НАСТАВКИ ЗА МОДАЛНОСТ Б. НАСТАВКИ ЗА МОДАЛНОСТ • Наставките за модалност, не известуваат за време на извршување на глаголското дејствто, како што тоа го прават.

Download Report

Transcript НАСТАВКИ ЗА МОДАЛНОСТ Б. НАСТАВКИ ЗА МОДАЛНОСТ • Наставките за модалност, не известуваат за време на извршување на глаголското дејствто, како што тоа го прават.

НАСТАВКИ ЗА
МОДАЛНОСТ
Б. НАСТАВКИ ЗА МОДАЛНОСТ
• Наставките за модалност, не известуваат за
време на извршување на глаголското дејствто,
како што тоа го прават наставките за време
(темпоралност).
• Овие глаголски дејствија се сè уште
нереализирани, планирани, проектирани,
посакувани или искажуваат потреба од вршење
на глаголското дејство.
• Во турскиот јазик овие наставки може да бидат:
1. Оптатив;
2. Императив;
3. Нецеситатив;
4. Десидератив.
1. ОПТАТИВ
1. Оптатив (İke), /-A/
- Оптативот на глаголското дејство му дава значење на
желба, намера, посакување.
- Начин на образување: Се образува со додавање на
наставката /-A/ на глаголските корени или на
глаголските основи.
- Оваа двоваријантна наставка подлежи на
палаталната вокална хармонија.
- Потврдни форми:
yap-a-(y)ım
yap-a-lım
yap-a-sın
yap-a-sınız
yap-a-Ø
yap-a-lar
Внимание: Во 1. лице множина, наставката за лице не
е /-İz/ како што е со другите наставки на глаголската
парадигма кои добиваат наставки за лице со „zпарадигма“, туку тоа е наставката /-lİm/.
1. ОПТАТИВ
- Одречни форми:
yap-ma-(y)a-(y)ım
yap-ma-(y)a-lar mı?
- Оптативот честопати може да се сретне
заедно со глаголскиот прилог (герунг) “diye”
(de-(y)e). На тој начин, тие заедно
образуваат герундска група:
Orada herkesin önünde gülmeyeyim diye,
kendimi tuttum.
Yaklaşıyor olmalıyız, çünkü Hatice
yavaşlayalım diye işaret etmek için yaşlı kara
eliyle tahtırevanın camına vurdu...
2. ИМПЕРАТИВ
2. Императив (Eke), /-Ø/
- Императивот изразува конкретна заповед,
односно извршување на глаголското дејство
под принуда на заповед.
- Формите на императивот во 1. лице еднина
и множина морфолошки се исти како оние на
оптативот, но семантички се различни.
- Разликата меѓу нив може да се види
единствено од семантиката на
морфосинтаксичкиот контекст.
2. ИМПЕРАТИВ
- Императивот нема посебна наставка /-Ø/.
- Императивноста се изразува преку
посебни наставки за лице.
- Овие сложени наставки за лице се
користат само со императивот:
ЕДНИНА
МНОЖИНА
1Л
/-Ayİm/
/-Alİm/
2Л
/-Ø/
/-İn/, /-İnİz/
3Л
/-sİn/
/-sİnlAr/
2. ИМПЕРАТИВ
- Одречни форми:
bak-ma-(y)a-(y)ım
bak-ma-(y)a-lım
bak-ma-Ø-Ø
bak-ma-Ø-(y)ın(ız)
bak-ma-Ø-sın
bak-ma-Ø-sınlar
- Императивот нема прашални форми во 2. лице
еднина и множина. Наместо нив, се користат
потврдните и одречните прашални форми на
идното време.
-Примери за 2. лице:
gel-Ø-Ø mi?
=> gel-ecek mi-sin?
gel-me-Ø-Ø mi?
=> gel-me-(y)ecek mi-sin?
gel-Ø-in(iz) mi?
=> gel-ecek mi-siniz?
gel-me-Ø-(y)in(iz) mi? => gel-me-(y)ecek mi-siniz?
2. ИМПЕРАТИВ
- Во колоквијалниот јазик, како и во некои
говори, со функција на императив може да се
сретнат и наставките /-sAnA/ и
/-sAnİzA/.
- Овие сложени наставки, наместо стриктна
заповед, изразуваат поблага форма на
заповед:
Utanma, gelsene.
Siz de orada durmasanıza.
3. НЕЦЕСИТАТИВ
3. Нецеситатив (Gke), /-mAlİ/
- Нецеситативот изразува потреба, обврска за
извршување на глаголското дејство.
- Начин на образување: Се образува со
додавање на наставката /-mAlİ/ на
глаголските корени или глаголските основи.
- Како двоваријантна наставка, подлежи на
палаталната вокална хармонија.
- На пример:
Büyüklerimize saygı, küçüklerimize sevgi
göstermeliyiz.
Şurada seninle beraber Goran ve Ayten de
olmalılar.
3. НЕЦЕСИТАТИВ
- Кај прашалните форми на нецеситативот,
наставките за лице доаѓаат по прашалната
партикула “mİ”:
at-malı mı-(y)ım?
at-malı mı-(y)ız?
at-malı mı-sın?
at-malı mı-sınız?
at-malı mı-Ø?
at-malı-lar mı?
- Исклучок: Наставката за 3. лице множина /-lAr/,
се користи пред прашалната партикула “mİ”:
Bize bilgi vermeliler mi?
Ye deyince, yememeliler mi?
4. ДЕСИДЕРАТИВ
4. Десидератив (DŞke), /-sA/
- Десидеративот го поврзува глаголското дејство
со некој услов, желба или намера.
- Начин на образување: Се образува со
додавање на наставката /-sA/ на глаголските
корени или глаголските основи.
- Наставката е двоваријантна и според тоа
подлежи на палаталната вокална хармонија.
- Кога оваа наставка се користи со функција на
желба, а кога со функција на услов, може да се
одреди од синтаксичкиот контекст.
4. ДЕСИДЕРАТИВ
- На пример:
