Transcript Prezentacija projekta –


Šta je PLC i koje su mu osobine?
- Programabilni logički kontroler (Programmable Logic Controller) je
mikrokontrolerski sistem u kome su hardver i softver specifično adaptirani
industrijskom okruženju.
- PLC je oklopljen mikrokontroler sa svakim delom dobro provernim, vreme
razvoja aplikacije se značajno umanjuje.
- PLC je originalno namenjen kao zamena za relejne šeme. PLC se bazira na
programu koji se može menjati tako da omogućava brze izmene i proširenja.
- Savremeni PLC kontroleri su sposobni za sve vrste komunikacija, RS485,
MODBUS, PROFIBUS, Ethernet , IT (internet TCP/IP)
- PLC programeri najčešće koristi "ladder" lestvičaste dijagrame za programiranje.

Izgled i osobine
Osnovne faze izvršenja PLC programa
Ponavljaju se tri osnovna koraka :
KORAK 1. Testiranje ulaza. Koji ima status ON ili status OFF. Svi
ovi ulazi se upisuju u odgovarajuće memorijske lokacije. Te
vrednosti se koriste tokom celog sledećeg koraka.
Inicijalizacija
Očitavanje
ulaza
KORAK 2. Izvršenje programa, instrukciju po instrukciju.Na
osnovu programa, i na osnovu stanja u programu korišćenih ulaza
odgovarajuća akcija se vrši. Akcija može biti definisana i na
osnovu rezultata sačuvanog od ranije u internoj memoriji.
Izvršavanje
programa
KORAK 3. Provera i korekcija izlaza. Izlazi dobijaju stanje u
zavisnosti od stanja ulaza iz koraka 1 i izvršenog programa
iz stanja 2.
Zapis izlaza

Sve faze izvršenja PLC programa (Scan cycle)

Načini programiranja PLC-a
- Lestvčasti dijagrami (ladder logic) je način crtanja el. logičkih
šema. To je grafički jezik, veoma popular kod PLC. Originalno
je izmišljen da zameni relejnu logiku. Ime je dobio jer program
podseća na merdevine.
- STL (statement list) je način pisanja koda tj. programiranja
PLC uređaja. Predstavlja izvorni jezik PLC-a i pruža
mogućnost programeru da uradi složenije stvari koje nisu
moguće korišćenjem ladder logike. Danas je grafičko okruženje
jako napredovalo, pa STL i nema toliko široku promenu pri
programiranju PLC-a.
- FBD (function block diagram) je najednostavniji način
programiranja PLC uređaja koji se zasniva na programiranju
pomoću grafičkuh funkcionalnih blokova.

Načini programiranja PLC-a

Elementi ladder logike

Normalno otvoren (radni) i normalno zatvoren
(mirni) kontakt
Radni bit u normalnom stanju (logička „0“)
predstavlja otvoren kontakt, a kada provodi onda je u
njegovoj mem. lokaciji „1“ tj. aktivno stanje i on zatvoren
prekidač. Prekidač je normalno otvoren (NO kontakt).
Mirni bit u normalnom stanju (logička „0“)
predstavlja zatvoren kontakt, a kada ne provodi onda je u
njegovoj mem. lokaciji „1“ tj. aktivno stanje i on je tada
otvoren prekidač. Dakle, prekidač je normalno zatvoren (NC
kontakt).

Tipovi podataka, bitovi i bajtovi

Bit, bajt i tip podataka
M0.4
Operand
Operacija
Identifikacija operanda
definiše oplast PLC-a.
U ovom slučaju je to
memorija PLC-a. Još
može biti i ulaz (I), izlaz
(Q), oblast specijalne
memorije (SM) i dr.
Adresa odgovarajućeg
bita u okviru bajta (od 0
do 7).
Adresa odgovarajućeg
bajta u memoriji. Za
slučaj S7 200 CPU222
ima od 0 do 31 bajta.
-
NO kontakt je zatvoren (aktivan) kada je njegov bit „1“
NC kontakt je otvoren (aktivan) kada je njegov bit „1“
I logička operacija
ILI logička operacija
-
-
Set (S) i reset (R) funkcije ove naredbe setuju (uključuju) ili resetuju
(isključuju) određeni specificirani broj tačaka sa početkom na adresi
specificiranog bita. Broj tačaka (bita) za set ili reset može da ide od 1 do 255.
Ako se reset primenjuje na brojač ili na tajmer onda ona resetuje i stanje tog
brojača tj. tajmera.
Izlaz Q0.2 se setuje
(postavlja na vrednost „1“).
Takođe, izlazi Q0.3, Q0.4,
Q0.5, Q0.6, Q0.7 se setuju tj.
postaju aktivni.
Izlaz Q0.2 se resetuje
(postavlja na vrednost „0“).
Takođe, izlazi Q0.3, Q0.4,
Q0.5, Q0.6, Q0.7 se resetuju
tj. postaju neaktivni (nema
napona na tim pinovima na
izlazu PLC-a)

Tajmer i brojač
-
The On-Delay Timer (TON)
TON počinje da broji vreme kada je „IN“ aktivan. Bit koji zauzima tajmer (Txx)
postaje aktivan onda kada je tajmer izbrojao veću ili jednaku vrednost od zadate PT
(preset time).
Kada je ulaz „IN“ tajmera neaktivan nema ni brojanja, a u memorijsku lokaciju koja
pripada tom tajmeru (Txx) upisana je logička „0“.
d
d
vrednosti ()
TON nastavlja da broji pošto je
postignuta vrednost PT i može da broji
do maks. vrednosti 32767.
-
The On-Delay Timer (TON)
100 ms predstavlja rezoluciju tajmera
tajmer ima tri različite rezolucije: 1 ms,
10 ms i 100 ms.
- Izlaz Q0.0 će postati aktivan tek 1
sekund pošto ulaz I0.0 postane aktivan
-
The Retentive On-Delay Timer (TONR)
- TON sa zadrškom (TONR) postaje aktivan (broji) kada je „IN“
na log. „1“.
- Kada vrednost brojanja postane veća ili jednaka od PT (preset
time) bit koji odgovara tom tajmeru (T1) postavlja se na log. „1“.
- Kod ovog tipa tajmera ta vrednost se zadržava čak i kada „IN“
postane neaktivan.
- TONR ima mogućnost da akumulira (broji) vreme bez obzira na
promene ulaza „IN“
- Reset funkcija služi da ga vrati na nulto stanje sa kog je i počelo
prvobitno brojanje.
-
The Off-Delay Timer (TOF)
- The Off-Delay Timer (TOF) služi da produži aktivno
stanje tj. bit Txx za vremenski period PT od trenutka kada
je neaktivan tajmer (IN postao „0“)
- Bit koji odgovara TOF (Txx) postaje aktivan čim se
aktivira „IN“.
- Ovo stanje se zadržava još za vremenski period PT pošto
je eneable bit (IN) postao neaktivan.
- Bez obzira šta se dešava sa enable bitom (IN) stanje na
TOF ostaje aktivno još za PT od trenutka kad se „IN“
postavi na „0“.
-
TON,TONR i TOF rezolucije
-
brojački blokovi (counter)
The Count Down (CTD)
- Ulaz count down (CD) služi kao impuls za
okidanje i brojanje u nazad. Brojač reaguje na
svaku promenu stanja CD sa „0“ na „1“.
- Bit koji odgovara tajmeru postaje aktivan
(„1“) kada brojač izbroji do nule tj. završi se
celo brojanje.
- Load input (LD) uvek može da resetuje brojač
i postavi ga na preset value (PV)
- Brojanje prestaje kada se dostigne nula tj.
odgovarajući bit postane logička jedinica „1“
-
The Count Up (CTU)
- Ovaj tajmer broji naviše od trenutne
vrednosti svaki put kada ulaz count up
(CU) sa „0“ dođe u aktivno stanje („1“)
- Kada je trenutna vrednost brojača veća
ili jednaka od PV bit koji pripada brojaču
je aktivan.
- Reset resetuje i trenutno brojanje Cxx i
bit koji odgovara tom brojaču postavlja
na „0“.
- Maksimum CTU je 32 767.

