Transcript Морфолошко-функционални и моторни развој деце и

MOTORNI RAZVOJ DECE
TESTOVI ZA ISPITIVANJE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Prof. dr Vladimir Jakovljević
Predsednik Društva fiziologa Republike Srbije,
Council Member International Atherosclerosis Society
14. 03. 2014. god.
MOTORNI RAZVOJ
FAKTORI KOJI UTIČU NA MOTORNI RAZVOJ
1.
GENETSKA PREDISPOZICIJA:
- FIZIČKI RAZVOJ
- BIOLOŠKA MATURACIJA
2.
FAKTORI SREDINE:
- SOCIO-EKONOMSKI STATUS
- STEČENE FORME MOTORNOG PONAŠANJA
3.
FIZIČKA AKTIVNOST – POSEBAN FAKTOR KOJI ZNAČAJNO MODULIRA ILI
DOPRINOSI RAZVOJU VELIKOG BROJA MOTORNIH VEŠTINA
• U toku prve dve godine života motorno ponašanje se deli u dve kategorije:
1) motorna aktivnost
2) motorna kontrola
• Odmah po rođenju dete je globalno (celim telom) motorno aktivno: ono
se rita uvija, bacaka, mlati rukama i nogama
• Vremenom, ono stiče kontrolu nad pokretima, tako da je sve manje
difuznih i nekontrolisanih pokreta
• Kontrolisanu motornu radnju predstavljaju specifični pokreti, uspešne
reakcije na određene draži
• To su motorne reakcije pomoću kojih dete manipuliše predmetima svoje
okoline, pokreti kojima ono postepeno ovladava svojom okolinom
(hodanje, hvatanje i sl)
• Pod uticajem sazrevanja i učenja kontrola pokreta postaje sve savršenija
Istraživanja motornog razvoja se mogu podeliti u dve velike grupe:
1) Normativne studije - nastoje da utvrde prosečne uzraste na kojima se
javljaju pojedini oblici motornog ponašanja
• U ovim studijama se polazi od toga da motorni razvoj zavisi pre svega od
sazrevanja
• Ovakvim studijama se dobijaju norme za motorni razvoj pomoću kojih se
može pratiti pravilnost toka motornog razvoja pojedinog deteta
•
Pri korišćenju ovih normi uvek treba imati na umu da se individualni
razvoj može razlikovati od normi
2) Biografske studije - se bave proučavanjem prirode i procesa motornog
razvoja i ponašanja, zatim modifikovanjem pojedinih oblika motornog
ponašanja, kao i faza i stadijuma kroj koje prolazi razvoj pojedinih
motornih veština
•
Jedna od najopširnijih normativnih studija motornog razvoja je Gezelova
studija (“Mentalni razvoj predškolskog deteta”)
• Gezel je pod motornim ponašanjem podrazumevao:
- kontrolu položaja tela i njegovih delova,
- lokomociju (puzanje, hodanje),
- prehenziju (hvatanje),
- opštu telesnu koordinaciju i
- specijalne motorne veštine (npr. crtanje i kontrola ruke)
STICANJE MOTORNIH VEŠTINA DECE U ODNOSU NA UZRAST
motorno ponašanje
razvojna promena
prosečan uzrast
(meseci)
kontrola položaja tela držanje glave
sedenje
stajanje
lokomocija
puzanje
praćakanje nogama
prevrtanje: bok - leđa
pljeska rukama za vreme kupanja
penjanje uz stepenice
hodanje
prehenzija
hvata kocku sa delim. opozicijom palca
sa potpunom opozicijom palca
hvata tabletu celom šakom
fina prehenzija (hvatanje vrhom kažiprsta i
palca)
baca predmete na pod
4- 6m
6- 9m
9 - 18 m
4m
4m
4m
4-6m
12 - 18 m
9 - 18 m
4m
6m
6m
6-9m
6m
LOKOMOCIJA
• Da bi dete stalo na noge i počelo da hoda potrebni su sledeći preduslovi:
1.
