Transcript Opservatorije - WordPress.com

Astronomsko društvo
“ANDROMEDA”
http://www.andromeda.com
na inicijativu
Miljan Jeremić
Knjaževačka Gimnazija
• Astronomske opservatorije,
astronomski amateri i primena
Sadržaj predavanja
I deo se odnosi na astronomske instrumente
i observatorije kod nas…?, i u svetu. Tu je
još i priča o astronomskim amaterima, i
kao vrhunac priče veza sa informatikom,
tj. sa internetom i primenom internet
tehnologija u astronomiji...
INSTRUMENTI
• ASTRONOMSKI INSTRUMENTI
• Glavni astronomski instrument je durbin, a
glavni astronomski pribor čine spektrograf
i fotometar.
Durbin...
• Astronomski durbin. Shematski prikay
ovog instrumenta upoznaje nas sa
sistemom sociva:objektivom i okularom.
Objektiv formira u žižnoj ravni stranu i
obrnutu sliku udaljenog predmeta. Ova
slika,(lik), dovedena u ziznu ravan
okulara,pretvara se u povecanu stvarnu
sliku..
durbin
• I objektiv i okular sastoje se od vise
sociva, beracija optickog sistema.
Uklanjanjem aberacije(hromatske, sferne,
kome,astigmatizma i distorzije)optike
postizemo ostrinu i pravilnost lika
posmatranog objekta
Krug...
• Meridijanski krug je naziv astronomskog
durbina montiranog tako da se moze
obrtati oko horizontalne
osovine,postavljene vrlo precizno u pravcu
istok – zapad. Namenjen je odredjivanju
trenutka prolaza nebeskih tela kroz
meridijan mesta i preciznom odredjivanju
njihove najvece visine nad horizontom.
Vrste durbina...
• Razlikujemo dve vrste durbina: refraktore i
reflektore ili teleskope. Kod refraktora
svetlosni zraci sa posmatranog tela prolaze
kroz sistem sociva – objektiv, lome se u
njemu i dospevaju do okulara.
podela
• Kod reflektora ili teleskopa dolazi do
odbijanja – refleksije svetlosnih zraka od
parabolicnog ogledala, koje zamenjuje
objektiv durbina.
Spektograf...
• Spektograf je astronomski pribor
namenjen izucavanju spektora nebeskih
tela. Najglavniji deo spektografa je prizma
izradjena od optickog stakla ili difrakciona
resetka, koja ima osobinu da razdvaja
svetlost u osnovne boje (spektar).
Mogućnosti...
• Spektar pruza mogucnost analize sastavnih
elemenata sunca i zvezda na osnovi boja i
rasporeda spektralnih linija. On takodje
omogicuje ispitivanje fizickih osobina nebeskih
tela i odredjivanje njihovih radijalnih brzina.
Radijalna brzina je podatak koji ukazuje kojom
brzinom se posmatra nebesko telo priblizuje ili
udaljuje od posmatraca. Nju dobijamo pomocu
pomeranja spektralnih linija prema ljubicastom ili
crvenom delu spektra.
Fotometar...
• Fotometar. Dok spektrograf sluzi izucavanju
•
kvaliteta energije primljene sa nebeskih tela,
dotle fotometer pruza saznanje o kvantitetu
primljene energije.
Vizuelni fotometar je astronomski pribor koji se
montira na durbin i omogucuje jednivremeno
poredjenje prirodnog sjaja zvezda i sjaja
vestackog izvora svetlosti. Poznavajuci kvantitet
primljene svetlosti od vestackog izvora, moze se
izvesti intenzitet date zvezde.
Opservatorije
• ASTRONOMSKE OPSERVATORIJE –
Prva savremena astronomska
opservatorija izgradjena je u XVI veku, ali
pre osmatracnice, pretece savremenih
astronomskih opservajorija, javljaju se
daleko ranije. Prvi posmatraci neba bili su
mnogobozacki svestenici koji su sudbine
drzava i pojedinaca ,,citali“ iz polozaja
nebeskih tela.
Opservatorije
• Prva merenja i zapisi pojava datiraju iz
3000. godine pre nove ere. U Kini su jos
2400. pre nove ere obavljana sistematska
posmatranja neba. Stari Haldejci,
stanovnici Male Azije, imali su gradjevine
u obliku piramidastih tornjeva, koje su se
nalazile pored hramova. Ove gradjevine
sluzile su svestenicima, zaduzenim za
posmatranjem neba, kao astronomske
osmatracnice.
