte


Slide 10

• Prisvojne zamenice
• Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice
označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim
licima.
• Jednina:
• 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
• 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja;
• 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove,
njegova
• Množina:
• 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
• 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
• 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove,
njihova
•
Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat
pripada subjektu:
• jednina: svoj, svoja, svoje; množina:
• svoji, svoje, svoja.


Slide 11

Pokazne zamenice
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•

Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine.
1. lice:
za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;
2. lice:
za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;
3. lice:
za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice
•
•
•
•
•
•
•
•
•

Upitne i odnosne zamnice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne
zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč
u rečenici.
Primer:
Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici)
Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica)
za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija;


Slide 12

Neodređene zamenice
•
•
•
•
•

Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet,
nepoznate osobine imenice uz koju stoje.
za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika;
za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva;
za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija;

Odrične zamenice
•
•
•
•

Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se
iznosi u rečenici.
za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija;

Opšte zamenice
•
•
•
•
•
•
•

Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o
kojima se govori.
za stvari i bića: svaki , svaka, svako; svaki, svake, svaka;
za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija;
ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
koji god, čiji god, kakav god, koliki god


Slide 13

Pridevi
• Pridevi su reči koje označavaju osobinu pojma
označenog imenicom uz koju stoje. Oni spadaju u
promenljive vrste reči. Nisu samostalne, a u rečenici
vrše službu atributa ili dela imenskog predikata.
Pridevi rod, broj i padež dobijaju od imenice uz koju
stoje.
• Pridevi se dele na:
• Opisne, koji označavaju osobine imenica uz koje stoje.
• Prisvojne, koji označavaju pripadanje imenice uz koju
stoje nekome.
• Gradivne, koji označavaju od čega je načinjena
imenica uz koju stoje.
• Vremenske, koji označavaju imenicu po vremenu.
• Mesne, koji označavaju na koje se mesto odnosi
imenica uz koju stoje.


Slide 14

• Pridevski vid
•
•
•

Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva
pridevska vida:
Određeni pridevski vid
Neodređeni pridevski vid

• Poređenje (komparacija) prideva
•
•
•
•
•
•

Poređenje prideva je iskazivanje različite zastupljenosti neke osobine kod
imenice uz koju stoji pridev. Postoje dva stepena poređenja. Porede se samo
opisni pridevi.
Pozitiv je osnovni oblik prideva
Komparativ je prvi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka ji, -iji, -ši na pozitiv.
Superlativ je drugi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka
naj- ispred komparativa.
Primer:
loš - lošiji - najlošiji

• Nepravilna komparacija:
•
•
•
•
•
•
•

dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
mali - manji - najmanji
velik - veći - najveći
Pravopisna pravila kod superlativa
Kada komparativ počinje suglasnikom J, dozvoljeno je udvojeno pisanje
suglasnika J.
jak - jači - najjači


Slide 15

Brojevi
• Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku
spadaju u kategorije promenljivih i imenskih
vrsta reči (promena reči se vrši kroz padeže).
• Dele se na:
-Osnovne kardinalne ili glavne (jedan,dva,tri)
-Redne (prvi,drugi,treći)
-Zbirne (dvoje,troje,četvoro)
-Najčešće stoje uz imenice,a sa njima se jedino redni
brojevi slažu u rodu,broju i padežu.


Slide 16

• Osnovni brojevi
•

•

Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri.
Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za različite rodove —
jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja
kroz padeže (jedan, jednoga, jednome...).
Trebalo bi kroz padeže menjati i osnovne brojeve dva, tri, četiri, ali u
praksi to retko ko čini. To se tiče dveju žena/dvaju ljudu, u praksi će se
uglavnom čuti kao To se tiče dve žene/dva čoveka iako se ne smatra
ispravnim oblikom. Međutim, većina ljudi upotrebiće ispravan oblik u
slučajevima kao što je: Dajte nama troma/nama trima.

• Redni brojevi
•
•
•

Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za
rod:
šest → jedn. šesti, šesta, šesto.
Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih
osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a),
prvom(e); sto osmoga, sto osmome...