2.
3.
4.
razvijenost velikog mozga,
razvijenost malog mozga (održavanje ravnoteže tela),
zrelost drugih nervnih centara i
anatomske promene (relativni rast dužine detinjih nogu, trupa i glave)
ZAKONITOST CEFALO - KAUDALNOG PRAVCA RAZVOJA
Redosled usvajanja motornih veština:
1. kontrola mišića očiju,
2. ovladavanje facijalnom muskulaturom (opuštanje mičiće lica u osmeh),
3. kontrola nad vratnim mišićima (1 mesec),
4. kontrola ruku i gornjeg dela trupa (2 - 4 meseca),
5. kontrola donjeg dela trupa pomoću koje dete može da zadrži sedeći
položaj (7 meseci),
6. kontrola šake (6 - 9 meseci),
7. kontrola nogu (stoji sa 9 m, hoda uz nečiju pomoć 11m, samostalno
hoda sa 15 m)
MOTORNI RAZVOJ U PRVIH 15 MESECI ŽIVOTA
meseci
0. mesec:
1. mesec:
2. mesec:
3. mesec:
4. mesec
5. mesec:
6. mesec:
7. mesec:
8. mesec:
9. mesec:
10. mesec:
11. mesec:
12. mesec:
13. mesec:
14. mesec:
15. mesec:
motorno ponašanje
intrauterini položaj tela (tzv. embrionalni položaj)
podizanje glave
podizanje grudnog koša
posezanje za predmetima
sedi uz oslonac
sedi u krilu, drži predmet
samostalno sedi u stolici sa naslonom, dohvata viseći predmet
sedi bez naslona
stoji uz nečiju pomoć
stoji sa osloncem
puzi
hoda sa vođenjem
ustaje sa oslanjanjem
uspuzava se uz stepenice
samostalno stoji, bez ičije pomoći
samostalno hoda, bez ičije pomoći
KONTROLA POLOŽAJA TELA I NJEGOVIH DELOVA UVEK PRETHODI KONTROLI
POKRETA
• Dete uvek pre može da održi položaj u koji ga odrasli dovedu (npr.
sedenje) nego što uspeva da se samo dovede u taj položaj
• Isto tako dete prvo uspeva da održi položaj stajanja, a tek zatim uspeva da
se samo uzdigne u stojeći stav ž
• U motornom razvoju se izrazito uočava njegovo odvijanje prema
zakonitosti stalnog i nepromenjenog redosleda promena
• To je dokaz za to da je motorni razvoj određen sazrevanjem, a sasvim u
maloj meri učenjem i vežbom.
OSTALE ZAKONISTOSTI U MOTORNOM RAZVOJU
1.
Proksimo-distalni pravac :
- Motorna kontrola se razvija prvo u zoni koja je bliže središnjoj osi tela –
kičmi, pa u pravcu periferije
Npr. u slučaju ruke, pravac je: rame, lakat, šaka, prsti
2.
Od podjednake kontrole bilateralnih ka boljoj kontroli unilateralnih
organa:
- Kada se rodi dete je uglavnom simetrično i podjednako spretno se služi
sa obe polovine tela
- U toku razvoja ono postaje funkcionalno nesimetrično – jednu svoju
stranu, češće desnu, više upotrebljava nego drugu
- Ruka, noga (pa i oko i uho) na ovoj strani su jače, brže, spretnije.
OSTALE ZAKONISTOSTI U MOTORNOM RAZVOJU
3.
Eliminisanje suvišne angažovanosti mišića:
- Pri savlađivanju neke motorne veštine dete na mlađem uzrastu angažuje
daleko veći broj mišića i troši više energije nego što je potrebno
- Tokom razvoja suvišno angažovanje se eliminiše
4.
-
Alternativnost u razvoju:
Tendencija da se periodi intenzivnijeg razvoja različitih funkcija
naizmenično smenjuju
OSTALE ZAKONISTOSTI U MOTORNOM RAZVOJU
5.