Opservatorije
• Arapi su u srednjem veku imali nekoliko poznatih
opservatorija. Spomenimo samo opservatoriju
Merag ( XV vek ) severoistocno od Irana I
opservatoriju Samarkanda u Turkestanu ( XV vek
). Posmatranja nebeskih tela obavljali su uvek ili
posebno obuceni ljudi istaknutih posmatrackih
sposobnosti. ( Dvojne zvezde Mizar I Alcor u
Sazvezdju Velikog Medveda sluzile su Arapima za
proveravanje vida ).
Opservatorije
Svi veci gradovi Evrope dobili su tokom
proslog veka velike astronomske
opservatorije. Nastala je prva utakmica u
izgradnji mocnih instrumenata. 1835. godine
Grinicka opservatorija kod Londona gradi
reflector od 32 cm u precniku, 1885.
Pulkovska opservatorija dobija dobija
reflektor od 76 cm, a vec 1891. godine
Pariska opservatorija se obogacuje
instrumentom iste vrste precnika 81 cm.
Opservatorije
1888. godine Amerika ( Lik opservajorija )
preuzima Evropi primat u izgradnji
refraktora, refraktorom od 91 cm I
konacno 1897. godine Jerkes dobija dosad
najveci instrument ove vrste, precnika 102
cm. U izgradi teleskopa takodje su
americke opservatorije odnele prvenstvo.
Teleskopom od 2,54 cm Maunt – Vilson
opservatorija dugo je drzala rekord.
Opservatorije
Od 1928 – 1938. gradjen je u Americi, na
inicijativu americkog astronoma Hejla
dosad najveci teleskop precnika 5 m. Ovaj
mocni teleskop postavljen je na planini
Maunt – Palomar, juzno od Pasadene u
Kaliforniji. Samo pokretni delovi ovog
teleskopa teski su oko 500 tona a ogledalo
oko 14,5 tona.
Opservatorije
Kada su opservatorije namenjene izucavanju
Sunca, kao opservajorija u Arcetri kod Firence i
Maunt Vilson opservatorija ( SAD), tada visoki
tornjevi
postaju
njihova
karakteristicna
panorama. U zelji da se izbegnu prizemni slojevi
vazduha instrumenti za ispitivanje Sunca ( kao
sto je na primer celostat ) moraju biti preneti u
kupole visokih tornjeva ( slika na strain B/3 ).
Opservatorije
Pomenimo ovde radioastronomsku
opservatoriju Dzodrel Benk kraj Mancestera.
Ova opservatorija snabdevena je najvecim
radioteleskopom na svetu. Parabolicno
ogledalo teleskopa ima precnik 76 m tesko
je 750 tona. Antena u fokusu ogledala
visoka oko 20 m.
Beogradska opservatorija
• Astronomska opservatorija u Beogradu, sa
tradicijom od 82 godine ( osnovana je
1887 ), ima gotovo iskljucivo
astrometrijski karakter. Ovo je jedina
jugoslovenska opservatorija solidno
opremljena instrumentima sa ekipom od
oko dvadeset naucnoistrazivackih radnika.
Naše...
Pomenimo samo nekoliko od mnogih
instrumenata Beogradske opservatorije:
veliki refraktor Cais 65/1055 cm, montiran
1930. godine, veliki pasazni instrument ,
veliki meridijanski krug i veliki deklinacijski
krug.
Obsevatorija iz Beograda
Tri poslednja nabrojana instrumenta
montirana su pre desetak godina a istih su
optickih karakteristika: precnika objektiva 19
cm a zizne daljine 258 cm.
Beogradsko a naše...
• Potreba da se posmatranje obavljaju pri cistoj,
nezagadjenoj atmosferi i uslov apsolutne
stabilnosti astronomskih instrumenata uticali su
da se opservatorije pdizu daleko od nasilja a na
znatnoj nadmorskoj visini. Ma kakav bio vid
istrazivanja na opservatoriji, njene zgrade –
paviljoni, namenjeni smestaju astronomskih
instrumenata, moraju biti gradjeni solidno, na
cvrstom terenu, sa garancijom maksimalne
stabilnosti.
