Transcript Музикофилија (презентација)

Projektni
tim
Izabrana
knjiga
Muzikofilija
Predlozimo
film
Predlozimo
muziku
Razgovarali
smo sa…
Muzikoterapija
Zanimljivosti
Predlog naslovne strane
Маја Zivkovic I 9
Zorana Scepanovic II 2
Маrija Filipovic I 9
Teodora Dimic II 12
Nemanja
Кristina Milicevic II 12
Ristivojevic I 9
Zvezdana Jovanovic II 12
Маrija Milosevic I 9
Емilija Kokic II 12
Кristina Lukic I 9
Isidora Bogosevic II 12
Маgdi El-Asrag II 2
Меlita Randjelovic
Bojana Borovic II 2
mentorka
Muzika nas može povesti u dosad neistražene svetove. Probuditi u nama skrivene emocije. Uveriti nas da
nešto kupimo, probuditi uspomene, podići iz depresije kad ništa drugo ne uspeva – ili je još dublje u nju
uljuljkati. Pokrenuti na ples do poslednjeg takta. No, moć muzike, koliko god nam se činila velika, proteže
se puno dalje nego što smo toga svesni. Muzika zaposeda veće područje našeg mozga od, recimo, jezika.
Ljudi su stoga uistinu muzička vrsta.
Radilo se o potresnim pričama s
tračkom nade, poput priča o
obolelima od Alzheimerove bolesti
koji su u muzici našli utehu i
smirenje, ili o pričama kako muzika
neke od nas ponekad može
doslovno izludeti, kao u slučaju
muzičkih halucinacija ili moždanog
crva, jedno je sigurno: muzika je
neodoljiva, očaravajuća,
nezaboravna, neporecivo važna
stvar u našim životima, a u
"Muzikofiliji" Saks će nam
pokazati zašto je tomu tako.
Knjiga koju je The Washington Post
proglasio jednom od najboljih u
2007. godini, uz "Muzikofiliju"
slobodno možete zapevati od srca,
ili se jednostavno složiti da je
melodija jedan od glavnih začina
života.
Neurologa Oliver Saks priča o
ljudima, pogođenima, određenim
neurološkim
poremećajima,menjanju način na
koji promišljamo o našem umu i
ljudskom iskustvu uopšteno. U
svojoj knjizi"Muzikofilija Priče o
muzici i mozgu"ovaj neurolog
istražuje ekstremne načine na koje
muzika utiče na naš mozak i kako
nam čak i najjednostavnija melodija
može promeniti život. S
medicinskim studijama koje
pokrivaju sve aspekte života, od
pojedinca koji nakon udara groma u
dobi od četrdeset dve godine postaje
pijanist, preko grupe dece s
Williamsovim sindromom , do ljudi
koji boluju od amuzije, odnosno
gubitka ritmičkog sluha, Saks će
nam pokazati kako utiecaj muzike na
nečiji život može biti presudan.
“Muzika pročišćava razumevanje, inspiriše ga i odvodi
u područja do kojih samo nikad ne bi došlo. “
- Henry Ward Beecher
Muzikoterapija ima široko polje primene
zbog toga što podrazumeva korišćenje
verbalnih i neverbalnih tehnika.
Muzikoterapija koristi muziku (zvuk) u
dijagnostičke, terapijske i profilaktičke
svrhe. Primenjuje se u svim granama
medicine i defektologije, kod dece i
odraslih, od najranije dobi do starosti,
individualno i u grupi, u bolničkim i
vanbolničkim uslovima. Može se
primenjivati kod zdravih osoba u cilju
podsticanja rasta i razvoja i u profilaktičke
svrhe.
Primena muzike u čekaonicama, u okviru
radno-okupacione terapije i slušanje
muzike u dokolici nije muzikoterapija.
Muzikoterapija je pridružena zdravstvena struka i
predstavlja nezavisnu profesiju,
a primenjuje je edukovani terapeut – muzikoterapeut.