Intermitentnost u razvoju:
- Tendencija (uočena u longitudinalnim istraživanjima) da jedan oblik
ponašanja ne postaje stalan od momenta kada se pojavi
- Ponašanje se javlja jednom ili dva puta, pa se gubi, da bi se posle više dana
ili čak nedelja ponovo javilo, a zatim izgubilo, i tako više puta;
- Intervali između javljanja se sve više skraćuju i na kraju gube, kada
ponašanje postaje stalno
* Ova zakonitost uočena je i u kognitivnom i govornom razvoju
•
Motorna kontrola i specijalne motorne veštine (hodanje, hvatanje) su od izuzetnog
značaja za razvoj, kako individue tako i za razvoj same ljudske vrste
•
Zahvaljujući motornom razvoju (pre svega uspravnom hodu i sposobnosti
upotrebe ruke sa opozicijom palca) čovek je postao čovekom i stvorio složena
oruđa na kojima počiva razvoj civilizacije
•
Kada je u pitanju individualni razvoj, kontrola motorne aktivnosti i savladavanje
specijalnih motornih veština izuzetno su značajni u ovladavanju fizičkom i
socijalnom sredinom
•
Tako na primer, deca koja su motorno spretnija od ostalih, vrlo često su više
prihvaćena od strane vršnjaka, nego deca sa prosečnim motornim veštinama
•
Većina lidera, u grupama na mlađim uzrastima, nadmašuju ostale u motornim
veštinama (npr. penjanje, preskakanje konopca, lastiša, bacanje i šutiranje lopte,
trčanje skakanje, klizanje, skijanje, plivanje, vožnja bicikla, rolera i sl)
TESTOVI ZA ISPITIVANJE
MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
OPŠTA UPUTSTVA
1. Ispitanici izvode testove bosi, obučeni u sportsku opremu
2. Svi testovi se moraju izvoditi u dobro prozračenoj velikoj prostoriji, tj. Sportskoj
dvorani ili školskoj sali
3. Redosled izvršavanja motoričkih testova je organizovan u kružnom sistemu
4. Svaka radna stanica zato mora biti označena brojem
5. Svaki test ima specifična uputstva koja treba pažljivo proučiti i pročitati svakom
ispitaniku kako bi test bio što je moguće objektivniji
6. Zagrejavanje i istezanje pre početka testa nisu dozvoljeni
7. Vođa testiranja mora podsticati ispitanike na precizno, brzo i dosledno izvođenje testa
8. Ukoliko se ovi motorički testovi izvršavaju isti dan kada i testovi kardio-respiratorne
izdržljivosti, onda se oni izvršavaju prvi
REDOSLED IZVRŠAVANJA MOTORIČKIH TESTOVA
1. Flamingo test ravnoteže (FLB)
(uvek se mora prvi izvršavati)
2. Taping rukom (PLT)
3. Sed i dohvat (SAR)
4. Skok u dalj iz mesta (SBJ)
5. Stisak šake (HGR)
6. Ležanje-sed (SUP)
7. Izdržaj u zgibu (BAH)
8. Trčanje tamo – ovamo 10×5 m (SHR)
(uvek se izvršava poslednji)
1. FLAMINGO (FLB)
Cilj ispitivanja: opša ravnoteža
Opis testa: balansiranje na jednoj nozi na gredici zadanih dimenzija
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
-Metelna ili drvena geredica 50 cm dužina x 4 cm visina x 3 cm širina,
pokrivena materijalom maksimalne debljine od 5 mm čvrsto prilepljenim na gredicu
-Stabilnost gredice se obezbeđuje
sa dva držača dužine 15 cm i širine 2cm
-Štoperica
1. FLAMINGO (FLB)
Uputstva za ispitanike :
-Pokušaj i ostani da balansiraš što možeš duže na uzdužnoj osi gredice dok stojiš na nozi kojoj želiš.
