Transcript Katalogizacija

 Статус предмета: обавезан предмет, стручно-апликативни
 Број ЕСПБ: 6
 Предавања: 2
 Вежбе: 3
 Методе извођења наставе: предавања, претраживање интернета,
каталошка обрада публикација
 Оцена знања (максимални број поена 100)
 Предиспитне обавезе
- активност у току предавања: 15
- практична настава: 15
- колоквијум-и: 20
- семинар-и: 20
 завршни испит
- писмени испит
- усмени испит: 30 поена
Литература:
1. Мирјана Бабовић, Светлана Јанчић : Алфабетски каталог монографских публикација
: израда и формирање, Београд, Народна библиотека Србије, 1985.
2. Бранка Булатовић: Упутства за примену ISBD(S), Београд, Народна библиотека
Србије, 1981.
3. ISBD(CR) : Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација и
других континуираних извора : прерађено издање ISBD(S) Међународни стандардни
библиографски опис серијских публикација, Београд, Народна библиотека Србије,
2004.
4. ISBD(G) : Opšti međunarodni standardni bibliografski opis, Beograd, Narodna biblioteka
Srbije, 2005
5. Светлана Јанчић, Мирјана Бабовић, Слободанка Тодоровић : Основе библиотечкоинформационе делатности : за III и IV разред усмереног образовања културолошкојезичке струке, занимање: културолог-сарадник ,Београд, ЗУНС; Нови Сад, Завод за
издавање уџбеника ; Титоград, Завод за школство, 1991
6. Međunarodni standardni bibliografski opis : (ISBD) : po preporukama Radne grupe za
ISBD odobrio Stalni odbor Sekcije IFLA-e za katalogizaciju , Beograd, Narodna biblioteka
Srbije, 2009
7 . Priručnik za UNIMARC : format za normativne podatke, Beograd, Narodna biblioteka
Srbije, 2004
8. Uputstva za primenu ISBD-a u opisu komponentnih delova, Novi Sad, Biblioteka Matice
srpske, 1989.
Питања:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Библиотечки каталози - појам и функције
Библиотечки каталози - основна подела (намена, опсег, облик)
Однос каталога и библиографије (сличности и разлике)
Алфабетски каталог - дефиниција, значај, структура
Начин организације алфабетског каталога
Врсте каталошких јединица
Каталошка јединица и њени делови
Одреднице алфабетског каталога
Одредница на индивидуалног аутора
Колективна одредница
Стварна одредница
Формална одредница
ISBD(М)
ISBD(S)
ISBD (CP)
Подручје нумерације за серијске публикације
Универзална библиографска контрола
Централни каталог
CIP - Каталогизација у публикацији
UNIMARC- појам
ISBN, ISSN – начин формирања, функција, значај
Свако подручје из ISBD посебно питање
АЛФАБЕТСКИ КАТАЛОГ
 Алфабетски каталог монографских публикација је основни каталог




сваке библиотеке.
Приказује највећи део фонда-монографске публикације, чије је
издавање закључено у једној свесци или се употпуњава у
ограниченом броју свезака
Формира се на основу утврђених, јединствених каталошких
принципа(одговарајућих правила и стандарда) и пружа кориснику
следеће информације:
1. да ли библиотека има одређену публикацију
2. која сва издања, преводе и прераде једног дела библиотека има
3. која све дела једног аутора постоје у библиотеци
Може се јавити у различитим облицима и на различитим медијима
Најширу употребу имао је лисни алфабетски каталог
КАТАЛОШКА ЈЕДИНИЦА
 Основни елеменат лисног алфабетског каталога који садржи
одговарајуће податке о одређеној публикацији
 Подаци који идентификују публикацију и одређују јој место у
каталогу наводе се према утврђеном распореду и редоследу
 Израђује се на каталошком листићу међународног
формата(12,5 х 7,5 см) који је подељен на два неједнака дела
оокккиио
 У горњи, мањи део, пише се одредница, која представља скуп
речи чији је задатак да одреде место каталошке јединице у
систему каталога.
 У доњи, већи део, уноси се каталошки опис, који садржи податке
потребне за идентификацију публикације.
 Поред ових елемената каталошка јединица садржи и сигнатуру
која одређује топографски смештај публикације.
 Уколико елементи описа не могу да стану на један листић,
преносе се на следећи. Листићи се нумеришу, а на сваком се
понавља одредница и сигнатура
ВРСТЕ КАТАЛОШКИХ ЈЕДИНИЦА
 Према задацима и обиму каталошке јединице могу бити:
1. ГЛАВНЕ – садржи све елементе потребне за идентификацију
публикације (одредницу и потпун каталошки опис). Задатак јој је
да у каталогу заступа одређену публикацију и на једном месту
окупи сва дела једног аутора
2. ЈЕДИНСТВЕНЕ – поред потпуног каталошког описа садржи и
одреднице помоћних каталошких јединица. Примењује се у
библиотекама које примају јединствене каталошке јединице
путем централизоване каталогизације
3. ПОМОЋНЕ – садрже одредницу и скраћени каталошки опис.
Задатак им је да обезбеде спровођење упутно-информативног
система у каталогу. Према својој намени деле се на:
1. споредне – заснивају се на главној каталошкој
јединици и под другом одредницом понављају само
део података главне каталошке јединице. Њихов
задатак је да олакшају проналажење одређене
публикације и да у каталогу на једном месту окупе сва
издања, преводе и прераде једног дела
2. аналитичке – израђују се за садржајно-самосталне
радове једног или више аутора
3. опште и унакрсне – доприносе већој
информативности и повезаности система каталога.
Не односе се на једну, већ на више публикација.
 опште - упућују са једне одреднице на другу .
Израђују се за све облике имена индивидуалног
аутора или назива колективног тела који се разликује
од облика у јединственој одредници. Неусвојена
одредница и одредница на коју се упућује повезује се
са види тј. в.
 унакрсне – међусобно повезују две јединствене
одреднице изразом види и
4. заједничке – дају преглед свих публикација које
припадају ограниченој издавачкој целини као што су
сабрана дела једног аутора или дела разних аутора са
сродном тематиком, као и преглед низа публикација
чије издање није закључено
5. прегледне – поред јединствене одреднице за
индивидуалног аутора или колективно тело, садрже и
преглед осталих имена, односно назива, којима су се
аутори служили у току своје делатности. Ова врста
каталошких јединица може да пружи и преглед
распореда каталошких јединица унутар неке веће
скупине. Њихова израда је усклађена са одредбама
међународног упутства за израду ауторских и
референсних одредница
ОДРЕДНИЦА И РЕДАЛИЦА
 ОДРЕДНИЦА је једна или више речи које одређују
место каталошке јединице у систему алфабетског
каталога
 РЕДАЛИЦА је прва реч одреднице, графички
истакнута
 одредница представља утврђени облик имена
аутора (индивидуалног или колективног) под којим
се у каталогу окупљају све главне, аналитичке и
споредне каталошке јединице (принцип
једнообразности и доследности)
 Основни принцип алфабетског каталога је
принцип једнообразности и доследности. То на
првом месту, значи спровођење начела
јединствене (усвојене) одреднице која
представља утврђени облик имена
аутора(индивидуалног или колективног), под којим
се у каталогу окупљају све главне, аналитичке и
споредне каталошке јединице, у којима се аутор
јавља као аутор, коаутор или сарадник.
 Избор и формулисање јединствене одреднице,
као и доследно спровођење усвојеног облика, од
великог су значаја за информативност и
целовитост алфабетског каталога.
 Одредница се увек пише савременим правописом, у
номинативу, у инверзији.
 Без обзира на то које је писмо у одредници
прихваћено, битно је његово доследно спровођење у
систему каталога
 У каталозима са ћириличном одредницом имена
страних аутора, која се у оригиналу пишу латиницом,
дају се у усвојеној фонетској транскрипцији (онако
како се изговарају на језику библиотечког центра)
 У латиничној одредници спроводи се принцип
транслитерације (дословно преношење нелатиничног
писма на латиницу)
ВРСТЕ ОДРЕДНИЦА
 У зависности од тога који елементи улазе у
састав одреднице, она може бити:
1. индивидуална – име индивидуалног аутора
2. колективна – назив колективног тела које се у
каталошком смислу сматра аутором
публикације
3. стварна – стварни наслов, односно почетак
стварног наслова
4. формална – скуп речи које карактеришу врсту
дела
ЈЕДИНСТВЕНА
ИНДИВИДУАЛНА ОДРЕДНИЦА
 Индивидуалну одредницу чини име физичке особе
која се јавља као аутор дела. Увек је у истом облику,
утврђеном и јединственом (без обзира на то како је
наведена на публикацији)
 Тако се остварује трећи задатак каталога да се на
једном месту окупе сва дела једног аутора.
