Transcript Svi rizici RISK MENADŽMENT U OSIGURANJU I PRAVCI RAZVOJA

RISK MENADŽMENT U
OSIGURANJU I PRAVCI
RAZVOJA
ERM
ALM
U nauci, kao i u ljubavi, koncentrisanje
na tehniku najčešće će dovesti do impotencije.
• Zahvaljujući ekonomskom razvoju, tehničkom i
tehnološkom napretku, razvoju medicine,
globalizaciji poslovanja, povećavanju broja
stanovnika i ekonomskih vrednosti, pojedinci,
privredni subjekti i čitavo društvo danas su
izloženi rizicima više nego ikada do sada
• Koncentracija ljudi, zgrada, fabrika i
infrastrukture po jedinici zemljišta do kojih je
došao svet današnjice znači da ekonomski
štetni događaji istog intenziteta mogu ugroze
veći broj ljudi i izazovu veću štetu za imovinu.
Portfolio rizika i proces menadžmenta
rizicima u osiguravajućim društvima
• Savremena uslovi poslovanja dovode do
potrebe za adekvatnom funkcijom menadžmenta
i njegovog upravljanja rizikom kao osnovnim
sredstvom ostvarivanja uspešnosti poslovanja
• Risk menadžment je sastavni deo upravljačkih
aktivnosti osiguravajućih društava
• Suština poslovanja osiguravajućih društava jeste
u menadžmentu i njegovom upravljanju rizicima
• Povezanost risk menadžmenta osiguravača i
reosiguravača sa brojnim subjektima
Ostali učesnici u poslovima
osiguranja i investiranja
osiguravača (rejting agencije,
investicione banke)
Država (regulativa, oporezivanje,
socijalna sigurnost)
Tržište osiguranja
Tržište reosiguranja
Osiguranici
R, P i N
(fizička i pravna
lica)
Posrednici u
poslovima
osiguranja
R, P i N
Osiguravači
R, P i N
Rizik, premija i naknada
štete
Posrednici u
poslovima
resiguranja
R, P i N Reosiguravači i
retrocesionari
Rizik, premija i naknada
štete
Investicije i
prinosi
Rizik, premija i naknada
štete
Plasmani
osiguravača i
reosiguravača
Investitori u rizik
osiguranja
Investicije i
prinosi
Rizik, premija i naknada
štete
Finasijsko tržište
• Ukupna izloženost rizicima osiguravajućih
društava
• Upravljanje rizikom kao termin nastalo je tokom
pedesetih godina dvadesetog veka.
• Proces risk menadžmenta
Upravljanje rizikom osiguranja
• Teorija verovatnoće i zakon velikih brojeva
• U upravljanju rizikom osiguranja diverzifikacija
osnovno sredstvo
• Diverzifikacija može biti ostvarena:
– izgradnja dovoljno velikog i homogenog portfelja
rizika,
– osiguranje više linija odnosno vrsta rizika,
– primena kontrole akumulatinvosti kako bi se izbegla
preterana izloženost rizičnim faktorima koji utiču na
više polisa,
– kupovina reosiguravajućeg pokrića,
– primena alternativnih mehanizama transfer rizika.
Upravljanje rizikom osiguranja zadržavanjem
-Pravilnim osmišljavanjem i upravljanjem rezervama omogućava očuvanje
supstance u cilju regulisanja isplate velikih šteta
Upravljanje rizikom osiguranja transferom
• Optimizovanje troškova zadržavanja i prenosa
rizika osiguranja
Izloženost investicionom riziku i potreba za
integralnim menadžmentom imovinom i
obavezama
• Rastuća institucionalizacija finansijske
štednje, predstavlja najvažniju promenu na
finansijskim tržištima u novije vreme
• U 2008. na primer, investicije osiguravača u
Evropi – 6900 milijardi eura
• U SAD, osiguravači su najveći investitori u
obveznice i četvrti po veličini investitori u
akcije
• …i u regionu je poslednjih godina došlo do
rasta značaja institucionalnih investitora
uključujući osiguravajuća društva
• Neto investiciona zarada osiguravajućih
društava u SAD u periodu 1994-2009 godine (u
milijardama dolara)
• Kretanje prinosa na investicije osiguravajućih društava
u zemljama regiona u periodu 2004-2008
Srbija
Slovenija
Hrvatska
BiH
Makedonija
2004
2005
2006
2007
2008
n.a.
