Transcript Internet i Web tehnologije

Internet i Web tehnologije
Funkcije Interneta
Internet kao globalna računarska mreža ima veliku i
značajnu ulogu u savremenom društvu.
Tokom svoje istorije, od početne ideje da služi za razmenu i
pronalaženje informacija i omogući globalno umrežavanje,
Internet se razvio u važan i uticajan faktor društvenih
dešavanja. Većina tih uticaja na savremeno društvo su
pozitivni, ali je i sve više negativnih uticaja, naročito na
mlađoj populaciji.
Najznačajnije pozitivne funkcije Interneta su:
— Informativna
— Obrazovna
— Poslovna (ekonomska)
— Komunikaciona
— Socijalna
— Politička
— Zabavna
Ljudi svakodnevno teže usvajanju novih znanja, a za to sve
više upotrebljavaju Internet.
Internet sve više menja klasične prenosice informacija kao
što su knjige, televizija, novine ili radio. U većini tih područja
internet pokazuje bolje karakteristike.
Naučnici koriste Informacije na internetu u svojim
radovima, obični ljudi koriste za zabavu i svakodnevno i
informisanje, poslovni ljudi za informacije o poslu.
Poslednjih godina su značajno razvijeni elektronska
trgovina, elektronsko bankarstvo i drugi brojni oblici
poslovanja koji značajno utiču na privredni razvoj.
Elektronsko poslovanje (E-business) jeste vođenje poslova
na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju,
već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju,
organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i
brigu o klijentima.
Korištenjem Interneta i njegovih resursa moguće je
zadovoljiti čovekovu osnovnu potrebu za druženjem. Chat,
razni forimu, e-mail omogućuju čoveku stvaranje virtualne
mreže poznanstava i omogućuju realizaciju gotovo svih
oblika interakcije.
U poslednjih nekoliko godina Internet je imao značajan
uticaj na politička dešavanja u čitavom svetu, posebno na
dešavanja u nekim arapskim zemljama.
Negativne funkcije Interneta
Umesto da slobodno vreme provode u druženju, ili na
sportskim terenima, ljudi sve više postaju zavisnici od
računara, TV-a, mobilnih telefona i ostalih sprava koje mogu
doneti podjednako i štete i koristi.
Virtualni svet ili virtualni život preko interneta ima brojne
opasnosti koje stvaraju posledice u stvarnom životu.
Pouzdanos informacija na Internetu
Iako je internet nezamenjiv izvor informacija potrebno
napraviti selekciju u moru informacija i razviti kritičko
mišljenje prema ovoj vrsti informisanja.
Poslednjih godina dešava se prava “inflacija” informacija na
Internet iz svih mogućih oblasti, mnogo polutačnih i
netačnih informacija, pa je potrebno pažljivo napraviti izbor
potrebnih informacija.
Potrebna je provera i pravilno tumačenje prikupljenih
informacija.
Web
Web je najznačajniji internt servis i poslednjih desetak
godina je postao sinonim za internet zato što u sebi
integriše sve druge servise.
Web omogućava razmenu multimedijalnih informacija
posredstvom web sajtova (prezentacija).
Web omogućava pristup interaktivnom
aplikacijama i drugim uslugama.
sadržaju,
Internet prezentacija – (Veb Sajt, Web site)
Veb sajt je skup uređenih i povezanih fajlova sa podacima na određenu temu
i sadržajem koji može biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled
pregledanja sadržaja).
Web server
— Računar u mreži sa statičkom IP adresom
— Računar na kome su fizički snimljeni web sajtovi
— Računar sa softverom koji ume da prihvata zahteve i šalje
odgovore (pruža usluge)
Ime web servera i web sajta
• Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis po kome se
server pronalazi.
• Domain name servers, ili DNS je jedinstvena IP adresa, koja se
zamenjuje teksualnom adresom (URL adrese), koju korisnici
lakše pamte.