-Savi slobodno nogu unazad i uhvati je istostranom rukom za gornji dio stopala stojeći kao flamingo.
-Test počinje kada osoba koja ispituje povuče ruku ispitaniku
-Pokušaj da balansiraš u ovoj poziciji što možeš duže.
-Svaki put kada izgubiš ravnotežu (tj. spustiš slobodnu nogu, onu koju držiš ) ili dotakneš pod bilo kojim
delom tela testiranje se prekida.
-Test ćete ponoviti tri puta, a računat ćemo bolje vrijeme
Uputstva za merioce:
- Stanite ispred ispitanika,
-Ispitaniku je dozvoljen jedan probni pokušaj kako bi se upoznao sa testom
- Uključite štopericu kada ispitanik pusti vašu ruku,
- Odmah zaustavite štoparicu kada ispitanik izgubi ravnotežu, spusti slobodnu nogu i
dohvati pod bilo kojim delom tela,
- Test ponavljate tri puta.
Ocena testa : Najduže vreme balansiranja u zadanom položaju na gredici
2. TAPING RUKOM (PLT)
Cilj ispitivanja: procena brzine pokreta - sposobnost brzog izvođenja pokreta sa
zadanom amplitudom.
Opis testa: Brzo naizmenično dodirivanje dve ploče rukom po izboru.
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
- Sto podesiv po visini,
- Dva gumena diska prečnika 20 cm pričvršćena horizontalno na sto, razmak između
centara diskova je 80 cm,
četverougaona ploča dimenzije 10x20 cm
postavljena na jednakoj udaljenosti
između dva diska,
- Štoperica.
2. TAPING RUKOM (PLT)
Uputstva za ispitanike :
-Sedite za sto, malo raširite stopala, postavite šaku slobodne ruke na četverougaonu
ploču u centru.
-Šaku izabrane ruke postavite na suprotni disk.
-Prenesite izabranu šaku napred i nazad između dva diska što je brže moguće, preko ruke koja se nalazi
u sredini.
-Budite sigurni da se svaki put dotakli disk.
-Kada ja kažem '' spremni… sad! '' izvršite 25 ciklusa (jedan ciklus = dodir suprotnog diska i vraćanje na
polazni disk ) što je brže moguće.
-Zaustavite se kada ja dam znak ''stop''. Ja ću glasno brojati cikluse.
Uputstva za merioce:
-Uključite štopericu posle reči '' sad '', pod pretpostavkom da je ispitanik počeo na
disku A, štoperica se zaustavlja kada on/ona dotakne ovaj disk po 25 put, tako ukupan
broj dodira diska A i B iznosi 50 ili 25 ciklusa između A i B,
-Preporučuje se da test provode dva mjerioca: jedan koji će mjeriti vrijeme i podsticati
ispitanika, a drugi koji će brojati dodire.
Ocena testa : Zadatak traje 25 ciklusa. Rezultat koji se upisuje je najkraće vreme. - Bolji
rezultat je ocena - vreme potrebno da se svaki disk dotakne 25 puta, mereno u desetinkama sekunde.
3. DOHVAT U SEDU (DOHSED)
Cilj ispitivanja: gipkost
Opis testa : Dohvat rukama što više napred u sedećem položaju
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
-Sto za testiranje ili sanduk dužine 35 cm, širina 45 cm i visine 32 cm.
- Nepričvršćen lenjir dužine 30 cm nalazi se na ploči po kojoj ga ispitanik gura rukama.
3. DOHVAT U SEDU (DOHSED)
Uputstva za ispitanike :
-Sedi.
-Postavi stopalo ravno na stranu sanduka, a vrhove prstiju na ivice gornje ploče.
-Savi trup i ispruži ruke što možeš dalje napred, držeći kolena opruženim, te lagano i
ravnomerno guraj lenjirr ispred sebe, sa ispruženim rukama i bez trzanja.
-Ostani miran u najdaljoj poziciji koju možeš dostići.
