Transcript Predavanja I dio

ODRŽIVI RAZVOJ
I RECIKLAŽA
Priredio: Prof. dr David PETROVIĆ
1. EKONOMIKA ŽIVOTNE SREDINE I
PRIRODNIH RESURSA
2
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja




Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i životne sredine
jeste koncept održivosti, ili održivog razvoja. Uprkos različitim
interpretacijama koje se u literaturi mogu naći, ovom konceptu danas
pripada centralno mesto u razmatranju drugoročne perspektive opstanka i
napretka čovečanstva.
Održivost, ili održivi razvoj, se javlja kako kao suštinski preduslov, tako i kao
krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji.
Sam pojam održivosti nije nov. Njegovi koreni se mogu naći u delima
klasične ekonomske nauke, u ranim pokušajima odgovora na pitanje kakva
je perspektiva razvitka ljudskog društva. Smith, Ricardo, a pogotovu
Malthus.
U ranoj fazi razvoja ekonomske nauke, javila se teza o neminovnosti
dugoročnog stacionarnog stanja, bez ekonomskog i demografskog rasta.
Po mišljenu klasika, periodi populacionog rasta i napretka životnog
standarda se usled delovanja zakona o opadajućim prinosima, pretvaraju
u stagnaciju i siromašenje, te je na dug rok, jedino nulti rast privrede i
društva moguć i stabilan.
3
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja



U daljem toku razvoja ekonomske nauke, ova pesimistička teza je bila
opovrgavana, od strane više škola i pravaca. Uglavnom polazeći od
rezultata tehničkog progresa i novih, kako geografskih, tako i naučnih
otkrića, ekonomska nauka sredinom 19. veka nudi optimističku viziju
budućnosti čovečanstva.
Ipak, krajem 19. veka ideja o ograničenosti prirodnih resursa ponovo prodire
u nauku. Naročito se smatraju značajnim radovi W. S. Jevonsa (1865).
Originalnim radovima L. C. Graya (1914) i nešto kasnije H. Hotellinga
(1931), početkom 20. veka se postavljaju teorijske osnove za analizu
optimalne upotrebe iscrpljivih resursa.
Neo-klasična teorija rasta, nastala u 20. veku, potpuno negira bilo kakvu
potrebu za stacionarnim stanjem, a pitanje iscrpljivanja prirodnih resursa
gubi značaj. Naučno-tehnički progres postaje osnovni faktor razvoja
privrede i društva, te mu pripada centralno mesto i u teoriji. Višedecenijski
period stabilnog rasta svetske privrede, nastupio posle II svetskog rata,
nazvan dobom pantehnološkog optimizma, podržao je verovanje u
neograničene mogućnosti naučno-tehničkog progresa.
4
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja




Na jednoj strani, kapitalistički svet je smatrao da je u okviru kejnzijanske
ekonomske teorije i politike dat odgovor na sve izazove ekonomske
nestabilnosti.
Na drugoj strani, pak, socijalistički svet je nepokolebljivo verovao u
ispravnost temeljnih postavki tzv. naučnog socijalizma, nadajući se da će
njegovim sprovodjenjem u život, budućnost čovečanstva biti osigurana.
Sedamdesete godine 20.veka su pokazale svu dubinu zabluda i na jednoj i
na drugoj strani. Pojava stagflacije u privrednom životu razvijenih
kapitalističkih zemalja, definitvno je poljuljala verovanje u ispravnost
kejnzijanske paradigme.
U socijalističkom svetu, uprkos snažnom ideološkom pritisku, postajale su
sve vidljivije duboke pukotine u privredi i društvu, pukotine zbog kojih će se
nepune dve decenije kasnije, socijalistički svet definitvno srušiti.
5
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja


Nesumnjivi znaci kraja ere pantehnološkog optimizma nastupili su u vidu
tzv. naftnih šokova, praćenih rastom svetskih cena niza sirovina i
energetskih inputa.
Jedno doba u razvoju ekonomske misli bilo je završeno; započinjalo je
novodoba, insprisano, između ostalog, dostignućima prirodnih nauka, pre
svega fizike, kao i dostignućima biologije, na prvom mestu genetike i
ekologije. Primena novih teorijskih okvira, omogućila je pojavu nove
discipline, ekonomike životne sredine, čiji se prvi doprinosi vezuju za
analizu ekonomskih aspekata zagađenja, autora Ayresa i Kneesea (1969),
Smitha (1972), te Dalya (1977).
6
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja



Ipak, daleko najznačajniji korak u razvoju ekonomske teorije dvadestog
veka predstavljala je pojava knjige "Zakon entropije i ekonomski proces"
autora Nicholas Georgescu-Roegena (1971). Utemeljeni novi pogled
Georgescu-Roegena, zasnovan na termodinamičkim konceptima, doživljava
dalju razradu u delima Mirowskog (1989), a kasnije Bearda i Lozade (1999).
U isto vreme kad se pojavila knjiga Georgescu-Roegena, pogledi
Meadowsa i saradnika (Granice rasta 1972), posvećeni iscrpljivanju
resursa i mogućim granicama rasta, skreću pažnju daleko šireg kruga
svetske, naučne i političke javnosti.
Tako se začinje i koncept održivog razvoja, koji polako, ali sigurno, ulazi na
listu prioriteta međunarodne političke akcije, te postaje tema niza globalnih
političkih skupova.
7
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja



U Stockholmu, 1972. godine, Konferencija UN o životnoj sredini, inicirano je
osnivanje Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu, UNEP. Po tom je
usledilo osnivanje nacionalnih agencija za životnu sredinu u većem broju
zemalja.
Koordiniranom akcijom nacionalnih i međunarodnih tela, 1980. godine,
proklamovan je program globalne akcije za podsticanje održivosti, tzv.
Svetska strategija očuvanja prirode, od strane Međunarodne unije za zaštitu
prirode.
Po tom, 1983. godine, od strane OUN, ustanovljena je Svetska komisija za
životnu sredinu i razvoj, kasnije nazvana Brundtlandova komisija, po imenu
predsedavajućeg.
8
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja




Uočavajući opasnost od potencijalnih promena klime, Svetska meteorološka
organizacija i Program UN za životnu sredinu su 1988. ustanovili
Međudržavni panel o klimatskim promenama, koji ima za cilj da sakupi
sve relevantne naučne, tehničke i društveno-ekonomske informacije vezane
za promenu klime, osobito antropogene faktore promena.
Brojne aktivnosti državnih i nevladinih organizacija širom sveta, dovele su
1992. do održavanja Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju,
UNCED u Rio de Janeiru. Na ovoj konferenciji usvojeni su bitni dokumenti:
Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Konvencija o biološkom
diverzitetu.
Sledeće 1993. osnovana je Komisija UN za održivi razvoj sa
prvenstvenim ciljem da nadgleda sprovođenje pomenutih dokumenata i
drugih akata.
U avgustu 2002. godine održan je Svetski samit o održivom razvoju u
Johanesburgu. Na ovom samitu države učesnice su se saglasile da u što
kraćem vremenskom roku pristupe izradi i usvajanju nacionalnih strategija
održivog razvoja
9
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja
Pod pojmom održivog razvoja podrazumeva se jednistvo u realizaciji tri grupe
ciljeva:



postizanja održivosti u ekonomskom smislu, tj ostvarenja kontinuiranog
privrednog rasta, bez inflacije i povećanja spoljne zaduženosti;
postizanja održivosti na socijalnom planu, kroz eliminaciju siromaštva i
svih vidova socijalne patologije;
postizanja održivosti na ekološkom planu, u korišćenju prirodnih
resursa i životne sredine.
10
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja



Postoje jaki moralni razlozi da današnja generacija ostavi potomstvu u
nasleđe ništa manje šanse za razvoj, no što ona ima sada. To znači da
planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane
postojećih ljudi.
Ovakvo rezonovanje se zasniva na teoriji pravičnosti John Rawlsa, koji
ističe fundamentalni princip moralne pravde, sadržan u podjednakom pravu
svakog čoveka na najšire osnovne slobode, koje ne protivureče slobodi
drugih.
Dakle, pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i životne
sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.
11
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja


Druga grupa razloga za održivi razvoj je ekološko-etičke prirode. Naime,
ako priroda predstavlja vrednost samu po sebi, tj. ako očuvanje biodiverziteta, ili zalihe prirodnih resusa ima opravdanje u stavu da je čovek
samo deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda je svaki
vid ekonomske aktivnosti kojim se narušava diverzitet živog sveta, ili
bogatstvo resursa, neprihvatljiv.
Kao treći, mogući, razlog za opravdanje koncepta održivosti, može se
navesti ekonomski argumenat da je održivi razvoj dugoročno efikasniji.
Drugim rečima, nepoštovanje koncepta održivosti, vodi ka neefikasnom
privrednom razvoju, u smislu sve većeg rasipanja resursa i energije, tj.
tendencije dugoročnog pogoršanja odnosa inputa-outputa u globalnim
razmerama.
12
1.2. Održivi razvoj i zakoni Termodinamike



Prvi zakon termodinamike kaže da ukupna količina materije i energije u
zatvorenom sistemu ostaje ista, ima direktne posledice na pojavu
rezidualnih tokova ekonomske aktivnosti, tj. nastanak zagađenja.
Zagađivanje nije posledica sebičnog, lakomislenog, ili kratkovidog
ponašanja ljudi, već neminovni pratilac ekonomske aktivnosti. Pred
čovečanstvo se jedino može postaviti imperativ da tempo zagađivanja
sredine bude optimalan, tj. usklađen sa mogućnošću obnavljanja ravnoteže
u prirodi i sa principom ekonomske efikasnosti.
Drugi zakon termodinamike govori da u izolovanim sistemima iznos
korisne energije i materije opada tokom vremena. Ovaj zakon, poznat kao
zakon entropije, ima dalekosežan značaj. Sam pojam entropije odnosi se na
nivo organizacije materije i energije. Što je organizacija materije i energije
viša, to im je korisnost veća, tj. entropija je niža. Važi i suprotno; što je nivo
organizacije niži, tj. što je entropija viša, korisnost je niža. Da bi materija i
energija bila biološki i ekonomski korisna, mora biti organizovana u visoko
strukturisanim oblicima. Sam zakon govori da u izolovanim sistemima,
entropija tokom vremena raste, tj. da nivo organizacije opada.
13
1.2. Održivi razvoj i zakoni Termodinamike



Drugi zakon termodinamike postavlja neprobojne granice kontinuiranom
samoobnavljanju prirode, tj. obnavljajnu ekoloških sistema. Otuda proističu
granice održivog rasta kako prirode, tako i ljudskog društva.
Osnovna poruka Georgescu-Roegena kaže da zakon entropije, zapravo,
osuđuje civilizaciju na opadanje, kada se sve zalihe visoko organizovane
materije-energije, tj. niske entropije, potroše. Jedino što čovečanstvo može
racionalnom akcijom učiniti jeste da odloži taj trenutak, tj. da tempo porasta
entropije na Zemlji bude što sporiji.
Zanimljivo je napomenuti da je mnogo godina pre Georgescu-Roegena,
pokušaj primene zakona termodinamike u ekonomskoj teoriji načinio Kosta
Stojanović (1910), uvodeći koncept entropije u analizu privrede i društva.
14
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja



U prvu grupu spadaju definicije koje kažu da se održivim smatra stanje u
kome bilo korisnost, bilo nivo potrošnje, tokom vremena, ne opada. Robert
Solow je prvi istakao zahtev za međugeneracijskom ravnopravnošću u
uživanju prirodnih dobara, u skladu sa Rawlsovom teorijom moralne pravde.
Solow postavlja zahtev da svaka generacija ljudi mora imati podjednako
pravo na ubiranje koristi od prirode, tj. životne sredine, te da samo obrazac
privrednog razvoja koji to omogućava u toku neograničenog perioda
vremena se može smatrati održivim.
Međutim, merenje agregatnog nivoa korisnosti donosi mnoštvo
metodoloških problema, pa se kao, donekle, pogodniji za analizu javlja nivo
potrošnje. Tako na pr. John Hartwick definiše održivost u smislu
neopadajuće potrošnje čovečanstva, tokom vremena, te pokušava da utvrdi
uslove koji to omogućavaju. Na taj način se dolazi do poznatog
Hartwickovog pravila, o kom će biti više reči u narednom.
15
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja




Po drugoj grupi definicija, održivim se smatra stanje u kom se resursi
koriste tako da buduće proizvodne mogućnosti čovečanstva ostanu
očuvane.
Ovakva definicija se nalazi u kasnijim radovima Solowa (1986, 1991), gde
se iznosi nešto slabiji, ali analitički podobniji kriterijum održivosti.
Imajući u vidu činjenicu da su preferencije budućih generacija za nas
sasvim nepoznate, te da je danas nemoguće razmišljati o nivou korisnosti
koji će pojedini prirodni resursi pružati budućim generacijama, Solow se
opredelio da kao kriterijum održivosti istakne očuvane proizvodne
mogućnosti.
To znači da privredni razvoj ima šanse da bude održiv, uprkos u prošlosti
utrošenim nereproduktivnim resursima, ukoliko smanjene zalihe resursa
budu nadoknađene povećanom količinom i kvalitetom fizičkog kapitala, kao
i nagomilanim intelektualnim kapitalom.
16
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja


Prema mišljenju Solowa i sledbenika proizvodni potencijal u bilo kom
trenutku zavisi od količine dostupnih proizvodnih faktora.
U proizvodne faktore pored ljudskog rada, ubrajaju se razni oblici kapitala.
Oni se grubo mogu podeliti na: a) prirodni kapital, tj. prirodne resurse; b)
fizički kapital (na pr. zgrade, oprema, mašine itd.), nastao investiranjem
fondova akumulacije; c) ljudski kapital, u vidu zaliha stečenog znanja i
iskustva, sa kojima pojedinci učestvuju u proizvodnim procesima; d)
intelektualni kapital, kao naučni, tehnički i u najširem smislu kulturni
potencijal kojim ljudsko društvo u određenom vremenu raspolaže.
Isto tako, kapital se grubo može podeliti na prirodni, KN i čovekom stvoreni,
KH , kapital u koji se ubrajaju forme opisane pod b), c) i d).