 Главни задатак при формулисању одреднице је
утврђивање тачног и што потпунијег имена аутора и
због тога се врши разрешавање иницијала,
непотпуних имена, псеудонима, транскрипција,
транслитерација итд.
Презиме као јединствена одредница
 Ако се име аутора састоји од личног имена и
презимена, јединствену редалицу чини презиме.
 Код вишечланих презимена узима се први саставни
део презимена а за остале се израђује општа упутна
кат. јединица
БРЛИЋ-Мажуранић, Ивана
Приче из давнине / Ивана Брлић-Мажуранић
општа-упутна
МАЖУРАНИЋ-Брлић, Ивана
в.
БРЛИЋ-Мажуранић, Ивана
 У састав вишечланог презимена може да уђе и
додатак који означава ауторово порекло или место
карактеристично за његов рад, псеудоним, надимак
итд.
Сима Милутиновић Сарајлија
одредница МИЛУТИНОВИЋ Сарајлија, Сима
 Код више аутора са истим именом и презименом, иза
личног имена додаје се ознака звања или занимања,
година рођења или смрти; да би се разликовали
 Код презимена са префиксом у виду члана или
предлога , обично се ставља облик који је прихваћен
у земљи којој аутор припада или језику којим се аутор
служи
 Код романских презимена префикс (члан или
предлог) обично чини саставни део презимена, изузев
члана и предлога који се пишу одвојено код
француских презимена
Marie-Madelaine La Fayette
одредница LA FAYETTE, Marie-Madelaine
ЛА ФАЈЕТ, Мари-Мадлен
Jean de la Bruyere
одредница LA BRUYERE, Jean de
ЛА БРИЈЕР, Жан де
 Код германских презимена префикс који се састоји од
предлога и члана, а писан је као једна реч, третира се
као саставни део презимена испред кога се налази
(vom, zur); префикси који се састоје од предлога и/или
члана, а писани су одвојено, наводе се на крају
одреднице и пишу се малим словима (von)
Jürgen vom Scheidt
одредица VOM SCHEIDT, Jürgen
ФОМ ШАЈТ, Јирген
Eduard von Kählig
одредница KÄHLIG, Eduard von
КЕЛИГ, Едуард фон
 Код презимена са сталним атрибутом, атрибут се
третира као саставни део презимена
Милан Хаџи Васић
одредница ХАЏИ ВАСИЋ, Милан
Antoine de Saint-Exupery
одредница SAINT-EXUPERY, Antoine de
СЕНТ-ЕГЗИПЕРИ, Антоан де
 Патронимик је име изведено од очевог имена. Не
сматра се саставним делом презимена и наводи
се иза личног имена
Вук Стефановић Караџић
одредница КАРАЏИЋ, Вук Стефановић
Антон Павлович Чехов
Војислав И. Илић
 Уколико је аутор познат првенствено по свом имену,
јединствену редалицу чини лично име иза кога се
наводи презиме аутора, а за презиме се израђује
општа упутна каталошка јединица
Leonardo da Vinci
одредница LEONARDO da Vinci
ЛЕОНАРДО, да Винчи
 Ако је аутор првенствено познат по свом псеудониму,
за одредницу се узима псеудоним док се за право име
и презиме израђује општа упутна каталошка јединица
одредница ДАНИЧИЋ, Ђура
право име аутора Поповић Ђорђе
Појам индивидуалног ауторства
 Индивидуално ауторство у каталошком смислу
подразумева физичку особу која је творац дела.
Основни критеријум за одређивање ауторства је
удео који је особа имала у изради дела. Под
индивидуалним аутором у каталошком смислу
сматра се:
1. аутор дела
2. састављач речника, библиографије, лексикона,
енциклопедије, каталога тј. особа која је сабрала и
обрадила грађу за такво дело
3. особа чија се жива реч (говор, предавање, реферат,
радио-репортажа, интервју) издаје без битних измена
4. аутор чија се преписка издаје
5. аутор који је прерадио или драматизовао неко дело,
написао сенарио или стрип према неком делу
6. ликовни уметник чија се дела репродукују
7. аутор текста уз музичко дело које се издаје као
самостална публикација
8. аутор техничког нацрта, идејних скица, руководилац
пројекта
9. особа која је израдила опсежан коментар који чини
битнији део публикације (уз закон или другу врсту
службених акта
10. аутор географских, геофизичких, геолошких,
археолошких и других карата
Ауторство садржајно
самосталних радова
 Ако публикација садржи садржајно
самосталне радове једног аутора, главна
каталошка јединица се израђује под именом
тог аутора
АНДРИЋ, Иво
Ex ponto; Немири; Лирика / Иво Андрић
 Ако публикација садржи садржајно самосталне радове
више аутора,без заједничког стварног наслова, главна
каталошка јединица се израђује на име првог аутора,
док се за остале ауторе израђују споредне каталошке
јединице
НИКОЛИЋ, Небојша
Школа за јунаке / Небојша Николић. Звончићи
звоне / Ела Пероци; [поговор написао Мирко Петровић;
текст илустровао Сава Николић]
1. Пероци, Ела
2. Петровић, Мирко, пог.
3. Николић, Сава, илустр.
Јединствена колективна одредница
 Колективна одредница се састоји од назива
колективног тела
 Колективно тело је организована заједница
физичких особа која најчешће има статус правног
лица (предузећа, установе, друштвено-политичке
заједнице, разне друштвене организације, научна и
стручна друштва, институције итд.). У ширем
смислу, под колективним телом подразумевају се и
саветовања, симпозијуми, конгреси, изложбе,
конгреси и друге манифестације које имају
одређени назив
 Колективно тело се наводи увек под истим називом
и у истом језичком облику, савременим правописом
у номинативу
 Неопходно је определити се за облик који је
најпознатији корисницима, а ако се тај назив
разликује од службеног назива, за службени назив
се израђује општа упутна каталошка јединица
нпр. изворни облик: Новинско-издавачко и
штампарско предузеће Политика
јединствена одредница : ПОЛИТИКА (Београд)
 Ако колективно тело има стално седиште,
карактеристично за његов рад, наводи се у (); а ако је
седиште садржано у називу колективног тела не наводи
се поново
нпр. НАРОДНА библиотека Србије (Београд)
МЕДИЦИНСКИ факултет (Нови Сад)
али
БЕОГРАДСКИ графички завод
 Исти поступак је и ако назив седишта смисаоно повезан
са називом колективног тела
САВЕЗ извиђача Сомбора
БИБЛИОТЕКА града Београда
 Ако се у називу колективног тела налази име државе или
покрајине на које се односи његово деловање, а сматра
се да је географски назив карактеристичнији за рад тела
него седиште, у одредници се изоставља назив седишта
нпр.
ЗАЈЕДНИЦА виших школа Србије
ШАХОВСКИ савез Војводине
 Саставни делови назива колективног тела наводе се
оним редоследом којим су дати у изворном облику
нпр.
ГРАЂЕВИНСКА радна организација “Рад” (Београд)
УНИВЕРЗИТЕТ “Светозар Марковић” (Крагујевац)
 Уколико саставни део назива колективног тела чини неки
карактеристични израз који одређује значај и задатак тела,
довољно је у одредници навести карактеристични део назива, а
за пуни назив се израђује споредна каталошка јединица
нпр.
на публикацији: Фабрика термоенергетске и процесне опреме
“Минелопрема”- Панчево
одредница: МИНЕЛОПРЕМА (Панчево)
 Ако се назив колективног тела састоји од акронима, који може
бити изговорен као једна реч, а скраћеница је познатија од пуног
облика, јединствену одредницу чини акроним
нпр. БЕКО Београдска конфекција
одредница: БЕКО (Београд)
 Ако је више колективних тела повезано организационо тако да
између њих постоји однос подређености и надређености, а назив
подређеног колективног тела је довољно јасан да се може
идентификовати, одредницу чини назив подређеног тела
нпр.