• Zbirni brojevi
•

•

Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih
složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset
jedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od
broja četiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.


Slide 17

Glagoli
• Glagoli su reči koje označavaju radnju (pevati,
crtati, pisati), stanje u kome se neko ili nešto nalazi
(spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati,
grmeti, naoblačiti se). To su nesamostalne reči. U
rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi
sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme.
Promena glagola se naziva konjugacija.
• Glagoli se menjaju kroz:
– Lica - 1., 2. i 3.
– Brojeve - jednina i množina
– Rodove - muški, ženski i srednji (rodove imaju samo
glagolski pridevi)
– Načine (dva glagolska načina)

-Glagolska vremena


Slide 18

•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•

Glagolski oblici
U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:
Lične (9)
Nelične (5)
Lični glagolski oblici imaju oblike sva tri lica.
Prezent
Aorist
Imperfekat
Perfekat
Pluskvamperfekat
Futur prvi
Futur drugi
Glagolski načini označavaju stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji.
Potencijal
Imperativ
Nelični glagolski oblici nemaju lica.
Infinitiv
Radni glagolski pridev
Trpni glagolski pridev
Glagolski prilog sadašnji
Glagolski prilog prošli
Glagolski oblici se dele takođe i na proste i složene.
Prosti glagolski oblici se grade od prezentske ili infinitivne osnove i određenih nastavaka.
Infinitiv
Prezent
Futur prvi¹
Aorist
Perfekat
Imperfekat
Imperativ
Glagolski prilog sadašnji
Glagolski prilog prošli
Glagolski pridev trpni
Glagolski pridev radni
Složeni glagolski oblici se grade od pomoćnih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva.
Perfekat
Pluskvamperfekat
Futur prvi¹
Futur drugi
Potencijal


Slide 19

• Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje)
•
•
•
•

Glagoli se prema glagolskom rodu dele na:
1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vrši na nekome ili nečemu i uz glagol
stoji objekat (čitati knjigu, gledati televiziju)
2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vrši ni na kome i uvek je bez
objekta (spavati, ići)
3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju rečcu SE:
–

–
–

Pravi povratni - subjekat radnji vrši na samom sebi; uz glagol može stojati i SEBE i
SE (kupati se - sebe, umivati se - sebe);
Nepravi-povratni - vršiocu vrše radnju jedan na drugom; može stajati samo kraći
oblik SE (veseliti se, smrznuti se);
Uzajamno-povratni - više vršilaca vrši istu radnju zajedno (rukovati se, svađati se);

• Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje)
•
•
•

Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neograničeno
(pisati, gledati), a nekima je trajanje ograničeno (sesti, pročitati).
Dele se na:
1. Nesvršene (imperfektivne) - radnja traje neograničeno;

•

2. Svršene (perfektivne) - radnja traje ograničeno

•

3. Dvovidske (čuti, videti, vaspitavati, ručati)

–
–

Učestali - radnja se stalno ponavlja (pretrčavati, dolaziti) ;
Trajni - radnja traje neograničeno (čitati, pisati)

–
–
–

Početno-svršeni - početak neke radnje (poleteti, zaplivati);
Završno-svršeni - završetak radnje (sleteti, odplivati);
Trenutno-svršeni - cela radnja se završila za trenutak (sesti, trepnuti);


Slide 20

Prilozi
• Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način,
uzrok ili količinu vršenja radnje. Mogu stajati i uz prideve
(veoma lep, suviše dosadan), druge priloge (vrlo rado, veoma
uspešno) i imenice (mnogo dece, malo soli).
• Prilozi su nepromenljive vrste reči ali neki od njih mogu da se
porede (kompariraju). To su najčešće prilozi za način koji imaju
isti oblik kao i pridevi srednjeg roda. Lepo (pridev) dete lepo
(prilog) peva.
• Prilozi za mesto, vreme i način
• Ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo,
tamo, napred (za mesto).
• Odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već,
tek (vreme).
• Sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno (za način)
• Prilozi za količinu i uzrok
• Malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko (za količinu).
• Zato, stoga (za uzrok).


