Transcript Информациона оклина и комуникациони контексти

INFORMACIONA OKOLINA
i
KOMUNIKACIONI KONTEKSTI
Prof. dr Milorad K. Banjanin
ZNANJE
S
INDIVIDUALNI nivo
O
A
D
R
N
POSAO
Ž
T
E
K
A
J
K
ORGANIZACIONI nivo
TEHNOLOGIJA
S
T
Pregled aspekata znanja i korespodentnih tipova učenja
Forma – aspek
znanja
Tip učenja
Performansn Vremenska Svest - nivo
i fokus
perspektiva
PODATAK
Instiktivno
Sakupljanje
podatakafeedback
Trenutačna
Osećajna svest
INFORMACIJA
Proceduralno
Proceduralnost
- efikasnost
Vrlo
kratkoročna
Receptorska čulna
ZNANJE
Refleksivno
Funkcionalnost
- efektivnost
Kratkoročna
Svesno refleksivna
PRIMENJENO
ZNANJE
Sistemskostrukturalno
Produktivnost upravljanje
Srednjeročna
Komunalna kontekstualna
INTELIGENCIJA Integrativno
Optimalna
integracija
Dugoročna
Strukturalna
MUDROST
Generativno –
otvoreno
interakcijsko
Obnova –
integritet veza
Vaoma
dugoročna
Etična
Kapacitet za deljenje
znanja saradnjom u
Sinergijsko
Saradnja- kooperacija
koordinacija
kolaboracija
Vanvremenska
Univerzalna
učenje
ZAJEDNICAMA znanja i učenja
u dizajnu displeja
U stvaranju Ključne
displeja komponente
namenjenih komunikaciji
klijenta ili operatora
(korisnika) i sistema koristi se trinaest glavnih
principa.
Operatovo
opažanje i
onoga što
sistem
Značaj principa zavisi od kategorije
zadataka zasvesnost
koje su displeji
namenjeni
Principi
radi (mentalni modeli)
informacije
Najbolji odnos između displeja i zadataka, diktiraju ljudi, odnosno korisnici
sistema sa svojim karakteristikama
Nijedan displej ne predstavlja najbolje rešenje za sve zadatke zbog
različitih karakteristika korisnika
Dispelj
Čula (receptori)
Sistem
Sistem
za navigaciju ili
operativno
upravljanje
za učenje
za kontrolu
parametara
sistema i
performansi
procesa
za donošenje
operativnih i
instant odluka
mišljenja
navike
prva dimenzija
druga dimenzija
akt ili proces pripisivanja
značenja i davanja smisla
displeju
višestrani fenomen koji povezuje ono
što je osećajno i spoznajno u
komunikaciji, a informaciju stavlja u
kontekst jasnog ili nejasnog značenja,
prijatnog ili neprijatnog osećanja,
relevantnog i irelevantnog saznanja,
prihvatljivog ili neprihvatljivog stava.
vrednosti
spoznaje
stavove
Interpretativni
sistem
sintetizuje
Svaka ličnost ima sopstveni
referentni okvir i vrednosni
sistem iz koga proizilazi njen
interpretativni sistem.
U konkretnoj situaciji interpretativni sistem čoveka će se modelovati na
osnovu neposrednih opažaja, osećanja, informacija i događaja.
Informacija-sistem je u potpunosti dinamična i čini strukturu naše
inteligencije koja funkcionišući proizvodi smisao.
P R E D S TAV L J A N J E
(p r e z e n to v a n je )
IN F O R M A C IJ A
S lik a 2 .4 .- Č e tir i k o n s tr u k tiv n e k o m p o n e n te S M IS L A
SMISAO je
komunikativna vrednost
koju imaju reč, izraz
ili poruka prema svom
mestu u lingvističkom
sistemu.
Za kreiranje poruka
neophodno je postići njihovu
jednoznačnost. Jednoznačnost
određuje kontekst, koji
naglašava samo jedno, a
isključuje druga ZNAČENJA.