Nakon postavljene indikacije, muzikoterapeut primenjuje
neku od tehnika
muzikotarepije koje su prihvaćene u svetu, uz
prospektivno praćenje i evaluaciju
dobijenih rezultata.
Postoje dve velike oblasti muzikoterapije:
-receptivna muzikoterapija u kojoj subjekat sluša
odabrani muzički izvod koji mu pomaže da se postigne
željeni psihološki efekat i
- aktivna muzikoterapije gde terapeut i pacijent
komuniciraju glasom ili instrumentom i ostvaruju
komunikaciju kada je verbalna kominikacije otežana ili
potpuno onemogućna.
Vise o muzikoterapiji procitajte ovde
Sistem zdravstevene zastite
Muzikoterapija se u svetu primenjuje u svim
granama medicine.
U psihijatriji se primenjuje u lečenju svih
kategorija psihijatrijskih i psihosomatskih
poremećaja: depresivnih, fobijskih i
anksioznih poremećaja, poremećaja ličnosti
i graničnih poremećaja, seksualnih
poremećaja, različitih vrsta psihotičnih
poremećaja, konverzivnih i somatoformnih
poremećaja, poremećaja spavanja, kao i kod
svih psihičkih poremećaja kod dece i
adolescenata.
Primenjuje se u procesu rehabilitacije
kod svih kategorija urođenih i stečenih
obolenja i poremećaja – kod dece i
odraslih sa cerebralnom paralizom, kod
slepih i slabovidih, kod lica sa
poremećajima sluha, oligofrenih osoba,
autističnih i dr.
U neurologiji se primenjuje kod
neurodegenerativnih i neuromišićnih
bolesti, epilepsije. kod poremećaja
pamćenja, u motoričkoj rehabilitaciji i
rehabilitaciji glasa i govora, kod
komatoznih pacijenata, u jedinicama
intenzivne nege; u psihoonkologiji u
različitim fazama bolesti, u palijativnoj
nezi; u ginekologji i akušerstvu - u
inkubatorima i pripremi porođaja; u
internoj medicini i pedijatriji; u
fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, u
terapiji bola; u otorinolaringologiji –
npr. nakon ugradnje kohlearnog
implanta; u anesteziologiji,
stomatologiji itd.
Evo kako je Marija Milosevic, ucenica I 9, videla naslovnu
stranu knjige “MUZIKOFILIJA price o muzici i mozgu” :
Instrument
Romeo I Julija
Ploca
Svadba
Kompozitor
Tragicna
Mjuzikl
Poljubac
MUZIKA
LJUBAV
MUZIKOFILIJA
KNJIGA
O dzungli
Stranica
Skola
Znanje
OLIVER SAKS
Pisac
Lekar
Psiholog
Neurolog
Ekipa EmisijE ,,TREZOR'' u našOj škOli
28. februara 2013.godine, našu školu posetila je TV ekipa RTS-a.
Povod posete bio je snimanje priloga za emisiju TREZOR, koja se
bavi projektom izdavačke kuće CLIO-Internest.
Bila je ovo sjajna prilika da članovi projektnog tima razgovaraju
sa autorkom emisije Bojanom Andrić i upoznaju je sa
dosadašnjim učešćem naše škole u projektu Internest;zahtevima
projekta i ličnim dobitima koje učenici imaju od projekta.
Ekipa biblioteke plus u poseti nasoj skoli
Predavanje : Medijska arhiva,predavač Velimir Ćurgus Kazimir
18.marta 2013.godine, našu školu posetila je ekipa Biblioteke plus: direktor
izdavačke kuće CLIO, direktor arhiva EBART Velimir Ćurgus Kazimir i reditelj
Dragomir Zupanc.
Povod posete bio je susret sa članovima projektnog Internest tima naše škole.
Razgovarali smo o planovima i aktivnostima u sklopu ovogodišnjeg projekta.