-
The Count UP Down (CTUD)
Ovaj brojač broji naviše svaki put kada count up (CU) ulaz pređe sa „0“ na „1“.
Broji naniže svaki put kada ulaz count down (CD) pređe sa „0“ na „1“.
Preset value (PV) se poredi sa trenutnom vrednošću brojača Cxx
Posle izvršenja svake instrukcije brojanja dolazi do poređenja sa zadatim PV.
- Bit koji odgovara ovom tajmeru postaje „1“
kada se pređe PV, a ukoliko je trenutna vredost
Cxx manja od PV taj bit je na nivou logičke „0“.
- Reset (R) resetuje trenutno stanje brojača i vraća
na 0.
-
Memorijski elementi
SR/RS kolo
SR
- Kada su oba ulaza I0.0 i I0.1 aktivni
(„1“) onda je i izlasni signal tj. bit
Q0.0 postavljen na „1“.
- Aktivan Q0.0 se može postaviti na „0“
korišćenjem reset (R) signala, ako S1
nije aktivan.
- SR pamti „1“ na izlazu (Q0.0) i ako je
S1 na „0“ sve dok ga R=„1“ ne
resetuje na „0“.
RS
- Kod RS varijante S setuje Q0.1, a R1
kada postane aktivan postavlja Q0.1
na „0“.
- Bez obzira na poromene I0.0, Q0.1
ostaje neaktivan dok je R1 aktivan.
Navigacija
Instrukcije
Programski editor
Dodavanje
simboličkih
imena
promenljivama

Toolbars
Prikaz
komentara u
progr. editoru
Ubacivanje
nove mreže u
programski
editir
Učitavanje
programa iz PLCa u progr. editor
Brisanje
selektovane
mreže i progr.
editora
Učitavanje
programa iz
progr. editora u
PLC
Dodadavanje ili
uklanjanje
simboličke tabele iz
progr. editora
Pokretanje
programa
Provera toka
izvršenja
programa
(RUN mod)
Zaustavljanje
programa
-
Simobolička tabela služi da obezbedi lakši rad prilikom
pravljenja programa u programskom editoru. Apsolutno
adresiranje (I0.7, Q0.3...) se zamenjuje simboličkim imenima
(Vrata_dole, Svetlo_unutra...)