Čovek je rezultanta svih uticaja, a
značajan uticaj na njegov
interpretativni sistem imaju faktori
sredinefizička
i situacioni faktori. Njihovo
osećanje
bola, hladnoće,
jedinstvopokriva
ostvareno
je kontekstom.
zadovoljstvo konzumiranja hrane,
radosti, dinamike doživljaja
KONTEKST je mikrookruženje
komunikacije
DIMENZIONIRANJE KONTEKSTA
1
mentalna
strukturiraju ga razmišljanje,
sanjanje, meditiranje,
kreiranje ideja i doživljaji iz
duhovnog iskustva 2
diskurzivna
otkriva se sistematičan, koherentan skup
iskaza, slika, metafora i formalizacija
koje konstruišu neki objekat na određeni
način i označavaju postojeća govorna
razmena među ljudima
DIMENZIJE KONTEKSTA
KONTEKST određuje promptna ili
momentalna socijalna situacijaambijent specifičnih karakteristika,
kao mikrookruženje određene
interakcije ili procesa.
KONTEKST definišu i uticaji
šire društvene, ekonomske,
socijalne, psihološke, fizičke,
istorijske i druge okolnosti i
uslovi unutar kojih se odvijaju
interakcije, aktivnosti, akcije,
procesi ili događaji i gde im je
zadato značenje.
EFEKTIVNOST KOMUNIKACIJE
Dinamika e-komunikacije se odvija u on-line diskursu i dramatično
se menja u odnosu na face-to-face dijalog
Face-to-Face konverzacija
Video konverzacija
Konverzacija telefonom
Video zapis
E-mail konverzacija
Papir
niske
Audio zapis
visoke
SPOSOBNOSTI KOMUNIKACIONOG KANALA
Frejm
u e-komunikaciji,
U online
diskursu
je karakteristična
celokupna pored
usmena
Vidljiva
gestikulacija
je
za
Metaporuke
u
tekstu,
u
kontekstu
dijaloške
iskaza,
ima
i
zaglavlje
i
format,
i
komunikacija
redukovana
na tela,
ELEKTRONSKI
USMENU
KOMUNIKACIJU
(govor
intonacija,
interakcije
čovek-kompjuter,
predstavljaju
oni
konstituišu
e-metaporuku
koja
TEKST,
i zato je potrebno
razmotriti
upotrebu
osmeh,
iznenađenost
u
pogledu)
i
ona
predstavlja
FREJMOVE
ili skripte
situacije.
govori
nešto
oodređene
stvarnoj
poruci
koja
alternativnih
simbola
umodela
pisanom
tekstu
koji
metaporuke
retoričkih
komunikacije.
prenosi
elektronski
tekst.
zamenjuju paralingvistički jezik, kinestetiku i
sinhroniju.
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
Razumevanje poruka obezbeđuje KONTEKST koji
predstavlja mikrookruženje u kome se komunikacija
odigrava.
Fokus je na situacionim kontekstima 
komunikacioni proces je ograničen brojnim i različitim
faktorima (ulogama-brojem ljudi, odnosima i
1. Intrapersonalni interakcijama, prostorom između sagovornika,
vremenom-stepenom povratne informacije
(feedback), i resursima slobodnih kanala).
Analizira se nekoliko osnovnih
konteksta.
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
pored razmišljanja podrazumeva i maštanje,
zapažanje, sanjarenje, rešavanje problema u glavi,
unutrašnji dijalog i može se odigravati čak i u
prisustvu druge osobe
1. Intrapersonalni
ljudi se uvek samoanaliziraju, tj. PROCENJUJU i
sagledavaju sami sebe i svoje osobine
istraživanje intrapersonalne
komunikacije orijentisano je na ulogu
kognicije u ljudskom ponašanju, na
spoznaju, na simbole i na namere
pojedinaca
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
bogat istraživanjima i teorijama o tome kako se
ODNOSI uspostavljaju, održavaju i raspadaju ODNOSI su veoma složeni i različiti
1. Intrapersonalni
INTERAKCIJE u okviru svakog od ovih odnosa
omogućavaju učesnicima u komunikaciji da
maksimiziraju broj kanala, koji funkcionišu
simultano za oba učesnika interakcije.
istraživači interpersonalne
komunikacije su proučavali i veze između
interpersonalne komunikacije i masovnih
medija, i odnose u organizacionim i
INTERAKCIJAMA U UČIONICAMA
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
Grupni3. 3.
