Transcript Link - sremcicadom.org.rs

Joga kao put ka socijalnoj inkluziji dece sa
smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom
Prof.Dr Predrag Nikić
Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja iz oblasti joge, Beograd
Marija Zulić
Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” sa domom učenika, Novi Sad
Joga je disciplina samorazvoja čijom se primenom
podstiče vitalnost tela i oplemenjuje osećajni i duhovni
život čoveka.
Reč 'joga' znači: ujediniti ili spojiti
Joga je nastala u Indiji pre više hiljada godina
Joga predlaže čoveku skup moralnih, etičkih i praktičnih smernica
koje mu pomažu da živi zdravim i uravnoteženim životom.
Joga preporučuje svakodnevnu negu telesnog zdravlja
joga položajima (asane),
tehnikama disanja (pranajama),
ali i negu emocionalne, intelektualne i socijalne
dimenzije života
tehnikama koncentracije,
tehnikama relaksacije.
?
Kako joga deluje na organizam?
Rezultati naučnih istraživanja ukazuju da
praktikovanje joge može pomoći u unapređenju
zdravlja i sprečiti, lečiti ili ublažiti pojavu bolesti .
(M.Segal, 2011).
Rezultati istraživanja ukazuju da pravilno i redovno
praktikovanje joge utiče na poboljšanje rada:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
kardiovaskularnog sistema (Bihari, 2011),
bolju ishranu tkiva,
harmonizaciju rada endokrinog sistema (Novaković, 2011);
limfnog sistema
stimulaciju rada digestivnog sistema (D.Judin, 2012)
respiratornog aparata (Tomić & Novaković & Gačić),
bolje funkcionisanje organa za izlučivanje;
postizanje bolje gipkosti lokomotornog aparata (S.N.Omkar, 2012);
razvoj psihomotornih funkcija (Janjušević&Nikić, 2012)
smiruje i unapređuje stanje nervnog sistema- utiče na ublažavanje anksioznosti,
amortizaciju stresa (N.Lazarević&M.Bailon, 2012);
ubrzanje metabolizma, jačanje imuniteta, normalizaciju telesne težine
poboljšanje pažnje, povećanje ishoda učenja (S.Šinkari, 2012),
povećanje kreativnosti, poboljšanje opšteg raspoloženja (S.Deo&S.Vinod, 2011),
donosi unutrašnji mir, osećaj sreće, ispunjenosti.
povećanje samopouzdanja, otvorenosti prema drugim ljudima, buđenje životne
radosti.
Loše psihičko
stanje
Napetost i
ukrućenost
mišća i
ligamenata
Nepravilno držanje
tela
Problemi u
metabolizmu
Poremećeno
funkcionisanje
unutrašnjih
organa
Pritisak na
zglobove
Loš položaj
kičme,grudnog
koša, karlice
i zglobova
Joga položaji podstiču
autonomnu ravnotežu
između dva dela nervnog
sistema koja su potpuno
suprotni: simpatički i
parasimpatički.
Delovanje na simpatički
nervni sistem povezano je
sa stimulacijom i
aktivacijom, dinamikom,
a dejstvo na
parasimpatički sistem je
povezano sa relaksacijom,
odmorom.
Kod dece je praktikovanjem joge
zapažen brži razvoj psihomotorike:
•
•
•
•
•
•
•
•
postiže se svesnost o sopstvenom telu- doživljaj telesne celovitosti
poboljšava orjentacija u prostoru
stabilizovanje lateralizovanosti
ujednačavanje tonusa i osamostaljivanje pokreta
poboljšanje koordinacije pokreta
poboljšanje kvaliteta pažnje
pospešuje se učenje, kreativnost i mašta
vežbanjem u parovima i u grupi razvija osećaj timskog rada,
porodičnog jedinstva
• Kod učenika koji vežbaju jogu primećena je bolja disciplina,
bolje ocene i bolja kondicija, kao i više samopoštovanja i
samopouzdanja.