на публикацији:Грађевински факултет Универзитета у БеоградуИнститут за хидротехнику
одредница: ИНСТИТУТ за хидротехнику (Београд)
 Ако је тај назив недовољан за идентификацију, одредница је назив
надређеног тела а пододредница назив подређеног тела а између
та два назива ставља се тачка. Савезне и републичке организације
третирају се као самосталне, а на нивоу града и општине, као и
органи друштвено-политичких организација сматрају се подређеним
телима
нпр.
БЕОГРАДСКА банка. Друга основна банка
Анализа Завршног рачуна Банке за 1975. год. / Београдска
банка, II основна банка, Извршни одбор
Одредница са конгреса, симпозијума и других
манифестација
 Ако састанак има назив који га може јасно
идентификовати и ако тај назив одређује врсту састанка
и прецизира га, онда је тај облик јединствена одредница,
а пододредница (редни број састанка ; година ; место
одржавања)
 Ако састанак нема одређени назив одредница је изворни
назив колективног тела, а пододредница – врста
састанка и (редни број ; година ; место)
нпр.
НАУЧНО друштво за историју здравствене културе
Југославије. Научни састанак (23 ; 1973 ; Сплит)
 Састанак који има одређени назив јавља се најчешће у два вида:
- назив састанка шире одређује тему
САВЕТОВАЊЕ књижара и издавача Југославије (5 ; 1981 ; Сарајево)
- у називу састанка прецизирана је и тема
СИМПОЗИЈУМ “Лекови и здравље” (1977 ; Суботица)
примери:
САВЕЗ библиотекара Југославије. Конгрес (5 ; 1963 ; Сарајево)
Пети конгрес Савеза друштава библиотекара Југославије /
[уредили Добрила Бокан, Славко Симић и Љубо Спаравало]. –
ЈУГОСЛОВЕНСКИ хаику фестивал (9 ; 1996 ; Оџаци)
Зборник / Девети југословенски хаику фестивал Оџаци `96 =.......
Појам колективног ауторства
 Аутором публикације сматра се колективно тело ако оно у њој
објављује:
1. извештаје о свом раду, организацији и задацима
2. самоуправна акта и пословнике којима регулише своју делатност
3. каталоге свога фонда или водиче кроз фонд, каталоге својих
издања, производа, упутстава за руковање и употребу тих
производа
4. своје закључке и одлуке
5. пописе особља и сарадника; пописе возних редова, тарифа и
услуга
6. планове и програме свога рада, наставне програме, програме за
полагање испита, распоред предавања и сличне материјале
7. конгреси, симпозијуми, саветовања, изложбе, спортске и друге
манифестације сматрају се ауторима својих програма рада ,
зборника, резимеа и других материјала који представљају резултат
рада састанка или припрему за њега
СТВАРНА ОДРЕДНИЦА
 Улогу стварне одреднице преузима главни стварни
наслов публикације који се наводи на месту
прописаном за почетак првог реда каталошког
описа тј. испод четвртог слова замишљене
одреднице. Прва реч стварног наслова (редалица)
графички се истиче
 Када публикација садржи превод или ново издање
савременог анонимног дела, главна каталошка
јединица води се на стварни наслов те
публикације. За јединствени (оригинални,
уобичајени) наслов израђује се споредна
каталошка јединица
 Под јединственим насловом подразумева се стварни
наслов под којим је изашло прво издање дела на
изворном језику, или ако је каталог са ћириличном
одредницом, стварни наслов српског превода који је
најпознатији ширем кругу корисника
нпр.
на публикацији: Свето писмо Новога завета
јединствени наслов: Библија
стварни наслов у улози одреднице: СВЕТО писмо Новога
завета
 Стварни налов не може увек да преузме улогу одреднице. Тада
се на месту одреднице исписују прве три речи стварног наслова.
Такав поступак се примењује:
1. када се међу првим речима стварног наслова јавља стара или
неуобичајена графија
нпр. на публикацији: Иляда и една ноћ
стварна одредница: ХИЉАДУ и једна
2. када се међу првим речима стварног наслова јавља број, знак
или симбол
нпр. на публикацији: 1001 ноћ
стварна одредница:
ХИЉАДУ и једна
1001 ноћ / превела и приредила Јасна Шимић
3. када се у стварном наслову јавља штампарска грешка
4. када главни стварни наслов вишетомне публикације,
због граматичке повезаности са изразом који означава
број свезака, није наведен у номинативу
нпр. на публикацији: Српских народних песама књига
пета
стварна одредница: СРПСКЕ народне песме
5. када је главни стварни наслов наведен на страном
језику (у стварној одредници се врши фонетска
транскрипција стварног наслова односно
транслитерација)
6. када је главни стварни наслов наведен на страном
језику, а почиње са одређеним или неодређеним
чланом(члан се изоставља у одредници)
Појам анонимног дела
 У ужем смислу у анонимне публикације убрајају се
публикације у којима није наведено име аутора нити
се може утврдити ван публикације
 У ширем смислу анонимне публикације су:
1. публикације у којима аутор наведен у виду иницијала
који се не могу разрешити
2. публикације које сaдрже заједнички рад четири или
више аутора
3. антологије из дела више аутора или анонимних дела,
хрестоматије, читанке и друге збирке антологијског
карактера
4. садржајно самостални радови више аутора или
анонимни радови обједињени заједничким
стварним насловом
5. зборници радова и споменице (зборник посвећен
особи, колективном телу или догађају)
6. збирке радова народне књижевности
7. збирке службених аката које се односе на две или
више друштвено-политичких заједница
8. публикације са садржајно самосталним службеним
актима која су обједињена заједничким стварним
насловом
9. службене публикације које издају, односно приређују,
доносе или усвајају органи друштвено-политичких
заједница
10. међународни уговори, споразуми или конвенције
11. публикације које нису резултат заједничког деловања
колективног тела и не односе се на његову
организацију и делатност, већ се колективно тело у
њима јавља као уредник или приређивач
ФОРМАЛНА ОДРЕДНИЦА
 Израђује се за публикације које садрже акта
друштвено-политичких заједница: устави, закони,
статути, завршни рачуни, прописи, планови,
одлуке итд.
 Састоји се од назива(одредница) друштвенополитичке заједнице на коју се односи описивана
публикација и од пододреднице која
карактерише врсту службеног акта
 Употребљавају се увек утврђени облици без
обзира на наслов публикације и наводе се
језиком библиотечког центра
 примери:
на публикацији: Основни закон о радним односима
јединствена одредница: ЈУГОСЛАВИЈА. Закони
на публикацији: Tresthy zakon
јединствена одредница: ЧЕХОСЛОВАЧКА. Закони
на публикацији: Друштвени план града Београда
јединствена одредница: Београд. Друштвени план
на публикацији: Устав Републике Србије
јединствена одредница: СРБИЈА. Устав
КАТАЛОШКИ ОПИС
Скуп елемената помоћу којих се публикација
може идентификовати
 Основни задаци каталошког описа су:
- идентификује одређену публикацију
- идентификује дело које је садржано у публикацији
- омогућава разликовање појединих издања истог
дела
- упознаје корисника са садржајем публикације

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ISBD (M)



International Standard Bibliographic Description for Monographic
Publications
Користи се за израду библиографија, каталога и компјутерску
обраду података уз мање модификације
ISBD (M) прописује јединствене идентификационе елементе,
утврђује њихов редослед и начин преузимања, прецизира изворе
података и систем симбола који претходе елементима
Основне карактеристике ISBD (M) су:
1. Прецизно утврђен редослед библиографских података
2. Употреба специфичног интерпункцијског система који добија
значење симбола
3. Преузимање података из утврђених извора

Извори података за
библиографски опис
Монографске и серијске публикације:
1. Насловна страна или замена за њу
2. Прелиминарне стране и колофон
3. Остали делови публикације (предговор, поговор,
текст, корице, хрбат)
4. Извори ван публикације (приручна литература,
усмене информације...)
