Transcript gramatika iv razred

ATRIBUT
ZAMENICE
NEPROMENLJIVE VRSTE
RECI
BROJEVI
ATRIBUT
Atribut je imenski dodatak koji
blize odredjuje imenicu uz koju
stoji.
On kazuje osobinu,
pripadanje,
kolicinu
ili
broj onoga sto znaci imenica uz koju stoji.
Najcesce je to...
Pridev…
GLEDAJTE VESELE NOGE!
ATRIBUTSKU
SLUZBU OVDE
VRSI
ATRIBUT
PRIDEV
pridevska zamenica...
GLEDAJTE NASE
NOGE!
ATRIBUT
ATRIBUTSKU
SLUZBU OVDE
VRSI
ZAMENICA
ili broj….
DOLAZI I PETI IGRAC!
ATRIBUT
ATRIBUTSKU
SLUZBU OVDE
VRSI
BROJ
ali moze biti i imenica…….
TO JE MUZIKA
MAJSTORA!
ATRIBUT
ATRIBUTSKU SLUZBU
OVDE VRSI IMENICA
LJUDI VESELIH NOGU
UZIVAJU!!!!
ATRIBUT
ATRIBUT
…. pa i citav izraz
ATRIBUTSKU
SLUZBU OVDE
VRSI
I IMENICA I PRIDEV
U ovom primeru vidimo dve imenice i
dva atributa:
Skakutanje
IMENICA
(ATRIBUT
srecnog
+
= ATRIBUT
IMENICA
psa
)
Evo jos nekoliko primera:
Nasa skola je nova.—
Tri leptira lete nad cvetnom livadom. —
Moje knjige su uredne. —
Uranila lepota devojka. —
Sreo starca duge sede brade. —
Sumori Dunav plav. —
ZAMENICE
Заменице су променљива врста речи.
Оне упућују на лица,
ствари, особине, односно
замењују именице .
Zамеnicе zамеnjuјu
iмеnicе. U rеcеnici su
sамоsтаlnе, а vrsе, najcesce,
sluzbu subјекта.
Личне заменице
Личне заменице имају род
…
мушки
женск
и
… и број …
једнина
и множина
Једнина:
1. ја

2. ти
3.он (мушки род),
она (женски род),
оно (средњи род)
Множина:
1. ми
2. ви
3. они (мушки род),
оне (женски род),
она (средњи род)
Licne zamenice kao promenljive reciOVO SAM
JA…
A TO STE VI…
ALI……
JA VIDIM VAS
I MI VIDIMO TEBE!
MENE
Непроменљиве врсте
речи
У српском језику постоји десет
врста речи.
Од тих десет пет је
променљивих, а пет
непроменљивих.
Непроменљиве врсте
речи:
Прилози




Предлози
Везници
Узвици
Речце
Прилози
Prilozi oznacavaju mesto, vreme, nacin.
Primer: mnogo,
vrlo,
ovde,
onde,
sada,
juce,
...
Предлози
Predlozi se ne menjaju, stoje uz imenice
kada su one u odredjenim padeznim
oblicima:
na,
uz,
pokraj,
kraj,
sa.
Везници
Veznici su nepromenljive reci koje sluze za
oznacavanje veze medju pojedinim recima u
recenici, kao i medju recenicama.
i,
pa,
ali,
da,
dok,
jer,
ako,
kada,
vec,
dakle,
posto,
kako.
Речце
Recce (partikule) cine posebnu vrstu reci.
Bliske su prilozima i veznicima;
za razliku od njih, mnoge recce izrazavaju
licni stav govornika prema onome sto se
iznosi recenicom. Spadaju u nepromenljive
reci.
Речце
дa и нe,ли, да ли, зар; нека; aлa;
међутим, пак; дакле; само, једино;
кao; сигурно,наравно, зацело,
дакако,
вероватно, ваљда, можда,
нипошто,
уистину, заиста, збиља;
управо, баш; бар;
ево, ето, ено;
BROJEVI
Бројеви су делимично
променљиве речи.
Деле се на
основне (један, два, три..)
редне (први, други, трећи...)
збирне (двоје, троје, четворо...).
Редни бројеви се обавезно
мењају
кроз падеже (као именице,
заменице и
придеви):
први, првог(а), првом(е);
сто осмога, сто осмоме...
Основни број један се такође
обавезно
мења кроз падеже (један,
једнога,
једноме...).
Писање бројева
Основни и редни бројеви
могу се
писати цифрама:
1, 2, 3, 4... 1. 2. 3. 4... (I, II,
III, IV),
али збирни се могу писати
само
словима (двоје, троје,
четворо...).
Иза редних бројева пише се
тачка
уколико су написани
арапским цифрама (1. 2...)
Такође, број 600, словима можемо
писати као
seststo или sest stotina.
Распрострањена је грешka sesto.
sesto је заправо VI тј. 6. (нпр.
село) по реду.