Odabir jezika za programiranje (LAD, FBD, STL)
- Komunikacija preko USB/PPI multi-master kabla
Ako je sve
povezano kako
treba ovde treba
pronaći PLC.
Podešavanje
PC/PPI kabla
za USB
Potreban hardver:
-
-
S7 200 CPU 222
USB/PPI Multi-Master kabl za programiranje PLC-a
SIEMENS Logo Power supply (napajanje 24V)
Kablovi za ožičenje i povezivanje komponenti
PC za programiranje PLC-a
Motor jednosmerne struje
Gvozdena šina na kojoj su nanizani svi hardverski elemnenti
Kabl 230V/50Hz za napajanje PLC-a
Maketa lifta
Potreban softver:
- STEP 7-Micro/Win V4.0 SP5
- Windows XP(Professional ili Home) ili
Windows 2000 ili
Windows 7 na kome postoji Windows Virtual XP mode
- Bar 100 MB slobodnog prostora na hard disku
- VC++ 2005 SP1 Redistributable (ako nije instaliran)
Opis makete lifta
Maketa lifta na sebi sadrži:
-Dva normalno zatvorena prekidača (mirna) koji predstavljaju granične
prekidače, pošto lift ima samo dva sprata.
- Po dva radna kontakta na svakom spratu, gde je gornji kontakt za
pozivanje na prvi sprat, a donji za prizemlje.
-Na vratima lifta (i na prvom spratu i u prizemlju) postoje normalno
zatvoreni kontakti koji služe za detekciju da li su vrata otvorena ili
zatvorena.
- LED dioda na svako spratu koja je uključena uvek kada motor lifta radi tj.
lift je u pokretu.
- Svetlo u kabini lifta.
LED dioda
ispred
ulaznih
vrata lifta
Dva radna
tastera ispred
ulaznih vrata.
Gornji taster
poziva lift na
prvi sprat, a
donji u
prizemlje
Ulazna
vrata lifta
Normalno
zatvoreni
prekidač
kao gornji
granični
prekidač
(GGP)
LED dioda
kao svetlo
u kabini
lifta
-
Tabela ulaza PLC-a
Apsolutna adresa
ulaza u PLC
Opis
I0.0
Taster u prizemlju za pozivanje lifta u prizemlje
I0.1
Taster na prvom spratu za pozivanje lifta u prizemlje
I0.2
Taster u prizemlju za pozivanje lifta na prvi sprat
I0.3
Taster na prvom spratuza pozivanje lifta na prvi sprat
I0.4
Donji granični prekidač (DGP)
I0.5
Gornji granični prekidač (GGP)
I0.6
Vrata lifta na prvom spratu (otvorena/zatvorena)
I0.7
Vrata lifta u prizemlju (otvorena/zatvorena)
-
Tabela izlaza PLC-a
Apsolutna adresa izlaza
PLC-a
Opis
Q0.0
Motor lifta pokreće kabinu lifta na dole
Q0.0 & Q0.1
Motor lifta pokreće kabinu lifta na gore
Q0.2
Sijalica u kabini lifta
Q0.3
Sijalica ispred vrata lifta
-
Funkcionisanje programa (opis stanja)
1. Prvo stanje je definisano memorijskom lokacijom M0.0 koja kada je
aktivna predstavlja inicijalno stanje tj. reset svih predhodnih stanja PLC-a.
Bilo koje otvaranje vrata (gore ili dole) podrazumeva da program odmah
„uleće “ u ovo stanje tj. M0.0 =„1“ i dolazi do resetovanja svih stanja, a
motor lifta staje gde god da se kabina lifta nalazi.
2. Stanje M0.1 opisuje stanje ispravnog mirovanja u kome se lift nalazi.
Podrazumeva se da ovo stanje može da nastupi samo kada je inicijalizacija
uspešno izvršena (M0.0=„1“). Takođe, lift kada miruje onda je i Q0.0=„1“ i
Q0.0=„1“&Q0.1=„1“. Pod ispravnim stanjem mirovanja lifta podrazumeva
se da je jedan od dva granična prekidača aktiviran (nagažen) tj. I0.4=„0“ ili
