Transcript STVARANJE SVETA STAROZAVETNA PRIČA

STVARANJE SVETA
STAROZAVETNA PRIČA
U početku, pre mnogo godina, nije bilo ljudi.
Nije bilo čak ni zemlje. Nije bilo ni sunca na
nebu, ni meseca, ni zvezda. U velikim
prostranstvima svemira nije bilo ničega.
Samo je Bog postojao. On je bio svuda
prisutan. Tada je odlučio da stvori ljude i
zemlju.
Zatim je Bog stvorio zemlju koja je u početku bila
obavijena vodenom parom i tamom kao
najmračnijom noći.
“Neka bude svetlost!” – reče Bog i nasta svetlost.
To je bilo prvo jutro.
Prošao je prvi dan i svetlost se povukla. Nastupila
je noć. Zemlja je ponovo bila obavijena tamom. Ali,
posle nekog vremena nad izmaglicom koja se
kovitlala nad zemljom,opet je zasijala svetlost. Bog
je tada progovorio i jedan deo vodene pare se
podigao uvis, a drugi se pretvorio u vodu na zemlji.
Tako je sada bilo vode u nebeskim visinama i
svuda na zemlji. Onda se svetlost opet povukla i
ponovo je nastala noć. Osvanulo je zatim treće
jutro. Zemlja se još uvek nalazila pod vodom. Bog
je zapovedio vodi da se povuče i ostane samo u
provalijama i izdubljenim mestima. Tako su samo
doline i nizine ostale pod vodom. Otuda okeani,
mora, jezera i reke.
Bog je zatim opet progovorio i iz zemlje su nikle
biljke. Izraslo je drveće, žbunje i trava koji su
prekrili zemlju. Između okeana, mora, jezera i reka
svuda se zelenilo. Opet je osvanulo jutro – četvrti
dan. Toga dana Bog je postavio velika svetla na
nebeskom svodu. Stvorio je sunce da sija danju, a
mesec i zvezde da sijaju noću.
Petoga dana Bog je zapovedio i postale su ribe i
ptice. Bilo je toliko riba da je sve vrvilo uvodi, a
ptice su pevale i lepršale u vazduhu.
Šestoga dana Bog je stvorio životinje koje su bile
sasvim slobodne.
Tako je postao naš svet. Kad je Bog pogledao
zemlju i sve što je stvorio na njoj, bio je veoma
zadovoljan. Ali njegov rad još nije bio završen.
Kada je stvorio životinje, Bog je rekao:
“Hajde da načinim čoveka. On će paziti na sve što
sam stvorio na zemlji.”
Ovoga puta Bog je uzeo malo zemlje i od nje
načinio čoveka. Napravio je savršeno ljudsko telo
koje je imalo ruke, noge, glavu, oči, nos i usta.
Zatim mu je zadunuo svoj životni dah i čovek je
primio život od Boga. Stajao je pred njim lep i
snažan. Bog ga je nazvao Adam.
“STVARANJE ADAMA” MIKELANĐELO
SISKSTINSKA KAPELA
Bog je stvorio i divan vrt, Edemski. U njemu je bilo
svakojakog cveća i drveća sa ukusnim plodovima.
Potom je postavio Adama u taj vrt i naredio mu da
ga pazi i čuva. Adam je bio veoma srećan u vrtu.
Zatim je Bog doveo sve životinje pred Adama da
im on da imena. Životinje se nisu plašile Adama, a
Adam se nije plašio životinja. Znao je kako da
nazove svaku od njih i kada je to učinio, one su
odjurile u polja i šume. Međutim nijedna od njih
nije mogla da razgovara sa Adamom. Bog je znao
da je Adam usamljen i zato ga je uspavao. Dok je
Adam bio u dubikom snu, Bog mu je izvadio jedno
rebro i od njega načinio Evu.
Mesec i zvezde su sijali nad Adamom i Evom koji
su mirno spavali u divnom vrtu. Osvanulo je novo
jutro, sunce je sijalo i ptice su pevale. Adam i Eva
su se probudili. Bog je gledao zemlju i sve što je
stvorio na njoj i bio je zadovoljan. Sada je sve
završeno i Bog se odmarao. Bio je to sedmi dan.