Slide 21

Predlozi
•
•
•
•
•

Predlozi su pomoćne reči koje služe za označavanje odnosa pojedinih
padežnih oblika samostalnih reči prema drugim u rečenici i za bliže određivanje
tog odnosa.
Predlozi pokazuju odnose između predmeta i pojava. Stoje ispred imenica i
ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.
Mogu da označavaju prostorne, vremenske, uzročne i razne druge odnose.
Odnos predloga prema drugim rečima u rečenici
Po svom značenju predlozi se slažu sa oblicima reči uz koje stoje i pokazuju
njihovo odnos prema drugim rečima u rečenici, a ovaj odnos može biti:
–
–
–
–
–
–
–
–
–

prostorni (Sedi pred kućom, Livada pored reke...)
prema vremenu (Vraća se s proleća, budi se u zoru, šetnja pred veče)
uzrok (Neće da kaže iz obazrivosti)
cilj ili namera (Radi zaštite od groma..)
poređenje (Slađe je od meda)
način (S velikim oduševljenjem...)
zajednica (Pozdravio se sa svima)
namena (Knjige su kupljene za nagrade najboljim đacima)
Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, sa, iza, od, do, pred, nad, pored, između,
posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za,..


Slide 22

Uzvici
• Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se
u jeziku upotrebljavaju da označe lična osećanja i raspoloženja,
odnosno stanja: ah, jao, haj, a, o, oj. Uzvicima se spontano
odgovara na utiske spoljnjeg sveta ili se istim skupom glasova u
različitim okolnostima izražavaju različita značenja. Npr. ah može
značiti i negodovanje i slaganje.
• Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, u svakoj jezičkoj
zajednici izvesni uzvici se ustaljuju, bivaju prihvaćeni od većine
članova jezičke zajednice kao vezani za određena značenja. Tako
se dobijaju neki ustaljeni uzvici: uh, ajoj, jao (za izražavanje
straha, iznenađenja, bola); ajs, iš, šic (za tjeranje životinja)...
• Uzvici su uslovni jezički znaci, relativno slabo ustaljeni iako ih ima
koji to jesu, ali mogu služiti kao jezički materijal za stvaranje
pravih reči, npr. onomatopeja (od fiju - glagol: fijukati, imenica:
fijuk).


Slide 23

Veznici
• Veznici su nepromenljive reči koje služe za
označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici,
kao i među rečenicama.
• Sa gledišta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali,
da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, već,
dakle, pošto, kako. Nepravi veznici su i prilozi i
pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih).
• Razlikujemo zavisne (hipotaksične) i nezavisne
(parataksične) veznike. Nezavisni veznici su oni koji
vezuju naporedne rečenice i mogu biti sastavni(i, ta,
pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, već, a) i suprotni
(ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice
(iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).


Slide 24

Rečce
•

•

•

Rečce (partikule) čine posebnu vrstu reči, u koju se ubrajaju reči različitih
funkcija, čija je osnovna karakteristika da su nepromenljive. Bliske su
prilozima i veznicima; za razliku od njih, mnoge rečce izražavaju lični stav
govornika prema onome što se iznosi rečenicom.
Rečce mogu da se dele na:
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–

potvrdne i odrične: potvrdna rečca da i odrična ne;
upitne: li, da li, zar;
imperativne: neka;
uzvične: ala;
zaključne: dakle;
isključne: samo, jedino;
poredbene: kao;
pokazne: evo, eto, eno;
rečce za isticanje ličnog stava — modalne rečce: sigurno, naravno, zacelo, dakako,
verovatno, valjda, možda, nipošto, uistino, zaista, zbilja;
rečce za posebno isticanje: upravo, baš, bar;
rečce za isticanje (suprotnosti): međutim, pak.

U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima
su rečce: još, tek, već, čak. Rečcom se najčešće smatra i enklitika se (u
sklopu povratnih glagola glagola: boriti se, ljutiti se, dešavati se itd).