5.06%
2.84%
3.20%
10.65%
6.52%
4.72%
3.93%
5.81%
0.63%
4.90%
3.90%
4.50%
5.70%
1.88%
8.50%
4.40%
1.90%
2.40%
0.60%
6.91%
5.10%
1.20%
3.00%
-2.60%
• ALM koncept – nastaje kao rezultat potrebe za
istovremenim i koordiniranim upravljanjem
imovinom i obavezama osiguravajućih društava predstavlja prvi oblik integralnog risk menadžmenta
osiguravajućih društava
Pouke stečene iz ostvarenja svetske
finansijske krize
• Kriza uslovila značajne poremećaje na
finansijskom tržištu, uvećavajući cenu
pribavljanja kapitala uz istovremeno umanjenje
investicionih prinosa
• Posledica – redukovanje ukupne izloženosti
rizicima ili veći transfer rizika u reosiguranje
• Reosiguranje dobija na značaju kao alternativni
izvor kapitala
• Primenjene prakse upravljanja rizicima nisu
uspele da identifikuju mogućnost ispoljavanja
sistemskog rizika
• Primer AIG-a – problem u poslovima
garantovanja (inovativnim finansijskim
transakcijama) a ne u poslovima osiguranja
• Ograničenost isključivog oslanjanja na
kvantitativne modele – ekspertiza menadžera
rizikom nije zamenljiva
• Nova regulativa da, ali zasnovana na principima
Solvency II
• Modifikacija postojećeg okvira regulacije
solventnosti startovala početkom novog
milenijuma
• Solvency II predstavlja priliku da se unapredi
regulacija solventnosti osiguravača uvođenjem:
– sistema baziranog na riziku,
– integrisanog pristupa za rezerve osiguranja i zahteve
u pogledu veličine kapitala,
– sveobuhvatnog okvira za upravljanje rizikom,
– kapitalnih zahteva definisanih standardnim pristupom
ili razvojem internih modela i
– priznavanjem i nagrađivanjem diverzifikacije
• Širi spektar ciljeva, koji se nastoje ostvariti, od Solvency I
• Osim osnovnog cilja, obezbeđenja veće zaštite
osiguranika, Solvency II ima za cilj i da bude podsticajan
i da nagradi osiguravajuća društva koja primenjuju
savremene prakse upravljanja rizikom koje su u
saglasnosti sa njihovom veličinom i prirodom poslovanja
• Osim ostvarenja ova dva osnovna cilja, Solvency II
nastoji da ostvari i sledeće ciljeve:
– stvaranje uslova za poštenu tržišnu utakmicu
obezbeđenjem uporedivosti, transparentnosti i doslednosti,
– izbegavanje nepotrebne kompleksnosti,
– reflektovanje tržišnih promena,
– uspostavljanje principa i izbegavanje prekomernog
propisivanja,
– koliko god je moguće veća usaglašenost sa uobičajenim
računovodstvenim politikama i
– izbegavanje nametanja nepotrebnih troškova kapitala.
• Struktura Solvency II regulatornog okvira
zasnovana na tri stuba
• Ključna novina - baziranje kapitalnih zahteva na
procenama rizika koji su inherentni poslovanju
konkretnih osiguravajućih i reosiguravajućih
društava.
• Određivanje adekvatnosti kapitala na bazi svih rizika
kojima je osiguravajuće ili reosiguravajuće društvo
izloženo kao i njihovih međusobnih zavisnosti
• Potreba da se organi supervizije preorijentišu sa
usmerenosti na poznavanje pravila na razumevanje
tržišta
• Potreba da se osiguravači i reosiguravači
preorijentišu sa udovoljavanja regulatornim
zahtevima ka uspostavljanju kulture upravljanja
rizikom
• Implementacija - predviđena za oktobar 2012.