Velimir Ćurgus upoznao nas je sa značajem, ulogom i mogućnostima arhiva
Ebart, načinom prikupljanja arhivske građe i njenog korišćenja.
Snimak predavanja možete pogledati na internet stranici
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pdodL9gefYo
Mladi lideri – kulturna diplomatija mladih
Udruženje Biblioteka plus i Internest tim u saradnji sa Institutom za kulturnu diplomatiju (ICD) iz Berlina organizovali su više
aktivnosti posvećenih kulturnoj diplomatiji mladih.
Povodom toga u utorak, 16. aprila, grupa učenika (Marija Pavlović, Iva Tomas, Kristina Lukić i Marija Milošević I-9) zajedno
sa razrednim staresinom kao i pedagogom škole, Melitom Ranđelović bila je u poseti Ministarstvu spoljnih poslova
Republike Srbije.
Učenike su pozdravili direktor Diplomatske akademije, Božin Nikolić, šef odseka za javnu diplomatiju Aleksandar Đukić, i
načelnica odeljenja za međunarodnu, kulturnu, prosvetnu, naučnu, tehnološku i sportsku saradnju Dragana Vujić, i upoznali
sa radom Ministarstva spoljnjih poslova u oblasti javne i kulturne diplomatije.
Bila je to sjajna prilika da se učenici iz desetak srednjih I osnovnih škola,koje su uključene u projekat Internest, upoznaju sa
značajem mladih lidera i njihovom ulogom u kulturnoj diplomatiji. Poseta je protekla u živom razgovoru domaćina i učenika.
Takođe smo imali priliku da vidimo i muzejsku postavku Dva veka diplomatije u Srbiji, nakon čega je i održan mini kviz
poznavanja kulturne i istorijske prošlosti Srbije, a vezan je za pomenutu postavku.
Predavanju je prisustvovao i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik CLIO-a.
Dobar primer toga jeste nastup hora poznatog po obradama rok i pop pesama bez instrumenata, Viva Vox-a, u zgradi
Ujedinjenih nacija u Njujorku,SAD, povodom Srpske Nove godine.(Ovom događaju prisustvoao je generalni direktor UN
Ban Ki Mun i predsednik generalne skupstine UN Vuk Jeremić.) .
Nakon predavanja i aktivnosti usledio je koktel.
Strategija lobiranja I fundrraising-a
u projektnom menadzmentu
16.marta 2013.godine nekoliko članova našeg Internest projektnog tima , zajedno sa
drugim projektnim timovima, posetili su Dizajn inkubator NOVA ISKRA-Beograd.
Tokom prepodnevnog susreta,članovi Internest školskih timova susreli su se i
razgovarali sa nekoliko članova tima Dizajn inkubatora Nov Iskra : Nena
Radenković,creative Hub coordinator; Relja Bobić ,programski menadžer Nova Iskra;
Tamara Todorić,arhitekta,koordinator biblioteke Nova Iskra; studio autorima,
arhitektama, članovima Designer lab Nova Iskra.
Bila je ovo sjajna prilika da dobijemo informacije kako najuspešnjie napisati projekat,
kako i gde prikupiti sredstva za realizaciju projekta.
10.maja 2013.godine, u jednočasovnoj poseti Muzičkoj redakciji Radio Beograda 1, imali smo
priliku da susretnemo i razgovaramo sa autorima i urednicima nekoliko emisija Radio
Beograda.
Upoznali su nas sa uređivačkom politikom Radio Beograda 1, programskom šemom Radio
Beograda 1 ,emisijama koje uređuju i vode.
Veoma nas je zanimalo kako biraju goste i muziku za svoje emisije.
Bila je zanimljivo razgovarati sa Biljom Krstić urednicom emisije ,,Izvorište'', Nenadom
Kamidžorac, urednikom emisije Muzička pletenica, Aleksandrom Petrović / Aco
Celtic.
Upoznali smo ih sa ovogodišnjim projektom Internest i aktivnostima koje realizujemo .Izložili smo
im našu iakciju emitovanja muzike putem školskog razglasa u vreme velikih odmora i međusmena.