 Некњижна грађа: примарни су извори који су трајно
везани за јединицу (налепнице, кутија, текстуални и
звучни извори)

Подручја библиографског описа
монографских публикација и
редослед података
Елементи описа груписани су у седам подручја, редослед
подручја и елемената је тачно одређен. Првих пет подручја
чини каталошки опис
1. Подручје стварних наслова и података о одговорности
2. Подручје издања
3. (Подаци специфични за врсту грађе или публикацију – ово
подручје се не уноси у каталошки опис)
4. Подручје импресума
5. Подручје материјалног описа
6. Подручје издавачке целине
7. Подручје напомена
8. Подручје међународног стандардног књижног броја

Шема каталошког описа
ОДРЕДНИЦА
Подручје стварних наслова и података о
одговорности. – Подручје издања. – Подручје
импресума. – Подручје материјалног описа. –
Подручје издавачке целине
Напомене
ISBN
 Елементи означени * могу се понављати када их има више
у публикацији, а елементи штампани курзивом нису
обавезни
1. подручје стварних наслова и података о одговорности
главни стварни наслов = *упоредни стварни наслов :
*поднаслов / податак о одговорности ; *следећи податак о
одговорности
 Извор података је насловна страна или замена за њу
2. Подручје издања
. – податак о издању = *упоредни податак о издању /
податак о одговорности који се односи на издање;
*следећи податак о одговорности који се односи на
издање, *додатни податак о издању / податак о
одговорности уз додатни податак о издању; *следећи
податак о одговорности
 Извор података је насловна страна или замена за њу
4. Подручје импресума
. – место издања; *друго или следеће место
издања : *издавач, година издања (*место
штампања : *назив штампара, година штампања)
 Извор података је насловна страна или замена за
њу, остале прелиминарне стране и колофон
5. Подручје материјалног описа
. – посебна ознака грађе и (или) опсег публикације :
податак о илустрацијама ; формат публикације +
*пропратна грађа
 Извор података је цела публикација
6. Подручје издавачке целине
. – (заједнички стварни наслов = *упоредни
заједнички стварни наслов : *поднаслов / податак
о одговорности који се односи на издавачку
целину ; *следећи податак о одговорности,
међународни стандардни серијски број (ISSN) ;
нумерација издавачке целине. *Стварни наслов
кола = *упоредни наслов кола : *поднаслов кола /
подаци о одговорности који се односе на коло ;
*следећи податак о одговорности, међународни
стандардни серијски број кола ; нумерација кола)
 Извор података је цела публикација
7. Подручје напомена – извор података је цела
публикација и извори ван ње
8. Подручје ISBN броја -извор података је цела
публикација и извори ван ње
Минимум података
неопходних за каталошки
опис
Главни стварни наслов : поднаслов / подаци
о одговорности. – Податак о издању. – Место
издања : име издавача, година издања. –
Опсег јединице : податак о илустрацијама ;
димензије + податак о пропратној грађи. –
(Заједнички стварни наслов издавачке целине
; нумерација)
Напомене
ISBN
Каталошки опис по подручјима
ПОДРУЧЈЕ СТВАРНИХ НАСЛОВА И ПОДАТАКА О
ОДГОВОРНОСТИ
 Главни стварни наслов се преузима са насловне
стране или замене за њу. Стварни наслови који се
налазе на прелиминаријама, корицама, полеђини
насловног листа или колофону бележе се у
напоменама. Преузима се дословно са публикације и
наводи се испод четвртог слова одреднице и не
претходи му симбол. Користи се правопис језика на
коме је писан текст.
 Ако је главни ствани наслов веома дуг може се
скратити али тако да се не наруши језичка и логичка
целина. Изостављање се означава са три тачке ...
 Ако се у наслову налазе три тачке , у опису се
наводе као три црте -- Ако стварни наслов има и алтернативни наслов
који је са првим делом спојен речју “или”, прва реч
алтернативног наслова пише се великим словом
нпр. ПЛАТОН
Гозба или О љубави
 Када публикација нема главни стварни наслов (у
правом смислу речи)него је наведено само име
аутора, то име преузима улогу главног стварног
наслова и уноси се као први елеменат каталошког
описа
нпр. КОЊОВИЋ, Милан
Милан Коњовић
(публикација садржи репродукције дела)
 Ако се главни стварни наслов не јавља на насловној
страни, наводи се као први елеменат каталошког
описа и ставља у угласту заграду [ ]
 Када публикација нема главни стварни наслов, а име
аутора не може да се сматра насловом, за први
елеменат описа узима се почетак текста
 Ако почетне речи главног стварног наслова битно
утичу на редослед каталошких јединица са истом
одредницом употребљава се помагало које се
наводи у [ ]. За помагало се узима главни стварни
наслов у правом смислу речи или његов почетак,
наведен језиком и писмом контекста.
 Помагало се користи :
 1. када главни стварни наслов почиње бројем,
симболом или формулом
нпр.
ГАРСИЈА Маркес, Габријел
[Сто]
100 година самоће
 2. када подаци о одговорности чине саставни део
главног стварног наслова, а то утиче на редослед
каталошких јединица
нпр.
ЈОВАНОВИЋ – Змај, Јован
[Ђулићи]
Змајеви Ђулићи
3. када су почетне речи наслова писане старим
правописом, што је често код фототипских издања
(наслов се у [ ] пише савременим правописом)
4. када се у главном стварном наслову јавља штампарска
грешка
 Упоредни стварни наслов – када се на насловној
страни јави више упоредних стварних наслова на
различитим језицима и писмима, сви ови елементи се
уносе у опис и раздвајају симболом размак = размак
 Поднаслов – објашњава и допуњује стварни наслов,
указује на врсту и садржај публикације, ближе одређује
мотив или повод за издавање публикације. Наводи се
иза главног стварног наслова и одваја се од њега
симболом размак : размак. Ако не почиње властитом
именицом наводи се малим почетним словом
 Када је главни стварни наслов наведен у виду
акронима уз који је дат и разрешени облик, са
овим обликом се поступа као са поднасловом
нпр.
ISBD(M) : међународни стандардни
библиографски опис монографских публикација
 Поднаслов који се не јавља на насловној страни
ставља се у [ ]
 Ако се уз главни стварни наслов јавља број који
најчешће означава временско раздобље или
одговарајући разред или степен наставе код
уџбеника, тај податак се третира као поднаслов
 Упоредни поднаслови – када се уз главни
наслов јави више поднаслова на разним језицима
и писмима, наводи се прво поднаслов на језику и
писму главног стварног наслова и одваја се
симболом размак : размак, а затим се наводе
остали поднаслови који се међусобно одвајају
симболом размак = размак
 Ови подаци се групишу у језичке блокове. Сваки
поднаслов се везује уз одговарајући наслов, а
језички блокови се одвајају симболом размак =
размак
 Подаци о одговорности се односе на идентификацију
индивидуалног или колективног аутора и на одређивање његове
функције. Претходи им симбол размак / размак . Сваком
следећем податку ако је одговорност иста претходи , размак или
се дословно преноси са публикације (нпр. “и”), а ако је
одговорност различита размак ; размак
 аутори
 коаутори
 сардници
 писци предговора, поговора
 коментатори
 приређивачи
 преводиоци
 састављачи
 уредници
 илустратори итд.
 У опис се не уносе подаци о техничким и графичким уредницима,
лекторима, коректорима, рецензентима, организационим и
почасним одборима, председницима и покровитељима конгреса
и сл.
 Подаци се преузимају дословно са насловне стране и поштује
се правопис језика на коме је публикација објављена
 Ако се подаци не налазе на насловној страни стављају се у [ ] а
у напомени се указује одакле је податак преузет
 Подаци се наводе редоследом којим су дати у публикацији
 Када се име аутора или неког другог сарадника јавља искључиво
као саставни део заједничког стварног наслова издавачке
целине (нпр. Избор из дела Иве Андрића), а граматички је тако
повезано са заједничким стварним насловом да се од њега не
може одвојити, то име се не наводи у подацима о одговорности
првог подручја, већ у подручју издавачке целине
нпр. АНДРИЋ, Иво
Ех ponto / приредио .....
На врху насловне стране стоји Избор из дела Иве Андрића
 Када је на публикацији наведено више од три аутора у прво









подручје се уноси само име првог аутора а изостављање
осталих се означава са ... и скраћеницом [еt al.] односно [и др.]
Име индивидуалног или колективног аутора или сарадника уноси
се у облику у коме је дато у публикацији. Име аутора може да се
јави у виду:
иницијала
псеудонима
акронима
Они се разрешавају у [ ]
Титуле – у опис се не уносе академске титуле, подаци о звању
или припадности некој организацији, осим:
Племићке титуле које се увек уносе у прво подручје, уз податак о
одговорности
Академске титуле који су саставни део псеудонима
Титуле које су граматички ветане уз остале речи података о
одговорности (нпр. Библиографија радова др Драгице Јеленић)
 Речи и изрази који ближе одређују податак о одговорности
дословно се преузимају са насловне стране (нпр. скупио и за
штампу приредио...)
