Transcript Prezentacija

NRT i BUDŽETSKI DEFICIT SRBIJE
Digitalni Romeo i Julija
Oktobar 2014
WiMAX – Prohujalo sa vihorom
• Ceo jedan tehnološki ciklus od najmanje 5 godina
država Srbija je uspela da ne uzme ni žutu banku
za nacionalni resurs u frekventnom opsegu za
WiMAX
• Samo šteta od dividendi je sigurno nekoliko
desetina miliona evra?
• Država, građani, ekonomija, tehnološki razvoj, svi
su imali štetu. Ko onda nije? Zašto se nije ništa
uradilo da se blago nacionalno ne prosipa?
LTE STANJE
• Prema GSA (the Global mobile Suppliers Association) do
sada je u 101 zemlji sveta komercijalno puštena u rad LTE
tehnologija. (Long Term Evolution-4G). 119 telekom
operatora je već komercijalno implementiralo i LTE servise
kroz LTE mrežu u prošloj godini. Što je godišnji rast od 76%
u odnosu na prethodnu godinu.
• Većina Telekom operatora je realizovala LTE 4G mobilnu
mrežu Primenom FDD moda. Najzastupljeniji frekventni
opseg na kojem se koristi LTE tehnologija je 1800MHz.
(band 3). U ovom opsegu radi 43% od ukupnog broja
komercijalnih LTE mreža. Spektar koji se sledeći najviše
koristi za implementaciju LTE tehnologije je 2.6 GHz (band
7). U ovom frekvencijskom opsegu radi 27% od ukupnog
broja komercijalnih LTE mreža, a za njim sledi frekventni
opseg na 800MHz (band 20) gde radi 13% komercijalnih LTE
mreža.
Sa Slike 1 vidi se i koje su sve zemlje komercijalno aktivirale LTE
4G mobilnu mrežu. Belom bojom su označene države koje
nemaju na raspolaganju 4G mobilnu mrežu.
Zašto smo samo mi druge boje na mapi
Evrope?Zašto jedini nemamo LTE?
• Da bi se u našoj državi implementirala LTE tehnologija potrebno je da
telekomunikacioni operatori od nadležnih državnih organa dobiju ili
kupe putem licitacije blokove frekventnog spektra.
• Druga varijanta koja je moguća da telekomunikacioni operatori iskoriste
već dobijene frekventne opsege koji su kupljeni za potrebe realizacije
GSM/3G tehnologije i da ove frekventne blokove delom ili u celosti
iskoriste kako bi implementirali LTE tehnologiju.
• Potrebno je samo da se spektar koji je dodeljen operatoru proglasi za
tehnološki neutralan, od strane nadležnih organa države i da se nakon
takve odluke krene sa realizacijom 4G mreže.
• Zašto još nema LTE tehnologije u Srbiji? Zašto nadležni organi nisu
doneli odluku o tehnološkoj neutralnosti za frekventne blokove koje su
operateri kupili i koriste ih za aktuelne GSM i 3G tehnologije.
• Zašto operatori trenutno ne mogu da dobiju/kupe dodatne frekvencijske
blokove?
Koga ili čega čekamo? Štiti li se tako neko
ili nešto? Ko ima koristi od tolike štete?
• Frekventni opsezi na kojima je LTE tehnologija najzastupljenija
kada su u pitanju komercijalne mreže su 1800MHz (band 3),
2,6 GHz (band 7) i 800MHz (band 20). U našoj zemlji slobodni
su band 7 u celosti i deo banda 3(deo je dodeljen
operatorima). Band 20 (digitalna dividenda) biće raspoloživ
sredinom 2015. godine kada se potpuno predje na digitalno
emitovanje TV signala.
• Ono što nadležni organi mogu odmah da urade to je da
direktno prodaju, ili daju na licitaciju slobodne/nekorišćene
frekvencijske blokove kako bi se krenulo sa realizacijom LTE
tehnologije. Slobodni/nekorišćeni frekvencijski blokovi su ceo
spektar na 2.6 GHz (band 7) i deo spektra na 1800MHz (band
3) koji ne koriste telekomunikacioni operatori.
Kolika je šteta za državu?