Ideja i koncept odabrane muzike koju puštamo na razglasu veoma im se svidela.
Informaciju o našoj poseti redakciji možete videti na
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1321036/Poseta+Muzi%C4%8Dko
j+redakciji+Radio+Beograd+1.html
Autor Oliver Saks u knjizi ,,Muzikofilija Priča o muzici i mozgu'' bavi se fenomenom muzikalnosti kod
slepih ljudi.On kaže ,,U raznim drugim studijama,Oklford je otkrio da je 40 do 60 odsto slepe dece kojoj je
predavao imalo apsolutni sluh, a u istraživanjima koje su nedavno sproveli Hamilton,Paskval-Leone i
Šlaug su našli da 60 odsto slepih muzičara ima apsolutni sluh, naspram možda 10 odsto među
muzičarima koji vide. Kod muzičara s normalnim vidom, rana muzička obuka (pre uzrasta od šest ili osam
godina9 ključna je za razvoj ili održavanje apsolutnog sluha-ali kod tih slepih muzičara, apsolutni sluh je
bio uobičajen čak i kad se s muzičkom obukom otpočelo srazmerno kasno, ponekad tek u
adolescenciji.....
Tačni neurološki korelati koji leže u osnovi muzičkih veština kod slepih još nisu do kraja definisani,ali se
intenzivno proučavaju u Montrealu i drugde'' ( 155-166 str knjige).
U svetu muzike immo mnogobrojne primere slepih muzičara :
Andrea Bočeli
Ko bi pomislio da je ovaj italijanski tenor, koji je tri
puta bio nominovan za nagradu Gremi – slep?
Bočeli je snimio preko 20 pop i klasičnih albuma koji
se nalaze u Top 10 na Bilbordovoj listi. Na
američkoj listi klasične muzike on je broj jedan. Ovaj
italijanski virtuoz prodao je preko 70 miliona
albuma širom sveta.
Stivi Vonder
(Stevie Wonder) rodjen je slep.
Iako slep, on je postao poznati
pevac, tekstopisac I muzicki
Producent. Bio je prvi muski solo umetnik
koji je osvojio 22 nagrade Gremi.
Rej Čarls
Ovaj afroamerički muzičar bio je na 10. mestu na listi “100
najvećih umetnika svih vremena”. Tokom 2008. godine
dospeo je čak na drugu poziciju. Čarls (Ray Charles) je
izgubio vid kada je imao pet godina, a potpuno je oslepeo sa
sedam.
Derek Paravicini
Slep je i ima autizam, ali je svojim neverovatnim
muzičkim talentom ne prestaje da oduševljava svet. On
je sada već slavni pijanista, a dovoljno mu je da samo
jednom čuje melodiju-kompoziciju, da bi je odsvirao bez
problema.
Hoze Felisiano
Portorikanski gitarista Hoze Felisiano (Josè
Feliciano) ono je što biste mogli nazvati
virtuozom na gitari. Tokom svoje karijere,
duge 50 godina, svirao je skoro sve: klasiku,
rok, džez i bluz. Ostao je trajno slep pri
rođenju .
Džon Kej
Džon Kej (John Kay) je poznati pevač, tekstopisac i
gitarista benda Steppenwolf. U Kanadi je dobio
priznanje za svoj veliki doprinos muzici. Kej pati od
povećane osetljivosti na svetlost. Ima urođenu
ahromotopsiju, veoma retki defekt – potpunu
slepoću za boje.
Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje
ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o
samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.
Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom
muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i
treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti - zbog čega nam je
uopšte muzika toliko važna.
U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim
postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji
su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija:
’Slušanje muzike je zabavno’ - na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje
stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje
pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na
primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na
računaru…
’Poboljšava energetski nivo’- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz
pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma.
’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’ - ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva.
Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg
izvođenja.
’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na
neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže.