 Ако се уз податак о одговорности на насловној страни не налазе
речи које би разјасниле функцију сарадника или колективног
уредника, а из описа се не види врста одговорности, у [ ] се додаје
одговарајући термин [приредио, превео, критике, увод......]
 Податак о одговорности који није наведен у публикацији већ је
преузет из неког другог извора наводи се у напомени
Упоредни подаци о одговорности
 Ако се на насловној страни сви елементи првог подручја јављају на
више језика или писама у опис се уносе блокови на одговарајућем
језику или писму, а одвајају се симболом размак = размак
нпр.
ISBD(ER) : Međunarodni standardni bibliografski opis elektronskih
izvora : dopunjen na osnovu ISBD(CF) Međunarodnog standardnog
bibliografskog opisa računarskih datoteka / [priređivač] Međunarodna
federacija bibliotečkih udruženja i institucija= [edited by] International
Federation of Library Associations and Institutions ; [preveo Predrag
Đukić]
 ако су на насловној страни упоредни сви подаци
првог подручја осим података о одговорности,
овај податак се наводи иза свих упоредних
наслова тј. поднаслова
нпр.
ВУЈИНОВИЋ, Јанко
Panika u intersitiju = Panik im intercity = Panika
w pociągu intercity = Паника в экспрессе = Panic in
the Intercity / Janko Vujinović
Садржајно самостални радови
Садржајно самостални радови једног аутора
без заједничког стварног наслова
 Сви радови се наводе редоследом који је дат у
публикацији и одвајају симболом размак ; размак
нпр. НУШИЋ, Бранислав
Обичан човек ; Иза божјих леђа ; Пут око
света ; Београд некад и сад ; Свиња ; Не
очајавајте никад ; Каплар Милоје / Бранислав Ђ.
Нушић ; [приредио Рашко В. Јовановић]. -
Садржајно самостални радови једног аутора са
заједничким стварним насловом
 Када се на насловној страни публикације, уз више
садржајно самосталних радова нађе и заједнички
стварни наслов који их обједињује, у првом подручју
се наводи заједнички стварни наслов и одговорност,
а у подручју напомена се уносе називи садржајно
самосталних радова и одвајају симболом размак ;
размак
нпр. МАРКОВИЋ, Милена [Tri drame]
3 drame / Milena Marković. - Beograd :
LOM, 2006 (Beograd : Publish). - 106 str. ; 25 cm
Tiraž 300. - Na presavijenom delu koričnog lista
autorova slika i beleška o njemu. - Sadržaj s nasl.
str.: Paviljoni ; Brod za lutke ; Šine.
Садржајно самостални радови више
аутора или анонимни радови без
заједничког стварног наслова
 Ако нису повезани заједничким стварним
насловом онда се уз сваки стварни наслов
наводи одговарајући податак о одговорности,
а ове се целине одвајају симболом тачка
размак
нпр.
НИКОЛИЋ, Небојша
Школа за јунаке / Небојша Николић.
Звончићи звоне / Ела Пероци; [поговор
написао Мирко Петровић; текст илустровао
Сава Николић]
 Заједнички поднаслов који се односи на све
садржајно самосталне радове наводи се у подручју
напомена
 Ако се уз више садржајно самосталних радова разних
аутора јављају заједнички подаци о одговорности
(заједнички преводиоци, приређивачи итд.) ти подаци
се наводе иза последњег наслова и податка о
одговорности и одвајају симболом размак ; размак
нпр.
КОЛОДИ, Карло
Пинокио / Карло Колоди. Хајди / Џоана Спири.
Гуливерова путовања / Џонатан Свифт ; [илустрације
[за све три приче] Мајкл Денон-Марко...и др. ; [све]
превео и приредио Угљеша Крстић]
ПОДРУЧЈЕ ИЗДАЊА
односи се на оне елементе каталошког описа који
указују на податак о издању описиване публикације,
додатни податак о издању и податке о одговорности
одговарајућег издања
 Као податак о издању узима се израз који садржи реч
издање, или одговарајући израз на страним језицима,
затим податак о новом отиску, натпису, прештампаном
издању, фототипском, репринт, допуњеном,
измењеном, џепном или јубиларном издању итд.
 Подаци о одговорности у вези с издањем уносе се у
опис само ако је дошло до промене ових података у
односу на претходно издање
 Реч издање или одговарајућа реч на другим језицима
или писмима се скраћује : изд. , izd. , ed. , Aufl. , éd.

ПОДРУЧЈЕ ИМПРЕСУМА
 Извор података: насловна страна или замена за
њу, остале прелиминарне стране и колофон
 Елементи описа који указују на место издања,
назив издавача, годину издања, место штампања,
назив штампарије и годину штампања
 Први елеменат је место издања. Претходи му
симбол (. –) Сваком следећем месту издања
претходи симбол размак ; размак
 Скраћенице: [б.и.] [s.n.]; [Б.м] [S.l.](без места
издања); [б.м.] [s.l.](без места штампања); [б.г.]
[s.a.] ;[итд.] [etc.]; коп.=cop.; сопствено
изд.=sopstveno izd.; [тј.] =[i.e.]
 Називу издавача претходи симбол размак :
размак, податак се преузима дословно из
публикације, у номинативу
 Назив издавача може да се наведе и у скраћеном
облику ако је као такав разумљив ширем кругу
корисника
 Име физичке особе као назив издавача наводи се
увек са наводницима
 Ако се јавља три или више издавача уноси се
први или графички истакнут а за остале иде
скраћеница
[итд.] [etc.]
 Податку о години издања претходи симбол зарез размак
 Означава се увек арапским цифрама без обзира како је
наведено на публикацији
 Ако је на насловној страни наведена старија година издања а на
осталим местима новија, у опис се уноси година са насловне
стране и уз њу се наводи новија, а између ова два податка
ставља се скраћеница [тј.]=[i.e.]
 Подаци о месту и години штампања стављају се у () којој
претходи размак
 Ови подаци се уносе у опис када је :
1. непознат податак о месту издања или издавачу
2. Публикација представља издање индивидуалног издавача
3. Издавач публикације страно колективно тело, а штампар са
територије Србије
БОЖОВИЋ, Григорије
Мој Колашин : приче и путописи из Старог Колашина /
Григорије Божовић ; изабрао, приредио и поговор написао
Драгиша Бојовић. - 2. изд. - Зубин Поток : Стари Колашин ; Ниш :
Пунта, 2005 (Ниш : Пунта). –
БОБИЋ-Мојсиловић, Мирјана
Baba, nemoj ništa da me pitaš : ljubavne priče / Mirjana BobićMojsilović. - Beograd : M. Bobić-Mojsilović : Čigoja štampa : Ganeša
klub, 2005 (Beograd : Čigoja štampa). –
ДЕЛО Николе М. Лопичића : зборник радова. - Приштина
[тј.] Лепосавић : Институт за српску културу, 2005 (Петроварадин :
Алфаграф). –
ŽIVOT i delo Todora Manojlovića : zbornik radova. - Zrenjanin :
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" ; Novi Sad : Pozorišni
muzej Vojvodine, 2004 (Zrenjanin : GNB "Žarko Zrenjanin"). –
ЈОВОВИЋ, Божидар
Јован Скерлић и српска војска / Божидар Јововић. - Београд :
Завод за уџбенике и наставна средства, 2004 ([б. м. : б. и.]). –
МИЛОВАН Данојлић, песник : зборник / уредник
Хамовић. - Краљево : Народна библиотека "Стефан
Првовенчани", 2005 (Краљево : Анаграф). –
Драган
МРКИЋ, Миодраг
Библиографски самобитак, тубитак и не(битак) Николе
Рацковића : (библиографски есејистички досије библиографа) /
Миодраг Мркић. - Београд : М. Мркић, 2005 (Београд : Меграф).
ГРУЈИЋ-Сотировић, Вера
Говор - језик : крагујевачко подручје / Вера Грујић-Сотировић. Овсиште ; Београд : В. Грујић-Сотировић, 2004 (Крагујевац : [б.
и.]).