Na ovaj način se može izvesti globalna proizvodna funkcija Q
Q=Q(L, KN, KH)
Da bi pomenuti kriterijum održivosti bio ispunjen, važno je da ukupna zaliha
kapitala, dakle KN+KH , ne opada tokom vremena. Uslov za to je da
postoji izvestan stepen supstitucije između različitih oblika kapitala,

17
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja



Treći koncept definisanja, održivim smatra ono stanje pri kom zaliha
prirodnog kapitala ne opada u vremenu.
Ovakva definicija održivog razvoja, prihvaćena od širokog kruga
ekonomista, polazi od pretpostavke da su mogućnosti međusobne
supstitucije različitih vrsta kapitala znatno manje, no što se ranije smatralo.
Šta više, kako se zalihe prirodnih resursa troše, mogućnosti supstitucije će
postajati sve manje. Otuda proističe striktan zahtev za razvojem koji ne
umanjuje zalihe pojedinih prirodnih resursa.
18
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja



Po četvrtoj definiciji održivo je stanje u kom se resursi koriste tako da
donose održivi prinos, ili prirast.
Ovo tumačenje održivosti odgovara, pre svega, eksploataciji obnovljivih
resursa.
Ako bi se, pak, generalizovalo na sve moguće vrste prirodnih resursa, ovo
gledište se neminovno sukobljava sa činjenicom da su resursi zapravo
raznorodni, pa je i prinos koji daju nesamerljiv, usled heterogenosti.
19
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja




Peta grupa definicija se zasniva na konceptu stabilnosti uravnoteženja
ekoloških populacija, u toku vremena.
Održivim se smatra stanje u kom je zadovoljen minimum uslova stabilnosti i
uravnoteženja ekosistema. Stabilnost je svojstvo koje se odnosi na
individualne varijable u sistemu, na pr. populacija šaranske ribe u reci Tisi
se može smatrati stabilnom, ukoliko se posle akcidenta količina ribe vratila
na raniji nivo.
Uravnoteženje se odnosi na veličinu parametara ekosistema. Na primer,
jedan ekosistem se smatra uravnoteženim ako parametri koji upravljaju
odnosima između komponenata u sistemu ostaju nepromenjeni posle
poremećaja.
Uravnoteženje sistema se meri sposobnošću održanja organizacije u toku i
posle poremećaja. Sistem koji može da posle poremećaja ne doživi
katastrofalne promene stanja, već zadrži raniji vid organizacije, smatra se
da ima svojstvo uravnoteženosti.
20
1.3. Definicije i značenje održivog razvoja




Svako ponašanje koje umanjuje uravnoteženost sistema smatra
neordrživim. Međutim, do saznanja da li je sistem uravnotežen ili nije, može
se doći samo ex post. Naime, tek posle poremećaja možemo sa sigurnošću
zaključiti kako se ekosistem ponaša, tj. da li je održiv ili ne. Najviše što se
pre poremećaja može dati, jeste manje, ili više uspešno nagađanje.
Ako prihvatimo kriterijum ekološke održivosti kao jedan od ciljeva razvojne
politike, uspešnost mera se ogleda u izbegavanju akcidentnih situacija koje
ugrožavaju ravnotežu ekosistema.
Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike životne sredine jeste da
identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju održivosti, kao i one
koje je narušavaju.
Jedino što je moguće, jeste izbegavanje kritičnih situacija, koje ugrožavaju
perspektive opstanka života.
21
1.4. Osnovni principi održivosti
Održivim društvom se može smatrati ono društvo koje:
1 . prepoznaje da ekonomski rast ima granice i da su one određene nosećim
kapacitetiom resursa u okruženju ;
2. vrednuje kulturnu različitost;
3. gaji poštovanje za sve oblike života, te podstiče raznovrsnost živog sveta ;
4. širi sistem društvenih vrednsti kroz obrazovanje o održivosti;
5. anagažuje eksperte za životnu sredinu pri dodnošenju svih razvojnih odluka ;
6. pravi planove uravnoteženog razvoja, poštujući socijalne, zdravstvene,
privredne i ekološke potrebe;
7. koristi lokalne resurse i kapacitete na dugoročno najbolji način;
8. koristi obnovljive i pouzdane izvore energije ;
9. minimizuje štete po životnu sredinu ;
10. jača aktivnosti u kojima se materijali recikliraju
22
1.4. Osnovni principi održivosti
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
međugenerecijska ravnopravnost, u smislu da sadašnja generacija ne sme
umanjivati šanse za razvoj budućim generacijama;
princip predostrožnosti, u uslovima globalne ekološke neizvesnosti;
princip očuvanja prirodnih resursa uz minimalna oštećenja životne sredine;
suzbijanje zagađenja na samom izvoru;
princip da zagađivač plaća, putem internalizacije eko-troškova, kroz
nakade, takse i dozvole;
korišćejne najboljih dostupnih tehnologija (BAT);
prevencija i eliminisanje stvaranja nepotrebnog otpada,
izolovanje i kontrola otpada koji se ne može reciklirati i dalje koristiti;
uključivanje ekoloških analiza i procena, pri bilo kakvom dodošenju odluka u
privredi;
integralno upravljanje životnim ciklusom proizvoda;
poštovanje kapaciteta životne sredine i eko-prostora.
23
1.4. Osnovni principi održivosti






Povelju o Zemlji kao deklaraciju o osnovnim moralnim principima napretka
čovečanstva u 21. veku, usvojilo je preko 4500 međunarodnih organizacija,
ukuljučujući i UNESCO, kao i preko 250 univerziteta širom sveta. Posle više
od dest godina rada na njenom uobličavanju, obilno potpomognutog od
strane Holandije, Povelja je usvojena marta 2000. godine od strane
organizaije UNESCO u Parizu. Opširnije videti na :
http://www.earthcharterinaction.org/content/pages/What-is-the-EarthCharter%3F.html
«Povelja o Zemlji» (Earth Charter) iz 2000. godine obuhvata 16 ključnih
principa grupisanih mu četiri celine.To su :
I Poštovajne i briga o životu
II Ekološka celovitost
III Društvena i ekonomska pravičnost
IV Demokratija nenasilje i mir
24
1.4. Osnovni principi održivosti

I Poštovajne i briga o životu

1. Poštovanje planete Zemlje, života na njoj i sve raznorodnosti
njegovog ispoljavanja.

2. Briga za život, izražena kroz razumevanje saučestvovanje i ljubav.

3. Izgradnja demokratskih društava, u kojima učestvuju svi, na trajan i
miroljubiv način.

4. Očuvanje darežljivosti i ljepote Zemlje za sadašnje i buduće
generacije.
25
1.4. Osnovni principi održivosti

II Ekološka celovitost

5. Očuvanje i oporavak celovitosti ekositema na Zemlji sa posebnim
naglaskom na biodiverzitet i prirodne procese koji podržavaju život.

6. Sprečavanje šteta, kao najbolji metod za zaštitu životne sredine, uz
maksimalno poštovanje principa predostrožnosti u svim situacijama
kada je nivo znanja nedovoljan.

7. Obavljanje proizvodnje, potrošnje i reprodukcije u celini na način koji
čuva regenerativne sposobnosti Zemlje, ljudska prava i društveno
blagostanje.

8. Napredak na polju proučavajna ekološke održivosti i promovisanje
otvorene razmene i široke primene prikupljenih znanja
26
1.4. Osnovni principi održivosti

III Društvena i ekonomska pravičnost

9. Ukidanje siromaštva, kao etički socijalni i ekološki imperativ.



10. Obezbeđenje da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima
promovišu ljudski razvitak na ravnopravan i trajno održiv način.
11. Afirmacija rodne ravnopravnosti, kao jednog od preduslova održivog
razvoja, uz obezbeđivanje univerzalnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj
zaštiti i mogućnostima za zapošljavanje.
12. Poštovane prava svih, bez diskriminacije, u prirodnom i društvenom
okruženju koje omogućuje ljudsko dostojanstvo, telesno zdravlje, duhovno
blagostanje, sa posebnim naglaskom na poštovanje prava izvornih grupa i
manjina.
27
1.4. Osnovni principi održivosti



IV Demokratija nenasilje i mir
13. Jačanje demokratskih institucija na svim nivoima , obezbeđivanje
transparentnosti i odgovornosti vlada, uključujući i učešće u vlasti i pristup
institucijama zaštite prava.
14. Uključiti u formalno obrazovanje doživotno učenje, radi sticanja znanja i
veština potrebnih za održiv način života.

