Transcript Primena izotopa u medicini Šta su izotopi? Atomi istog elementa s različitim masenim brojem zovu se izotopi. Izotopi nekog elementa mogu biti stabilni.

Primena izotopa u medicini
Šta su izotopi?
Atomi istog elementa s različitim masenim brojem zovu se
izotopi.
Izotopi nekog elementa mogu biti stabilni ili nestabilni
(radioaktivni).
Radioaktivni izotopi upotrebljavaju se u medicini kao
radiofarmaceutici (radioaktivni lekovi za lečenje nekih
tumora), u medicinskoj dijagnostici (kao kontrastna
sredstva), a mogu se koristiti i za različite vrste istraživanja.
Važna otkrića
Jedna od najvećih revolucija u medicinskim naukama desila se krajem
XIX veka sa otkrićem:

rendgenskih zraka (fizičar Vilhelm Konrad Rentgen - 1895.)

radioaktivnosti (fizičari Antoan Henri Bekerel-1896. i Marija i
Pjer Kiri-1898.)

Kasniji razvoj odgovarajućih aparata, kao i razvoj dozimetrije
tokom II Svetskog rata, doprineli su naglom napretku nuklearne
medicine, dok je dizajniranje linearnih akceletarora omogućilo
razvoj radioterapije.

Dakle, dijagnostička i terapeutska upotreba jonizujućeg
zračenja obeležila je doprinos fizike razvoju medicine krajem XIX
i tokom XX veka, uključujući i sadašnje vreme.
Primena izotopa
Unošenjem radioizotopa u organizam bolesnika oni su
bezopasni za njegovo zdravlje.
Kretanje radioizotopa u sastavu organske materije kroz
organizam mogu se pratiti i analizirati biohemijske reakcije.
Najznačajniji izotopi koji se koriste za lečenje u medicini su
radioaktivni jod, J 131, za proveravanje funkcije štitne žlezde,
hrom Cr 51, gvožđe Fe 59, kobalt Co 60, za proučavanje
raznih anomalija krvi, fosfor P 32, za oboljenje kostiju,
ugljenik C 14, za metabolizam i dr. Zahvaljujući izotopima
ispitana je detaljna fiziologija svih organa čovečjeg tela.
Radioaktivnim zlatom razne vrste zloćudnih tumora.
Njihovo korišćenje u medicinske svrhe stalno je u porastu, a
budućnost medicine zavisiće baš od ovih elemenata.
Dijagnostičke metode
:
Konvencionalna radiorafija (x-zraci)
Kompjuterizovana tomografija (CT)
Nuklearna medicina
Magnetna rezonanca (MRI)
Ultrazvuk
Skener
CT Scan - Komputerizovana Tomografija
Computerizovana (aksijalna)
tomografija (CT ili CAT scanning) je
dijagnostička procedura koja koristi specijalnu
opremu sa x-zracima za dobijanje slika preseka tela.
Kombinacija rendgenske cevi i detektora pomera se
translatorno i rotaciono u odnosu na pacijenta, pri
čemu se dobija
CT angiografija
Spiralni CT
CT pomoću elektronskog snopa
(EBCT)
Pozitronska Emisiona Tomograija
(PET)
PET produkuje slike tela detektovanjem radijacije koju emituju radioaktivne
substancije (radioaktivni izotopi: ugljenik-11, fluor-18, kiseonik-15, Azot-13
sa kratkim vremenom raspada). PET detektuje gama zrake, dobijene u
sudaru pozitrona koje emituju radioaktivni izotopi i elektrona koji se
nalaze u tkivu.
Magnetina Rezonanca
Imidžing pomoću Magnetine Rezonance (MRI) daje trodimensionalnu mapu
morfoloških osobina uzorka. Koristi radiofrekventne talase i jako
magnetno polje (od 1,5 – 4 Tesla: Zemljino magnetno polje je oko 0,5 x 10-4
Tesla) da bi se dobile izvanredno jasne slike unutrašnjih organa i tkiva.
MRI - 3D Rekonstrukcija
3D rekonstrukcija dobijena iz
MRI režnjeva
Još jedna 3D rekonstrukcija
strukture glave
I na kraju
 Izotopi su prodrli u tajne žive ćelije, najmanjeg nosioca života svakog
organizma.
 Radioizotopi kada se unesu u organizam nagomilavaju se u pojedinim
organima. Kao obeleživači pojedinih organskih materija otkriva se njihovo
prisustvo i analizira funkcija datog organa.
 U svim ustanovama u kojima se radi sa radioaktivnim materijalom vrši se
redovna kontrola tog osoblja. Time se osigurava zdravlje čoveka i
materijalna dobra koja je stvorio. Gama zračenje ima najveću prirodnu moć
te kao zaštita može poslužiti debeli slojevi olova i betona.
 Pri radu sa radioaktivnim materijalom koristi se zaštitna odeća.
 Rad u ovoj odeći je otežan te zato osoblje koje ga koristi mora brzo i
spretno raditi. Uticaj zračenja na žive organizme meri se jedinicama
rentgenima.