Motivi bavljenja jogom
• Održati vitalnost tela
• Poboljšati psihofizičko zdravlje
• Prevazići stres i napetost
• Poboljšati raspoljoženje
• Oplemeniti emocionalni život
• Poboljšati koncentraciju
• Povećati stepen svesnosti
• Poboljšati pamćenje
• Donositi ispravne odluke
• Povećati stepen kreativnosti
• Povećati sportske sposobnosti (uvećati spremnost)
• Sposobnost pronalaženja suštine (smisla)
• Sposobnost razlikovanja bitnog od manje bitnog
• Ojačati samopoštovanje
• Ojačati oslonac u sebi
Joga i osobe sa invaliditetom
Posebno izdvajamo rezultate istraživanja koja se odnose na osobe sa invaliditetom
ili hroničnim oboljenjima jer ukazuju na važnost praktikovanja joge kao dopunske
aktivnosti, pored već uspostavljene medicinske nege i terapije.
(J.S.Ćitor, 2011).
Utvrđeni su blagotvorni učinci praktikovanja joge
kod dece i mladih sa smetnjama u razvoju.
(Complementary and alternative medicine use in
families of children with cerebral palsy Edward A Hurvitz;
Christina Leonard; Rita Ayyangar MD;
Virginia Simson Nelson MD MPH, Department of
Physical Medicine and Rehabilitation, Pediatric Section,
University of Michigan Medical Center/Charles Stewart
Mott Children’s Hospital, Ann Arbor, MI, USA)
Kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošču ,
asane, tehnike disanja i duboka relaksacija smiruju nervni sistem i pomažu polazniku da
se poveže sa svojim telom.
(An exploratory study on the use of hatha yoga asanas with children having hyperkinesis; Daya
Bonnie Glugover, 1978.)
Kod dece sa autizmom,
- sticanje novih motornih radnji,
- poboljšanju komunikacije i socijalnih
veština.
(Yoga for children with autism spectrum
disorders : a step-by-step guide for parents
and caregivers; Dion E Betts; Stacey W Betts,
2006.)
Kod osoba sa Daunovim sindromom
joga asane istežu i jačaju celo telo. Poseban značaj imaju u normalizaciji funkcije
endokrinog sistema, tako da osobe sa Daunovim sindromom sporije dobijaju na
težini.
(Yoga for the Special Child: A Therapeutic Approach for Infants and Children with
Down Syndrome, Cerebral Palsy, and Learning Disabilities. (Sumar, Sonia)
Osobe sa paraplegijom
koje praktikuju jogu imaju smanjen
nivo stresa, napetosti i anksioznosti,
bolji kapacitet pluća, bolju
stabilnost tela i funkcionalnost
gornjih ekstremiteta, osećaj
povezanosti sa svojim telom, bolji
san...
Kod osoba sa kongenitalnom
artrogripozom : joga
poboljšava pokretljivost,
smanjuje zamor, nivo
anksioznosti, stresa, utiče na
bolji san, poboljšava
kreativnost...
(Enhancing Arthrogryposis Multiplex
Congenita Function through Physical Therapy,
Maureen Donohoe PT, DPT, PCS)
Kod osoba sa cerebralnom paralizom,
joga značajno redukuje visok mišićni tonus i podiže oslabljen mišićni tonus (u zavisnosti
od vrste cp).
-Redukcija pritiska na
međupršljenske diskove i
korene nerava
- Smanjenje nevoljnih
pokreta i mišićne
napetosti
-Veća mogućnost pokreta
i koordinacije
-Veća samostalnost osobe
sa CP.
Vođenje časa joge za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa
invaliditetom:
 Joga položaji se prilagođavaju mogućnostima i potrebama
polaznika i mogu se izvoditi uz pomoć instruktora ukoliko je
potrebna
Asane: aktivne, pasivne, potpomognute
Iako instruktor pomaže
ipak je polaznik taj koji
izvodi vežbe.
Joga u logopediji
Disanje- za fluentan govor neophodno je uspostaviti pravilno govorno disanje.
Ovde su od velike pomoći: troslojno jogijsko disanje, uđaji dah, nadi šodana, kapalabati i
bastrika, bramari pranajam, šitali, šitkari, simhasan
Razvoj artikulacionih organa
- vitalizacija mišića lica
- uđaji dah, bramari, šitali, šitkari, simhasan.