I0.5=„0“. Drugim rečima bit M0.1 je na logičkoj jedinici kada lift miruje na
jednom od dva sprata, a vrata lifta i gore i dole su zatvorena.
-Funkcionisanje programa (opis stanja)
3. Neispravno stanje u kome se lift nalazi je definisano bitom M0.2. Ovo
stanje nastupa kada se motor lifta ne pokreće tj. Q0.0=„1“ i
Q0.0=„1“&Q0.1=„1“ i kao i u stanju M0.1 sva vrata lifta su zatvorena. U
suprotnom da su bilo koja od dvoja vrata otvorena nastupio bi reset svih
stanja tj. inicijalizacija M0.0. Ovaj memorijski bit je aktivan onda kada se
kabina lifta zaustavila između dva sprata. Nijedan od dva granična
prekidača nije aktiviran (I0.4=„1“ i I0.5=„1“) . I za ovo stanje važi uslov da
je inicijalizacija svih stanja uspešno izvršena (M0.0=„1“) i da otvaranjem
bilo kojih vrata nastupa reset svih stanja M0.0=„1“.
4. Stanje M0.3. Kada je ovo stanje aktivno (M0.3=„1“) lift je pozvan da
dođe u prizemlje. Drugim rečima memorijski bit M0.3 postaje aktivan onda
kada se pritisne neki od radnih kontakata I0.0 ili I0.1 koji bi poslali kabinu
lifta na donji sprat. Ako je već na tom spratu onda se svejedno ovaj bit
ponovo setuje na „1“.
-Funkcionisanje programa (opis stanja)
5. Stanje M0.4 je analogno predhodnom stanju samo opisuje pozivanje lifta
na prvi sprat. Stiskanjem bilo koja od dva tastera I0.2 ili I0.3 setuje se ovo
stanje (M0.4 =„1“). Bez obzira da li je na prvom spratu ili nije pritiskanjem
ovih tastera svejedno se setuje stanje opisano bitom M0.4.
6. Sekvenca pokretanja ka prizemlju opisana je aktivnim memorijskim
bitom M0.5. Da bi ovo stanje bilo aktivno lift mora biti pozvan da ide dole
(M0.3=„1“), mora pravilno mirovati (M0.1=„1“), ne sme biti između
spratova (M0.2=„0“) i mora proći bar 3 sekunde od trenutka kada je lift
pozvan (M0.3=„1“  T57).
-Funkcionisanje programa (opis stanja)
7. Sekvenca pokretanja ka prvom spratu opisana je aktivnim memorijskim
bitom M0.6. Da bi ovo stanje bilo aktivno lift mora biti pozvan da ide gore
(M0.4=„1“), mora pravilno mirovati (M0.1=„1“), ne sme biti između
spratova (M0.2=„0“) i mora proći bar 3 sekunde od trenutka kada je lift
pozvan (M0.4=„1“  T58).
8. Stanje u kome se kabina lifta već nalazi u prizemlju opisano je
memorijskim bitom M0.7 =„1“. Ako je ovo stanje aktivno, lift miruje (M0.1
=„1“), nije u nepravilnom mirovanju (M0.2=„0“) i udaren je DGP (I0.4=„0“)
9. Stanje u kome se kabina lifta već nalazi na prvom spratu opisano je
memorijskim bitom M1.0 =„1“. Ako je ovo stanje aktivno, lift miruje (M0.1
=„1“), nije u nepravilnom mirovanju (M0.2=„0“) i udaren je GGP (I0.5=„0“)
-ladder program za inicijalizaciji M0.0
Special Memory bit
služi da pri prvom
pokretanju izvrši
inicijalizaciju. Ovaj
bit je aktivan samo
u prvom scan ciklusu.
Bit M0.0 se
postavlja na „1“.
Aktivnost ovog
pita je uslov za
naredna stanja
Normalno zatvoreni
kontakti I0.6 i I0.7
odgovaraju donjim i
gornjim vratima na
kabini lifta. Kad su
sva vrata zatvorena
(I0.6=„0“ & I0.7=„0“)
Otvaranje bilo kojih
vrata izaziva
inicijalizaciju i reset
svih ostalih stanja.
Resetuje se svih
sedam bita
počevši od
mem. lok. M0.1.