ОБРАДОВИЋ, Бошко
Милош Црњански и нови национализам : културолошка
позиција српске "књижевне деснице" у 30-тим годинама XX века /
Бошко Обрадовић. - Београд : Хришћанска мисао : Хиландарски
фонд ; [Србиње] : Универзитетски образовни православни
богослови ; [Ваљево] : Задужбина "Николај Велимировић и
Јустин Поповић", 2005 (Београд : БИГ штампа). –
АГНИ и Вук
Свет ниоткуда : [збирка хаикуа и других песама] / Агни и Вук. Београд : Г. Петковић : В. Вукасовић, 2004 (Београд : Јуниор). 99 стр. : илустр. ; 23 cm
Агни и Вук је заједнички псеудоним за Гордану Петковић и Вида
Вукасовића. - Тираж 300. - Стр. [100-101]: Приказ / Јаминка
Леротић.
ПЕКИЋ, Миленко
Аутограф тобожње "Божићне пјесме/песме" Саве Мркаља /
Миленко Пекић. - [Б. м. : б. и., 2004] ([б. м. : б. и.]). –
ШКОЛСКИ правопис српскога језика / [приредили] Јован
Јерковић, Душанка Вујовић. - Крушевац : Театар За ; Нови Сад :
Либер, 2004 (Петроварадин : Futura). –
СИНТАКСА савременога српског језика : проста реченица /
Предраг Пипер ... [и др.] ; у редакцији Милке Ивић. - Београд :
Институт за српски језик САНУ : Београдска књига ; Нови Сад :
Матица српска, 2005 (Београд : Радунић). –
--- VOLIM te! : a Helen Exley Giftbook / [tekst Pam Brown ... et al.]
; [ilustracije Helen Exley ; prevod Todorović Zlata]. - 1. izd. - Beograd :
Valera, 2005 (Štampano u Kini). -
ПОДРУЧЈЕ МАТЕРИЈАЛНОГ ОПИСА
 Подручје материјалног описа састоји се од елемената
који указују на специфичну врсту грађе којој
публикација припада (књига, мапа, пресавијен лист,
неповезани листови, плакат и сл.), на број страна,
листова или стубаца, на илустровани материјал,
формат публикације и пропратни материјал у виду
физички одвојених јединица који са основном
публикацијом чине целину
 Опсег публикације изражава се бројем страна,
листова или стубаца. У опису се наводи последња
страна. Нумерација се означава арапским или
римским бројевима зависно од података у
публикацији иза чега следи одговарајућа скраћеница
стр. (страна), ст. (стубац), док се термин лист не
скраћује
 Ако је публикација нумерисана словним ознакама,
прво се наводи ознака за стране, листове или ступце,
а затим прво и последње слово низа
 Ако се пагинација састоји од више низова који могу
бити означени арапским, римским или словним
ознакама, а у публикацији нема више од три иста
нумерисана низа уноси се само последњи број низа.
Низови се одвајају зарезом. Уколико су исти иза свих
бројева се додаје одговарајућа ознака
 нпр. ХI, 200, V стр.
II листа, 490 стр.
 Када публикација није континуирано пагинирана, већ
је део већег низа (сепарат) у опис се уноси број прве
и последње стране а претходи им одговарајућа
ознака
нпр. Стр. 265-271
 Уколико цела публикација(или њен већи део) није
нумерисана, ненумерисани низ се наводи у [ ]
 Ако публикација нема облик књиге већ се јавља у
виду мапе, пресавијеног листа, омота,
неповезаних листова и сл., у ово подручје се као
први елеменат уноси посебна ознака грађе. У ()
се додаје податак о пагинацији
нпр. 1 пресавијен лист (6 стр.)
1 омот (15 листова)
1 омот (5 брошура)
1 лист
 Када постоји више од три иста нумерисана низа,
сви низови се збрајају и додаје се формулација с
разл. паг.
 Када се у публикацији налазе илустровани
прилози који нису ушли у постојећу пагинацију,
њихов број се уноси после податка о опсегу
пагинације и одваја зарезом. Ако су отиснути на
обе стране наводи се израз стр. с таблама, а
ако су отиснути на једној страни наводи се
формулација лист с таблом (листови с
таблама). Када ови листови нису нумерисани
њихов број се наводи у [ ]
 Када су овакви листови пресавијени наводи
њихов укупан број и формулација савијен лист
 Податак о илустрацијама -цртежи, схеме,
графикони, фотографије, репродукције, табеле
итд.
 Изражавају се скраћеницом илустр. и претходи
им симбол размак : размак
 Формат публикације – мери се по висини хрпта
и изражава у сантиметрима. Претходи му симбол
размак ; размак
 Ако је формат публикације неуобичајен уз висину
се додаје и ширина (20х20см)
 Пропратна грађа – додаци у виду листова или
страна са схемама, картама, напоменама,
исправкама у тексту, додатак у виду атласа,
речника, брошуре, или додаци у виду некњижне
грађе и сл. а физички су одвојени од
публикације, описују се на два начина:
а) ако додатак нема посебно значење и не захтева
шири каталошки опис, наводи се после податка о
формату и претходи му симбол размак + размак.
Опсег додатка наводи се у ()
б) Ако пропратна грађа захтева шири каталошки
опис наводи се у подручју напомена, а претходи
му симбол - размак - размак
 Ако пропратна грађа нема посебни стварни
наслов у [ ] се наводи одговарајуће тумачење
ПОДРУЧЈЕ ИЗДАВАЧКЕ ЦЕЛИНЕ
 Издавачка целина обухвата више публикација,
нумерисаних или не, које поред сопственог
наслова имају и заједнички наслов који их
повезује у тематску или формалну целину
 По опсегу може бити ограничена и неограничена
(када се не може предвидети крај излажења)
 Сви елементи овог подручја наводе се у (). Уколико
публикација припада већем броју издавачких целина
свака целина се наводи у () а заграде се одвајају
размацима
 (заједнички стварни наслов : поднаслов. Коло /
одговорност која се односи на издавачку целину ;
нумерација издавачке целине)
 Скраћенице за нумерацију: књ., бр., том, св., део и сл.
Наводе се само уколико се јављају у публикацији
 Подаци о колу (подзбирци) – прилози, серија,
одељење, секција, посебно издање.... Један или више
стварних наслова који су по ужој тематици везани за
издавачку целину, али нису довољно карактеристични
да се сматрају самосталним целинама
нпр. (Библиотека Мали принц. Поезија)
ПОДРУЧЈЕ НАПОМЕНА
 Напомене употпуњавају или ближе одређују
елементе главног каталошког описа. Подаци који
су значајни за кориснике библиотеке а не могу се
унети у главни каталошки опис наводе се у
подручју напомена. Врста и опсег зависе од
профила корисника
 Наводе се испод главног каталошког описа, у
висини првог слова редалице, и одвајају се од
каталошког описа одговарајућим размаком
 Свака врста напомена представља посебно
подручје па јој претходи симбол . размак –
размак
 Према врсти и редоследу којим се наводе могу се
сврстати у три категорије:
1. Напомене које се односе на првих 5 подручја
каталошког описа. Нижу се редоследом који се
примењује у главном опису
2. Напомене које се односе на садржај описиване
публикације. Уносе се редоследом који је заступљен
у самој публикацији
3. Напомене које се односе на додатке уз садржај.
Следе редослед из публикације
 Подаци који се преузимају из публикације наводе се
језиком и писмом којим су дати у публикацији, док
се напомене које уноси каталогизатор пишу језиком
и писмом библиотеке
1. напомене о преводу садрже уводно објашњење које
даје каталогизатор (превод дела, наслов оригинала);
стварни наслов оригинала; поднаслов(уколико није
наведен у главном опису); име аутора (ако у главном
опису није наведено у фонетском облику)
2. напомене о главном наслову и главном стварном
наслову – уколико публикација нема насловну
страну, наводи се податак који указује на онај део
публикације који служи као замена за њу. Податак се
наводи у скраћеном облику: Кор. насл.; Насл. над
текстом; Насл. на прелим. стр. итд.
3. напомене о споредним стварним насловима – ако
се споредни стварни наслов по облику и опсегу
разликује од главног стварног наслова. Објашњење
се наводи скраћеним речима: На спор. насл. стр.;
На полеђини насл. Листа; На кор. итд.
4. напомене о поднаслову – ако се овај податак не
може унети у главни опис, наводи се у напомени са
објашњење које указује на ком се месту у публикацији
налази
: На кор. поднасл.; На насл. стр. и
поднасл.; У колофону поднасл. и сл.