Grupni-manja
manja
grupa
grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
više ljudi i sa mnogo perspektiva pa ima mnogo
potencijala koji doprinose ciljevima grupe
korist koju male grupe za rešavanje problema
dobijaju iz ove razmene višestrukih perspektiva se
naziva komunikaciona sinergija i objašnjava zašto
male grupe mogu biti efikasnije od pojedinaca u
postizanju postavljenih ciljeva
1. Intrapersonalni
Dva najvažnija oblika ponašanja male grupe su
MREŽNO KOMUNICIRANJE i POZICIONO PONAŠANJE.
U mrežnom komuniciranju postoje i
komunikacioni šabloni za PROTOKE
INFORMACIJA po grupama (ko se kome
obraća i po kom redosledu?)
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4.
4. Organizacioni
Organizacioni
komunikacija unutar i između velikih, proširenih
informacionih okruženja
obavezno sadrži interpersonalne interakcije, prilike za
javni govor, situacije malih grupa, i posrednička iskustva
1. Intrapersonalni
postoji jasno definisana hijerarhija u većini
organizacija, kao princip organizovanja gde su stvari
ili ljudi rangirani poziciono jedan iznad drugog
istraživani predmeti su elektronska
izdanja, nesigurnost na poslu, protesti-
duvanje u pištaljku, trač, uvežbavanje
posla, seksualno uznemiravanje i
agresivnost na radnom mestu
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
jedna OSOBA DELI INFORMACIJE sa velikom
GRUPOM govornom prezentacijom po retoričkim
principima
u javnom govoru, GOVORNICI imaju tri primarna cilja:
da informišu, da objasne ili da ubeđuju, pri čemu je
PROAKTIVNO ANGAŽOVANJE u središtu retoričke
komunikacije
1. Intrapersonalni
retorički principi definišu raspoloživa sredstva
govornika koje on koristi za ubeđivanje svoje publike
jedna oblast u okviru konteksta javne
retorike, koja je značajno privukla pažnju
istraživača, je KOMUNIKACIONA
APREHENSIJA, ili u širem smislu STRAH 5. Javni/retorički
OD GOVORA PRED PUBLIKOM
7. Interkulturalni
6. Mas-medijski
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
obuhvata masovne medije ili kanale za prenos
masovnih poruka za masovnu publiku
MASOVNI MEDIJI su štampa-novine, filmvideo, CD-Rom-e, TV, radio i nove
KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE zasnovane na
1. Intrapersonalni
kompjuterima
u veoma širokom obimu
istraživanja istražene su i teme
onlajn društvena podrška, instant
mesidžing i društvena povezanost,
prvi lični web sajtovi, analiza kviz
5. Javni/retorički
šou-a itd.
7. Interkulturalni
6.
6. Mas-medijski
Mas-medijski
3. Grupnimanja grupa
2. Interpersonalni
4. Organizacioni
relativno MLAD AKADEMSKI KONTEKST, koji se upotrebljava od
1950. godine, a odnosi se na KOMUNIKACIJU DVE ili više OSOBA
SA RAZLIČITIM KULTURNIM NASLEĐEM, pri čemu te osobe ne
moraju biti isključivo iz različitih zemalja
1. Intrapersonalni
KULTURA je sistem sa višedimenzionalnim
karakteristikama određene zajednice ili grupe i
“ne pripada izolovanom pojedincu”
KO-KULTURA -označava grupe individua koje su
deo neke veće kulture i koje kroz jedinstvo i
individualno određenje stvaraju sopstvene prilike
7.
