Transcript Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje

Bezbednost mladih u Srbiji – kako
mladi procenjuju današnje
bezbednosne pretnje, rizike i
izazove
- sa posebnim osvrtom na problem nasilja –
-
Izveštaj za 2010. godinu -
Beograd, septembar 2010.
Ciljevi istraživanja

Opšti cilj

Projekat tretira problem nasilja u kome su
mladi ključni akteri: kao subjekti ugroženi
različitim formama bezbednosnih pretnji,
kao posmatrači i svedoci nasilja u
njihovom okruženju, kao izvori
nebezbednosti i kao subjekti koji mogu da
kreiraju konkretna rešenja.

- Specifični ciljevi -
Metodologija istraživanja
Kao metoda istraživanja primenjeno je anketiranje.
- Upitnik • Lični podaci
• Lični stavovi o problemima mladih i nasilju
• Percepcija bezbednosnog okruženja
• Percepcija nasilja, stavovi i mišljenja o uzrocima i načinu rešavanja
problema.
- Uzorak • Istraživanje je obuhvatilo mladu populaciju u Srbiji, od
navršenih 15 godina do navršenih 29 godina.
• Za istraživanje je planirano da se uključi oko 1 500 mladih širom
Srbije. Konačan broj ispravnih upitnika je 1423
• Za potrebe istraživanja teritorija Srbije je podeljena na šest
regiona (Beograd, Vojvodina, Zapadna Srbija, Šumadija, Istočna
Srbija, Jugoistočna Srbija).
•Istraživanjem je obuhvaćeno deset sociodemografskih
karakteristika ispitanika: regionalna pripadnost, vrsta
prebivališta, pol, uzrast, nacionalnost (opciono), versko
opredeljenje (opciono), stepen obrazovanja, porodični
status, socijalni i ekonomski status.
objektivni pokazatelji o prisutnosti
bezbednosnih pretnji i rizika

Kada posmatramo mlade ljude u Srbiji, u
njihovom sadašnjem društvenom kontekstu,
uočava se da se njihov lični razvoj odvija u
uslovima sve veće nesigurnosti i brojnih pretnji
bezbednosti, a čemu u prilog govore i sledeće
konstatacije, rezultati istraživanja relevantnih
stručnjaka i organizacija.
Opšti statistički podaci o mladima:
- Mladi u Srbiji čine 20.17% stanovništva;
- Mlada populacija je zastupljena sa 15.8% među
stanovništvom koje živi ispod granice siromaštva;
- U Srbiji je nezaposleno oko 200 hiljada mladih
starosti između 15 i 30 godina, a od toga oko 50
hiljada ima samo osnovno obrazovanje ili je bez
završenog osnovnog obrazovanja;
- Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine
iznosi 40.7%, a stopa nezaposlenosti mladih od 25 do
34 godine je 20.4%;
- Raspon godišta 14 do 35 godina nosi 90% kriminala
i nasilja u Srbiji.
Pitanje identiteta
Procena bezbednosne situacije u okruženju
Mladi su izdvojili tri najveća problema sa kojima se
trenutno suočavaju:
• Siromaštvo (svaki drugi ispitanik)
• Nezaposlenost (svaki peti ispitanik)
• Korupcija i kriminal (svaki dvanaesti ispitanik)
Procena bezbednosne situacije predstavljena grafički
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
Prisustvo određenih oblika nasilja i drugih bezbednosnih
rizika i pretnji (1)
• Organizovani kriminal, nasilje na sportskim priredbama,
narkomanija, alkoholizam, zagađenje životne sredine su
prisutni u okruženju, najprisutniji po oceni ispitanika, i na
njih treba da reguje pre svega država.
Prisustvo određenih oblika nasilja i drugih
bezbednosnih rizika i pretnji (2)
Nasilje u školi je donekle prisutno u
okruženju i na njega treba da reaguje
lokalna zajednica;
 Nasilje u porodici, partnersko i vršnjačko
nasilje je donekle prisutno u okruženju i za
njihovo rešavanje je potrebno
prevashodno lično angažovanje;
 Nasilje na omladinskim žurkama i
proslavama i ugrožavanje ličnog zdravlja
donekle je prisutno u okruženju i da bi se
rešavalo potrebno je prevashodno lično
angažovanje.

Reakcije ispitanika na nasilje
35.00%
30.00%
25.00%
20.00%
15.00%
10.00%
5.00%
0.00%
O nasilju – krivci i neposredni povodi
Kada su upitani da definišu nasilje, odnosno
njegove pojavne oblike, nešto više od polovine
respodenata je istaklo da je to „konflikt između
muškarca i žene u kojem su žene obično žrtve,
a koji nastaje zbog nejednakih odnosa moći
između muškaraca i žena unutar veze“.
Reakcije na nasilje
Ispitanici su na pitanje o opravdanosti nasilja iskazali
sledeće stavove:
• Svaki treći ispitanik smatra da je nasilje opravdano u
samoodbrani
• Svaki četvrti ispitanik smatra da je nasilje opravdano
kada treba kazniti nasilnike
• Svaki četvrti ispitanik smatra da nasilje nikada nije
opravdano
• Manje od 3% ispitanika smatra da se opravdanim
nasiljem tretiraju slučajevi „kažnjavanja neposlušnosti” u
porodici, na uličnim demonstracijama i protestima,
sportskim događajima i na političkoj sceni.
Izvori sigurnosti mladih
80.00%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
majke
očevi
prijatelj
nastavnici bake i deke šef/direktor neko drugi
mediji
partner
i uzori mladih
45.00%
40.00%
35.00%
30.00%
25.00%
20.00%
15.00%
10.00%
5.00%
0.00%
sportisti
veliki naučnici istorijske
i istraživači
ličnosti
sveštena lica
uspešni
političari
heroji
poslednjeg
rata
ličnosti sa
estrade
neko drugi
Potencijalni izvori nasilja tipični za region

Kao jedna od posledica ratova devedesetih, ekonomskog
propadanja i globalne ekonomske krize, javlja se velika
zatvorenost našeg društva u odnosu na spoljašnje okruženje, i
nasilna homogenizacija, to jest, netolerancija na različitost.

Smanjen protok i selektivno plasiranje informacija razvili su
brojne stereotipe i predrasude, koje vode ka netrpeljivosti i
diskriminaciji, po raznim osnovama.

Traži se opravdanje i predstavljaju se kao „normalni“ pojave i
ponašanja koja su u sukobu sa bazičnim ljudskim vrednostima
i prihvaćenim normativima.
Stavovi mladih o nasilju kao bezbednosnoj pretnji i načinima za
rešavanje ovog problema
Ispitanici su izneli stavove o bezbednosnom
statusu zajednice, u vezi sa položajem mladih,
manifestacijama nasilja u društvu, omladinskim
aktivizmom i podrškom uže i šire zajednice u
rešavanju problema nasilja.
Kao uzroke nasilja mladi su
izdvojili:
ekonomske probleme
 probleme vezane za porodicu
 probleme vezane za životni stil mladih
 probleme
vezane
za
urušavanje
sistema
vrednosti u društvu
 osećaj zanemarenosti, odnosno nepostojanja
brige o mladima

Kao rešenja problema nasilja među mladima
ispitanici vide sledeće:
Edukacija mladih o nasilju i nenasilnim
metodama rešavanja konflikta i nenasilnoj
komunikaciji najbitnija je za rešavanje.
 U
rešavanju problema nasilja među
mladima očekuje se participiranje i
zajedništvo delovanja svih relevantnih
institucija
 Konkretne mere:
