Transcript Mere i aktivnosti za bezbedno izmuljivanje i odlaganje sedi…

„Environmentally friendly water management in plain areas„
eWAM
HUSRB/1203/121/237
"Mere i aktivnosti za bezbedno
izmuljivanje i odlaganje sedimenta"
Dr Dejan Krčmar
PMF – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Novi Sad, 27. mart 2014.
Zašto sediment?
 dinamička komponenta svih akvatičnih sistema koja zbog snažno izražene tendencije vezivanja
može biti rezervoar akumuliranih, toksičnih i perzistentnih jedinjenja prirodnog i dominantno
antropogenog porekla
 U sedimentu milion puta veća koncetracija polutanata (npr. metala) nego u istoj zapremini vode
 izvor sekundarnog zagađenja “Vremenska bomba”
Resuspenzija
–
–
–
–
Poplave
Podizanje ustave
Izmuljivanje
Bioturbacije
Održivo upravljanje sedimentom
• Kada i gde pratiti kvalitet sedimenta? Koliko često?
• Kako proceniti kvalitet sedimenta? Kako sediment utiče na kvalitet vode?
– Koje metode koristiti?
– Koje polutante pratiti?
– Koje kriterijume kvaliteta koristiti? Da li je to dovoljno za donošenje
zaključaka?
• Šta raditi kada kvalitet sedimenta ne zadovoljava?
– Da li izmuljiti ili ostaviti?
• Šta raditi sa izmuljenim materijalom?
– Da li ga treba deponovati? Ili se može rasprostreti na obalu, okolno
zemljište ili premestiti u drugu vodenu sredinu?
– Da li se može iskoristiti za dobijanje materijala?
– Kakav će uticaj imati uklanjanje sedimenta na akvatični sistem?
Kada i gde?
1.
Ocena hemijskog statusa i trenda kvaliteta sedimenta - WFD
(2000/60/EC)
Svaka zemlja članica treba da izvrši identifikaciju zagađenih sedimenata koji
zahtevaju remedijaciju. Ako je kvalitet sedimenta loš i utiče na postizanje
dobrog ekološkog statusa, država članica mora u skladu sa članom 4 i članom 11
da inicira odgovarajuću akciju jer zagađeni sedimenti mogu predstavljati
prepreku u postizanju dobrog ekološkog statusa vodnog tela.
2.
U slučaju redovnog održavanja vodotokova



Održavanje plovnih puteva
Snižavanje rizika od poplava
Uređivanja obala...
Kako?
WFD samo implicira praćenje kvaliteta sedimenata i daje samo okvire u
okviru kojih se problem sedimenata mora i može rešavati na lokacijama
na kojima je narušen ekološki status zbog degradiranog kvaliteta
sedimenta.
Složenost postupka procene kvaliteta sedimenta
 Dinamika sistema
– Prostorno (horizontalna i vertikalna distribucija polutanata) – dizajn
monitoringa
– Vremenski (sezonske promene, uticaj geohemije sedimenta i procesa
“starenja” na biodostupnost polutanata)
– Uslovi sredine
 Neusaglašenost hemijskog i ekološkog statusa
– Uticaji prouzrokovani prisustvom polutanata čije se prisustvo u
sedimentima ne prati,
– Sinergističko ili antagonističko dejstvo polutanata,
– Pojave zagađujućih materija u različitim hemijskim oblicima (npr. metali)
što značajno utiče na njihovu toksičnost,
– Različite osetljivosti različitih organizama prema različitim vrstama
polutanata.
Dodatno:
 Složena i nedorečena regulativa,
 Nedostatak
podataka
o
koncentracijama
jedinjenja
i
elemenata u sedimentu,
 Nedostatak podataka o referentnim
uslovima,
 Ne postoji homogena klasifikacija
sedimenta,
 Ne postoje usaglašeni kriterijumima
kvaliteta sedimenta,
 Konvencionalne metode imaju za cilj
određivanje ukupnih koncentracija
polutanata u sedimentu, pa one nisu
pogodne jer precenjuju biodostupnu
frakciju.
Akumulirana
frakcija
Receptor
Dostupna frakcija
Ukupna koncentracija PAH
Sediment (izmuljeni materijal) kao otpad
Kada izmuljeni materijal postaje otpad?
• Ako se primeni definicija otpada iz Direktive o otpadu
(2006/12/EC, kodifikuje Direktivu 75/442/EEC i ukida u
njenim naknadnim amandmanima), proizilazi da sediment
nakon izmuljivanja automatski postaje otpad bez obzira na
nivo kontaminacije.
• Definicija otpada glasi “any substance or object in the
categories set out in Annex I which the holder discards
or intends or is required to discard”.
• U Anex-u I ove Direktive navedene su sledeće
kategorije:
• Q15 “Contaminated materials, substances or products
resulting from remedial action with respect to land”,
• Q16 “Any materials, substances or products which are
not contained in the abovementioned categories”
Kada izmuljeni materijal postaje
opasan otpad?
• Klasifikacija izmuljenog materijala zavisi od procene hazardne prirode otpada
prema:
 Evropskom katalogu otpada (2000/532/EC)
 Direktivi o opasnom otpadu EU (91/689/EEC)
Izmuljeni materijal
Čist i bez negativnih
ekotoksičnih efekata
Zagađen uz ispoljavanje
ekotoksičnih efekata
bezopasan
opasan
OTPAD
Sediment koji je suviše zagađen da bi bio premešten u drugu
akvatičnu sredinu, ne mora automatski biti klasifikovan kao
opasan otpad!
Standardi kvaliteta sedimenta u Srbiji
Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i
podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje
(Sl. Glasnik RS, 50/2012)
 granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda
kvaliteta sedimenta, odnosno ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena
koncentracija i remedijaciona vrednost
 kao i vrednosti zagađujućih materija koje se koriste pri izmuljavanju i
dislokaciji sedimenta iz vodotoka odnosno ciljna i remedijaciona
vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo
Ocena statusa
1. Ocena hemijskog statusa i trenda kvaliteta
sedimenta