• URL (Uniform Resource Locator).
• DNS za www.google.com je 72.14.221.104
• Svaki web sajt ima svoje jedinstveno ime (URL adresu).
Primer: www.gimnazijakursumlija.edu.rs
Web hosting
Web hosting predstaljva iznajmljivanje prostora na hard disku web
servera nekog provajdera. Web sajtovi se postavljaju i nalaze na
web serveru.
Server je stalno konektovan na Internet, a hosting provajder
zadržava pravo da u toku godine ovaj pristup bude prekinut na
kratko u slučajevima kada je potrebna nadogradnja servera ili
softvera.
Uz svaki hosting paket dobija se i administracioni pristup. Putem
ovog pristupa bićete u mogućnosti da samostalno dodajete
domene i poddomene, kreirate vlastite e-mail adrese, kreirate
baze podataka, instalirate specifične aplikacije, otvarate ftp naloge
i drugo.
Podela web sajtova prema sadržaju - nameni:
− personalni (lični) web sajtovi
− komercijalni web sajtovi
− informativni web sajtovi
− blogovi
− forumi
− socijalne mreže
− web sajtovi za deljenje sadržaja
− web direktorijumi
− web alati...
Personalni (lični) web sajtovi su nastali zbog potreba ljudi ili
organizacija da drugima kroz slike i reči predstave sebe, svoju
organizaciju, porodicu, aktivnosti, interesovanja, razmišljanja...
Komercijalni web sajtovi imaju za cilj da predstave proizvode i
usluge koje nudi vlasnik sajta i privuče potencijalne klijente.
Informacioni sajtovi
su
web
sajtovi
koji
pružaju
informacije
o
razlicitim
temama.
Najpoznatiji
je
svakako www.wikipedia.org koji predstavlja najveću online
enciklopediju. Ovaj web sajt je interaktivan jer omogućava
posetiocima da pišu svoja objašnjenja.
Blogovi su web sajtovi namenjeni da podelite svoje misljenje sa
drugima na internetu bez obzira na temu ili sadržaj, da
učestvujete u diskusijama sa drugim blogerima, postavljate slike
ili komentare... Do bloga na internetu moguće je doći i potpuno
besplatno preko sajtova koji nude besplatno postavljanje bloga,
kao što je na primer www.blog.rs, ali trebate znati da u tim
slučajevima nemate vlastitu web adresu, već se na internetu
pojavljujete
kao
poddomen
pomenutog
sajta.
Primer: ime_bloga.blog.rs.
Blog možete uraditi i pomoću verovatno najpoznatijeg Open
Sourse CMS-a na srpskom jeziku na sr.wordpress.org.
Forumi su vrlo slični blogovima, ali za razliku od bloga imaju
unapred zadate oblasti o kojima se diskutuje unutar kojih se
otvaraju pojedine teme, postavljaju pitanja i očekuje pomoć u
vidu odgovora. Postoje opšti forumi na kojima se diskutuje o
svim
temama
bez
ograničenja
kao
što
je
na
primer www.burek.co.rs ili www.mycity.rs ili forumi
specijalizovani na određene oblasti, kao što je na
primer www.elitesecurity.org specijalizovan za IT tehnologije.
Socijalne mreže su web sajtovi za masovno međusobno
povezivanje ljudi, razmene informacija, fotografija i drugih ličnih
podataka. Postoje i socijalne mreže koje povezuju ljude u
poslovnom ili strukovnom smislu. Najpoznatije socijalne mreže,
svakako su Facebook i Twitter. Ovi web sajtovi masovno se
koriste za reklamu i promocije firmi, proizvoda i usluga.
Web sajtovi za deljenje sadržaja omogućavaju ljudima da
postavljaju odgovarajuće sadržaje na internet (slike, muziku,
video klipove...) i te sadržaje dele sa drugima. Najpoznatiji među
takvim web sajtovima je Youtube, Rapidshare.