7. Interkulturalni
Interkulturalni
KULTURA utiče na ukupno
delovanje OSOBE
6. Mas-medijski
5. Javni/retorički
KULTURA
• Култура је динамички систем дељениx симбола, веровања, ставова,
вредности, очекивања и норми понашања
• Култура је створено знање које људи користе при интерпретацији
искуства и формирању социјалног понашања
• Култура је интеграција научених модела понашања (које деле
чланови друштва), културних симбола и значења
• Култура је акумулација заједничких добара-креативних и
искуствених вредности, норми , схватања, ритуала и традиције међу
члановима организације или друштва
• Нискоконтекстна култура (low context culture), корисници у
преносу поруке доминантно користе вербалну комуникацију.
Поруке су конкретне и експлицитно изражене
• Висококонтекстна култура(high context culture), корисници у
преносу порука мање користе вербални модел, а више ситуационе
околности и невербалне акције. У порукама има мало експлицитног
и директног
• Култура је инваријантна, тј. разликује се од групе до групе а може
варирати и унутар саме групе
1
Адаптивност
(мења се и прилагођава)
Садржајност
2
(учи се)
3
Симболичност
(симболички се представља)
КУЛТУРА
Трансмитивност
(трансгенерацијска је и
кумулативна)
5
Структуралност
(успоставља односе и
интергисана је)
Дељивост
6
(укључује у токове,
процесе и активности – групе,
тимове, организације)
4
Dosta je pouzdana hipoteza da
znanja naših studenata o
komunikaciji i komunikacijskim
Da bi interpretirali
veoma nisu na potrebnom ili su
kontekstima
Članovi neke organizacije
dvosmislene informacije,
čak i ispod kritčnog nivoa, a isti
često ne mogu da razumeju
potrebna je veoma kompleksna
zaključak se može izvesti i za
informacije ili događaje koji
komunikacija.
nastavničko i administrativno osoblje
su mnogo komplikovaniji od
na univerzitetima.
njih samih.
Potencijalni student nekog univerziteta koji
pokušava da razumeju kompleksne
informacije koje se tiču finansijskih uslova
Dakle, INFORMACIONA
OKOLINA i
ili režima studiranja
određenog studijskog
KOMUNIKACIONI
KONTEKSTI jesu značajni faktori
programa.
efikasnosti
i kvaliteta
studija.
Rešenje
problema
vidimo u bolonjskih
implementaciji
oblasti iz
teorije komunikacija u studijske programe na svim
departmanima univerziteta ili proširivanju već
postojećih programa sa savremenim komunikacijskim
temama i po standardima bolonjskih studija.
KONTEKST INTERNRT i Web
KOMUNIKACIJE
INTERNETA
PREDNOSTI
bogatstvo SOFTVERSKIH ALATA
korišćenje ALGORITAMA
je dostupno kako na besplatnoj,
dizajniranih i testiranih od strane
tako i na komercijalnoj (plaćenoj
1.
drugih, i ugrađenih u slobodni5.
osnovi
softver količina podataka
dostupnost
ogromnih
aspekt globalnog učešća verovatno
za negovanje novih pristupa prema
je i suština sadašnje faze evolucije
2.
naučnom istraživanju preko
na internetu
INTERNETa, koji deluje kao 6.
Velike industrije telekomunikacija i
UNIVERZALNI KONEKTOR.
računarstva, i inovativne
kompanije koje su usvojile
3.
Internet i veb su stvorili FORMU
„E.BUSINESS“ MODELE su u
usponu
KOMUNIKACIJE, koja je bila
Internet mreža možda
čak može
7.
nezamisliva do pre nekoliko decenija.
podstaknuti i državne vlade na
preduzimanje odgovornijih 4.
zasnovan na paketnom prenosu
podataka, odnosno TCP/IP protokolu,
nudi niz standardnih protokola
pogodnih za deljenje i razmenu
RAZMENA
podataka.
i
DELJENJE
digitalnih
podataka
DELJENJE PODATAKA predstavlja
Internet
dinamičan proces u kome više
korisnika može istovremeno pristupiti
aktuelnim podacima.
