Transcript 1. POJAM KULTURE

POJAM KULTURE
doc. dr Predrag Cvetičanin
4. oktobar 2012
DA LI JE KULTURA?
• Primer 1: http://www.youtube.com/watch?v=vYwypSLiaTU
• Primer 2:
http://www.youtube.com/watch?v=2F4G5H_TTvU&feature=related
• Primer 3: http://www.youtube.com/watch?v=brPIUyd9i0E
• Primer 4: http://www.youtube.com/watch?v=TJAfLE39ZZ8
• Primer 5:
• http://www.youtube.com/watch?v=P-J7-AuaNjg&feature=related
• Primer 6: http://youtu.be/G0peCuPQu-k
• Primer 7: http://www.youtube.com/watch?v=uPEpvoplRrM
TRI POJMA KULTURE
1)
2)
3)
Antropološki pojam kulture – kultura kao »način
života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena
i kultura je zajednička – ovaj pojam kulture nije
vrednosni.
Duhovna ili simbolička kultura – filozofija, nauka,
religija, umetnost, moral – delovi društvene stvarnosti
koji poseduju i značenje i vrednost – podela na
materijalnu i duhovnu kulturu – domen saznajnih,
etičkih, religioznih, estetskih vrednosti
Kultura shvaćena kao umetnost (književnost, muzika,
likovne umetnosti, izvođačke umetnosti...) – oblast
estetskih vrednosti
ISTORIJA POJMA KULTURA
• Etimologija reči kultura seže u antičko doba latinski koren - cultus (gajenje, obrada polja),
colere (negovanje, gajenje, obrađivanje) ili
cultura – u smislu obrade polja.
• Ciceron je u »Tuskulanskim raspravama«
proširio njenu upotrebu na intelektualne
pojave nazivajući filozofiju kulturom duha (»A
obrada duha, to je filozofija« »Cultura....animi
phiosophia est«)
ISTORIJA POJMA KULTURA
• U srednjem veku - religiozno značenje kulture kao
religijskog kulta
• U XVII veku pojam kulture formirao na bazi
suprotstavljanja kulture i prirode, npr. u delima
S.Pufendorfa, teoretičara prirodnog prava.
• Po Pufendorfu, kultura obuhvata sve pronalaske do
kojih je čovek došao, a naročito društvene institucije,
odelo, jezik, nauku, moral usmeravan razumom i
običajima.
ISTORIJA POJMA KULTURA
• Na prelazu iz XVII u XVIII vek u napola
germanizovanom obliku Kultur, ovaj pojam je koristio
nemački filozof G.V. Lajbnic.
• Od šezdesetih godina XVIII veka njime se služio
nemački filozof, pesnik i književni kritičar J. G.
Herder.
• O rasprostranjenosti i ustaljenosti termina svedoči i
to što ga je J. Adelung uveo u svoj rečnik, koji je izdat
1774. i 1793. godine.
• U XVIII veku je pojam kulture postao opšteprihvaćen.
ISTORIJA POJMA CIVILIZACIJA
• U XVIII veku pojavljuje se novi termin civilizacija u
širokom značenju koje obuhvata ukupnost društvenih
dostignuća u oblasti tehnike, nauke, umetnosti i
političkih uređenja.
• U francuskom jeziku imenici »civilizacija« prethodio je u
najranijoj primeni pridev »civilizovan« u značenju
»uglađen«, »poliran«.
• Kao što je kultura suprotstavljana prirodnom stanju, tako
je civilizacija u XVIII veku suprotstavljana prvobitnom,
»prirodnom« stanju divljih naroda.
• Civilizacija se tretira kao viši stupanj u razvoju čoveka kao
društvenog bića, naime stupanj koji sledi nakon faza
divljaštva i varvarstva.
ISTORIJA POJMA CIVILIZACIJA
• Društveni razlog koji je doveo do formiranja i daljeg
preciziranja pojma civilizacije nalazi se u političkoj
praksi kolonijalizma koji će od tog doba postati
realna činjenica u svetskim odnosima.
• Odnos »civilizovanih« (evropskih) i »divljih«
transformiše se u odnos »prosvećenih« i
»neprosvećenih«, kolonizatori kao narodi više
obrazovanosti i prosvećenosti imaju misiju: da
preobraze, da civilizuju divlje.
ISTORIJA POJMA UMETNOST
• U Grčkoj umetnost je označavana pojmom techne
koji je značio isto što i veština, umeće, zanat, posao.
U Rimu, a takođe i u srednjem veku, upotrebljavan je
pojam ars koji je imao slično značenje (veština,
umeće, teorija, nauka). (Pesništvo, poiesis, nije bilo
obuhvaćeno ovim pojmom).
• U starom veku imamo podelu na slobodne i proste
umetnosti, a u srednjem veku na slobodne i
mehaničke umetnosti, pri čemu je kriterijum podele
bio prisustvo, odnosno odsustvo fizičkog rada u
njima.
