Transcript РИХАРД ВАГНЕР НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ Олга Марковић, музејски саветник Отварање 8.

РИХАРД ВАГНЕР
НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Олга Марковић, музејски саветник
Отварање 8. април 2013.
Музеј позоришне уметности Србије, Београд
Рихард Вилхелм Вагнер
1813 Рођен у Лајпцигу 22.маја.
Отац, полицијски чиновник, умро је кад је Рихард имао само неколико месеци. До своје седме године под
утицајем очуха Лудвига Гајера, комедиографа, песника и сликара. У Дрездену, као средњошколац, показује
велико интересовање за позориште, нарочито га привлаче Шекспир и митолошке теме. Ту доживљава и прве
утиске са оперске сцене. Карл Марија Вебер постаје му идол.
1827 Враћа се у Лајпциг. Учи виолину код Р. Сипа, клавир код оргуљаша Г. Милера.
1831 Постаје studiosus musicae, слуша предавање из философије и естетике.
1832 Први покушаји компоновања опере „Венчање“ (фрагмент).
1833 Постаје корепетитор позоришта у Вирцбургу и компонује своју прву оперу „Виле“ (осећа се утицај К. М.
Вебера).
1834 Диригент градског позоришта у Магдебургу. Упознаје се с Мином Планер и жени се 1836.
1835-1836 Компонује оперу „Забрањена љубав“ (према Шекспиру, следећи немачке и француске оперске
традиције). Испољава се као романтичар. Опера није имала успеха.
1837 Одлази у Ригу и постаје оперски и концертни диригент. Пише либрето опере „Ријенци“.
1839 „Ријенци“ жели да прикаже у Паризу. Путује бродом преко Лондона. У невремену брод је залутао до
норвешких обала и морнари му причају легенду о уклетом Холанђанину.
1839-1842 Узалуд покушава да се пробије у париском музичком животу. Издржава се израђивањем клавирских
извода, коректуром итд. У Паризу упознаје Берлиоза, Листа, Халевија. Диви се Бетовену.
1841 Kомпонује „Холанђанина“.
1842 Праизвођење опере „Ријенци“ у Дрездену и први успех.
1843 Праизвођење „Уклетог Холанђанина“. Невелики успех. Постаје диригент Дрезденске дворске опере и
афирмише се. Завршава либрето опере „Танхојзер“.
1845 Праизвођење „Танхојзера“. Почиње борба „за и против“ Вагнера. Интересује се за Фојербаха и Бакуњина.
1848 Завршава „Лоенгрина“ кога не примају у Дрездену. Чини се да је то био један од повода што се снажније
определио за револуцију, а затим и активно учествовао. Држи говоре, напада друштвено уређење, дели
прогласе војсци која опседа Дрезден. Издаје се налог за хапшење. Бежи код Ф. Листа у Вајмар где присуствује
проби „Танхојзера“. После кратке посете Паризу, настањује се у Цириху где ради као диригент 1850
Праизвођење „Лоенгрина“ у Вајмару. Диригује Лист. Припрема тетралогију „Прстен Нибелунга“.
1851 Пише поему „Млади Зигфрид“. Наставља рад на првом делу тетралогије.
1855 У Лондону диригује концертима Филхармонијског друштва.
1856 Враћа се из Лондона болестан и разочаран. Довршава „Валкире“. Започиње „Зигфрида“ и напушта га.
1857-1859 Настају „Тристан и Изолда“.
1858-1864 Период лутања и путовања.
1860 Поново у Паризу.
1861 У Паризу неуспех „Танхојзера“. Амнестија. Допуштен боравак у немачким земљама. У Бечу изведен
„Лоенгрин“.
1862 Концертна турнеја: Праг, Будимпешта, Петроград и Москва.
1863 Враћа се у Беч. У тешкој је материјалној ситуацији.
1864 Лудвиг II, баварски краљ, позива га у Минхен и ставља му на располагање неограничена средства, те се
изводе “Холанђанин“ и „Танхојзер“.
1865 Праизвођење „Тристана и Изолде“ под руководством Х. В. Билова. Интриге против Вагнера. Негодовање
дворских кругова против помоћи краља некадашњем револуционару, као и због љубавне везе са Козимом,
кћерком Ф. Листа и супругом Билова. Напушта Минхен и одлази у Трибшен крај Луцерна.
1868 Праизвођење „Мајстори певачи“ у Минхену.
1869 Праизвођење „Рајнско злато“.