15. Postupanje prema svim živim bićima sa poštovanjem i uviđavnošću.

16. Promovisanje kulturne tolerantnosti, nenaslja i mira.
28
1.5. Strategija održivog razvoja


Kao direktan odgovor na zaključke Svetskog samita u Johanesburgu
održanom 2002. godine zajednica država Srbije i Crne Gore preuzela je
obavezu izrade Nacioanlne strategije održivog razvoja, kao osnovnog i
sveobuhvatnog streteškog dokumenta.
Sama izrada teksta Strategije započela je krajem 2005. godine, u okviru
projekata koji je pomogla Vlada Švedske, a koji se realizovao posredstvom
Programa za razvoj Ujedinjenih Naciija UNDP, u okviru Kabineta
Potpredsednika Vlade Republike Srbije
29
1.5. Strategija održivog razvoja

Izradi Strategije prethodio je proces utvrđivanja razvojnih prioriteta. Utvrđeni
su osnovni prioriteti, čije će ispunjenje u najvećoj meri omogućiti ostvarenje
vizije održivog razvoja do 2017. godine. Utvrđeni prioriteti su sledeći:
Članstvo u EU
Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast
Razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja i socijalna
uključenost
Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj
Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih
resursa
30
1.5. Strategija održivog razvoja
Prioritet 1: Članstvo u EU

Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove koje je
EU formulisala pre više od jedne decenije kroz:



razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i
poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina;
razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije
unutar EU;
usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje
proističu iz članstva.
31
1.5. Strategija održivog razvoja
Prioritet 2: Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski
rast

Podsticanje inovacija, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i
preduzetništva, rast kapaciteta za istraživanje i razvoj, uključujući nove
informacione i komunikacione tehnologije kroz:
 unapređenje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija;
 makroekonomsku stabilnost i povećanje izvoza;
 razvoj malih i srednjih preduzeća;
 završetak privatizacije;
 obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom uz povećanje efikasnosti
energetskih subjekata i energetske efikasnosti privrede;
 podsticanje inovacija i promovisanje preduzetništva;
 promovisanje informatičkog društva.
32
1.5. Strategija održivog razvoja
Prioritet 3: Razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja i socijalna
uključenost

Stvaranje većeg broja radnih mesta, privlačenje stručnjaka, unapređivanje
kvaliteta i prilagodljivosti radne snage, veća ulaganja u ljudske resurse kroz:
 sprečavanje odliva stručnjaka stvaranjem boljih radnih uslova;
 unapređenje prilagodljivosti radnika i postizanje veće fleksibilnosti tržišta
rada;
 ulaganje u znanje i veštine ljudi kroz kvalitetno, efikasno i praktično
primenljivo obrazovanje i permanentno usavršavanje pripadnika svih
društvenih grupa na principima jednakih mogućnosti;
 socijalnu uključenost i afirmativne mere za podsticaj zapošljavanja
mladih, žena i pripadnika marginalizovanih grupa;

investiranje u javno zdravlje, posebno u primarnu zdravstvenu zaštitu sa
akcentom na mere prevencije
33
1.5. Strategija održivog razvoja
Prioritet 4: Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj

Unapređivanje atraktivnosti zemlje, osiguranje adekvatnog kvaliteta i nivoa
usluga kroz:
 proširenje i unapređenje saobraćajne infrastrukture;
 razvoj komunalne infrastrukture (vodosnabdevanje, prečišćavanje
otpadnih voda i upravljanje otpadom);
 smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva i podizanje
regionalne konkurentnosti;
 podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja i lokalnih razvojnih
inicijativa otvaranjem različitih mogućnosti saradnje privatnog i javnog
sektora uz sagledavanje rodne dimenzije i perspektive razvoja;
 adekvatno korišćenje prostora, kao kritičnog resursa za regionalni
razvoj;
 održivi razvoj energetske infrastrukture u skladu sa očekivanim
dinamičnim privrednim rastom;
 ruralni razvoj.
34
1.5. Strategija održivog razvoja
Prioritet 5: Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje
prirodnih resursa

Očuvanje i unapređivanje sistema zaštite životne sredine, smanjenje
zagađenja i pritisaka na životnu sredinu, korišćenje prirodnih resursa na
način da se obezbedi njihova raspoloživost za buduće generacije kroz:
 uspostavljanje sistema zaštite i održivog korišćenja prirodnih bogatstava,
odnosno resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma,
riba, divljih biljnih i životinjskih vrsta);
 jačanje uzajamnog delovanja i ostvarenje značajnih efekata između
zaštite životne sredine i ekonomskog rasta, uključenje politike životne
sredine u razvojne politike drugih sektora;
 investiranje u smanjenje zagađenja životne sredine i razvoj čistijih
tehnologija;
 smanjenje visoke energetske intenzivnosti privrede Srbije i efikasnije
korišćenje fosilnih goriva;
 podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije;
 planiranje održive proizvodnje i potrošnje i smanjenje otpada po jedinici
proizvoda;
 zaštitu i očuvanja biodiverziteta.
35
1.5. Strategija održivog razvoja

Iskazani prioriteti bili su predmet razrade kroz tri posebne celine tzv. „stuba“
Strategije. To su:

1. Ekonomija bazirana na znanju

2. Društveno-ekonomski uslovi i perspektive

3. Životna sredina i prirodni resursi.
36
1.6. Osnovni principi Nacionalne strategije
održivog razvoja




Međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti
potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja prava budućih generacija da
zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postići demokratski
usaglašenom raspodelom raspoloživog prirodnog i stvorenog kapitala, na način
koji obezbeđuje osnovne ljudske potrebe za sve društvene grupe.
Otvoreno i demokratsko društvo - učešće građana u odlučivanju.
Garantovati građanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati
dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajuće konsultacije i učešće građana u
donošenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira,
bezbednosti i slobode.
Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu,
konkurentnu i ekološki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja
obezbeđuje visok standard života i punu i visokokvalitetnu zaposlenost.
Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o održivom razvoju.
Uključenost u društvene procese. Promovisati punu integraciju građana u
društvo, podsticati jednake mogućnosti za svakoga, promovisanjem ljudskih
prava, posebno rodne ravnopravnosti, borbom protiv svih oblika diskriminacije,
afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromaštva.
Razlike i polarizaciju među članovima društva treba svoditi na najmanju moguću
meru i stalno se boriti protiv socijalne isključenosti i siromaštva.
37
1.6. Osnovni principi Nacionalne strategije
održivog razvoja




Integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati
integraciju ekonomskih, socijalnih i ekoloških pristupa i analiza, te podržati
korišćenje instrumenata kao što je strateška procena životne sredine. Podsticati
socijalni dijalog, društveno-odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo.
Princip predostrožnosti. Zahtevati očuvanje prirodne ravnoteže u okolnostima
kada nema pouzdanih informacija o određenom problemu. Svaka aktivnost
mora biti planirana i sprovedena na način da prouzrokuje najmanju moguću
promenu u životnoj sredini. U slučaju mogućih i značajnih uticaja na životnu
sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, osobito u situacijama ugrožavanja
dobrobiti ljudi i životinja.
Princip zagađivač/korisnik plaća, uključenje troškova vezanih za životnu
sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati troškove vezane za životnu sredinu,
odnosno uvrstiti troškove uništavanja životne sredine u ekonomske troškove
zagađivača/korisnika, primenom principa zagađivač/korisnik plaća. Na taj način
se postiže pokrivanje pune ekonomske cene u koju ulaze troškovi proizvodnje,
upotrebe i odlaganja proizvoda u toku čitavog njegovog životnog ciklusa.
Održiva proizvodnja i potrošnja. Poštovati uravnotežene odnose u
eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zaštite i poboljšanja
kvaliteta životne sredine. Smanjiti zagađenje životne sredine i promovisati
održivu potrošnju i proizvodnju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje
proporcionalni porast degradacije životne sredine.
38
2.

RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE
“Mi nismo zemlju nasledili od naših predaka
već smo je pozajmili od naših potomaka”
Indijanski poglavica Bik koji sjedi
39
2.1. Pregled razvoja i stasavanja koncepta čistije
proizvodnje



Uprljaj i beži - ovaj pristup je bio tipičan za mesta sa malom naseljenošću,
a sastojao se u migracijama stanovništva izazvanih degradacijom okoline
(najčešće usled degradacije obradivog zemljišta)
Razredi i rasprši - ovo je bio jedini način upravljanja otpadom u predindustrijskom dobu bazirano na prirodnom kapacitetu samoprečišćavanja.
Koncentriši i zadrži - jedno vreme je smatrano za dobru metodu
upravljanja otpadom na zemlji, npr. za kontrolisano odlaganje toksičnog i
nuklearnog otpada. Međutim, bilo je nemoguće garantovati dugoročno
skladištenje bez pojave curenja.
40
2.1. Pregled razvoja i stasavanja koncepta čistije
proizvodnje


End-of-pipe - ‘’tretman na kraju procesa’’
End-of-pipe tretman ima i nusprodukte kao što je otpadni mulj, koji mora biti
odložen ili spaljen, što stvara novu dimenziju zagađenja životne sredine
koja je i neprihvatljiva.
Čistija proizvodnja

Prevencija zagađenja i minimizacija otpada

Smanjenje emisije štetnih materija na izvoru postanka

Ujedinjuje ekološku i ekonomsku stranu problema
41
2.2. Koncept i definicija čistije proizvodnje



Čistija proizvodnja je preventivni pristup.
Cilj ovog pristupa je da zadovolji ljudske potrebe bez ugrožavanja života
ljudi ili celovitosti eko sistema od kojeg zavisimo.
Glavni cilj čistije proizvodnje je da se fokusira na prevenciju ili smanjenje
nastanka otpada i neefikasne upotrebe energije i resursa.
42
2.2. Koncept i definicija čistije proizvodnje
U suštini, čistija proizvodnja se može predstaviti kao:

smanjenje količine proizvedenog otpada, ili izbegavanje proizvodnje istog,

efikasnija upotreba energije i resursa,

proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda i pružanja usluga,

postizanje manje količine proizvedenog otpada, nižih cena i većeg profita.
43
2.3. Industrija po principima čistije proizvodnje
Proizvod
80%
ULAZ
ČP
100%
Otpad
20%
44
2.4. Trenutno stanje u procesima Energetike
Proizvod
0,1%
ULAZ
100%
Otpad
99,9%
45
2.5. Upravljanje čvrstim otpadom



Još šezdesetih godina XX veka upravljanje čvrstim otpadom (UČO) postalo
je predmet pojačanog interesovanja u čitavom svetu.
Industrijalizovane zemlje su svoj čvrsti otpad odlagale na deponijama sa
nasipanjem ili su ga sagorevale, iako je bilo i izvesnog recikliranja
Manje industrijalizovane zemlje oslobađale su se svog čvrstog otpada
spaljivanjem na otvorenom prostoru ili bacanjem na smetlišta, bilo je i
skromne reciklaže.
46
2.6. Recikliranje

Recikliranjem se:



Smanjuje količina otpada za odlaganje,
Štede prirodni resursi, (600 miliona tona sekundarnih sirovina se proda u
svetu godišnje)
Štedi se i energija, (74% Čelik, 95% Al, 85% Cu, 65% Pb, 64% papir,
80% plastika)

Zapošljava veliki broj ljudi, (1,5 mil. ljudi u više od 50 zemalja)

Smanjuje zagađenje i (reciklaža papira: 35% vode i 74% vazduh)

Povećava profit. (U SAD 20 biliona US$ - godišnje investicije, 160 biliona
US$ - godišnji promet)
47
2.7.
Pregled razvoja reciklaže u Svijetu
10,000
BC
Otpad postaje problem kako ljudi počinju po prvi put da formiraju stalna naselja.
400 BC
Prvi opštinski otpad je napravljen u antičkoj Atini.
105 AD
Papir je izmišljen u Kini
200
Prvo organizovano sakupljanje djubreta su organizovali Rimljani. Timovi od dva čoveka su išla
ulicama, sakupljala djubre i ubacivali ga u kolica.
1551
Prvo zableženo pakovanje
1690
Prva fabrika za reciklažu papira
1776
Prvo recikliranje metala u Americi odigralo se kada su patriote u Nju Jorku istopile statuu Kralja
Džordža III i napravili metke.
1885
Prvo postrojenje u Americi za spaljivanje djubreta
1897
Prvi reciklažni cetar je osnovan u Nju Jorku.
1935
Prvu konzervu za pivo proizvodi Kreuger's Cream Ale U Ričmondu. Narednih šest meseci, prodaja
kompanije se uvećava za 550% jer se mušterijama dopala udobnost.
1948
Fresh Kills otpad je otvoren u Staten Island, New York. Kasnije postaje najveći svetski gradski
otpad. Fresh Kills i Veliki Kineski zid su jedini objekti napravljeni ljudskom rukom koji se vide iz
svemira.
48
2.8. Gdje je reciklaža kod nas











Formirana je agencija za reciklažu.
Usvojena je nacionalna strategija za upravljanje otpadom.
Izgrađeno Postrojenje za reciklažu u Novom Sadu
Nabavljeno Mobilno postrojenje za reciklažu guma
Pojedinačna i skromna postrojenja za reciklažu kablova
Pojedinačna i skromna postrojenja za reciklažu akumulatora
Neorganizovana i neplanska reciklaža sekundarnih metaličnih sirovina
Neorganizovana i neplanska reciklaža papira, plastike i stakla
Neorganizovana i neplanska reciklaža otpadnih ulja i maziva
Pilot projekti sortiranja otpada na mestu nastajanja
Pojedinačna reciklaža GOM-a
49
2.9.


Ekološko obrazovanje
Ekološka svijest gradi se od trenutka kada dijete počne da shvata i
proučava svet oko sebe.
Razvoj visokoobrazovanih kadrova + iskustva drugih + povezivanje u
multidisciplinarne timove + oprema + informacije = osnova za razvoj
50
2.10. Više i Visoko obrazovanje


Razvoj više i visoko obrazovanih kadrova, dobro upoznatih sa početničkim
greškama drugih zemalja, kao i njihovo povezivanje u multidisciplinarne
timove, uz pristup adekvatnoj opremi i informacijama, neophodan su temelj
čistoj i zdravoj životnoj sredini i održivom razvoju.
Razvoj visokoobrazovanih kadrova + iskustva drugih + povezivanje u
multidisciplinarne timove + oprema + informacije = osnova za razvoj
51
2.11. Razvoj Programa ZŽS i reciklaže na
univerzitetu
Novi Sad-Srbija
Inžinjerstvo ZŽS (osnovne + magistarske)
Fakultet
nauka
Beograd-Srbija
Inžinjerstvo ZŽS
Tehnološkometalurški
Bor-Srbija
Inžinjerstvo ZŽS
Tehnički fakultet Bor
Bor-Srbija
U proceduri:
Tehnički fakultet Bor
Smer za reciklažne tehnologije i održivi
razvoj (osnovne)
Centar za reciklažne tehnologije i održivi
razvoj
Bor-Srbija
Mineralne
i
reciklažne
(magistarske)
Beograd-Srbija
Tehnologija
zaštite
(magistarske)
Beograd-Srbija
Centar za zaštitu životne sredine
životne
tehničkih
tehnologije Tehnički fakultet Bor
sredine Rudarsko-geološki
fakultet
Rudarsko-geološki
fakultet
52
2.11. Razvoj Programa ZŽS i reciklaže na
univerzitetu