5. напомене о доштампаном тексту –
 Доштампани рад представља садржајно самостални
рад који је штампан уз главни рад описиване
публикације. Он има своју насловну страну и његов
главни стварни наслов није повезан са главним
стварним насловом главног рада заједничким
надређеним стварним насловом. Може бити штампан
у истом или обрнутом смеру од главног рада.
 Напомена се састоји од података који идентификују
додатни рад, а који нису заједнички с подацима о
главном раду публикације. Најчешће су то податак о
ств. Наслову доштампаног текста и податак о смеру
штампања додатног рада (ова два податка се одвајају
симболом . – јер се односе на 1. и 5. подручје главног
описа)
 Ако се у описиваној публикацији поред основног
рада јавља и његов превод, примењује се исти
поступак,
уз
објашњење:
Насл.
стр.
доштампаног превода
6. напомене о природи дела, књижевној врсти,
поводу, језику и писму
 Податак о карактеру дела наводи се без уводног
објашњења слободним тумачењем (драме, стихови
...)
 Ако у тексту публикације постоји податак о поводу,
карактеру и сл., такав податак се преузима у виду
цитата
нпр.
ТЕСЛА, Никола
Прича о детињству / Никола Тесла.......
Овај текст је слободан превод писма на енглеском
језику, који је никола Тесла, пред крај живота
упутио девојци Поли ‐› прелим. стр.
 Напомена
о
докторској
дисертацији,
магистарском или специјалистичком раду садржи:
врсту рада, назив универзитета, факултета или
друге организације у којој је рад одбрањен или
прихваћен и годину када је рад одбрањен
 На врсту рада указује се објашњењем: Докт.
дисерт.; Маг. рад; Специјалистички рад или
изразом који је наведен у тексту публикације.
Назив универзитета уноси се само када не
постоји податак о називу факултета
 Када се из главног описа не види на којим
језицима и писмима је штампана публикација , у
напомени се наводи податак који указује на ту
врсту информација
7. напомене о одговорности – уколико податак о
одговорности није наведен у главном опису а може се
утврдити наводи се у напоменама с тим да ако је
преузет из публикације наводи се у виду цитата
 Када се име аутора јавља у непотпуном облику, у
виду иницијала или псеудонима, такав облик се
наводи у главном опису а разрешење у напоменама
уз објашњење: Пуно име аутора, Право име
аутора
8. напомене о издању – ако у публикацији нема
података о променама везаним за издање, а за такав
податак се сазна, у напомени се пише уз објашњење:
Нови отисак, Прештампано изд. и сл.
9. напомене о промени описних елемената у
узастопним издањима - указује се и на оне описне
елементе који се разликују од претходних издања
(година објављивања, промена стварног наслова,
податак о фототипском издању – Фототипско изд. обавезно уз годину објављивања изворног издања)
 Приликом описа сепарата, у напомени се наводе
елементи карактеристични за изворну публикацију из
које је сепарат одштампан, следећим редом: стварни
наслов, поднаслов, аутор, број годишта, нумерација
књиге и година објављивања изворне публикације
 Подаци о аутору и поднаслову уносе се само када је
стварни наслов изворне публикације недовољно
карактеристичан, тако да она не може да се
идентификује: Зборник радова, Реферати, Радови,
Издања и сл.
 Стварни наслов изворне публикације увек се наводи у
номинативу, а испред њега се наводи скраћеница П. о. (Посебан
отисак)
нпр.
ВУКОВИЋ, Раде
Искључење Милоша Б. Јанковића 1906. године “на свагда из
свих учитељских школа у Србији” / Раде Вуковић. – Београд :
[б.и.], 1965. – Стр. : 226 – 238 ; 24 см
П.о. : Настава и васпитање, бр. 5-6, 1965.
 Када у сепарату не постоји податак о стварном наслову изворне
публикације, већ је наведен само назив колективног тела које је
приређивач или издавач уноси се податак о том телу уместо
стварног наслова.
 Када у сепарату не постоји податак о изворној публикацији у
напомени се наводи израз Сепарат
10. напомене о материјалном опису – уносе се
подаци о слици аутора (ако је дата у виду илустрације
или прилога а у публикацији постоје разне врсте
илустрација), податак о штампању текста , без
уводног објашњења (Оба текста штампана у
међусобно обрнутим смеровима),подаци о
пропратној грађи који нису ушли у главни опис,
податак о тиражу
11. напомене о садржају – када су на насловној страни
наведени и наслови садржајно самосталних радова
уз претходно објашњење: Садржај с насл. стр.
 Наводе се следећим редоследом: стварни наслов
садржајно самосталних радова : поднаслов /
одговорност
 Ако се ови подаци о садржају не налазе на насловној
страни у напомени се на то указује уводним
објашњењем: Садржај :, или ако се врши избор таквих
наслова Из садржаја :, или ако публикација уз главни
текст садржи и прилог који има карактер садржајно
самосталног рада Садржи и :
12. напомене о додацима уз садржај – увод,
предговор, поговор, коментар, речник употребљених
речи, литература, регистар, резиме и сл. Податак о
сваком прилогу представља посебну напомену,
одвајају се симболом . - када је податак разноврсан
или симболом размак ; размак ако је истоврсна
напомена; и наводе се редоследом којим су дати у
публикацији
 Подаци о предговору, поговору, коментару и сличним
прилозима преносе се дословно са њиховим стварним
насловима, податком о одговорности и опсегу
 . - Стр. 5-7: Реч уредника / Миро Вуксановић. - Стр.
175-177: Биографија Душка Вртунског / Г. Ђ.[Гордана
Ђилас]. - Стр. 211-212: О овој књизи / Г. Ђ.[Гордана
Ђилас]. - Стр. 178-210: Грађа за библиографију
Душка Вртунског / саставила Гордана Ђилас.
 Податак о библиографији наводи се за све врсте
публикација осим за уџбенике основних и средњих
школа: Литература : стр. ; Библиографија : стр.
 Податак о резимеу наводи се без податка о опсегу,
дословно како је наведен у публикацији. Ако је на
више од три страна језика – Резимеи на страним
језицима
 Подаци о регистру, индексу и сличним прилозима
наводе се за све врсте публикација осим за уџбенике
основних и средњих школа, без навођења опсега
ПОДРУЧЈЕ МЕЂУНАРОДНОГ СТАНДАРДНОГ
КЊИЖНОГ БРОЈА – ISBN
 Идентификује књигу, наслов, издање и издавача.
Састоји се од 10 бројева (арапски од 0-9) који су
груписани у следеће целине:
1. идентификатор групе (националне, географске,
језичке) – додељује га међународна агенција за
стандардизовање бројева књига
2. идентификатор издавача
3. идентификатор наслова
4. контролни број
Подручја библиографског
описа серијских публикација и
редослед података
 8 подручја:
1. Подручје стварних наслова и података о
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
одговорности
Подручје издања
Нумеричко подручје (прва и последња свеска или
књига)
Подручје импресума
Подручје материјалног описа
Подручје издавачке целине
Подручје напомена
Подручје ISSN броја
БИБЛИОГРАФСКИ ОПИС
КОМПОНЕНТНИХ ДЕЛОВА
ПУБЛИКАЦИЈЕ
 Аналитичким приступом идентификују се чланци и
поједина поглавља у монографским и серијским
публикацијама, изводи из аудиовизуелних записа,
саставни делови у штампаној или нештампаној форми
објављени у серијским публикацијама
 ISBD (CP) – for components parts
 Опис се састоји из три дела:
1. Матична јединица – јединица библиотечке грађе
2. Саставни део (компонент) – део матичне јединице
3. Елеменат повезивања // или везник У, НА
 СХЕМА ОПИСА:
ОПИС САСТАВНОГ ДЕЛА
Одредница
Стварни наслов / одговорност. – Издање. – Материјални
опис. - Издавачка целина
Напомене
ISBN
ЕЛЕМЕНАТ ПОВЕЗИВАЊА
// У, На
ИДЕНТИФИКАЦИЈА МАТИЧНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Стварни наслов / одговорност. – Издање. – Импресум. –
ISBN. –Кључни наслов (ако сер. Публикација има кључни
наслов)
ПОДАЦИ О ЛОКАЦИЈИ САСТАВНОГ ДЕЛА
стр. од – до
Ако је у питању том прво податак о пагинацији зарез (,) па који је
том, свеска итд.
