Transcript Elektronska konfiguracija

Princip minimuma energie (princip stabilnosti): popunjavanje orbitala
elektronima se vrši na osnovu porasta njihove energije (od jezgra prema
spoljašnosti).
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10
Paulijev princip isključenja:U jednoj orbitali se mogu naći najviše dva
elektrona.
Hundovo pravilo: popunjavanje orbitala iste energije jednog nivoa se vrši sa
po jednim elektronom istog spina do polupopunjavanja, pa tek onda drugim
elektronom suprotnog spina.
Važno!
Maksimalan broj elektrona na jednom nivou se računa : Nmax = 2n2, gde je n=broj nivoa
ORBITALE
s
p
d

6d


f


5f
7s








5p


4d












4p


3d

3p
3s












4f
4s


5d
5s


6p
6s








2p
2s

1s

Ocuparea cu electroni a straturilor şi
substraturilor are loc în ordinea
creşterii energiei, dinspre nucleu
spre exterior, de la stratul K la
stratul Q. Orbitalii de acelaşi nivel
energetic (ex..cei 3 orbitalii de tip p)
se ocupă pe rând cu câte un e- până
la semiocuparea completă a lor şi
abia apoi se ocupă cu al doilea e-.
Un orbital se ocupă cu maxim 2e- de
spin opus. Un strat e format din unul
sau mai multe substraturi, un
substrat din unul sau mai mulţi
orbitali.
INFO
1
2
3
4
5
6
7
IA
IIA
3
1
2
H
He
IIIA
IVA
VA
VIA
VIIA
4
5
6
7
8
9
10
Li
Be
B
C
N
O
F
Ne
11
12
13
14
15
16
17
18
Al
Si
P
S
Cl
Ar
31
32
33
34
Na Mg
IIIB
IVB
VB
VIB
VIIB
25
VIIIB VIIIB VIIIB
20
21
22
23
24
35
36
K
Ca Sc
Ti
V
Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br
Kr
37
38
39
40
41
42
53
54
Rb Sr
Y
Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In
Sn Sb Te
I
Xe
72
73
74
82
85
86
Hr
Ta
W Re Os
104
105
106
55
56
Cs Ba
87
88
Fr Ra
5771
89103
57
75
107
44
76
108
27
45
28
46
29
IIB
19
43
26
IB
47
48
78
Ir
Pt Au Hg Tl
110
80
49
77
109
79
30
VIIIA
81
50
51
83
52
84
Pb Bi Po At Rn
111
Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
89
90
91
Ac Th Pa
92
U
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr
Kliknite na jedan od elemenata Z = 1 – 18 da biste prikazali
strukturu tog atoma . Vratite se i ponovite isti postupak i za druge
s-elementi : elementi tipa ns2 i ns1 gde: n=1,2,3,… i s=1,2
H, He i grupe IA i IIA
Napomena : max.br.elektrona na jednom nivou je: N max = 2n2 (n-br.nivoa)
x gde: n=2,3,…,7
Za glavne grupe:
broj grupe
= broj elektrona
nivou.
p-elementi:
elementi
tipa ns2 ina
npzadnjem
i x=1-6
broj periode= broj nivoa
popunjenih
elektronima.
Grupe
IIIA – VIIIA
d-elementi: elementi tipa (n-1)dx i nsy gde:d= 1-10; s=1-2; n=4-7
Indikacije:
Prelazni metali
Kliknite na kategorije elemnata (boje) da biste istakli karakteristike određenih
f-elementi:
elementi
(n-2)f gde: n=4-5; f= 1-14
elemenata. Ponovo
kliknite da
biste ih tipa
sakrili.
Lantanidi– 14 elemenata (4f) Aktinidi – 14 elemenata (5f)
H+
-1e- -2e-
1e-
-3e-
+3e- +2e- +1e-
Raste elektronegativnost
Raste elektronegativnost
Rastu poluprečnici atoma i pozitivnih jona
Porast atomskih poluprečnika i negativnih jona
Porast atomskih poluprečnika i pozitivnih jona
Opadaju poluprečnici
negativnih jona
Raste metalni karakter.
Raste rastojanje između elektrona sa zadnjeg nivoa i jezgra.
Opada uticaj jezgra na elektrone sa zadnjeg nivoa.
Opada energija jonizacije.
Raste metalni karakter.
Opada naelektrisanje jezgra.
Opada uticaj jezgra na elektrone sa zadnjeg nivoa.
Opada broj otpuštenih elektrona.
Opada energija jonizacije.
Raste nemetalni karakter.
Opada rastojanje između jezgra i elektrona sa zadnjeg nivoa.
Raste interakcija između jezgra i elektrona sa zadnjeg nivoa..
Raste nemetalni karakter.
Opada naelektrisanje jezgra.
Rastu interakcije između jezgra i elektrona sa zadnjeg nivoa.
Opada broj primljenih elektrona.