Web direktorijumi su sajtovi koji sadrže uglavnom linkove prema
drugim sajtovima. Sajtove razvrstavaju po kategorijama i osim
kratkog opisa web sajta, eventualno jedne slicice (logo) i linka ne
sadrže ništa drugo (www.linkovanje.net).
Web alati su sajtovi koji nude razne alate za Vaš web sajt, kao što
je na primer vođenje statistike, merenje brzine interneta,
merenje pinga, provere geografskog položaja neke IP adrese i
slično. U web alate možemo svrstati i pretraživače bez kojih je
korišćenje interneta postalo nezamislivo (Google, Yahoo, Bibg,
AOL, Ask...).
Web portal je mesto na internetu koje čini više različitih
informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih,
tematski jednostavnih sajtova, web portali pružaju posetiocima
mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Veb portali mogu
sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, servis e-pošte, vesti,
poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge
mogućnosti. Portali često pružaju mogućnost da registrovani
korisnici utiču na izgled i sadržinu svog dela portala.
Primeri
web
portala:
www.rts.rs,
www.b92.net,
www.krstarica.net.
Podela web sajtova prema
posetiocima:
− statički web sajtovi
− dinamički web sajtovi
interaktivnosti
sa
Statički web sajtovi su najjednostavniji, najbrže se rade, te su
obično i najjeftiniji. Najčešće se rade u HTML-u, odnosno u
XHTML-u u kombinaciji sa CSS-om. Mogu imati animacije i java
skripte,
ali
nemaju
interaktivnost
sa
posetiocima.
Sva aktivnost posetioca ovakvog web sajta svodi se na
pregledavanje sadržaja i eventualno korišćenje kontakt forme.
Ne zahtevaju bazu podataka. Celokupan HTML kôd izvršava se u
browser-u posetioca. Obično se brže učitavaju i lakše ih je
optimizovati za pretraživače. Pogodni su za manje zahtevne web
sajtove, sa manje podataka i gde interakcija sa posetiocima nije
neophodna.
Dinamički web sajt omogućava manju ili veću interakciju sa
posetiocima, prikuplja podatke o posetiocima i njihovim
interesovanjima, omogućava ili onemogućava pristup delovima
sajta određenim kategorijama posetioca, automatski šalje
obaveštenja ili vesti posetiocima koji to žele, te može da
omogućava pronačaženje i sortiranje podataka... Obično se rade
u nekom programskom jeziku (php, asp...) i kôd im se izvršava
na serveru, pa tek potom šalje browser-u.
Podaci se smeštaju u bazu podataka, odakle se po potrebi
"pozivaju". Najčešće se rade zajedno sa CMS-om kojim se
vlasniku web sajta omogućava da vrlo jednostavno i brzo
ažurira web sajt, bez ikakvog posebnog znanja o web
dizajnu. Komplikovaniji su za izradu i optimizaciju i naravno,
znatno skuplji.
Podela web sajtova prema tehnologiji izrade:
− web sajtovi sa HTML,
− web sajtovi sa XHTML,
− web sajtovi sa CMS-om
− Flash web sajtovi
HTML (HyperText Markup Langua) je jezik namenjen opisu web
strana. Osnovu HTML-a čini kod koji je grupisan pomoću tag-ova,
i sačuvan kao html fajl. Ovaj fajl potom možete pogledati
pomoću bilo kog browsera, kao pto su Mozilla Firefox, Internet
Explorer, Google Chrome i drugi.
XHTML (Extensible HyperText Markup Language) je jezik za
označavanje baziran na XML opisnom jeziku, i predstavlja
reformulaciju HTML-a
XML (eXtensible Markup Language) omogućava stvaranje
dugotrajnih formata podataka koji su nezavisni od platforme.
XML-ova osnovna svrha je da olakša deljenje podataka kroz
različite informacione sisteme, posebno kroz one sisteme koji su
povezani sa Internetom.