ISTORIJA POJMA UMETNOST
• Od petog veka pre nove ere, pa do šesnaestog veka
naše ere umetnost je bila definisana kao delatnost
čija je osnovna karakteristika veština proizvođenja
prema pravilima, dok je tek od osamnaestog veka
postala dominantna koncepcija umetnosti kao
delatnosti čiji je cilj proizvodjenje lepog. (Šarl Bate
(1747): “O lepim umetnostima svedenim na jedan
princip”).
• Od 19. veka, pošto su se lepe umetnosti jasno
odvojile od zanata i nauka, bilo je dovoljno zvati ih
samo umetnostima.
KULTURA I PRIRODA
• U traganju za odlikama koje razlikuju kulturne
fenomene od prirodnih, tj. od neposredno
uslovljenih prirodom, najčešće se nabrajaju sledeće
odlike koje su međusobno u opoziciji:
1. priroda se odlikuje univerzalnošću, a kultura
raznovrsnošću specifičnih svojstava;
2. prirodna delatnost je spontana, a kulturne su
regulisane na normativan način;
3. to što je prirodno odlikuje se apsolutnošću, a
kulturno je relativno i mora ili može da se razmatra u
vezi sa drugim oblastima fenomena koje je
objašnjavaju u odnosu na prirodu.
KULTURA I PRIRODA
• Kultura je u ontološkom smislu suprotstavljena
prirodi, ali proističe iz prirode u filogenetskom
smislu.
• Ljudska vrsta, jedina između ostalih vrsta živih bića,
jedina je dozrela za stvaranje kulture širokog obima, a
kulturna delatnost se može smatrati njenom
prirodnom funkcijom. U tom smislu kultura nije
suprotnost prirode, već njen rezultat.
• Među raznovrsna određenja čoveka kao vrste, spada
i ono koje ga označava kao životinju koja stvara
kulturu.
KULTURA I PRIRODA
• Po Bronislavu Malinovskom kultura predstavlja
ljudsku formu zadovoljavanja primarnih, sekundarnih
i integracionih potreba, čiji se izvor uglavnom nalazi u
nagonima organizma (glad, žeđ, potreba za disanjem,
snom, aktivnošću i odmorom, seksualni nagon).
• Po njemu, svaka teorija kulture mora da počne od
organskih potreba čoveka.
• Po Malinovskom, svaka kultura je funkcionalna (u
smislu da zadovoljavanja ljudske potrebe)
KULTURA I PRIRODA
• Po Sigmundu Frojdu, uloga kulture nije u optimalnom
zadovoljenju potreba, nego u kočenju (represiji)
nagona, pre svega preko mehanizma moralne
kontrole (Super-Ego) i preko obezbeđivanja surogata
– ispoljavanja nagona u sublimiranoj formi
umetnosti, nauke, religije.
• Kultura, po Frojdu, nosi osećanje nelagodnosti zbog
toga što predstavlja snagu koja koči, a ne zadovoljava
probitne i autentične nagone prirode.
KULTURA I CIVILIZACIJA
• Civilizacija kao faza u razvoju kulture – vrhunac kulture u
evolucionističkim koncepcijama stadijuma: divljaštva –
varvastva – civilizacije.
• Teorije kulturnih ciklusa: Osvald Špengler, Arnold Tojnbi,
Nikolaj Danilevski. Osvald Špengler (“Propast Zapada”):
Civilizacija je poslednja faza razvoja kulture, koju
karakteriše opadanje svih kulturnih vrednosti.
• Civilizacija kao kategorija globalne kulture (sinhronijski)
- najpopularnije razlikovanje kulture i civilizacije u vezi je
sa suprotnošću sfera čovekovog delovanja i ostvarenja
koje je slična razlikovanju duhovne i materijalne kulture
(V. Diltaj, H.Rikert, E.Špranger, M.Šeler, Alfred Veber)
MATERIJALNA I
DUHOVNA KULTURA
• Alfred Veber u istorijskoj stvarnosti razlikuje tri osnovne
oblasti: civilizaciju; društveni proces i kulturu.
• Po njemu, civilizacija je aparat za realizaciju “nagona za
održanjem” – nju čine tehnika, tehnologija i primenjena
nauka (spoljašnja civilizacija) i ekonomija, država i pravo
(unutrašnja civilizacija)
• Kultura se suprotstavlja civilizaciji upravo svojom
nezavisnošću od životnih nužnosti i prirodnih potreba
• Kultura uvek i svuda stremi večitim vrednostima,
uzvišenosti, lepoti i dobru (umetnička delatnost, ideja i
religija)
MATERIJALNA I
DUHOVNA KULTURA
OBLASTI KULTURE
A. Veber
Spoljna civilizacija
(tehnika, tehnologija i
primenjena nauka
Unutrašnja civilizacija
(država, pravo,
moral)
Kultura (umetnost,
ideje, religija)
R. Mekajver
Tehnološki poredak
sistema (sfera
sredstava)
Društveni sistem (sfera
ciljeva i sredstava)
Kulturni sistem
(sfera ciljeva)
A.L. Kreber
Kultura zbilje
Društvena kultura
Kultura vrednosti
L. Vajt
Tehnologija
Društvo
Ideologija
A. Kloskovska
Kultura bitisanja
Društvena kultura
Simbolička kultura
KULTURA I DRUŠTVO
• Kultura je nacrt za življenje: ljudi se uče svom
ponašanju, dok životinje deluju po instinktu
• Ljudi kroz proces socijalizacije postaju ljudska bića Car Akbar (Indija 1542 – 1602)
• Socijalizacija – proces kroz koji pojedinci uče kulturu
svog društva (primarna socijalizacija – porodica;
sekundarna socijalizacija – grupe vršnjaka, obrazovni
sistem, mediji i profesionalne grupe)
• Kultura kroz socijalizaciju postaje “druga priroda”
(Severna i južna Amerika)
KULTURA I DRUŠTVO
• Funkcionalizam: kroz proces socijalizacije se
uče norme i vrednosti
• Norme se provode pozitivnim i negativnim
sankcijama (nagradama i kaznama)
• Statusi (pripisani i stečeni) i društvene uloge
• Struktura društva predstavlja ukupnost
normativnog ponašanja – zbir društvenih
odnosa kojima upravljaju norme.
