Transcript Poljozastitni pojasevi

Poljozaštitni
pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Pri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i brzine
vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U
blizini prepreke doći će do pojave vrtloženja i pojačane turbulencije.
Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda će na
njenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će horizontalna
osa biti paralelna prepreci.
Vazduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se brzina vetra
iznad prepreke povećava.
Poljozaštitni pojasevi
Neposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina
vetra smanjuje; ova oblast je poznata pod imenom "senke
vetra i u njoj se formiraju vrtlozi sa horizontalnom osom koja
je paralelna s preprekom.
Poremećaji koji nastaju u vazdušnoj struji koja nailazi na
prepreku uočavaju se na rastojanjima od 10 do 20 visina
prepreka, sa obe strane prepreke.
Poljozaštitni pojasevi
Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu
Pozitivno

vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava oprašivanje anemofilnih
biljaka prenoseći polen s jedne biljke na drugu.

u proleće može da doprinese da se višak vode, po otapanju snega, ispari i
da se tako stvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radova

slab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim
oblastima i jedini izvor vode za biljke

u oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i
korišćenje njegove kinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje
snage i različite uređaje za navodnjavanje.

Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno
i indirektno. Direktne štete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same
biljke a indirektno nastaju zbog toga što vetar povećava isparavanje sa
zemljišta i biljaka. Jaki vetrovi mogu još u jesen nepovoljno da utiču na
pravovremeno obavljanje radova oko pripreme zemljišta za setvu, a mogu
da ometaju i izvođenje same setve. Isti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih
useva. Ipak najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda
kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju
Poljozaštitni pojasevi
Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu
Negativno




Direktno - nastaje zbog jakog pritiska vetra na same biljke
Indirektno - nastaje zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta
i biljaka.
Jaki vetrovi u jesen i proleće mogu da uspore pripremu zemljišta za setvu
i da ometaju i izvođenje same setve.
Najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi
često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih
žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka,
kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.
Poljozaštitni pojasevi
Delovanje šuma na vetar







Šuma usporava vazdušno strujanje pri površini zemljišta.
Na rastojanju od oko 50 m ispred šume brzina vetra počinje da se
smanjuje da bi, ukoliko je šuma dovoljno gusta, unutar šume postala
jednaka nuli.
Iza šume, na rastojanju od 100 do 500 m, takođe se uočava slabljenje
vetra.
Jedan deo struje vazduha se uzdiže iznad šume i prelazi preko nje a drugi
prolazi kroz šumu.
Iznad šume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od 200 do 300 m
na šta nas upućuju osmatranja.
Unutar šuma vetar je ili veoma slab ili ga uopšte nema.
Ovakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog
isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju
vetrozaštitnih šumskih pojaseva.
Poljozaštitni pojasevi
Delovanje šuma na vetar

Ovakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog
isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju
vetrozaštitnih (poljozaštitnih) šumskih pojaseva.
windbreak ili shelterbelt
Poljozaštitni pojasevi
Vetrozaštitno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika pojasa
Aerodinamičke karakteristike pojasa: visina, širina, propustljivost i
ažurnost
Propustljivost - je određena količinom i veličinom otvora (šupljina) i
njihovim razmeštajem u pojasu.
Ažurnost - odnos između površine otvora i ukupne površine pojasa u
vertikalnom profilu.
Poljozaštitni pojasevi
Nepropustljiv tip - ima krune, stablo, i grmlje u celom profilu.
Površina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost među
krunama i stablima manja od 30%. Dejstvo se oseća na
rastojanju 20-30 visina pojasa
Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od krošnje u
gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez
žbunja. Ima otvore samo u donjoj polovini sklopa.
Vetropropustljivost se kreće od 75%, između stabala do 30% u
krošnjama. Dejstvo se oseća na rastojanju 30-40 visina pojasa
Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu
otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost između
stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%. Dejstvo se
oseća na rastojanju 40-50 visina pojasa
Poljozaštitni pojasevi
Nepropustljiv tip - ima krune, stablo, i grmlje u celom profilu. Površina otvora je manja od
5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%.
vetar prolazi preko gornje površine pojasa većom brzinom nego što je imao na otvorenom polju
(strujne linije se sažimaju zbog smanjenja površine kroz koju vazduh protiče)
neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zatišije. U ovoj zoni zatišija dolazi do
pojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. Oni se u vidu valjaka
spuštaju do površine zemljišta što u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnih
čestica prašine.
Serija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdušnog strujanja i podiže
se na sve veću visinu gubeći u jačini.
U prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok na
izvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija formu koju je imalo
Poljozaštitni pojasevi
Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili srednjem
delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Vetropropustljivost se kreće od 75%,
između stabala do 30% u krošnjama
Deo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi između stabala većom brzinom nego kod
ažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva duža a zaštita
zemljišta od izduvavanja bolja
Poljozaštitni pojasevi
Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova
vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%.
strujne linije se dele: jedan deo prelazi preko pojasa kao kod nepropustljivog tipa, a drugi
deo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta "aerodinamičke rešetke
horizontalne strujne linije odbacuju horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani,
potiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe površini zemljišta u
blizini pojasa
Ovim se sprečava izduvavanje i znatno povećava zona dejstva pojasa.
Poljozaštitni pojasevi
Promena brzine vetra sa udaljenošću od prepreke
Poljozaštitni pojasevi
Upotreba poljozaštitnog pojasa u zaštiti imanja
Poljozaštitni pojasevi
Mikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa




Smanjen je bilans zračenja do 2h
Temperatura vazduha u prizemnom sloju je za 1 oC viša
Temperatura u površinskom sloju zemljišta je za 2 oC viša
Intenzitet isparavanja je manji za 10-20%
Upotrebom poljozaštitnih pojaseva postiže se:



Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske
erozije, intenzitet isparavanja
Povećava se vlažnost zemljišta i vazduha
Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera,
agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje,
pravilna obrada zemljišta), poljozaštitni pojasevi predstavljaju meru
borbe protiv suše
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Upotreba

Ažurni i/ili propustljivi pojasevi - uglavnom se preporučuju za
borbu protiv suvih vetrova i za zaštitu od eolske erozije koriste; u
krajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan faktor za
obezbeđenje vlage u zemljištu i zaštitu kultura od mrazeva

Propustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito snežnim
zimama

Ažurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jako
izraženim izduvavanjem zemljišta

Nepropustljivi - danas se koriste samo za zaštitu saobraćajnica od
zavejavanja snegom ili peskom
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi
Poljozaštitni pojasevi