Pravilna artikulacija glasova
•vokalno disanje (A, E, I , O, U)
• artikulacija glasa S – izvođenje kobre,
• glasa Z- bramari pranajam;
• položaj utkasane sa ispuštanjem glasa ‘paa’ je odlična za voljni izdisaj i ispuštanje glasa, kao i
stojeći položaj sa raskoračnim stavom i uzvikom ‘jaa’ ili ‘paa’.
Kod ove dece jako važno napraviti prijatnu atmosferu, da se osećaju opušteno u
našem prisustvu. Relaksacija, kontrola disanja i pravilno doziran čas joge imaju veliki
značaj .
Priprema za izvođenje joge za decu/odrasle sa invaliditetom:
•Obavezna pismena saglasnost/preporuka lekara za vežbanje joge
•Obavezna saglasnost osobe koja vežba (kao pristupnica), odn.saglasnost roditelja
ili staratelja ukoliko je osoba maloletna ili mentalno ometena
•Pre prvog časa- upoznavanje sa podacima polaznika: o starosti, osnovnom
oštećenju ili oboljenju, težini oštećenja, o opštem psihičkom stanju,
specifičnostima ponašanja, zanimanju…
•Prostoriju za časove joge prilagoditi potrebama polaznika, što podrazumeva i
prilaz do vežbaonice, prilagođen toalet…
•Koncepciju časa prilagoditi fizičkom i mentalnom uzrastu polaznika
•Dužinu časa prilagoditi fizičkom i mentalnom stanju polaznika
•Vaspitna usmerenost (zaštitna i obrazovna uloga instruktora prilikom vežbanja)
Materijalni uslovi za realizaciju časa joge za decu sa smetnjama
u razvoju i osobe sa invaliditetom
Prostor za praktikovanje joge:
Otvoreni prostori:
• Parkovi, plaže, veliki čisti tereni ili pokriveni pokošenom travom ili utabani zemljom koja nije
vlažna, sportski tereni, rekreativni tereni.
Zatvoreni objekti:
• Kućni uslovi, joga centri, fiskulturne sale, sportske hale i sale
Rekviziti:
- podloga koja se ne kliza: gumena
prostirka, gumene strunjače, tatami
pod..
- urolana prostirka ili ćebe, jastuci,
stolica, zid, kaiševi od gume i lastiša
za pridržavanje ekstremiteta
- papirne maramice za čišćenje lica i
nozdrva.
- lagano ćebe ili neka dukserica
- didaktička sredstva za čas joge sa
decom
Holistički pristup prisutan u jogi omogućava da se svakoj osobi pristupi
na jedinstven način, da se sagleda sa svim njegovim potrebama i
potencijalima. Invaliditet je samo jedan od mnogih aspekata ličnosti
osobe i ne definiše ko je ona stvarno i šta može da postigne.
Inkluzija
Inkluzija kao pojam znači biti uključen, prihvaćen, biti sa drugima.
Cilj inkluzije je sveobuhvatno uključivanje osoba sa razvojnim i drugim
„teškoćama“(invaliditetom) u širu socijalnu sredinu i sve sadržaje života u zajednici, te
izjednačavanje njihovih prava sa pravima „prosečne populacije“.
• Konvencija o pravima
deteta, usvojena od strane
Generalne skupštine UN
1989. Sva prava iz ove
Konvencije se odnose na svu
decu.
• Salamanka dokument,
donesen u Španiji 1994, a
organizovan od strane
UNESKO-a, sadrži
standardne propise UN o
izjednačavanju šansi lica sa
ometenostima.
Inkluzija je pristup u kome se naglašava da je različitost u snazi,
sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj
osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje
različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa
oštećenjem.
Ali, bez obzira na individualne različitosti svi želimo da budemo
voljeni, da osetimo pripadnost, želimo da radimo i budemo poštovani.
Primer inkluzije u praksi : ravnopravno učešće dece sa smetnjama
u razvoju, zajedno sa svojim roditeljima, braćom, sestrama,
drugarima i instruktorom joge na 4. Međunarodnom festivalu
joge „Srbija 2013.“
Hvala na
pažnji!