’Obezbedjuje nam pražjenje kada nam je to potrebno’ – ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja,
muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo
proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim
osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi.
’Pospešuje mentalnu aktivnost’- muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i
analizranje prošlosti.
’Povezivanje’ – kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i
razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje
sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo
povezanost.
Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da
kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u
muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje
izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa
Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju
problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah
umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka
veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.
Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one
emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da,
iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz
osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i
osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja
definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama
samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome,
situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje
osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog
toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na
osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali
ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje
emocije, u slučaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka
ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije.
Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se
vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može,
kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća
na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time
što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u
evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim
prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak
najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.
Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju reči, očigledno je i kada posmatramo decu koja još uvek nisu
progovorila. Njihov način komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna šta joj majka
zapravo poručuje rečima, ona na osnovu ritma i tona majčinog glasa ipak može da shvati osnovnu poruku. Istraživanja su
pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba još u stomaku.
U jednom takvom istraživanju ispitivana je mogućnost uticaja muzike na dete dok je ono još u stomaku. Majke koje su
učestvovale u istraživanju su uz stomak stavljale slušalice preko kojih se čula muzika. Muziku su počele da puštaju u
dvadeset i osmoj nedelji trudnoće i do kraja trudnoće je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila
izložena muzici. Nakon porođaja, praćen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije puštana
muzika dosta brže razvijala. Ova deca bolje su napredovala fizički tj brže rasla, zatim brže razvila motoriku i imala su
bolju koordinaciju.
I nakon rodjenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenadjujuću sposobnost da
je upamte iako su još uvek veoma mala. U jednom takvom istraživanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana
vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je puštana određena melodija.
Beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i sutradan nakon učenja. Ipak,
zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti naučenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini
puštana ista ona muzika koja je svirala u situaciji učenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo,
dete može da uči i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u sećanje, ali su i dalje
tu. S druge strane, veoma je značajno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.
Kod odraslih, muzika je takođe u vezi sa pamćenjem. Vrsta pamćenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste
takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugoročne memorije u koju skladištimo dogadjaje i iskustva iz
sopstvenog života. Na osnovu nje zaključujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opažamo. U
okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednička autobiografska sećanja su ona koja su presudna za preovladjujuća
uverenja i stavove. Istraživači su pokazali da je muzika u velikoj meri zaslužna za očuvanje ove memorije. Mnoge
etape iz sopstvenog života pamtimo po muzici koju smo tada slušali i mnoge prelaze u životu prate i prelazi u
preferencji neke vrste muzike. Istraživanja su pokazala da je za tinejdzerske dane najupadljivija veza autobigrafskih
sećanja i muzike, ali da se ta veza ipak održava i ostalim periodima života.
Iako je terapija muzikom relativno nova, sve brojnija istraživanja potvrđuju lekovitu moć nota. Portal„Greatist“ sabrao
je na jednom mestu niz studija koje pokazuju svemoć muzike, a naročite one koju su komponovali Betoven, Mocart,
Bah...
Primera radi, slušanje klasičnih kompozicija sporijeg tempa ili uživanje u pop baladama umanjujestres, glavobolju, čak i
simptome PMS-a. Klasika odmara mozak i u večernjim satima, pa se tako preporučuje njeno slušanje pred spavanje,
kako bi na oči došao brzi i lepši san. Uz to, lagane melodije dokazano će pomoći rasterećenju mozga, usporavajući
intenzivne moždane aktivnosti. Zato ne čudi što je tokom meditacije uvek preporučljivo pripremiti prikladnu muzičku
podlogu.
Muzika veoma delotvorno otklanja i psihološki stres, što je pokazala studija sa studentima koji su morali da pripreme
naporne usmene prezentacije. Deo njih priređivao je prezentacije uz pratnju muzike, dok je deo mora da se zadovolji
tišinom. Rezultati su pokazali da umilni zvuci violine pomažu smanjenju anskioznosti, usporavaju preterano brz rad srca
i pozitivno utiču na krvni pritisak.