Size doğru yolu göstersem… (желба)
Hava güzel olursa, Vodno’ya gideriz. (услов)
- Кога реченицата има еден предикат (нема
втор елеменет), тогаш наставката има
функција на желба.
- Кога, пак, реченицата има два предикати
(два елементи) и од нив првата реченица
е помошна (условна), а втората реченица
е основна, тогаш во ваквите реченици
наставката има функција на услов.
4. ДЕСИДЕРАТИВ
- Потврдни форми:
oku-sa-m
oku-sa-k
oku-sa-n
oku-sa-nız
oku-sa-Ø
oku-sa-lar
- Примери за одречни форми:
oku-ma-sa-m, oku-ma-sa-n, oku-ma-sa-k, и др.
- Во прашалните форми, наставките за лице
доаѓаат пред прашалната партикула “mİ”:
oku-sa-m mı?
oku-ma-sa-m mı?
oku-sa-lar mı?
oku-ma-sa-lar mı?
НАСТАВКИ
ЗА ЛИЦЕ
2. НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ
• Наставките за лице (şe), го покажуваат
вршителот на глаголското дејство во
реченицата.
• Овие наставки може да бидат во три лица:
a) прво лице: лицето кое говори / лицата кои
говорат;
б) второ лице: лицето на кое му се говори /
лицата на кои им се говори;
в) трето лице: лицето за кое се говори /
лицата за кои се говори.
• Според бројот на говорители, лицата може да
бидат во еднина (T) или множина (Ç).
• Кога се работи за повеќе од едно лице, бројот
е множина.
2. НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ
• Наставките за лице според своето потекло
и нивната употреба со наставките на
глаголската парадигма, се делат на три:
а) Наставки за лице со „z-парадигма“;
б) Наставки за лице со „k-парадигма;
в) Наставки за лице со императивна
парадигма.
• Следи нивното поединечно
претставување.
а) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
„z-ПАРАДИГМА“
• Наставките за лице со „z-парадигма“, имаат
личнозаменска етимологија. Добиени се од
личните заменки кои со тек на време добиле
флексија.
• Овие наставки за лице се користат со следниве
наставки на глаголската парадигма:
- минато неопределено време;
- сегашно време;
- аорист;
- идно време;
- оптатив;
- нецеситатив.
а) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
„z-ПАРАДИГМА“
• Наставките за лице со „z-парадигма“ се
следниве:
ЕДНИНА
МНОЖИНА
1Л
/-İm/
/-İz/
2Л
/-sİn/
/-sİnİz/
3Л
/-Ø/
/-lAr/
а) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
„z-ПАРАДИГМА“
• Примери:
Amma da güzel uyumuşum.
Sen hep geç geliyorsun.
Bundan sonra, hava alır. (<al-(ı)r-Ø)
Bu oyunda sizleri yeneceğiz.
Yarın öğleden sonra çaya gelesiniz.
Öğrenciler sokakta sola ve sağa bakmalılar.
б) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
„k-ПАРАДИГМА“
• Наставките за лице со „k-парадигма“, имаат посесивна
етимологија. Добиени се со флексија на наставките за
присвојност (посесивност).
• Овие наставки за лице се користат со следниве наставки на
глаголската парадигма:
- минато определено време;
- десидератив.
• Наставките за лице со „k-парадигма“ се следниве:
ЕДНИНА
МНОЖИНА
1Л
/-m/
/-k/
2Л
3Л
/-n/
/-Ø/
/-nİz/
/-lAr/
б) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
„k-ПАРАДИГМА“
• Примери:
Bu sabah haftaya ayrılacağımı söyledim.
Yarın hep bunlardan yersin istersen.
Yalnızca biraz daha büyük, birazcık daha büyük
olsa. (olsa-ø)
Vücudunu ısıtacak elbiseler, insan gibi karnını
doyuracak yiyecekler alsak...
Hayır, geçen gün annemi duydunuz.
Sonra ayıyla birlikte karın doyursalar. Sonra da,
birinin dili var, birinin dili yok, yatsalar.
в) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
ИМПЕРАТИВНА ПАРАДИГМА
• Овие наставки за лице, всушност, се користат
исклучиво со императивот.
• Тие никако не може да се користат со другите
наставки за темпоралност или модалност.
• Според својата семантика и функција, овие
наставки се сложени наставки.
• Поради својата специфика, кај овие наставки
невозможно е да се подели наставката за
императив од наставката за лице, и тие се
третираат како сложени форми.
• Овие наставки беа дадени кога се презентираше
императивот.
в) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
ИМПЕРАТИВНА ПАРАДИГМА
• Наставките за лице со императивна
парадигма се следниве:
ЕДНИНА
МНОЖИНА
1Л
/-Ayİm/
/-Alİm/
2Л
/-Ø/
/-İn/, /-İnİz/
3Л
/-sİn/
/-sİnlAr/
в) НАСТАВКИ ЗА ЛИЦЕ СО
ИМПЕРАТИВНА ПАРАДИГМА
• Примери:
Bir daha danışayım.
İki lirasını bana ver, geri kalan iki liranı da ne
istersen yap. (ver-ø, yap-ø)
Kız ona bütün yüreğiyle acısın, ama uygun
saatlerde onu her gün gidip göreceği bir
dinlenme evine koysun.
Kalk eve gidelim.
Gece gündüz okuyun.
Madem öyle, ne halleri varsa görsünler.
ЗА ДЕНЕС ТОЛКУ.