SR Jugoslavija (samim tim i njena naslednica Srbija i Crna Gora) prihvatila
je koncept održivog razvoja tokom priprema za samit u Riju 1992. godine.
Koncept održivog razvoja obuhvaćen je i usvojen prostornim planom za
Republiku Srbuju (1996.).
Temeljni dokument održivog razvoja je Agenda 21
53
2.11. Razvoj Programa ZŽS i reciklaže na
univerzitetu


Izrada i primena lokalnih agendi svakom regionu, području ili gradu donosi
jasnu viziju svoje budućnosti koja je u harmoniji, a ne u konfrontaciji sa
životnom sredinom.
Angažovanje visoko stručnih kadrova u izradi lokalnih agendi garantuju
njihovu primenljivost i efikasnost.
54
2.11. Razvoj Programa ZŽS i reciklaže na
univerzitetu


Lokalni ekološki akcioni plan jasno utvrđuje stanje životne sredine, kao i
načine i odgovornosti za povratak životne sredine u prihvatljivo stanje.
Uključivanjem svih zainteresovanih strana u proces izrade LEAP-a način su
da LEAP bude široko prihvaćen i primenjen.
55
2.11. Razvoj Programa ZŽS i reciklaže na
univerzitetu

Težnja svake regije, područja ili grada da izradi i implementira svoju Lokalnu
Agendu 21 i svoj LEAP, jasan je pokazatelj brige sredine za budućnost i
mlade naraštaje.
56
3. RECIKLAŽA
57
3.1. Prednosti recikliranja i razlozi za reciklažu




Obrada recikliranih materijala košta manje i zahtjeva manje energije nego
obrada novih sirovina (neobnovljivih!)
Smanjenje zagađenja :
 manje potreba za visokozagađujućim procesima proizvodnje
 korišćenje alternativnih materijala
Smanjenje potrebne površine za odlaganje otpada
Retki materijali kao što su zlato i srebro se recilkliraju iz samog razloga što
je njihovo prikupljanje daleko skuplje. Neke druge materijale nije tako skupo
naći ali se oni obnavljaju ne bi li se uštedelo na energiji, smanjilo
zagadjenje, uštedelo zemljište za odlaganje i na kraju tu je i ekonomski
faktor.
58
3.1. Prednosti recikliranja i razlozi za reciklažu


I OČUVANJE RESURSA - smanjivanjem potrebe za novim sirovinama. Neki
resursi su obnovivi(drvo za proizvodnju papirnih proizvoda) ali neki i nisu
(aluminijum i gvoždje).
II OČUVANJE ENERGIJE – smatra se da se pri potpunoj obradi sirovina
troši više energije nego sa recikliranim sirovinama (energija koja je potrebna
za proizvodnju jedne aluminijumske limenke jednaka je energiji koju
proizvodi benzin koji staje u pola te iste limenke.A sa samo 5% te energije
može se proizvesti limenka od recikliranih materijala sto daje ustedu od
95%. Takodje se pri proizvodnji papirnih proizvoda od recikliranih materijala
dolazi do ustede od 75% a i u proizvodnji stakla i metala te uštede su
značajne).
59
3.1. Prednosti recikliranja i razlozi za reciklažu



III SMANJANJE ZAGADJENJA - Recikliranjem proizvoda stvara se manje
zagadjenja nego sto je potrebno za proizvodnju novog.Za svaku tonu
recikliranog papira u atmosferu se ispusti 7 kg manje zagadjujucih materija
IV. SMANJENJE POTREBNE POVR[INE ZA ODLAGANJE – Zemljište kao
resurs je konačna veličina te ga svim mogućim načinima treba štedeti.
V. UŠTEDE – Recikliranje nije profitabilno za neki kratki vremenski period
ali se stručnjaci slažu da na duže staze ono postaje ekonomicno kroz
očuvanje zdravlja ljudi,očuvanja zemljišta za neke druge namene i očuvanje
samih resursa
60
3.2. Godišnja proizvodnja otpada po zemljama
61
3.3. Komponente otpada; principi rada i
djelovanje EU


U periodu od 1985-2000 godine količina otpada se stalno povećavala čak
za 30%.
Treba napomenuti da je 80% industrijskog otpada a samo 20% kućnog
otpada.
62
3.4. Zajednički principi u EU strategiji

Princip prevencije
Princip “zagadjivač plaća” (kupovina-zakup većih kontejnera ispred kuće)
Princip predostrožnosti
Princip blizine (odvajanje različitog otpada već pri samom stvaranju u kući)

Rezultati






Principi pretočeni u zakone
Većina propisa (usvojenih) iz EU tek će početi da daju rezultate
Razvoj dogadjaja

Dobre strane





Čiste tehnologije
Podsticanje razvrstavanja
Javnost protiv deponija (društvena svest)
Takse na ambalažu
Loše strane




Povećanje proizvodnje i potrošnje
Povećani troškovi sakupljanja i sortiranja
Nedostatak tržišta za reciklirane materijale
Složenost mera koja će se uvesti
63
3.5. Preuzimanje odgovornosti oko uključivanja
industrije i uopšte privrede u reciklažu

Članice EU deluju sporo ali sigurno





Selektivno sakupljanje otpada
Sistemi kaucija za flaše
Promocija čiste tehnologije
Uključenje industrije u reciklažu(sistem za prečišćavanje i reciklažu sopstvenih
proizvoda tj. ambalaže)
Gradjani







Razvrstavaju otpad
Postaju mudri potrošači
Stvaraju naviku oko razvrstavanja
Biraju proizvode sa dužim vekom trajanja
Daju prednost recikliranim proizvodima
Biraju manju ambalažu
Princip NIMBY (Not In My BackYard-Ne u mom dvorištu)
64
3.5. Preuzimanje odgovornosti oko uključivanja
industrije i uopšte privrede u reciklažu

EU u analizi otpada


EU u fazi finansiranja



Utvrdjuje tip otpada i izvor postojanja
Uslov za finansiranje EU radi upravljanja otpada (daju pare za program i plan
akcije)
U nekim članicama EU odloženi planovi zbog nepoznavanja karakteristika
otpada
Najčešći programi u EU su na nivou lokalnih opština i formirani su metodi za
upoznavanje otpada



Uzrokovanje
Uslove
Načine sortiranja otpada.
65
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima

Amerika

Od 1960 tih u Americi počinje ideja o reciklaži proizvoda. Od 1960 do 1994
količina reciklianog otpada porasla je sa 5.35 miliona m3 do 44.7 miliona m3. 1930
7% gradskog čvrstog otpada je reciklirano, 1994 23.6% a 2000 30.0%.
66
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima


EU
U Evropi, naročito u Njemačkoj postavljen je cilj: reciklirati čak 80-90%
otpada od različitih pakovanja proizvoda. Pakerske kompanije bile su
isključivane iz posla i ukidane ukoliko se nisu ponašale u skladu sa
zakonom o reciklaži. Prvi zakon donet je 1986. godine iako je selektivno
sakupljanje otpada počelo jos 80-ih godina tako da se danas doslo do nivoa
od





98% sakupljenog starog papira
80% sakupljenog stakla koje se vrati na ponovnu preradu
Nivoi čistoće ispod 3% (u selekciji)
60% ambalaze (papir i karton) se vrati na ponovnu preradu
Francuska je imala specifične zakone i odluke dok se ostale zemlje
zadovoljavaju sa: Španija 29%, Švajcarska 28% i Japan 23% recikliranih
proizvoda.
67
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima

EU-Grčka
 Iako poruke koje dolaze od privatnih inicijativa nisu dovoljno jake Grčka
se setom novih zakona, projekata ipak priblizava zahtevima EU.
 Ministarstvo za ekologiju Grčke donelo je regulativu kreiranu tako da
smanji deo od 750.000 tona otpada (staklo, plastika metal i papir). Ovaj
cilj zacrtan je da se ostvari do 2006 godine. Plan se zasniva na
smanjenju 50-60 % ukupne količine pakovanja raznih proizvoda i
reciklaži 25-45% do godine 2005.
 Kako ministarstvo procenjuje, ovakvo angažovanje će Grčkoj uštedeti
6.456.341 evra godišnje. Ceo program će podržati EU sa oko 300
miliona evra.
 Prvi koraci se zasnivaju na prethodnoj donetoj odluci ministarstva u
nekoliko narednih meseci koje takodje planira da oformi grupaciju za
reciklažu koje će biti u rukama privatnog sektora (praksa koja se
pokazala kao uspešna u većini zemalja EU).
 Takodje treba napomenuti da je Ministarsvo Grčke napravilo prve korake
u inspirisanju Grčkih privatnih kompanija da se okrenu ekološkim
recikliranim proizvodima i svi koraci biće uvedeni u novi zakon o zaštiti
životne sredine koji će zameniti predhodni 17 godina star.
68
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima






Budžet od 310 miliona eura biće utrošen na pomoć kompanijama da se
okrenu “zelenoj” tehnologiji tj. da svoju tehnologiju zamene novom,
naprednijom.
U Atini se velikom brzinom išlo ka reciklaži upravo zbog Olimpijskih igara
2004. Oformljena je kompanija koja preuzima gotovo svih 5500 tona
otpada koje Atina proizvede dnevno.
Novi pogon je otvoren u predgradju AnoLuise koje će imati kapacitet od
1500 tona dnevno. Sadržaće i pogon za sagorevanje otpada kao gorivo
za proizvodnju energije. U skladu sa zakonima koje ce doneti
Ministarsvo Grčke oformiće se program za recikla`u stakla i papira.
Celokupan program finansira EU. Deponija pri AnoLuisi konstruisala je
pogon koji sagoreva otpad i od njega uz pomoć uglavnom metana preko
mreže cevi odlazi do nove 14MW centrale. Preradjen metan služi za
električnu energiju koja snabdeva 15.000 ljudi grada AnoLuise.
Cena kompleksa je bila 19.369.025 evra a po kWh se zaradi 0.06 eura.
Cilj je ispunjen, sprečeno je zagadjenje uz merljiv ekonomski efekat.
Grci su išli toliko daleko da su kada je ceo ovaj poduhvat uzeo maha
oformili festival otpada koji je veoma posećen, a lokalni i svetski umetnici
tu dolaze da bi prikazali svoja dela sačinjena samo od otpada.
69
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima

Beograd
 Godišnje se proizvede 350 000 t tj.685 g/st/dan što se odlaže na
nehigijenskoj deponiji Vinča.
 Da bi se ova deponija uredila potrebno je:

plansko rešenje nadgradnje deponije

locirana je na odgovarajucem mestu tako da ne utiče na okolne
strukture

obezbediti uredjaje za sakupljanje i izdvajanju različitih tipova otpada

neophodno je još obezbediti 3.5-4 ha za druge tehnologije

plan zaštite deponije

kapacitet je ograničen na 5000000 m3
 Sakupljanje otpadaka

Profitabilno za Beograd (za datu komunalnu ustanovu)





Sistem donošenja u otkupne centre
Otkupni centri na 30 pijaca
Otkupni centar na deponiji Vinča
Uredjaj za obnavljanje materijalnih resursa
Niske tehnologije (jeftina radna snaga)
70
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima

Beograd

Na nacionalnom planu

Plan upravljanja

Ciljevi

Zakoni

Propisi

Rok

Sredstva

Teritorijalni pristup

Na lokalnom nivou

Beograd čini plan

Vise razradjenih programa

Obaveze

Ciljevi
71
3.6. Primjeri u Svijetu i EU i u našim uslovima





Zaključak
Održivost je inteligentan način korišćenja naših resursa prirodnih i
tehnoloških sa ciljem zadovoljavanja naših potreba kako danas tako i u
budućnosti. Ljudi prepoznaju da zdravo i funkcionalno društvo počiva na
zdravom okruženju.To se može postići preduzimanjem koraka za smanjenje
količine otpada, zagadjenja i očuvanje resursa.
Svaki čovek ima ulogu u formiranju bolje budućnosti.
U kući, školi, na poslu možemo delovati tako da očuvamo naše resurse za
buduće generacije.
Mnogi su se već uključili – UKLJUČI SE I TI !!!!
72
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju




Skoro svaki materijal mogao bi se recklirati
Sa industrijskog aspekta najviše se recikliraju materijali koji se i koriste u
velikim količinama kao što su čelik, aluminijum, plastika, papir i određene
hemikalije.
Reciklaža čelika
Postoje dve metode:


BOF(basic oxygen furnace)
EAF(eletric arc furnace)
73
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju


BOF- klasično topljenje pomoću u prisutvu kiseonika
 čelični opiljci mešaju se sa novim čelikom i tope u topionici.
 28% novonastalog proizvoda je reciklirani čelik
 obično se proizvode tanji čelični produkti : konzerve, automobilske
školjke, alat i sl.
EAF- topljenje elekričnom lampom između dve ugljene elektrode
 Ovim metodom se najčešće u potpunosti reciklira čelik
 Oko 68% ukupnog čelika je reciklirani (materijal koji se najviše reciklira u
svetu)
 1994.g u US iskorišćeno je 37 milijardi konzervi težine oko 2,5 mil. tona,
od čega je 53% reciklirano.
74
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju


Reciklaža aluminijuma
 U US obezbeđuje stabilne domaće zalihe; oko 1/3 industrijskih potreba
 Inače dobijanje Al zahteva uvoz rude iz Jamajke, Australije, Surinama i
Gvineje. Oko 2 kg rude boksita (AlO2) potrebno je za proizvodnju 0.5 kg
Al.
 Uspostavljen je sistem skupljanja, transporta i daljih procesa reciklaže
koji donose profit.

Brojne države zahtevaju kauciju za Al ambalažu
Al – proces reciklaže
 sakupljački centri u supermarketima gde se formiraju bale stisnutih
limenki i odatle transportuju do regionalnih postrojenja za za reciklažu.
Tamo se razvijaju u ploče , suše i tope u topionici u šipke od oko 10 kg.
One se dalje šalju u fabriku gde se valjaju u velike tanke ploče koje dalje
idu u fabriku koja proizvodi limenke
 Tokom jedne godine u US se iskoristi 100 milijardi limenki a oko 65% se
reciklira
 Prosečno jedna limenka sadrži 40% recikliranog Al
75
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju


Reciklaža plastike
 Teže je recikirati plastiku zbog postojanja 7 različitih kategorija plastike
koja se ne bi smela mešati ako želimo da dobijemo kvalitetnu recikliranu
plastiku.
 Mnoge države zahtevaju šifru na plastičnoj ambalaži da bi se lakše
identifikovala kod reciklaže.
Plastika – proces reciklaže
 čišćenje
 Razvijanje u tanke folije
 Topljenjem se formiraju kuglice koje se kasnije tope u konačni proizvod
 Određeni proizvodi ne trpe veliki sadržaj reciklirane plastike nok neki
dozvoljavaju i učešće od 100%
 Industrije su skoncentrisane na smanjivanje težine ambalaže a samim
tim i smanjivanje utroška sirovine
 1995. g 9% težine ukupnog komunalnog otpada bila je plastika.
76
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Papir i papirni proizvodi
 Proizvodi koji se najčešće recikliraju su: kartonska ambalaža, papir za
pakovanje, kancelarijski papir.
 Odvozi se u postrojenje u kom se meša sa vrelom vodom i posebnim
blenderom pretvara u kašastu masu koja se prosejava i prečišćava od
sitnijih nečistoća. Masa se zatim stavlja u veliku posudu gde se izdvaja
mastilo na površini. Ono se pokupi, osuši i ponovo koristi kao mastilo ili
se spaljuje kao gorivo za parne kotlove. Tako očišćena masa meša se sa
novim vlaknima drveta i proizvodi se papir.
 Gofrirani karton sadrži oko 40% recikliranog papira što ukazuje na to da
je papir ”najizdašniji otpad”
 Ekspertske procene govore da jedan kancelarijski radnik proizvede oko
7 kg papirnog otpada mesečno.
 Svaka tona recikliranog papira sačuva 1.4 m3 deponijskog prostora i
uštedi 17 stabala drveta od kog sa pravi papir.
77
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju


Staklo
 Stakleni otpad (komadići preostali pri procesima proizvodnje) recikliraju
se već godinama
 To je ekonomičnija sirovina jer se ti komadići tope na nižim
temperaturama nego prvobitne sirovine što štedi gorivo i ukupno
koštanje procesa proizvodnje
Stako – proces reciklaže








Relativno odstranjivanje nečistoća
Sortiranje po bojama: providno, braon i zeleno
Prozorsko, staklo ukrasnih predmeta i kuhinjskog posuđa sadrži dosta nečistoća
pa se ne praktikuje njihova reciklaža
Sortirano staklo se topi i formira u nove proizvode
U Americi 90% stakla se koristi za proizvodnju staklene ambalaže
1994. g reciklirano je 33% stakla u Americi
Reciklirano staklo se još koristi za izradu umetničkih skulptura i u dekorativne
svrhe.
komadići stakla pomešani sa asfaltom formiraju materijal koji se koristi za
popločavanje (glassphalt)
78
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Hemijski i drugi otrovni otpadi
 Kućni otrovni otpadi nastaju pri čišćenju kupatila,peći,prozora
 Većina komunalnih zajednica je uspostavila sistem odvajanja opasnog
od regularnog komunalnog otpada.
 Građani se redovno obaveštavaju da svoj opasni otpad mogu odneti na
određene lokacije gde obučeni radnici sortiraju, recikliraju ono što je
moguće reciklirati i pakuju ostatke u specijalne nepropusne kontejnere.
 Recikliraju se motorna ulja, boje, antifriz i gume
 Industrija je takoñe tehnološki napredovala u smislu smanjenja
proizvodnje otrovnog otpada ili smanjenja njegove toksičnosti
 Neki procesi su do te mere napredovali da izostavljaju ranije obaveznu
upotrebu hemijskih sredstava
79
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Nuklearni otpad
 Određeni tipovi se mogu reciklirati dok se ostali smatraju suviše opasnim
 Nuklearni otpad se deli u dve kategorije:

I. Otpad “niskog nivoa kontaminacije”

II. Otpad “visokog nivoa kontaminacije”

Otpad “niskog nivoa kontaminacije”

Radioaktivne materije sa istraživačkih projekata, medicinski otpad,
zatrovani delovi iz nuklearnih reaktora

Nikl je osnovni konstrukcioni materijal nuklearnog energetskog polja i
najveći njegov deo se reciklira nakon uklanjanja kontamirane
površine
80
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Otpad “visokog nivoa kontaminacije”
 Stvara se pri ponovnom korišćenju goriva (delimično iscrpljenog
reaktorskog goriva) i iz procesa proizvodnje nuklearnog oružja
(osiromašeni uran)
 Ovi otpadi emituju gama-zračenje koje izaziva oštećenje disajnih organa,
bolesti i smrt i logično, ne recikliraju se.
 Odlažu se u posude od inertnog stakla koje se smeštaju u nerđajuće
čelične cilindre i skladište pod zemljom
 korišćeno gorivo se može reciklirati u nove elemente goriva
 Ostaci iskorišćenog goriva u Americi se skladište u bazenima
postavljenim oko reaktora.
81
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju






INSTITUT ZA RECIKLAŽU ČELIKA
STEEL RECYCLING INSTITUTE(SRI)
 gradjevinski materijal
 automobili
 uredjaji
 konzerve
Član američkog instituta za gvožđe i čelik.
SRI je industrijska asocijacija koja promoviše i podržava reciklažu svih
čeličnih proizvoda.
SRI edukuje industriju čvrstih otpada, vladu, poslovni svet i krajnjeg
potršača o prednostima recikliranja čeličnog otpada.
Preko svojih 7 regionalnih kancelarija SRI radi direktno sa državama,
okruzima, gradskim koordinatorima za reciklažu, menadžerima čvrstog
otpada, kupcima na tržištu i svim drugim interesentima.
Severno-američka industrija godišnje reciklira milione tona čeličnih
komadića konzervi, automobila, uredjaja, gradjevinskog materijala i drugih
čeličnih produkata. Ovi komadići se pretapaju u novi čelik, što znači da je
novi čelik napravljen od recikliranog čelika.
82
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Gradjevinski materijal
 Prednosti gradjenja čelikom:

jačina

izdržljivost

stabilnost

mogućnost recikliranja


Čelik upotrebljen u gradjevinskim projektima danas može biti napravljen
od čeličnih konzervi ilidrugih čeličnih proizvoda recikliranih juče.
Čelik se može upotrebiti u različitim oblicima u gradjevinarstvu,
uključujući i :

objekte za stanovanje

elemente za metalne krovne konstrukcije

čelične mostove
83
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju






Objekti za stanovanje
Graditelji širom USA i Kanade konstruišu sve tipove okvirnih čeličnih
konstrukcija objekata za stanovanje:
kolektivne i individualne stambene izgradnje i objekata za različite namene.
55000 domova je napravljeno 1995. godine od okvirnih čeličnih
konstrukcija.
PREDNOSTI:
 mala težina
 niska cena
 nezapaljivi
 pokazali su se dobrim u vetrovitim i trusnim područjima
 otporni na koroziju
 PONOVNA RECIKLAŽA
Do 2002. godine procenjuje se da će 25% od svih domova izgradjenih u
USA biti potpuno ili delimično izgradjeno od okvira od recikliranog čelika.
84
3.7. Materijali koji se (i kako) recikliraju

Elementi za metalne krovne konstrukcije
 Procenat recikliranih čeličnih gradjevinskih proizvoda u Severnoj Americi
je blizu 64%, najviše od svih gradjevinskih materijala.
 Važno je korišćenje recikliranog metala za krovne materijale koji se
postavljaju preko starih ne metalnih krovova. Ovim se izbegavaju skupe
popravke i upotreba materijala na bazi hemije koji često zagadjuju
zemljište.

Mostovi


Čelik je najkorisniji, najjeftiniji i najviše reciklirani materijal, pa ga i
graditelji mostova sve više upotrebljavaju.
U Mineapolisu preko „Darthmouth Bridge“ predje reku Misisipi više od
141000 vozila dnevno.
85
3.8. Alternativni izvori
86
3.8. Alternativni izvori
87
3.8. Alternativni izvori
88
3.8. Alternativni izvori
89
3.8. Alternativni izvori
90