TRADICIJA
• Tradicija (lat. traditio – predanje, predaja) predstavlja
splet ideja, simbola, vrednosti, verovanja načela,
navika, koji se u oblasti kulture (običajnosti, morala,
folklora, religije, politike, prava, filozofije, umetnosti,
svakodnevnog ponašanja i delanja) prenosi s
generacije na generaciju, usmeno ili u nekoj
materijalnoj objektivaciji (kao što su pismena,
slikarije, artefakti…)
• Tradicija i inovacija
• Tradicija je prenošenje kulture u vremenu/difuzija
rasprostiranje kulturnih elemenata u prostoru
ANTROPOLOŠKI
POJAM KULTURE
• Antropološko poimanje kulture obuhvata tri
grupe fenomena:
1) Ljudske delatnosti
2) Predmete koji su proizvod i objekat tih
delatnosti
3) Čovekova psihička stanja, stavove, dispozicije
i navike koji su rezultati ranijih delovanja i
priprema i uslov budućih delatnosti.
KARAKTERISTIKE
KULTURE
• Odlike kulture (Dž.P.Mardok – George Peter Murdock):
• Kultura je naučena – navike koje ulaze u njene okvire
formiraju se pod uticajem iskustva. A to iskustvo ima društveni
karakter.
• Kultura se prenosi putem tradicije - kultura se stiče putem
društvene transmisije
• Kultura je zajednička – Posledica toga što se kultura se stiče
putem društvene transmisije jeste zajedništvo kulture u okviru
širih ili užih društvenih celina.
• Kultura ima ideacijski karakter – prihvaćena je kroz norme i
obrasce. Postoje ipak grupne navike koje nemaju ekvivalent u
ovliku svesno prihvaćenih zakona i principa.
KARAKTERISTIKE
KULTURE
• Kultura je aparat za podmirivanje ljudskih
potreba,
• Kultura je i instrument kočenja prirodnih
impulsa
• Kultura poleže promenama prilagođavanja
• Kultura je integrisana – ona ima oblik
otvorenost sistema koji je usmeren ka
integraciji koju nikada ne dostiže u
potpunosti
DEFINICIJE KULTURE
• Edvard Tejlor (“Primitivna kultura” – 1871)
“Kultura i civilizacija su složene celine koje
obuhvataju znanje, nauku, verovanja, umetnost,
pravo, moral, običaje i sva druga umeća i navike
koje je stekao čovek kao član društvene
zajednice”
• Karlton Kun: »Kultura je totalna suma puteva i
načina po kojima ljudska bića žive i koji se
učenjem preuzimaju od generacije do generacije«
DEFINICIJE KULTURE
• Klajd Klakhon: »Kulturom nazivamo sve one istorijski
stvorene životne planove, eksplicitne i implicitne,
racionalne, iracionalne i neracionalne, koji u svako
vreme postoje kao potencijalni vodiči ljudskog
ponašanja. Kultura je istorijski preuzet sistem
eksplicitnih i implicitnih planova za život, koji su
zajednički svim članovima jedne grupe ili društva«
• Ralf Linton: »Kultura je skup naučenih načina
ponašanja, preuzetih pozicija, sistema vrednosti i
znanja koje međusobno dele članovi nekog posebno
društva i prenose ih putem tradicije«
DEFINICIJE KULTURE
• Rejmond Frit: »Kultura naglašava komponentu
akumuliranih dostignuća, materijalnih i
nematerijalnih, koje ljudi nasleđuju, upotrebljavaju,
menjaju i predaju dalje«
• Alfred Luis Kreber: »Kultura, to su sve aktivnosti i
nefiziološki produkti ljudskih ličnosti koji nisu
automatski ili instinktivni refleksi. Kultura se sastoji
od kondicioniranih ili naučenih aktivnosti, plus
rezultata ovih aktivnosti. Oni su preuzeti tradicijom,
naučeni i stečeni od čoveka kao člana društvene
zajednice.
LITERATURA
• Koković, Dragan (2005): Pukotine kulture.
Novi Sad, Prometej, str. 15 – 20 i 57 – 75
• Petrović, Sreten (2005), Kulturologija,
Beograd, Čigoja štampa, str. 9 - 11