1870 Венчање са Козимом. Праизвођење „Валкире“. Познанство с Ничеом.
1872 Пресељава се у Бајројт (касније ту подиже своју вилу). Постављање камена темељца за позоришну зграду.
1876 Свечано отворен Бајројт Фестшпилхаус. Од 13. до 30. августа изведена тетралогија „Прстен Нибелунга“
под вођством Х. Рихтера. Финансијски резултат поразан. Позориште се затвара.
1882 Позориште поново отворено за премијеру „Парсифала“. Крајем године одлази у Венецију да се опорави.
1883Умире у Венецији 13. фебруара у палати Вендрамин. Сахрањен у Бајројту у парку Ванфрид.
Карл Швенингер: Рихард Вагнер
Радна соба – библиотека Р. Вагнера у Бајројту
П. Калпокас:
Потрет Рихарда Вагнера
Вагнер са супругом Козимом
Деца – Изолда, Бландине,
Ева, Зигфрид и Даниела
Франц Лист са супругом
(родитељи Вагнерове жене
Козиме)
Вагнерова Оперска кућа у Бајројту
Георгије Јурењев тумачио је
Холанђанина на премијери
Холанђанина луталице 1923.
Иван Брезовшек, дириговао
на праизвођењу опере
Холанђанин луталица у
Народном позоришту у
Београду 1923.
Редитељ Теофан Павловски и
Светозар Писаревић,
Холанђанин луталица, 1923.
Евгенија Пинтеровић
тумачила је Мери на
премијери Холанђанина
луталице, 1923.
Јелисавета Лиза Попова
(приватно) тумачила је Сенту
на премијери Холанђанина
луталице 1923.
Холанђанин луталица, НП 1923.
Холанђанин луталица, НП 1923.
Холанђанин луталица, НП 1923.
Баханал,
балет на музику из
Танхојзера.
Нина Кирсанова и Милош
Ристић, НП 1943.
Диригент Иван Брезовшек и редитељ Ерих Хецел са солистима и
ансамблом Танхојзера, НП 1934.
Марио Шименц и Бахрија Нури Хаџић у Танхојзеру, НП 1934.
Танхојзер, 1964. Сценографија Владимир Жедрински
Сцена из Танхојзера, НП 1964.
Драго Старц у Танхојзеру,
НП 1964.
Владимир Жедрински:
Танхојзер, 1964
(нацрт костима)
Балетска сцена из опере Танхојзер, НП 1964.
Владимир Жедрински:
Танхојзер, 1964
(нацрт костима)
Ђорђе Ђурђевић и Радмила Бакочевић у Танхојзеру, НП 1964.
Сцена из Танхојзера, НП 1964.
Владимир Жедрински:
Танхојзер, 1964
(нацрт костима)
Чланови Франкфуртске опере приликом гостовања у Београду 1938.
Чланови Франкфуртске опере приликом гостовања у Београду 1938.
Милка Стојановић и
Звонимир Крнетић у
Лоенгрину, НП 1976.
Сценa из Лоенгрина, НП 1976.
Сценa из Лоенгрина, НП 1976.
Љиљана Драговић:
Лоенгрин, 1976
(нацрта костима)
Љиљана Драговић:
Лоенгрин, 1976
(нацрта костима)
Владимир Загородњук: Лоенгрин, (сценографска скица)
Леонид Браиловски: Лоенгрин, 1926.
(сценографска скица, уље на платну)
Владимир Загородњук: Холанђанин луталица, 1943
(сценографскa скицa)
Владимир Загородњук: Холанђанин луталица, 1943
(сценографскa скицa)
Владимир Загородњук: Холанђанин луталица, 1943
(сценографскa скицa)
Израда декора за Холанђанина луталицу.
Сликарница НП у Београду, 1954.
Декор и сцена из Холанђанина луталице, НП 1954.
Зденка Зикова и Јован
Глигоријевић у Холанђанину
луталици, НП 1954.
Никола Цвејић и Жарко Цвејић у Холанђанину луталици, НП 1954.
Јован Глигоријевић и Жарко Цвејић у Холанђанину луталици, НП
1954.
Милица Бешевић: Холанђанин луталица, 1938
(сценографске скице, није реализовано)
Милица Бешевић: Холанђанин луталица, 1938
(сценографске скице, није реализовано)
Станислав Сташа Беложански: Холанђанин луталица, 1954
(сценографска скица)
Краљ Лудвиг II,
пријатељ и мецена
Рихарда. Вагнера
ХВАЛА НА ПОСЕТИ!