-Test će biti obavljen dva puta, bolji rezultat će se računati kao ocena.
Uputstva za merioce:
- Kleknite pored ispitanika i pritiskajte njegova /njene kolena,
- Ispitanik mora dostići ivicu gornje ploče, dodirujući lenjir pre nego što počne sa ispružanjem,
- Rezultat je određen najdaljom pozicijom koju ispitanik dostiže na skali vrhovima svojih
prstiju,
- Ispitanik se mora zadržati u ovom položaju najmanje dok se ne izbroji do dva, tako
se rezultat može pravilno čitati.
Ocena testa:
Bolji rezultat u centimetrima je ocena (cm dosegnuti na skali na gornjoj ploči)
4. SKOK U DALJ IZ MESTA (SDM)
Cilj ispitivanja: procena eksplozivne snage koja označava sposobnost aktiviranja maksimalonog
broja motoričkih jedinica u jedinici vremena pri realizaciji jednostavnih motorički struktura s
konstantnim otporom ili s otporom proporcionalim masi tela.
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa:
-Strunjače međusobno spojene u dužini 3 do 4 m , kreda, metarska traka, reuter-odskočna
daska i slika zadatka.
4. SKOK U DALJ IZ MESTA (SDM)
Uputstva za ispitanike :
-Stanite sa normalno razmaknutim stopalima i nožnim palčevima neposredno iza linije.
-Savite kolena sa rukama ispruženim ispred vas paralelno sa tlom.
-Kako savijete ruke, oštro se odrazite i skočite što je moguće dalje. Ž
-Pokušajte doskočiti na oba stopla i ostati uspravno.
-Test se izvodi dva puta, a broji se bolji rezultat.
Uputstva za merioce:
- Stanite sa strane i belžitie dužinu skoka,
- Dužina se meri od prednje ivice startne linije do tačke gde se zadnji do pete (najbliži
odraznoj liniji ) spustio na strunjaču,
- Ako ispitanik padne unazad ili bilo kojim delom tela dotakne strunjaču dozvoljava
mu se dodatni pokušaj,
-Odskočište i doskočna strunjača moraju biti u istoj ravni i čvrsto pričvrščene za pod,
Ocena testa :
Ispitanik skače dva puta za redom, a ocenjuje se najduži skok.
5. STISAK ŠAKE (SNASAKE)
Cilj ispitivanja:
Statička snaga
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
Kalibrirani ručni dinamometar sa podesivim hvatom.
5. STISAK ŠAKE (SNASAKE)
Uputstva za ispitanike :
-Uzmite dinamometar u ruku u koju ste izabrali.
-Stisnite ga što možete snažnije držeći ga udaljenog od tela.
-Tokom testa dinamometar vas ne sme dodirivati.
-Stiskajte postepeno i bez prekida najmanje dve sekunde.
- Obavite test dva puta.
Uputstva za merioce:
-Vratite dinanometar na nulu pre testiranja svakog ispitanika i proverite da li je
brojčanik dinamometra okrenut prema ispitaniku tokom testiranja,
- Tražite od ispitanika da koristi ruku po izboru, podesite hvat tako da dve šipke odgovaraju prvoj
falangi srednjeg prsta,
- Tokom testiranja ruka i šaka kojom se drži dinamometar ne smeju dodirivati telo,
Ocena testa :
Bolji rezultat je ocena izražena u kg sa tačnošću od 1 kg.
6. LEŽANJE-SED (LAZSED)
Cilj ispitivanja:
Snaga trupa (izdržljivost u snazi trbušnih mišića)
Opis testa :
Maksimalni broj podizanja u sed iz ležećeg položaja koji se može ostvariti u 1/2 minuta
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
- Dve strunjače (postavljene dužinom jedna pored druge),
- Štoperica.
6. LEŽANJE-SED (LAZSED)
Uputstva za ispitanike :
- Sedite na strunjaču, uspravnih leđa, šaka skopljenih iza glave, kolena savijenih pod
uglom od 90 0 , peta i stopla položenih ravno na strunjaču.