Još jedna zanimljiva studija rađena je u saradnji sa pacijentima
u zdravstvenim ustanovama. Tom prilikom pokazano je da je
odlazak kod doktora ili pak zubara mnogo podnošljiviji ukoliko
se ordinacijom šire zvuci umirujuće muzike. Kada su u pitanju
manji hirurški zahvati i operacije sproveđene pod lokalnom
anestezijom, pacijenti su bili znatno opušteniji kada su im na
ušima bile slušalice sa muzikom. U slučajevima u kojima nije
bilo potrebe za anestezijom zabeležen je manji intenzitet bola
kada je pacijent bio „pod dejstvom muzike“.
Grupa muzikoterapeuta sarađivala je i sa pacijentima obolelim
od raka, koji prolaze kroz hemioterapiju i zračenja. Ispostavilo
se da su oni koji su pristali na saradnju i svom lečenju dodali
muziku, imali manje problema sa prihvatanjem medicinske
terapije, stabilniji krvni pritisak i ređe probleme sa srcem.
Od davnina se smatra da vesela muzika podiŽe raspoloŽenje, a lagana nas čini
tužnim jer nas takva kakva je nekako uvek podseti na neke bolne uspomene.
Kakva god bila, muzika će vam ublažiti stres, bol ili strah, podići
raspoloženje, stimulisati pozitivne emocije...
Svet zvučnih boja sve više se koristi za lečenje, najviše u psihijatriji, a
naši stručnjaci su dokazali da muzika pomaže i u lečenju srca, i to ne samo
onog slomljenog zbog ljubavi, već i onog pogođenog kardivaskularnim
oboljenjima. Primećeno je, na primer, da je količina lekova koju pacijenti
koriste u redovnoj terapiji uz primenu muzikoterapije znatno smanjena, a
remisije se postižu brže i stabilnije su.
Muziku bi, precizirali su neki od stručnjaka,
trebalo slušati dva puta dnevno po 12 minuta,
i bićete „fit".
Još je davno grčki filozof Pitagora, mnogo
poznatiji po čuvenoj teoremi nazvanoj po
njegovom imenu nego po svom lekarskom umeću,
bio prvi koji je lečio muzikom. U Srbiji
danas to radi docent kardiologije dr Predrag
Mitrović sa Kliničkog centra Srbije, koji je
na više stotina bolesnika dokazao da muzika
blagotvorno deluje na bolesnike sa srčanom
slabošću, povišenim pritiskom, dijabetesom,
na one koji su preživeli infarkt...
Školski razglas i muzika koju emitujemo
Projektni tim je pokrenuo ,,oživljavanje'' školskog razglasa. Naime, školski razglas postoji nekoliko
godina,ali se retko koristi.
Osnovna ideja bila nam je da pokrenemo korišćenje razglasa, tako što smo nekoliko nedelja, tokom
trajanja projekta u vreme velikih odmora i pauze u međusmenama puštali muziku po našem izboru.
Izbor muzike smo načinili na osnovu knjige ,,Muzikofilija Priče o mozgu i muzici'' O.Saksa, smernica
koje smo dobili od muzikoterapeuta R.Radulović.
Emitovanje muzike koncipirano je po temama-svaki dan jedna vrsta muzike(klasična muzika, narodna
muzika/etno, jazz, pop muzika).