godine
• Primena Solvency II može obezbediti
– veću harmonizaciju regulacije,
– bolju saradnju organa supervizije i
– podsticanje osiguravača i reosiguravača na unapređen risk
menadžment
• Izbegavanje procikličnog efekta - „ u vremenima
izvanrednih kretanja na finansijkim tržištima organi
supervizije moraju uzeti u obzir potencijalni
prociklični efekat svojih mera“
• Solvency II okvir će, dati podsticaj razvoju
alternativnih mehanizama transfera rizika kao što je
sekjuritizacija
Sveobuhvatan risk menadžment – menadžment
svim rizicima osiguravajućih i reosiguravajućih
društava
• Iako je upravljanje rizikom oduvek predstavljalo
suštinu poslovanja osiguravača i reosiguravača
fokus je bio isključivo na upravljanju rizicima
osiguranja
• Međutim, poslovanje osiguravajućih društava
ugrožavaju brojni drugi rizici kao što su rizik
finansijskog tržišta, kreditni, operativni, rizik
likvidnosti i reputacije
• Sve više su izraženi zahtevi za integralnim
upravljanjem svim rizicima od strane rejting
agencija, regulatornih organa (Solvency II) i
vlasnika kapitala
• Vlasnici kapitala žele da osim informacija o
očekivanom prinosu imaju informacije i o
ukupnoj izloženosti rizika jer oni žele da
obezbede adekvatno upravljanje
kompromisom na relaciji rizik – prinos
• Regulatorni organi i rejting agencije sve više
koriste prisustvo praksi integralnog risk
menadžmenta u osiguravajućim društvima kao
bitan pokazatelj njihove finansijske snage
• Osiguravajuća društva koja primenjuju
sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom dobiće
bolji rejting i niže regulatorne zahteve u pogledu
potrebne veličine kapitala
• Solvency II - “osiguravajuća i reosiguravajuća društva
moraju imati uspostavljene efektivne sisteme
upravljanja rizikom koji se sastoje od stretegija,
procesa i procedura izveštavanja neophodnih za
identifikovanje, merenje, kontrolisanje, postupanje i
izveštavanje, na kontinuiranoj bazi rizika, na
pojedinačnom i agregatnom nivou, kojima su ili mogu
biti izloženi, kao i njihovim međuzavisnostima”
• Iako se primena integralnog upravljanja imovinom i
obavezama ostvaruje i primenom ALM koncepta,
potreba upravljanja operativnim rizikom i njegovo
uvrštavanje prilikom determinisanja potrebnog
kapitala i solventnosti predstavlja potpunu novinu
za osiguravajuća društva
• Integralni pristup risk menadžmentu ima za cilj
da kvantifikuje ukupnu izloženost riziku koje
osiguravajuće društvo ima i uzme u obzir sve
korelacije te time iskoristi prednosti suprotnog
delovanja pojedinih rizika kako bi se ukupan
nivo rizika a time i potrebnog kapitala
minimizirao
• “mozak i nervni sistem”
• COSO - “proces, koji sprovodi odbor direktora,
menadžment i ostali zaposleni, primenjen u
postavljanju strategije za čitavu kompaniju,
postavljen za identifikaciju potencijalnih
događaja koji mogu uticati na organizaciju, da bi
obezedio razumnu sigurnost u pogledu
ostvarenja ciljeva”
• Značaj sveobuhvatnog upravljanja rizikom –
postojanje korelacija i negativnih
(međuzavisnost rizika doprinosi redukciji
agregatnog rizika) i pozitivnih (međuzavisnost
rizika doprinosi povećanju agregatnog rizika)
• Sveobuhvatno upravljanje rizicima omogućava
redukovanje neizvesnosti ali i identifikovanje
rizika čije prihvatanje može obezbediti
konkurentsku prednost
• Sveobuhvatno upravljanje rizikom ne podrazumeva
samo sveobuhvatan pristup u identifikovanju i proceni
rizika već i primeni oblika postupanja sa rizikom
• Postupanje sa rizicima obuhvata brojne metode
kontrole rizika - izbegavanje, prevencija i redukcija, i
finansiranja rizika, u koje spadaju zadržavanje i
transfer rizika
• Primena različitih metoda u svakom konkretnom slučaju
zavisi od analize odnosa rizika i prinosa pojedinih
alternativa u koje spadaju:
–
–
–
–
–
–
–
diverzifikacija rizika,
transfer u reosiguranje,
formiranje rezervi,
primena finansijskih derivata,
transfer rizika osiguranja na tržište kapitala,
promena strukture kapitala,
prestanak bavljenja određenim vrstama osiguranja...
• Softversko rešenje nužno za uspešnu
imlementaciju sveobuhvatnog upravljanja
rizikom, međutim ne i dovoljan preduslov
• Potrebno je uspostaviti kulturu menadžmenta
rizikom koja je u osnovi efektivnosti i efikasnosti
celokupnog procesa
Modeliranje rizika – ključni korak procesa
sveobuhvatnog menadžmenta rizikom
• Modeli omogućavaju bolje razumevanje odnosa
između rizika i prinosa
– kvantifikovanjem rizika sa kojima se suočavaju
osiguravajuća društva,
– određivanjem nivoa kapitala koji je potreban za pokriće tih
rizika i
– kvantifikovanjem rizikom prilagođenih prinosa.