Beograd
• Paviljoni su najcesce kruznog oblika,
prekriveni poluloptastim obrtnim kupolama
sa uzduznim otvorima, koji omogucavaju
usmeravanje instrumenta u bilo kom
pravcu neba. Najzad, ma kakva bila
istrazivacka oblast opservatorije, ona treba
da ima nekoliko pomocnih prostorija,
laborajorija, mracnu komoru, biblioteku
itd.
ADOBE PHOTOSHOP CS
AMATERI
• ASTRONOMI AMATERI – Znacajna
astronomska otkrica cestosu vezana
za ime astronoma – amatera.
Pomenimo ovde samo nekolicinu
najpoznatijih amatera.
Kakvi su amateri...
• Karakteristike amatera – Veoma velika
upornost i vestina jesu svojstva astronoma
amatera. Na zalost, cesti su slucajevi
amatera koje napusta ljubav za
astronomiju vec posle prvih posmatranja i
materijalnih poteskoca oko izrade
amaterskog instrumenta.
Amateri...
• Ovim pocetnicima nedostajala je
prvenstvena upornost. Veliki napredak u
astronomiji mogu postici svi oni kojima je
zadovoljstvo i uzivanje posmatranje neba,
a osecaju se sposobnim da posmatranja
istrajno i kontinuirano obavljaju.
Amateri bez instrumenata
• Amateri bez instrumenata – Nebeske
pojave koje se mogu pratiti bez
instrumenata su pojave meteora ( sl. Na
strani D/6 ) koji svakodnevno na milione
dopiru u nasu atmosferu. Za takva
posmatranja potreban je zvezdani atlas u
koji se unosi trag meteora, a koji nam
odredjuje tacke njegove prividne pojave i
nestanka.
Bez instrumenata
• Drugo interesantno polje aktivnosti
amatera bez instrumenata su takozvane
nove zvezde. Juznoafricki amater R.Vatson
pored toga sto je otkrio zvezdu Nova
Pictoris, bio je medju prvim posmatracima
zvezde Nova Aquilae, 8. juna 1918.
godine. Poslednje otkrice izveli su
nezavisno mnogi posmatraci koji su
vecinom bili samo amateri.
Sa instrumentom
• Amateri sa bilo kojim instrumentom – Amateri
mogu sa uspehom da otkriju kometu ukoliko na svoj
teleskop postave fotografski aparat. Vrlo cesto su upravo
amateri sistematski posmatranjima otkrivali nove
komete. Amaricki amater V.C. Bruks otkrio je, za
dvdesetak godina posmatranja, oko dvdesetak kometa.
Instrumenti namenjeni ovoj nameni terbalo bi da imaju
sto vece vidno polje, a vizualni durbin predvidjen za
pracenje objekta pri snimanju ( izvidjac ) morao bi biti
snabdeven okularom male razdvojene moci.
posmatranje
• Amateri koji poseduju samo obican durbin
mogu postupiti posmatranjima
promenljivih zvezda. Tamo gde ima
dovoljno astronoma amatera osnivaju se
amaterska astronomska drustva, sa
zadatkom: organizovanje posmatranja i
otkrivanja nebeskih tela.
Kako napraviti kucni durbin
durbin
• KAKO DA IZRADIMO KUCNI DURBIN – Mnogi
ljubitelji neba ne zadovoljavaju se samo citanjem
astronomske literature, vec zele, posmatrajuci durbinom,
da uzivaju u lepotama zvezdanog neba. Ova zelja nije za
sve uvek lako ostvarljiva, a prvenstveno iz dva razloga:
nisu svi ljubitelji neba naklonjeni i sistematskim
astronomskim posmatranjima, a ako i jesu, cesto su
zbog nedovoljni ekonomskih mogucnosti liseni i
najobicnijeg instrumenta ( narocito oni koji su znatno
udaljeni od vecih gradova ).
objektiv
Nabavka objektiva – Pre svega potrebno je
nabaviti objektiv sa konvergentnim,
bikonveksnim socivomn od 1,20 – 1,35 m zizne
daljine.Ako bi zizna daljina bila preko 2 m, bilo bi
tesko pravilno podesiti paralelnost ravni
objektiva i okulara. Sa povecanjem zizne daljine
objektiva smanjuje se precnik vidnog polja
durbina. Pri montazi objektiva treba voditi
racuna da sve greske aberacije budu otklonjene.
