Transcript Zadovoljstvo životom, socijalna i emocionalna usamljenost kod

ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM, SOCIJALNA I
EMOCIONALNA USAMLJENOST KOD
MLADIH U DIJASPORI I MATICI
Autor: Tamara Ćirić
Koautori: Marija Sinđić
Jelena Matković
O Kancelariji
* Otvorena je 18.05.2013. kao prva kancelarija ove vrste u Srbiji
* Posluje u okviru Službe za poslove gradonačelnika
* Njen rad je usmeren prvenstveno ka Nišlijama koje žive i rade u
inostranstvu, mladim ljudima koji žele da odu, i povratnicima iz
dijaspore
* Problemi na startu (strategija, baze i statistika, uzroci odlaska,
reintegracija povratnika, oblast migracija nedovoljno izučavana od
strane nauka kao što su psihologija, sociologija, ekonomija, pravo...)
* Jedan od zadataka - strateško planiranje i istraživanje
Dosadašnja istraživanja
• Informisanost i stavovi građana Srbije o dijaspori i radu Kancelarije za
saradnju sa dijasporom u Nišu , nakon 6 meseci rada (anketiranje na sajmu
knjiga u Nišu, 1102 ispitanika starosti od 18 do 72 godine)
• Osobine ličnosti i porodični odnosi maturanata koji imaju tendenciju da
studiraju ili rade van republike Srbije
• Informisanost i stavovi građana Srbije o dijaspori i odnosima dijaspore i
matice, nastavak i dopuna prvog istraživanja, nakon godinu dana rada
(anketiranje na Nišville jazz festivalu, 397 ispitanika starosti od 16 do 78
godina)
• Zadovoljstvo životom, socijalna i emocionalna usamljenost kod mladih u
dijaspori i matici
Psihološki pristup fenomenu emigracije
• Kod ljudi koji su emigrirali, na zadovoljstvo životom utiču procene u razlici između:
novih uslova života, uslova života njihovih bližih u matici, i onoga što su imali u
prošlosti (Diener & Diener, 1995, prema Larose, 1999)
• „Faktor promene prebivališta“ može uzrokovati osećanje usamljenost (Rokach,
1989)
• Migracije mogu dovesti do osečanja usamljenost jer preseljenje podrazumeva i
smanjen broj socijalnih odnosa, razvdojenost od porodice koja obezbeđuje osećaj
pripadnosti (Narchal, 2007).
• Faktori koji prilikom preseljenja, utiču na socijalnu i emocionalnu usamljenost
mladih su: razlozi odlaska iz zemlje porekla, problemi suočavanja sa novom
sredinom, kulturološke razlike, strani jezik, nezaposlenost, teškoće na fakultetu,
posledica socijalne izolacije, odgovornost i neophodnost donošenja važnih odluka
za koju nisu bili spremni (Selvamanickam, Zgryza & Gorman, 2001)
Metodološki okvir
• Istraživanje je sprovedeno u period od februara do aprila 2014.godine, zadavanjem online
upitnika ispitanicima u dijaspori i matici.
• Značaj istraživanja:
 informisanje o tome kako život mladih u dijaspori utiče na procenu njihovog zadovoljstva
životom i socijalne i emocionalne usamljenosti, kao i kakve su te procene kod mladih u Nišu
 Identifikovanje kritične populacije sa kojom mogu da rade psiholozi
 Kod nas gotovo i da nema istraživanja u ovoj oblasti
 Poređenje ove dve grupe može doprineti rasvetljavanju nekih od razloga mladih za
napuštanje zemlje, što predstavlja veliki problem u odlivu kadrova.
• Cilj istraživanja : utvrđivanje postojanja razlika u zadovoljstvu životom i socijalnoj i
emocionalnoj usamljenosti kod mladih koji žive u Republici Srbiji i mladih u srpskoj dijaspori
• Instrumenti:
 Skala opšteg zadovoljstva životom (Penezić, 1996)
 Skala socijalne i emocionalne usamljenosti (subskala socijalne usamljenosti, subskala
porodične usamljenosti, subskala usamljenosti u ljubavi) (Ćubela i Nekić, 2002)
 Upitnik o demografskim podacima ispitanika
Pouzdanost instrumenata
• Sve skale primenjene u našem istraživanju imaju zadovoljavajuću pouzdanost
Cronbach α
koeficijent
0.93
Broj ajtema
Socijalna
usamljenost
Usamljenost u ljubavi
0.91
13
0.93
12
Porodična
usamljenost
0.84
11
Dimenzija
Zadovoljstvo životom
20
Kontrolne varijable:
• Pol
• Starost
• Obrazovanje
Dužina boravka u dijaspori
Motivi odlaska u dijasporu
Mesto boravka u dijaspori
Želja da se ode u dijasporu
Da li studiraju
Finansiranje studenata.