-Zatim lezite na leđa, dotičući ramenima strunjaču, a potom se vratite u sedeći položaj sa laktovima
ispred vas tako da njima možete dotaknuti kolena.
-Kad kažem spremni ''sad!'', ponovite ovu akciju štoje brže moguće u 30 sekundi.
-Nastavite dok ne kažem ''stop!''.
-Ovaj test radite jedanput.
Uputstva za merioce:
-Sedite licem okrenutim prema ispitaniku sa raširenim nogama i butinama preko
ispitanikovih stopla kako bi ih držali na tlu, stavite svoje ruke ispod ispitanikovih kolena
držeći tako kolena pod pravim uglom (90 0 ) i noge mirnim,
-Brojite kada laktovi dotaknu kolena, neispravan pokušaj se ne broji.
Ocena testa :
Ukupan broj ispravno obavljenih pokreta ležanje-sed u 30 sekundi je i ocena.
7. IZDRŽAJ U ZGIBU (IZDZGIB)
Cilj ispitivanja:
Funkcionalna snaga (statička izdržljivost mišića ruku i ramena)
Opis testa :
Održavanje položaja u zgibu dok se visi na šipki.
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
-Okrugla vodoravna šipka prečnika 2,5 cm postavljena
tako da je ispitanik, kada stoji ispod nje,
može dohvati bez skakanja,
- Štoperica,
- Strunjača za doskok ispod šipke
7. IZDRŽAJ U ZGIBU (IZDZGIB)
Uputstva za ispitanike :
-Stani ispod šipke i uhvati je prstima sa gornja strane i palcem sa donje strane, postavi
ruke na šipku i širini ramena sa prednjim hvatom.
-Ja ću pomoći da se podigneš dok ti brada ne bude iznad šipke.
-Zadrži ovaj položaj što možeš duže bez oslanjanja brade na šipku.
- Kada ti se nivo očiju spusti ispod šike test je završen.
Uputstva za merioce:
-Sa štopericom u jednoj ruci uhavtite ispitanika preko butina drugom rukom i podignite
ga u ispravnom položaju,
- Štoperica se uključuje u trenutku kad ispitanikova brada pređe preko šipke i pušta se da
radi,
- Ljuljanje ispitanika mora biti zaustavljeno,
-Zaustavite štopericu kada ispitanik više me može da održava propisani položaj
Ocena testa :
Vreme izraženo u desetinkama sekunde je ocena.
8. TRČANJE TAMO-OVAMO 10X5 m (TRC10X5)
Cilj ispitivanja:
brzina trčanja, okretnost
Opis testa :
Trčanje i okretanje pri maksimalnoj brzini.
Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa :
-Čist neklizajući pod
-Štoperica,
-Merna traka ( metar ),
-Kreda ili lepljiva traka,
-Saobraćajni čunjevi.
8. TRČANJE TAMO-OVAMO 10X5 m (TRC10X5)
Uputstva za ispitanike :
-Pripremi se iza linije.
-Jedno stopalo mora biti neposredno iza linije.
-Kad se označi start potrči što je moguće brže do druge linije i vrati se na startnu liniju,
-To je jedan ciklus, a moraš to da uradiš pet puta.
-Kada budeš trčao peti put ne smanjuj brzinu pri dolasku u cilj već nastavi da trčiš.
-Test se izvodi jednom.
Uputstva za merioce:
-Proverite da li su on/ona sa oba stopala prešli liniju svaki put kada su trčali zahtevanom
putanjom i da li su okreti napravljeni što je brže moguće,
-Objavite ukupan broj završnih ciklusa nakon svakog ciklusa,
-Test se prekida kada ispitanik pređe liniju cilja jednim stopalom,
Ocena testa :
Vreme potrebno za izvođenje 5 kompletnih ciklusa trčanja tamo i natrag, iskazano u
desetinkama sekunde je ocena.
HVALA NA PAŽNJI !