Kupovina...
• Objektiv se kupuje u optickim radnjama u kojima
se moc sociva meri dioptrijama. Ukazacemo zato
ukratko na znacenje ovog termina.Dioptrija u
optickoj terminologiji je reciprocna vrednost
zizne daljine, odnosno 1/f, gde je f zizna daljina
u metrima. Konveksno socivo zizne daljine 1,25
m ima 0,8 dioptrija.Ako se zeli napraviti reflector
onda se umesto objektiva sa socivom nabavlja
parabolicno ogledalo.
Sočivo
Socivo za okular – Socivo za ocular moze
se napraviti od sociva zizne daljine 4 cm,
ili priblizno 25 dioptrija.Pozeljno je imati i
druge okulare, od 3 cm ( 33 dioptrije ) i
od 2 cm ( 50 dioptrija ). Promenom
okulara na durbinu postizu se razlicita
uvelicavanja.
sočivo
Znacajno je da se ne koristi ceo otvor
okulara, vec se izmedju objektiva I
okulara postavlja dijafragma sa
centralnim otvorom od oko 4 mm.
Kako je precizna izrada okularnih
stakala veoma slozena, savetuje se
antikvarno nabavljanje okulara, tj. sa
starih mikroskopa
montaža
• Montaza sociva – Socivo odabrano za
objektiv montira se na jednom kraju
metalne cevi koja je nekoliko centimetara
kraca od zizne daljine sociva. Slobodan
kraj ove cevi nosi jednu manju cevcicu
duzine oko 12 cm, koja se lako uvlaci u
vecu cev ili iz nje izvlaci i nosi okular.
Sočivo pri montaži
• Vazno je pri tom da se opticke ose obe
cevi poklapaju. Unutrasnjost ove cevi
mora biti obojena crnom bojom, kako bi
se izbegla unutrasnja refleksija. Problem
hromatske aberacije izbegava se izborom
objektiva sa vecim ziznim daljinama.
Izrada ovako jednostavnog durbina ne
zahteva velike materijalne izdatke.
nosač
• Nosac durbina – Kod nosaca durbina razlikujemo
system koji ostvaruje zeljenu montazu ( ekvatorijalnu ili
horizontsku ) i postolje durbina. Na osnovu ovoga
mozemo reci da nosac durbina ima dva osnovna
zadatka: da omoguci usmeravanje durbina prema nebu
na odgovarajuci nacin u zavisnosti od njegove montaze, i
da obezbedi apsolutnu stabilnost durbina.
Amaterski durbini moraju imati dobar nosac a veci
astronomski instrumenti, pored dobrog nosaca,
obavezno moraju imati i dobro fundirane stubove.
Durbina...
• Amaterski durbini moraju imati dobar
nosac a veci astronomski instrumenti,
pored dobrog nosaca, obavezno moraju
imati i dobro fundirane stubove.
Mogućnosti...
• Sta se moze posmatrati malim amaterskim
durbinom? – Malim amaterskim durbinom
mogu se inzvaredno lepo posmatrati planinski
venci, mora I krateri na Mesecu, Venerine mene,
Orionova maglina, Plejade I Hijade ( otvorena
zvezdana jata ), Andromedina maglina itd.
Diafragma od 17 mm postavljena ispred
objektiva od 10 cm omogucava da se po lepoj
noci vidi Sirijusov pratilac.
Šta reći...
To bi bilo u najkraćim crtama o opservatorijumima,
amaterima gde se i mi nalazimo i o primeni
interneta u astronomiji. O naprednim
tehnikama neki drugi put...
InfoWARE
• Da li znate da kod nas u pkoli postoji prvo
registrovano informatičko društvo u Srbiji?
• Šta oni rade?
• Kako nam mogu pomoći da naučimo nesto
kvalitetnije i bolje?
Pitanja
???
Internet adrese
• Dostupne na zahtev…
• Google-ajte malo po Internetu pa ćete
naći nešto više nego što sam ispričao ja
Vama za ovo kratko vreme...
Za kraj
HvaLa !!!