Uzorak
100 ispitanika iz dijaspore i 100 iz matice,
uzrasta od 18 do 35 godina
Pol
Ženski
Studije
Muški
Dijaspora
42%
Matica
29%
DA
58%
Dijaspora
71%
Odgovori ispitanika iz matice: Da li
biste živeli u inostranstvu?
NE
22%
DA
78%
Matica
NE
38%
38%
62%
62%
Prosek godina boravka u
dijaspori: 5.6 godina
Uzorak
Motiv odlaska - matica
Motiv odlaska - dijaspora
Studije
Rad
Rodbina
Studije
Rad
Rodbina
Partner
Turistički
Drugo
Partner
Turistički
Drugo
10%
Matica
74%
3%
3%
Dijaspora
2%
2%
8%
2%
Mesto boravka matica
Niš
56%
Ostali
gradovi
44%
8%
10%
43%
35%
Mesto boravka dijaspora
Evropa
72%
Zemlje
van
Evrope
28%
Rezultati istraživanja
Razlike u zadovoljstvu životom kod mladih u dijaspori i
matici
Dimenzija
Zadovoljstvo
životom
N
AS
SD
Dijaspora
100
79,18
12,94
Matica
100
73,54
12,58
t - statistik
Značajnost
3,13
0,00
• Ako su uslovi života emigranata bolji u novoj sredini, verovatnije je da će evaluacija
zadovoljstva životom biti pozitivna (Diener & Diener, 1995, prema Larose, 1999)
• Poboljšanje ili pogoršanje životnih uslova, obično je praćeno poboljšanjem odnosno
pogoršanjem u proceni života (Penezić, 2006)
• Pretpostavka je da su mladi iz dijaspore radno aktivniji, i nezavisniji od svojih roditelja u
poređenju sa mladima iz matice i u većoj meri zadovoljavaju potrebe za autonomijom i
kompetencijom koje pozitivno utiču na zadovoljstvo životom – teorija samoodređenja (Petrov
i sar., 2011)
Razlike u socijalnoj i emocionalnoj usamljenosti kod
mladih u dijaspori i matici
• Nisu dobijene statistički značajne razlike
Dimenzije
Socijalna
usamljenost
Usamljenost
u ljubavi
Porodična
usamljenost
Dijaspora
Matica
Dijaspora
Matica
Dijaspora
Matica
N
AS
SD
100
100
100
100
100
100
28.78
26.05
35.42
37.97
17.27
18.81
13.46
9.29
20.16
20.62
8.53
8.79
tstatistik
1.67
Značajno
st
0.10
-0.88
0.38
-1.26
0.21
• Brown and Othner, 1990 - u svojoj studiji nisu našli značajne razlike u otuđenosti, kao
ni depresiji i samopoštovanju adolescenata koji su se odselili i onih koji su ostali:
promena mesta boravka može uticati pozitivno ili negativno na mlade, ali to najviše
zavisi od njihovih stavova i odnosa prema preseljenju, kao i individualnih karakteristika
ličnosti
Povezanost zadovoljstva životom i socijalne i emocionalne
usamljenosti
• Negativna povezanost zadovoljstva životom i usamljenosti (socijalne, porodične i
usamljenosti u ljubavi)
Matica
Dimenzija
Zadovoljstvo
životom
Pirsonov koef.k.
Značajnost
Socijalna
usamljenost
Usamljenost u
ljubavi
Porodična
usamljenost
-0,23
0,02
-0,30
0,00
-0,28
0,01
Dijaspora
Dimenzija
Zadovoljstvo
životom
Pirsonov koef.k.
