KULTURA DREVNOG EGIPTA

• •

• •

Kultura je cjelokupno društveno naslijeđe neke grupe ljudi Egipatska kultura baštini 5000 godina pisane historije

. Egipat je zadrža izvanredno kompleksnu i jaku kulturu koja je uticala na kasnije kulture Evrope, Bliskog istoka Koji su elementi kulture?

EGIPATSKO PISMO

• Egipatsko pismo nastaje oko 3000.g.p.n.e.

• pismo ima 700 znakova piktografsko, (slikovno) samo suglasnici (24 ) • tri tipa: – – –

HIJEROGLIFI – sveto pismo HIJERATSKO PISMO – za dokumente DEMOTSKO PISMO – svakodnevno

• Stari Grci su ih zvali sveti znaci HIJEROGLIFI jer su njima pisani tekstovi posvećeni faraonima i bogovima.Zasluga za dešifrovanje hieroglifa pripada francuskom naučniku Žan Fransoa Šampolionu, koji 1822.godine odgonetnuo tajanstvene znake na čuvenom “kamenu iz

“ROZETE”

Камен из Розете

ПИСМЕНОСТ И НАУКА

хијероглифски брзопис

– – –

jednostavnije pismo upotrebljava se u svakodnevnom životu

.

egipćani su pisali trščanim perom i mastilom na papirusu Ролне папируса биле су дугачке и до 90 метара.

ARHITEKTURA

•

Egipatska religija je orijentirana u potpunosti na zagrobni svijet

–

umjetnost (monumentalne grobnice i njihova oprema)

•

Za vrijeme Starog carstva tipične su PIRAMIDE Stepenasta piramida faraona Đosera (2600 g.p.n.e.)

–

graditelj IMHOTEP – Piramide kod Gizeha (2530-2470 g.p.n.e.)

–

Keops, Kefren i Mikerin

• Uz piramide se grade i

MASTABE

– male krnje piramide za dostojanstvenike i članove kraljevske porodica • Kefrenova piramida i velika sfinga (20 m ), koja je navodno imala njegovo lice

Grobne komore su iznutra ukrašene raskošnim freskama ili plitkim reljefima s prikazima priča o životu pokojnika i prizorima vezanim za zagrobni život

URBANIZAM

•

•

•

• –

otvoreni grad, bez zidina prostorno organiziran prema Nilu Odvajaju gradove živih i gradove mrtvih gradovi živih desna stranea Teba, Memfis, Luksor i Karnak II velika kompleksa hramova

Nila

–

gradovi mrtvih lijeva strana

– – –

Dolina kraljeva i Dolina kraljica, Saqqara, Gizeh NILA

U Novom carstvu se grade grobovi uklesani u stijene (Ramzes II, Tutankhamon)

•

Grobni hram kraljice Hatšepsut

(1485g.p.n.e.), •

Amonov hram u

Karnaku

•

Amonov hram u

Luxoru

•

Aleja sfingi

,

hipostilna dvorana

• (sa „šumom stupova“),

HRAM KARNAK

EGIPATSKA RELIGIJA

• Kao i većina naroda starog vijeka i Egipćani su vjerovali u postojanje većeg broja bogova

( politeizam )

• –

antropomorfni oblici

(bogovi sa ljudskim izgledom i osobinama) • vjerovali da nakon smrti duša ne napušta tijelo nego se ono mora sačuvat za drugi život - Mumifikacija • NIL – božanska rijeka - lijeva obala smrt desna obala život • Bogovi: –

ŠU bog zraka

,

OZIRIS

bog podzemlja

–

TEFNUT božica vlage

,

IZIDA

božica braka i plodnosti

– – – –

SET

NUT božica neba,,,

RA

ANUBIS bog mrtvih THOT bog pustinja GEB bog zemlje

,

HATOR

božica ljubavi bog sunca bog mudrosti

RA bog sunca ANUBIS ŠU IZIDA HATOR GEB OZIRIS

ЕГИПАТСКА РЕЛИГИЈА

Од времена Средњег царства раширило се вjеровање у бога Амона, заштитника Тебе. После освајања на југу, фараони су поклонили велика богатства Амоновим свештеницима јер су веровали да је Амон омогућио победе у Нубији. Постепено Амонов култ је толико ојачао да се изједначио са богом Ра, и поштован је као Амон-Ра.

– – – –

порасла је и моћ Амонових свештеника, који су почели да се мешају у управљање државом.

Због тога је фараон Аменхотеп IV (XIV век пре н.е.) покушао да уместо култа бога Амон-Ра уведе култ бога Атона. Атон је требало да буде врховни бог, владар свих богова. Неки научници сматрају да уздизање Атона представља први корак ка монотеизму.