Osmi bit M1.0
se takođe
resetuje.
Sva stanja koja
su bitna za
izvršavanje
programa ovde
se resetuju.
M0.1...M1.0=„0“
-STL i FBD program za inicijalizaciji M0.0
STL prestava
FBD predstava
Reset bita
M0.1,M0.2,
M0.3, M0.4,
M0.5, M0.7
I0.7 je normalno
zatvoreni (NC)
kontakt
Ovom FBD
bloku odgovara
paralelna veza
tri kontakta u
ladd predstavi
-Ladder porogram koji opisuje stanje M0.1(ispravno stanje mirovanja)
Bilo koji od dva
granična
prekidača (I0.4 ili
I0.5) treba da
bude udaren (0V)
Inicijalno stanje
M0.0 mora biti
aktivno da bi
M0.1=„1“.
Motor lifta ne
pokreće kabinu ni
dole (Q0.0=„0“), a ni
gore
(Q0.0=„0“&Q0.1=„0“)
I gornja i donja
vrata na kabini
lifta moraju biti
zatvorena (I0.6=„1“
i I0.7=„1“)
Setije se stanje M0.1
(M0.1=„1“), a resetuje
se nepravilno stanje
mirovanja M0.2 (Za
slučaj ako je bilo
setovano)
-
FBD i STL program koji opisuje stanje M0.1
Bilo koji od dva
granična
prekidača (I0.4 ili
I0.5) treba da
bude udaren (0V)
Motor lifta ne
pokreće
kabinu ni dole
(Q0.0=„0“), a ni
gore
(Q0.0=„0“&Q0.
1=„0“)
Setije se stanje M0.1
(M0.1=„1“), a resetuje
se nepravilno stanje
mirovanja M0.2 (Za
slučaj ako je bilo
setovano)
-Ladder porogram koji opisuje stanje M0.2 (neispravno mirovanje)
DGP i GGP nisu
prekinuti tj. lift se
nalazi između dva
sprata. Nije idaren
ni jedan od dva
granična prekidača
Inicijalno stanje
M0.0 mora biti
aktivno da bi
M0.2=„1“.
Ako su svi ovi uslovi ispunjeni
setuje se stanje M0.2(nepravilno
stanje mirovanja), a resetuje
M0.1(ispravno mirovanje). Lift
je u nepravilnom stanju
mirovanja!
Motor lifta ne pokreće
kabinu ni dole
(Q0.0=„0“), a ni gore
(Q0.0=„0“&Q0.1=„0“)
-Lift miruje-
I gornja i donja
vrata na kabini
lifta moraju biti
zatvorena (I0.6=„1“
i I0.7=„1“)
- Pozivanje lifta u prizemlje M0.3 (ladder dijagram)
Prekidač I0.0 se
nalazi u prizemlju
i poziva lift u
prizemlje. Prekidač
I0.1 se nalazi na
prvom spratu i
takođe poziva lift u
prizemlje ako se
stisne. Bilo koji od
ova dva kontakta
ako je aktivan
povlači setovanje
odgovarajućeg
stanja.
Stanje M0.3 je
postavljeno na
logičku jedinicu, a
u isto vreme se
resetuje stanje
M0.4 koje opisuje
poziv lifta na
gornji sprat. Ovim
resetom se
izbegava pojava
duplog poziva u
jednom trenutku.
- Pozivanje lifta u prizemlje M0.3 (STL i FBD)
Prekidač I0.0 se
nalazi u prizemlju
i poziva lift u
prizemlje. Prekidač
I0.1 se nalazi na
prvom spratu i
takođe poziva lift u
prizemlje ako se
stisne. Bilo koji od
ova dva kontakta
ako je aktivan
povlači setovanje
odgovarajućeg
stanja.
Stanje M0.3 je
postavljeno na
logičku jedinicu, a
u isto vreme se
resetuje stanje
M0.4 koje opisuje
poziv lifta na
gornji sprat. Ovim
resetom se
izbegava pojava
duplog poziva u
jednom trenutku.
- Pozivanje lifta na prvi sprat M0.4 (ladder dijagram)
Prekidač I0.2 se
nalazi u prizemlju
i poziva lift na prvi
sprat. Prekidač I0.3
se nalazi na prvom
spratu i takođe
poziva lift na prvi
sprat ako se stisne.
Bilo koji od ova
dva kontakta ako
je aktivan povlači
setovanje
odgovarajućeg
stanja.
Stanje M0.4 je
postavljeno na
logičku jedinicu, a
u isto vreme se