Obuhvata arsen, teške metale, PAH, PCB, organohlorne pesticide,
mineralna ulja
Izmuljavanje radi održavanja
2. U slučaju redovnog održavanja vodotokova

Obuhvata arsen, teške metale, PAH, PCB, organohlorne pesticide,
mineralna ulja
Šta raditi sa izmuljenim materijalom?
Klasa
Kriterijum
0
 Ciljna vrednost
1
> Ciljna vrednost i  Vrednost limita
2
Načini postupanja sa izmuljenim sedimentom
Koncentracije zagađujućih supstanci u sedimentu su na
nivou priorodnog fona. Sedimenti mogu biti dislocirani
bez posebnih mera zaštite.
Sediment je neznatno zagađen. Prilikom dislokacije
dozvoljeno je odlaganje bez posebnih mera zaštite u
> Vrednost limita i  Verifikacioni limit pojasu širine do 20 m u okolini vodotoka.
3
> Verifikacioni nivo  Remedijaciona
vrednost
4
> Remedijaciona vrednost
Sediment je zagađen. Nije dozvoljeno njegovo odlaganje
bez posebnih mera zaštite. Neophodno je čuvanje u
kontrolisanim uslovima uz posebne mere zaštite kako bi
se sprečilo rasprostiranje zagađujućih supstanci u okolinu.
Izuzetno zagađeni sedimenti. Obavezna je remedijacija ili
čuvanje izmuljenog materijala u kontrolisanim uslovima
uz posebne mere zaštite kako bi se sprečilo rasprostiranje
zagađujućih supstanci u okolinu.
Korekcija graničnih vrednosti
Korekcija sadržaja metala za dati sediment.
GV К  GV SТ 
А  B  % gline  V  %ОМ
А  B  25  V 10
Korekcija sadržaja organskih supstanci za dati
sediment.
GVК  GVSТ 
%ОМ
10
Međutim, kvalitet sedimenta nije lista koncentracija
hemijskih supstanci...
 Ukupne koncentracije kontaminanata - i pored korekcije procenjen rizik
često prevazilazi stvarni rizik.
 Neophodna istraživanja radi potpunog razumevanja procesa koji definišu
biodostupnost i razvijanja kvantitativnih opisnih modela za ove procese.
 Neophodno razvijanje hemijskih i bioloških testova za bržu i lakšu
procenu biodostupnosti, a time i kvaliteta sedimenta i procenu rizika po
okolinu.
 Podaci o prirodnom nivou polutanata (naročito za metale)
 Ekotoksičnost, struktura zajednice bentosa, bioakumulacija
Bezbedno izmuljivanje i odlaganje sedimenta
• Izbor odgovarajuće alternative za izmuljavanje/remedijaciju baziran je na
balansiranju brojnih zahteva u pogledu:
– tehničke izvodljivosti,
– ekonomske prihvatljivosti i
– zaštite životne sredine što podrazumeva ONEMOGUĆAVANJE ŠIRENJA
ŠTETNIH MATERIJA U OKOLINU.
Osnovni putevi gubitaka polutanata tokom
izmuljivanja, tretmana i odlaganja sedimenta:
1. Resuspenzija sedimenta
2. Rastvaranje/desorpcija
polutanata
3. Izluživanje
PLANIRANJE
RADOVA
POČETNA KARAKTERIZACIJA ZAGAĐENJA
Kvalitet
sedimenta
zadovoljava
kriterijume?
I FAZA – početna
karakterizacija i potencijal za
desorpciju
Ne
Da
Da li postoji
opasnost od
desorpcije
polutanata
II FAZA – kontrola
radova na
izmuljivanju
III FAZA – kontrola
deponovanog materijala i
ocednih voda sa deponije i
mere zaštite
IV FAZA – nadzorni
monitoring
Ne
Da
Izmuljivanje i deponovanje bez
posebnih mera zaštite
Izmuljivanje i deponovanje uz
sprovođenje posebnih mera zaštite
Privremeni prekid radova i razmatranje neke
od opcija stabilizacije izmuljenog materijala.
Posle toga nastavak radova uz planirane
mere zaštite.
Da
Da li postoji
curenje sa
deponije?
Ne
Nastavak radova uz povremenu
kontrolu porne (ocedne) vode
Nadzorni monitoring deponije i
podzemne vode
Hvala na pažnji!