Vivaldi:
http://www.youtube.com/watch?v=l-dYNttdgl0
http://www.youtube.com/watch?v=xhkoUQ7HdIQ
http://www.youtube.com/watch?v=nGdFHJXciAQ
http://www.youtube.com/watch?v=H7hGiZ579cs
Beethoven:
http://www.youtube.com/watch?v=m1t3wGfDIFI
http://www.youtube.com/watch?v=nT7_IZPHHb0
http://www.youtube.com/watch?v=8TIeaT3mfbE
http://www.youtube.com/watch?v=e_DTCcRULCM
Slobodan Trkulja I Balkanopolis:
http://www.youtube.com/watch?v=7WhnRXMzTMg
http://www.youtube.com/watch?v=9ywVsgt026E
http://www.youtube.com/watch?v=cWr7OBgKTq8
http://www.youtube.com/watch?v=yPCiU8bGvXQ
Louis Amstrong:
http://www.youtube.com/watch?v=2nGKqH26xlg
Nina Simone:
http://www.youtube.com/watch?v=D5Y11hwjMNs
Adele:
http://www.youtube.com/watch?v=DeumyOzKqgI
http://www.youtube.com/watch?v=hLQl3WQQoQ0&list=RD02
Ri7-vnrJD3k
http://www.youtube.com/watch?v=rYEDA3JcQqw&list=RD02R
i7-vnrJD3k
http://www.youtube.com/watch?v=bsFCO8oCEQ&list=RD02Ri7-vnrJD3k
http://www.youtube.com/watch?v=_lWUNwxz3-U
Amy Winehouse:
http://www.youtube.com/watch?v=KUmZp8pR1uc
http://www.youtube.com/watch?v=TJAfLE39ZZ8
Biljana Krstic:
http://www.youtube.com/watch?v=zRCUkPS8uJs
http://www.youtube.com/watch?v=d-rQ-uqXS_4
Jazz Compilation:
http://www.youtube.com/watch?v=Zx1jU8e97ao&list=RD029tp
Mhl1W9-o
Projekat El Sistema
Dugometražni dokumentarac nemačke produkcije u režiji Marije Stodmajer (Maria Stodtmeier) i
Pola Smačnija (Paul Smaczny) "El sistema" o istoimenom projektu dečjih i omladinskih orkestara i
muzičkih centara u Venecueli. Dobio je glavne nagrade u dokumentarnoj kategoriji na festivalima u
Čikagu, Pragu i Solunu. Ovaj neobični dokumentarac ima elemente bajke u kojoj se fantastičnom
vizijom jednog čoveka surova stvarnost pretvara u bolju budućnhost. U projektu "El sistema", koji je
pre više od 35 godina pokrenuo amaterski muzičar i ekonomista Hose Antonio Abreu, na stotine
hiljada mladih uči da svira neki instrument. Program je opstao pod deset različitih državnih uprava,
a procvetao je 80-ih godina 20. veka. Cilj mreže 102 omladinska i 55 dečijih orkestara je da zaštiti
mlade iz ekstremno siromašnih krajeva od uticaja droge i kriminala. Iako se klasična muzika smatrala
elitističkom, "El sistema" je uspeo da uvede svoj program u redovnu nastavu u državnim školama.
Studije su pokazale da je više od dva miliona mladih, od kojih 90 posto iz siromašnih porodica, prošlo
kroz ovu edukaciju i da je time značajno smanjena stopa omladinske delikvencije. Rediteljski par kroz
prikaz svakodnevnog života u nekim od najopasnijih krajeva Venecuele ponudio je sliku urbanog
siromaštva koja nije patetična ni senzacionalistička, već energična i puna nade. Kritika u američkom
magazinu "Star" ističe da je to "jedan od najvažnijih i najispirativnijih dokumentarnih filmova o
muzici i njenom uticaju na društvene promene", dok "Njujork Tajms" ocenjuje da ovaj film "opisuje
značaj umetnosti za društvo i sam život na najoriginalniji način“
U školi je organizovana projekcija filma ,,El Sistema''
http://www.youtube.com/watch?v=276oR_tEmbs
Muzikotarapeut i mi
U organizaciji našeg tima, školu je posetila dr sci med Ranka
Radulović, psihijatar i muzikoterapeut.
Prilikom posete održala je predavanje o mogućnostima
muzikoterapije, slučajevima u kojima se koristi. Naglasak je
stavljen na mogućnost korišćenja muzikoterapije u školamakroz muzičke sobe.