Recimo znamo da je jedan Belgijski operator platio 63 miliona evra za dva bloka
( Bidco now has two blocks of 14.8MHz in the 2.1GHz band; it also intends to avail
of its option to buy two blocks of 4.8MHz in the 900MHz band, along with 2x10MHz
in the 1800MHz band – both highly-prized – for which it will pay €31.5m in 2014)
Drugi primer iz Australije
– Australia’s 4G spectrum auction has shattered expectations around the value of
the 700MHz spectrum under the hammer. Just two-thirds of the 90MHz of lowband ‘digital dividend’ spectrum on offer was purchased; combined with a soldout auction for a larger slice of the much cheaper 2.5GHz band, that netted the
federal coffers some A$1.96 billion – around A$1 billion shy of the government’s
target. The final result saw Telstra come out with the bulk of both 700MHz and
2.5GHz, with a total of 40MHz (20MHz paired) and 80MHz (40MHz paired)
respectively, shelling out A$1.3 billion at “close to the reserve price.”
– Optus snapped up a total of 20MHz in 800MHz and 40MHz, likewise paired,
spending A$649 million – again reflecting the reserve price. The surprise minor
winner was TPG, which ventured A$13.5 million to grab a total 20MHz of paired
spectrum in the 2.5GHz band.
Šta je slobodno još od 45-te a država
iz nekog razloga neće da uzme pare?!
• Ono što nadležni organi mogu odmah da
urade to je da direktno prodaju, ili daju na
licitaciju slobodne/nekorišćene frekvencijske
blokove kako bi se krenulo sa realizacijom LTE
tehnologije. Slobodni/nekorišćeni
frekvencijski blokovi su ceo spektar na 2.6
GHz (band 7) i deo spektra na 1800MHz
(band 3) koji ne koriste telekomunikacioni
operatori.
Koliko je samo bogata Srbija?
Treba li nama tih 30, 60, 100 miliona eura?
Ko je kriv?
Izgleda po običaju da opet nije niko a para
nema.
Акциони планови МТТТ-а
Добар начин да се вежбају COPY /PASTE функције или
само начин да се правимо да нешто радимо?
• Акциони план развоја ИКТ Србије усвојен
почетком прошле године предвидео је између
осталог :
• Израду и усвајање Закона о ИБ до краја 2013
године, Израду Стратегије ИБ, Изградњу ЦЕРТ-а
• И много других лепих и корисних ствари за
развој Србије и бољи живот грађана Србије
Цела 2013-та и 2014-та
•
•
•
•
•
•
Нема Закона о Информационој безбедности
Нема Стратегије
Нема ЦЕРТ-а
Нема дефинисаног носиоца ИБ
Нема дефинисане критичне инфраструктуре
Нема прописаних мера за заштиту критичне
инфраструктуре
СТАЊЕ
• Значи ради ко шта хоће и раде нам шта
год им се пожели ( прошле недеље смо
имали најмасовнији хакерски удар на
Српски кибер простор, око 10% укупних
ресурса Србије је било нападнуто и
оборено укључујући све главне медије
али и сајт Председника)
Сл.Гл. Р Србије 01.08.2014
Inspekcijska kontrola
• СРБИЈА има најмање 462 телекомуникациона
(мобилна, интернет и кабловска) оператeра,
које нико не контролише!
• Ово није променио ни нови Закон о
телекомуникацијама,
• У измене закона ушло се пошто је Уставни суд,
пре три године, чланове који се односе на
информациону безбедност, односно
прислушкивање, задржавање података и увид
у листинге, прогласио неуставним.
Inspekcija –veni, vici, zažmuri i idi
• Србија је до скоро имала само једну инспекторку задужену за
контролу примене целог закона, а сада их има две.
• - Да би само исконтролисао примену ова три члана везана за
безбедност, инспектор мора да утроши три дана. То значи да
за 200 радних дана може, под идеалним условима, да
исконтролише 70 оператора. А њих има 462! Шта је са
инфраструктуром, базним станицама, кабловима и свим
осталим елементима за контролу?
• Према тврдњама самих провајдера, од кад постоје већину
нико није контролисао да ли чувају листинге позива и смс-ова
годину дана, како их чувају, да ли воде евиденцију ко и како
је имао увид у њих, да ли контролишу ко је прислушкивао
колико претплатника.
Regulativa, sertifikacija, EU, Chapter 10
Sa
najbrže do sertifikata
Električna četkica za zube Oral B dobila RATEL sertifikat!
Hvala na pažnji
Mr Zoran Živković,dipl.inž
[email protected]