Značajnost
Socijalna
usamljenost
-0,58
0,00
Usamljenost u
ljubavi
-0,30
0,00
Porodična
usamljenost
-0,31
0,00
• Što je veča emocionalna i socijalna usamljenost, niže je zadovoljstvo životom. Usamljenost
nastaje kad nije zadovoljena potreba za privrženošću sa drugim ljudima (Weiss) a
nezadovoljenje ove potrebe dovodi do nižeg zadovoljstva životom (teorija samoodređenja)
Pol
• Ispitanici iz dijaspore: Usamljenost u ljubavi izraženija kod muških ispitanika
Dimenzije
Pol
N
AS
SD
Zadovoljstvo
životom
Socijalna
usamljenost
Usamljenost u
ljubavi
Porodična
usamljenost
Muški
Ženski
Muški
Ženski
Muški
Ženski
Muški
Ženski
42
58
42
58
42
58
42
58
78.81
79.45
29.05
28.59
41.50
31.02
16.10
18.12
14.10
12.15
13.44
13.59
19.86
19.38
5.95
9.96
tstatistik
-0.24
Značajnos
t
0.81
0.17
0.87
2.64
0.01
-1.17
0.24
• Haslberger, 2007 - nešto bolje socijalne veštine mogu pomoći ženama (koje su socijalno
osetljivije, empatičnije) da uče brže, da budu sigurnije i da se lakše snađu u novoj sredini i
kulturi
• Haneš, 2012 - Ispitanici sa naših prostora vaspitavani su u duhu tradicije i očuvanja
nacionalnog identiteta; u skladu sa tim u društvu je prihvatljivije da žena promeni naciju nego
da to učini muškarac koji treba da nastavi porodičnu lozu
Godine starosti
Matica
Dimenzija
Starost
N
AS
SD
Usamljenost u
ljubavi
od 18 do 27 god
70
42,23
21,25
od 28 do 35 god
30
28,03
15,21
tstatistik
3,77
Značajn
ost
0,00
Dijaspora
Dimenzija
Starost
N
AS
SD
Usamljenost u
ljubavi
od 18 do 27 god
47
39,74
21,11
od 28 do 35 god
53
31,58
18,65
tstatistik
2,05
Značaj
nost
0,04
• Usamljenost mladih od 18 do 23 godine se smanjuje sa porastom emocionalne inteligencije
(Zou, 2014)
• Negativna korelacija emocionalne inteligencije i usamljenosti kod ispitanika mlađeg odraslog
doba (Zysberg, 2012)
• Emocionalno blagostanje i stabilnost povećava se sa uzrastom ispitanika (Carstensen et al.,
2011)
Matica – želja za odlazak u inostranstvo
• Zadovoljstvo životom izraženije kod onih koji ne bi živeli i radili u inostranstvu
Dimenzija
Zadovoljstvo životom
Socijalna usamljenost
Usamljenost u ljubavi
Porodična
usamljenost
Odlazak u
inostranstvo
Žele da idu
Ne žele da idu
Žele da idu
Ne žele da idu
Žele da idu
Ne žele da idu
Žele da idu
Ne žele da idu
N
AS
SD
78
22
78
22
78
22
78
22
71,68
80,14
25,69
27,32
39,81
31,45
18,94
18,36
12,67
9,94
9,40
8,99
20,98
18,27
8,98
8,31
tstatistik
-2,89
Značajno
st
0,00
-0,72
0,47
1,83
0,07
0,27
0,79
• Subjektivna percepcija kvaliteta života određena je i objektivnim okolnostima u kojima osoba
živi, pa je jasno da osobe koje su manje zadovoljne svojim životom žele promene.
• Graham and Markowitz, 2011 - razlike u zadovoljstvu životom kod ispitanika koji imaju različit
stav prema migraciji - ljudi koji žele da emigriraju su generalno manje zadovoljni svojim
životom od onih koji to ne žele
Ispitanici iz dijaspore stariji od 35 godina
(n=40)
• Prosek godina boravka u dijaspori svih ispitanika preko 35 godina je 13
• Sa dužinom boravka u dijaspori raste zadovoljstvo životom, a smanjuje se porodična
usamljenost
Zadovoljstvo
Socijalna
Usamljenost Porodična
životom
usamljenost
u ljubavi
usamljenost
Dimenzija
Statistik
Dužina
boravka u
dijaspori
Pirsonov
koef.k.
0.38
-0.11
-0.20
-0.35
Značajnost
0.02
0.51
0.21
0.03
• U početku, zadovoljstvo životom ljudi u novoj sredini može biti smanjeno zbog jezičke
barijere, kulturoloških razlika, smanjenih socijalnih interakcija (Hossen, 2012). Međutim,
proces osamostaljivanja u dijaspori je brži, jer su pojedinci radno aktivniji, a uz to paralerno
sa dužinom boravka i sa godinama starosti, u većoj meri se zadovoljava potreba za
autonomijom i kompetencijom, koje pozitivno utiču na zadovoljstvo životom, samostalnost a
sve to zajedno utiče i na smanjenje porodične usamljenosti.
Implikacije nalaza
• Istraživanja sa mladima u dijaspori su veoma retka, psihološke karakteristike i
proces adaptacije kod njih nedovoljno izučavani
• Doprinos proučavanju problematike „odliva mozgova“, psihološki uzroci emigracije
• Širenje svesti o značaju naučno-istraživačkog rada za problematiku „odliva
mozgova“, kao i za saradnju dijaspre i matice uopšte
• Potrebno je proučavati i druge starosne grupe i njihove procese prilagođavanja
• Razvijanje programa za podršku ljudima koji odlaze u dijasporu da se adaptiraju na
novu sredinu
• Preporuke za sledeća istraživanja: bračno stanje, individualne karakteristike,
stavovi prema preseljenju...
• Kako bi se ova oblast u potpunosti sagledala, potrebna su istraživanja iz psihologije
i drugih naučnih oblasti kao što su sociologija, ekonomija, istorija, pravo
HVALA NA PAŽNJI!