CSS (Cascading StyleSheet) ili lista kaskadnih stilova, se koristi
radi definisanja izgleda web sajta. Uvođenje Css-a donelo je
mnogobrojne koristi koje se ogledaju u bržem učitavanju web
strane, povećanoj efikasnosti, smanjenju obima koda, brže izrade
sajta...
JavaScript je objektno orijentisan programski jezik koji
omogućava upravljanje interaktivnim sadržajem. Koristi se radi
unapređenja web sajtova, da bi se oni učinili funkiconalnijim i
privlačnijim. Podrška za javascript je ugrađena u svaki aktuelan
web browser i pokreće se automatski pri susretanju sa sadržajem
tog tipa.
Adobe Flash (ranije poznat kao Macromedio Flash), je
mltimedijalna platforma namenjena dodavanju interaktivnosti
web stranama u vidu animacija, slika i video sadžaja. Prednosti
Flash-a ogledaju se u veoma brzom učitavanju i u mogućnosti
korišćenja vektorske grafike koja zumiranjem ne gubi na
kvalitetu.
PHP (Personal Home Page) je skript jezik napravljen za
generisanje dinamičkih web strana. Cilj jezika je da omogući
programerima brži način za razvijanje dinamičkih web strana.
PHP se izvršava na serveru uzimajući PHP kod na ulazu i
generišući web stranicu kao izlaz.
ASP
(Active Server Pages) je
kompanije Microsoft koja omogućava
kreiraju dinamičke veb sajtove.
web tehnologija
programerima da
CMS (Content Management System) - sistem za upravljanje
sadržajem, koji dozvoljava korisniku lak pristup postavljenom
sadržaju sa mogućnostima brisanja, dodavanje ili izmene
sadržaja. Neki CM sistemi omogućavaju i kreiranje sigurnosnih
kopija celog sajta, radi dodatne sigurnosti u integritet podataka.
Lakoća korišćenja i mogućnost upravljanja sadržajem sa bilo kog
mesta čine CM sisteme veoma dobrim rešenjem za svakog
korisnika.
CMS se programira (najčešće) u php-u tako da komunicira sa
MySQL bazom podataka.
Lideri među CM sistemima su trenutno Wordpress, Joomla,
Bloger i Drupal.
Flash sajtovi
• Pružaju dinamiku uz animacije
• Ovi sajtovi su estetski lepši i konkurentniji
• Problem je indeksiranje na Google-u
Web dokumenti se prave korišćenjem jezika za opis dokumenata
HTML (izrada kompletnog sajta na ovaj način zahteva dobro
poznavanje HTML-a i bila bi veoma zamorna).
U paketu programa Microsoft Office postoji poseban program za
pravljenje Web prezentacija – MS Front Page (jednostavan je za
korišćenje i zadovoljava zahteve velikog broja korisnika).
Programi za razvoj Web prezentacija Adobe (Macromedia)
Flash i DreamWeaver (za naprednije korisnike).
Za profesionalno bavljenje izradom prezentacija potrebno je
dobro naučiti HTML, kao i programiranje u programskim
jezicima.
Klijentsko-serverski odnos
Većina današnjeg interneta, pa tako i Web, bazirana je na klijentskoserverskoj strukturi.
Klijentska mašina je npr. mašina kojom pregledamo web-stranice –
mašina koja aktivno traži i pregleda informacije, koja šalje zahteve za
tim informacijama i obrađuje ih kada ih dobije.
Server je mašina na kome su sve te informacije sačuvane, i čeka da
ih neki klijent zatraži, na šta ih on isporučuje. Prednost te strukture
je činjenica da su serverske mašine uglavnom snažne mašine koje se
bez većih problema nose s navalom do koje dolazi kada mnogo
klijenata zahteva sadržaj koji je na njima postavljen.
Web server PHP stranicu prevede i od nje napravi HTML, i pošalje korisniku
u browser.