• • – – – – – –

Mumija je ljudsko tijelo koje je nakon smrti očuvano pomoću voska ili katrana Vađenje organa iz tijela u Kanope Namaću tijela u masti, smolu i ulja Na kraju se mumificira, tijelo se oblači u svilene krpe Cilj očuvanje tijela od propadanja Vjeruju da ako tijelo ne propadne, duša živi KANOPE ( posude u kojima se čuvaju organi ) Posuda s organima pokraj sarkofaga

ЕГИПАТСКА РЕЛИГИЈА

Озирис је првобитно владао на земљи уз помоћ своје сестре Изиде, којом се касније и оженио. Научио је људе да обрађују земљу, праве хлеб, вино и пиво, да се лече, зидају куће, производе бакар и злато. Озириса је, у наступу љубоморе, убио брат Сет, раскомадао његово тело и сахранио у разним деловима Египта. Изида је сакупила Озирисове остатке и успела да га оживи уз помоћ Анубиса, бога балсамовања. Озирис је тада постао владар подземног света. Његов син Хорус победио је Сета и прогнао га у пустињу. Египатски фараони сматрали су себе Хорусом на земљи.

ПИСМЕНОСТ И НАУКА

• • • • Прва систематизована знања из

математике

израчуна количина жита коју сељак треба да преда на име пореза и да се премери земљиште после поплаве. настала су из потребе да се

нумерички систем заснован на броју 10, цели бројеви и разломци површина троугла и других геометријских облика.

Египћани су се бавили астрономијом и астрологијом.

– –

календар од 12 месеци, сваки са по 30 дана.

сваке године додавали су још 5 дана, које су проводили у гозбама и празновању.

Медицина је била нарочито развијена, а египатски лекари важили су за најбоље у старом веку. Проучавали су структуру мозга, рад срца и пулс. Знали су да поправљају зубе (користили су пломбе од злата, сребра и слоноваче) и да постављају дијагнозу болести према изгледу ока.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СТАРИХ ЕГИПЋАНА

Живот у Египту зависио је од припадности друштвеном слоју. радили на земљи или на царским градилиштима. Живели су у скромним округлим колибама од трске и палминог лишћа облепљеним блатом.

Сељаци

су напорно Припадници средњег слоја (писари, занатлије и трговци) живели су претежно у градовима.

Писари

су били запослени у државној управи и војсци, на имањима храмова и велепоседима високих државних службеника.

налази у гробницама. Египатски

трговци Занатлије

су производиле најразличитије предмете, често изузетне уметничке вредности, о чему сведоче и представљали су главну везу са спољним светом. Поморска трговина обухватала је обале Црвеног и Средоземног мора (Крит, Кипар и јужну Грчку), а копнена Блиски исток, Месопотамију и Нубију.

Богати земљопоседници и дворјани

време су проводили у одмору и забави, свечаним гозбама и лову на дивље птице, нилске коње и крокодиле. Живели су у богато опремљеним кућама од опеке, са више одаја.

Породица је била стуб египатског друштва.

Мушкарац

је водио бригу о њеном издржавању.

Жена

је васпитавала децу и старала се о кући, али је могла да ради и друге послове. Припаднице виших слојева често су постаjале лекари и свештенице, а оне из нижих служавке, дадиље, плесачице, музичарке, акробате, нарикаче; правиле су парфеме, перике и друго. Жене су могле да имају личну имовину, одвојену од мужевљеве.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СТАРИХ ЕГИПЋАНА

Египћани су били изузетно и математика.

брижни родитељи

. Децу су сматрали божанским даром, а брак без деце великом казном; усвајање је био раширен обичај код парова без потомства. Млади су се одмалена спремали за позив својих родитеља. Они из имућнијих породица похађали су школе при храмовима, где се учило читање, писање

Исхрана

Египћана била је разноврсна, пошто је у долини Нила, поред житарица, успевало мноштво различитог воћа и поврћа. Од меса су јели рибу, дивље гуске, патке, ждралове, затим говеда, овце, козе и антилопе. Свињско месо није коришћено у исхрани јер је сматрано нечистим.

Египћани су пазили на личну хигијену

. Због жарке климе свакодневно купање је било обичај. Сиротиња се купала у каналима и реци, а богати код куће, у базенима и купатилима. После прања користили су разна уља и креме. Уљем су мазали и косу да би уништили вашке. Шминку су користили сви - мушкарци, жене и деца, јер су веровали да има магијска и лековита својства. Из истих разлога су носили и накит.

Египат је био позната житница Старог света. Жито је чувано по кућама и у посебним великим спремиштима - силосима, на двору и по храмовима. Због великог броја мишевa, омиљено домаћа животиња било је

мачка

, која је у неким номама поштовано и као

света животиња

.