resetuje stanje
M0.3 koje opisuje
poziv lifta u
prizemlje. Ovim
resetom se
izbegava pojava
duplog poziva u
jednom trenutku.
- Pokretanje lifta ka prizemlju M0.5 (ladder dijagram)
Tajmer T57 služi da omogući
setovanje M0.5 tek 3 sekunde
nakon što je lift pozvan dole
(M0.3 postalo logička jedinica)
Lift mora biti u
pravilnom stanju
mirovanja M0.1
=„1“
Lift je pozvan dole
M0.3=„1“, a nije
između spratova
Setovan je bit koji
opisuje pokretanje
ka prizemlju, a
resetovan bit M0.1 i
M0.2 se resetuje jel
više lift ne miruje
Pokretanje lifta ka
prvom se mora
resetovati, da ne bi
dobio duplu
komandu
-Pokretanje lifta ka prizemlju M0.5 (STL i FBD dijagram)
Setovan je bit koji
opisuje pokretanje
ka prizemlju, a
resetovan bit M0.1 i
M0.2 se resetuje jel
više lift ne miruje
Lift mora biti u
pravilnom stanju
mirovanja M0.1
=„1“
Lift je pozvan dole
M0.3=„1“, a nije
između spratova
Pokretanje lifta ka
prvom se mora
resetovati, da ne bi
dobio duplu
komandu
- Pokretanje lifta ka prvom M0.6 (ladder dijagram)
Tajmer T58 služi da omogući
setovanje M0.6 tek 3 sekunde
nakon što je lift pozvan dole
(M0.3 postalo logička jedinica)
Lift mora biti u
pravilnom stanju
mirovanja M0.1
=„1“
Lift je pozvan gore
M0.4=„1“, a nije
između spratova
Setovan je bit koji
opisuje pokretanje
ka prvom, a
resetovan bit M0.1 i
M0.2 se resetuje jel
više lift ne miruje
Pokretanje lifta ka
prizemlju se mora
resetovati, da ne bi
dobio duplu
komandu
- Lift se nalazi u prizemlju - M0.7 (ladder dijagram)
DGP je „nagažen“ tj. na
ulazu I0.4 više nema 24V tj.
logičke „1“.
Uspešno
obavljena
inicijalizacija
Lift je u stanju
mirovanja i nije
između spratova
Setovan je bit koji
opisuje stanje kada se
kabina lifta nalazi u
prizemlju M0.7=„1“ Čim je
potvrđeno da je
lift u prizemlju
onda za svaki
slučaj treba
resetovati bit za
neispravno
stanje M0.2 i
resetovati poziv
da dođe u
prizemlje. Kako
je već u
prizemlju stanje
poketanja ka
prizemlju M0.5
se resetuje i
resetuje se M1.0
koji opisuje da
je lift na prvom.
- Lift se nalazi u prizemlju - M0.7 (STL i FBD dijagram)
- Lift se nalazi na prvom spratu- M1.0 (ladder dijagram)
GGP je „nagažen“ tj. na
ulazu I0.5 više nema 24V tj.
logičke „1“.
Uspešno
obavljena
inicijalizacija
Lift je u stanju
mirovanja i nije
između spratova
Setovan je bit koji
opisuje stanje kada se
kabina lifta nalazi na
prvom spratu M1.0=„1“ Čim je
potvrđeno da je
lift na prvom
onda za svaki
slučaj treba
resetovati bit za
neispravno
stanje M0.2 i
resetovati poziv
da dođe u na
prvi. Kako je
već na prvom,
stanje poketanja
ka prvom
spratu M0.6 se
resetuje i
resetuje se M0.7
koji opisuje da
je lift u priz.
-
Tajmeri T57,T58,T59
Koriste se da akcije ne bi bile trenutne, već da uvek postoji interval vremena
koji predstavlja zakašnjenje od par sekundi nakon što program softverski
stekne neki uslov.
- Pokretanje motora lifta
Da bi se
obezbedilo
pokretanje na
dole isti uslovi se
moraju postaviti u
dve različite
mreže. Na taj
način se ostvaruje
Q0.0=Q0.1=„1“ tj.
lift ide gore.
Ako je ostao
između spratova
odmah da ide na
prvi sprat