U RAZMENI PODATAKA korisnik čita
podatke koji su aktuelni samo u trenutku
čitanja.
Web 3.0
Semantički Web
Web 2.0
Socijalni Web,
Povezivanje ljudi,
Web 1.0
(2000-2010)
Povezivanje znanja
(2005-2020)
Web 4.0
Holističkisveobuhvatni Web,
Web,
Povezivanje informacija,
(1990-2000)
Povezivanje Inteligencije,
(2015-2030)
Evolutivni razvoj Web-a
Web 1.0
Web,
Povezivanje informacija,
(1990-2000)
Evolutivni razvoj Web-a
Web 2.0
Socijalni Web,
Povezivanje ljudi,
(2000-2010)
Evolutivni razvoj Web-a
Web 3.0
Semantički Web
Povezivanje znanja
(2005-2020)
Evolutivni razvoj Web-a
Web 4.0
Holističkisveobuhvatni Web,
Povezivanje
Inteligencije,
(2015-2030)
Funkcije implementacije korporativnih portala
Unutrašnju
komunikacija
Deljenje i Promovisanje Unapređenje
efikasnosti
razmenu
saradnje
informacija
Omogućavaju bržu i
pouzdaniju komunikaciju
između inženjera zaduženih
za različite aktivnosti
tokom čitavog životnog
ciklusa proizvoda
Nude jezgro za stvaranje
okruženja elektronske
interakcije koji uključuje
kombinaciju baze informacija i
znanja, mehanizma za podršku,
alata za vizuelizaciju i kontrolu
procesa
unutar
kompanije
portali
su efikasno
sredstvo
za
Korporativni
UPRAVLJANJE ORGANIZACIONIM ZNANJEM stečenim
izvan i unutar organizacije
Korporativni portal unapređuje saradnju i deljenje znanja među
zaposlenima ili ekspertima koji se nalaze na fizički razdvojenim
lokacijama
TOTALNA
KOMUNIKACIJA
NEPOSREDNA
SVEPRISUTNA
DOSTUPNA
OTGORENA-DELJIVA
Sadržajna,
dinamična,
interaktivna, proaktivna,
ireverzibilna
bez obzira na moguće zahteve
za plaćanje radi brže konekcije
bez obzira na rastući
„digitalni jaz“
NEKONTROLISANA
osim u nekim aspektim
HVALA
NA
PAŽNJI
Prof. dr Milorad K. Banjanin
Komunikacioni
KONTEKST
INTRAPERSONALNI
INTERPERSONALNI
Komunikacija
sa samim sobom
Komunikacija oči GRUPA
u oči
GRUPNI-MANJA
Komunikacija
sa grupom ljudi
ORGANIZACIONI
JAVNI/RETORIČKI
Komunikacija
unutar i između
velikih i proširenih okolina
Komunikacija
MAS-MEDIJSKI
sa većom
grupom slušalaca
INTERKULTURALNI
Komunikacija sa veoma
velikom publikom
Komunikacija
između putem
i unutar
medija
različitih kultura pojedinih
članova
OBJEKTI ISTRAŽIVANJA I
TEORIJSKI PROBLEMI
Formiranje utiska i donošenje odluka, simboli i
značenja, opservacije i opisivanje, prisutnost
ega i ubeđivanje
Strategije održavanja odnosa, intima u odnosima,
kontrola u odnosima, interpersonalna privlačnost
Vođstvo po polu i grupi, grupna ranjivost, grupe i
Hijerarhija
i moć organizacije,
kultura
i
priče,
grupno donošenje
odluka, težina
zadatka
organizacioni život, moral zaposlenog, mišljenja i
Predavanje o komunikaciji, efektivnost
zadovoljenost radnika
interpretacije, kritika govora i teksta, etika
Upotreba mas medija, afilijacija i televizijsko
govora, kulturalne analize
programiranje, televizija i vrednosti, mediji i
zadovoljenje
potrebakultura i
Postavka
kulture i pravila,
anksioznost, hegemonija, etnocentrizam