АЛФАБЕТСКИ КАТАЛОГ
МОНОГРАФСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА
ЗАДАЦИ И САДРЖИНА
 Алфабетски каталог монографских публикација је
основни каталог сваке библиотеке. Формира се на
основу утврђених, јединствених каталошких
принципа(одговарајућих правила и стандарда) и пружа
кориснику следеће информације:
1. да ли библиотека има одређену публикацију
2. која сва издања, преводе и прераде једног дела
библиотека има
3. која све дела једног аутора постоје у библиотеци
ФОРМИРАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ
КАТАЛОГА
РЕДОСЛЕД КАТАЛОШКИХ ЈЕДИНИЦА
 Каталошке јединице се ређају према азбучном/абецедном
редоследу одредница. У оквиру исте одреднице равноправан
статус имају главне и аналитичке каталошке јединице, а затим
долазе споредне каталошке јединице
 Разврставање се врши према првој речи у одредници (редалици),
тј. према сваком слову прве речи. Када су прве речи одреднице
једнаке, ређање се врши према другој речи, односно према
сваком слову следеће речи
нпр. АНТИЋ, А.
АНТИЋ, Александар
АНТИЋ, Анка
АНТИЋ, Б.
 У оквиру једног слова ређају се прво неразрешени иницијали, а
затим целе речи
нпр. А.А.
А.М.
А.Р.Г.
АДАМОВИЋ, Ђорђе
 Приликом ређања каталошких јединица не узимају се у обзир
одређени и неодређени чланови у страним језицима.
 Када је одредница споредне каталошке јединице у виду графичког
знака, ређање се врши од једноставнијих ка сложенијим знацима,
а све такве јединице групишу се испред слова А.
 Каталошке јединице са личним именом у одредници ређају се
испред презимена које исто гласи
нпр. АЛЕКСАНДАР
АЛЕКСАНДАР Велики, македонски краљ
АЛЕКСАНДАР, Арсен
 Када је реч о каталошким јединицама са презименом у редалици,
прво се уписују непотпуна, затим потпуна и на крају сложена
презимена
нпр. ДРАГ., Петар
ДРАГУТИНОВИЋ, Петар
ДРАГУТИНОВИЋ-Поповић, Ивана
 Када се у одредници налази исто име и презиме, а у питању су
различити аутори, прво се ређају каталошке јединице са годином
рођења и смрти уз име аутора, затим оне у чијој одредници, уз име
аутора, стоји додатак који је навео каталогизатор и на крају оне
које, уз име и презиме, садрже и иницијал очевог имена. Ради веће
прегледности у таквим случајевима треба израдити прегледне
листиће-међаше који разграничавају поједине групе каталошких
јединица
нпр. ПОПОВИЋ, Јован (1905-1952)
ПОПОВИЋ, Јован, лекар
ПОПОВИЋ, Јован А.
 У оквиру исте индивидуалне одреднице прво се ређају: сабрана и




целокупна дела једног аутора, затим изабрана дела, одабрана
дела, избор из дела, а затим долазе појединачна дела, сређена
азбучним/абецедним редоследом главних стварних наслова
Иза појединачних дела ређају се споредне каталошке јединице на
којима се аутор може јавити као коментатор, писац поговора,
писац предговора и сл.
У оквиру ове скупине каталошких јединица, ређање се врши према
пододредници, а у оквиру истих података према
азбучном/абецедном редоследу одредница на које се упућује
У оквиру истог дела ређање се врши према години издавања. Прво
се ређају каталошке јединице без ознаке године, затим оне са
датираном годином издавања. Јединице се могу ређати
хронолошким редоследом (од најстарије године издавања) или
обрнутим хронолошким редоследом (од најновије године
издавања)
За све језичке облике главног стварног наслова израђују се
прегледни листићи-међаши којима се са неусвојеног упућује на
оригинални облик главног стварног наслова. Тако се на једном
месту окупљају све главне и аналитичке каталошке јединице које
се односе на исто дело
 Каталошке јединице са стварном одредницом ређају се према
првој речи наслова, односно према свакој следећој речи
 Каталошке јединице са колективним аутором у одредници сређују
се према већ наведеним принципима. Акроними у називу
колективног тела третирају се као цела реч. Називи земаља у виду
скраћеница третирају се као да су исписани у пуном облику
УПУТНО-ИНФОРМАТИВНИ СИСТЕМ И РЕДАКЦИЈА
КАТАЛОГА
 Успостављањем упутно-информативног система и редакцијом
каталога обезбеђује се доследност, целовитост и информативност
каталога
 Мрежу упутно-информативног система чине помоћне каталошке
јединице
 Прегледност каталога постиже се употребом листића-међаша. Они
се израђују за опште упутне, унакрсне упутне и прегледне
каталошке јединице, и када је потребно истаћи одговарајуће
јединствене одреднице. Листићи-међаши претходе одређеним
скупинама каталошких јединица
 Редакција каталога је континуирани процес који подразумева:
- доследно спровођење јединствене одреднице,
- уједначавање и употпуњавање каталошког описа,
- доградњу и усавршавање упутно-информативног система и
- спровођење каталошких принципа
АУТОМАТИЗОВАНИ АЛФАБЕТСКИ КАТАЛОГ
 Представља библиографску базу података који се формира на
машински читљивом запису.
 Формирање базе обухвата израду записа према усвојеним
међународним стандардима и сортирање записа према унапред
програмираном редоследу. Претраживање базе је могуће по више
аспеката, по свим елементима библиографског описа, што није
могуће у лисном каталогу
 Записи се формирају у машинско читљивом облику на основу
ЈУНИМАРК-формата(универзалног формата за машински
читљиву каталогизацију)
 Формат има сложену структуру која се базира на систему поља,
потпоља, индикатора и хијерархијских веза међу елементима
описа.
 Од прописаних девет блокова поља, за формирање
библиографске базе и пренос података користи се седам. То су:
0. Блок за идентификацију
1. Блок кодираних информација
2. Блок главног описа
3. Блок напомена
4. Блок за повезивање каталошких јединица
5. Блок сродних наслова
6. Блок података о одговорности
7. Блок националне употребе
АЛФАБЕТСКИ КАТАЛОГ СЕРИЈСКИХ
ПУБЛИКАЦИЈА
ЗАДАЦИ И САДРЖИНА
 Каталог серијских публикација спада у алфабетске каталоге.
Његова израда и формирање заснива се на основним принципима
поставке и организације општег алфабетског каталога, уз примену
неких специфичних решења која произилазе из саме природе
серијских публикација
 Каталог серијских публикација идентификује публикације које
излазе у одређеним временским размацима и у неограниченом
трајању
 Основни задатак- да прикаже које све серијске публикације
библиотека поседује и којим све издањима ових публикација
библиотека располаже
 Специфичности су изражене у каталошком опису који се израђује
у складу са одредбама стандарда ISBD(S) и ISBD(CR)
КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИЈИ СIP
 Каталошки опис у публикацији – CIP (Cataloguing in Publication)




представља сажету информацију о садржини, предмету и
библиографским карактеристикама публикације која се описује.
Израђује се на основу комплетног и редигованог штампарског
отиска публикације.
CIP је основа за формирање јединствених информационих
инструмената и база података, а може се примењивати и за
израду издавачких и сајамских каталога, разноврсних билтена
приновљених издања, библиографија итд.
Остваривање CIP-а суштински је повезано са два пројекта
модерног библиотекарства: Универзалном библиографском
контролом – UBC (Universal Bibliographic Control) и Универзалном
доступношћу публикација UAP (Universal Availability of Publication)
Спровођењем пројекта CIP-а остварује се један од основних
захтева универзалне библиографске контроле да публикација
буде каталогизирана само једном, у земљи из које потиче
 Код нас се са израдом CIP-a почиње 80-тих година прошлог века.
Опис се ради за монографске публикације и усклађен је са
ISBD(M)-oм, Правилником и приручником за израду абецедних
каталога (Ева Верона)и усвојеним препорукама које утврђују опсег
и изглед каталошког описа.
 Библиографска и садржинска идентификација врши се на основу
следећих елемената:
- УДК број
- Одредница (за алфабетски каталог)
- Скраћени каталошки опис
- ISBN
- Подаци о помоћним каталошким јединицама и предметним
одредницама
 CIP израђују националне библиотеке у складу са законским
прописима