• Modeliranje uticaja rizika na osiguravajuće društvo
se ostvaruje u četiri koraka:
–
–
–
–
identifikuju se faktori rizika,
izaberu se stohastički modeli za izabrane faktore rizika
utvrđuju se međuzavisnosti različitih fakora rizika
utvrđuje se kako se realizacija faktora rizika može odraziti
na uspeh osiguravajućeg društva.
• U primeni modeliranja rizika, kao procesa
simplifikovanja realnosti u cilju kvantifikovanja
veličine kapitala koja je potrebna imajući u vidu
izloženost rizicima, savremeni trendovi nameću
dve ključne dileme za risk menadžment:
– dilemu primene internog modela i/ili standardne
formule nameće novi regulatorni okvir Solvency II
– ostvarenje finansijske krize nametnulo je dilemu
primene kvantitativnog i/ili kvalitativnog pristupa u
upravljanju rizicima.
• Solvency II se bazira na dva kvantitativna
zahteva, minimalnom preskriptivno određenom i
maksimalnom
• Za utvrđivanje maksimalnog kapitalnog zahteva
Solvency II daje mogućnost primene standardne
formule ali i delimične ili potpune primene internih
modela
• Još ne determinisanu standardnu formulu
predložiće Evropska komisija a interni modeli
osiguravača i reosiguravača moraju dobiti
dozvolu za primenu od organa supervizije
• Jednom prihvaćene modele osiguravači i
reosiguravači će morati da kontinuirano testiraju
analiziraju njihove performanse i da rezultate i
eventualne promene, dokumentuju
• Uvođenje internih modela u prakse risk
menadžmenta zahtevaće troškove i vreme ali i
obezbediti niže kapitalne zahteve i time
redukovati cenu kapitala
• Standardna formula je jednostavnija za
razumevanje ali onemogućava identifikovanje
rizika koji su specifični za konkretnog
osiguravača ili reosiguravača
• Primena jedne ili druge opcije zavisiće od
stepena usaglašenosti prednosti i nedostataka
jednog i drugog pristupa sa karakteristikama
rizika kojima su izloženi i raspoloživim kapitalom
• ...pouzdanije odluke o veličini premije osiguranja,
ulasku na nova tržišta, uvođenju novih proizvoda,
spajanjima i pripajanjima i sl
• Međutim, kvantitativni modeli predstavljaju samo
apstrakciju realnosti poslovanja osiguravača i
reosiguravača koja se bazira na rezultatima iz prošlosti
• Oslanjanje isključivo na kvantitativne pristupe kao što je
VaR koji se bazira na podacima iz prošlosti može
sugerisati odsustvo rizika u situaciji kada je rizičnost na
vrlo visokom nivou, kao što je bio slučaj sa bankama ali i
AIG-om pre finansijske krize – kvantitativni modeli nisu
identifikovali prisustvo sistemskog rizika
• neophodno je rezultate kvantitativnih modela
kombinovati sa znanjima aktuara, finansijskih i eksperata
iz oblasti risk menadžmenta koji razumeju poslovni
kontekst i koji mogu identifikovati moguće izazove
relevantne za poslovanje konkretnog osiguravača ili
reosiguravača
Zaključci
• Dugoročno održiva solventnost i kontinuitet
poslovanja – zajednički interes osiguravača i
reosiguravača ali i osiguranika, akcionara i
društva u celini
• Finansijska kriza, Solvency II i zahtevi rejting
agencija naglašavaju značaj sveobuhvatnog
pristupa upravljanju rizikom u cilju
identifikovanja agregatne izloženosti svim
rizicima i njihovim međuzavisnostima
• U fokusu će biti risk menadžment baziran
prvenstveno na suštinskom razumevanju rizika
i usklađen sa specifičnim karakteristikama
poslovanja svakog pojedinačnog osiguravača
• Budućnost risk menadžmenta u osiguranju pripada
sveobuhvatnom pristupu, koji će obuhvatiti pre svaga
rizike osiguranja ali i investicione, kreditne i operativne
• Njegova primena nezamisliva je bez visokoobrazovanih
menadžera na svim nivoima, a posebno u domenu
strateškog pristupa: planiranja, stvaranja vizije,
poslovnih poduhvata i učenja, odnosno obrazvoanja
novih kadrova
• Pokretačka snaga u budućnosti biće obrazovani risk
menadžeri a u njenoj srži obrazovni proces, na
fakultetima i institutima.
Rizik
Osiguranje