Slide 1

GENETIKA


Slide 2

Genetika
• Proučava nasleđivanje i varijabilnost
osobina


Slide 3

Osobine

su određena svojstva (odlike /
karakteristike) organizama. Osobine mogu biti:
• Morfološke
• Fiziološke
• Osobine u ponašanju
Skup svih osobina jednog organizma je
FENOTIP [fenos (gr.) – izgled]
Skup svih gena jednog organizma je
GENOTIP


Slide 4

Odnos genotipa i fenotipa
FENOTIP = GENOTIP + SREDINA

Osobine se razvijaju pod uticajem
gena i uslova sredine


Slide 5

Hromozomi
Hromozomi predstavljaju najviši stupanj
kondenzacije jedrovog materijala hromatina
koji se sastoji od DNK i proteina.
Broj i oblik hromozoma karakterističan je za
svaku vrstu.
Telesne ćelije su diploidne (imaju 2n
hromozoma), a polne haploidne (n).
Kod čoveka: 2n = 46; n = 23


Slide 6

Građa hromozoma
Hromozom je izgrađen
od dve hromatide
(dva molekula DNK)
spojene
centromerom.
Hromozom ima dva
kraka: p i q, koji su
iste dužine ako je
centromera na sredini
hromozoma.


Slide 7

Oblik hromozoma
Kod metacentričnih hromozoma centromera je na
sredini, pa su kraci jednaki.
Submetacentrični hromozomi imaju centromeru bliže
jednom kraju, a kod akrocentričnih centromera je
skoro na samom kraju hromozoma.

p=q

metacentrični

p
submetacentrični

p << q

akrocentrični


Slide 8

Homologi hromozomi
Hromozomi koji se tokom mejoze sparuju i
razmenjuju svoje delove zovu se
homologi hromozomi.
Homologi hromozomi su iste veličine,
oblika i istog sastava gena.
Čovek ima 23 takva para (n=23).
Crossing-over – razmena

genetičkog materijala između
homologih hromozoma


Slide 9

Kariotip
Kariotip je skup svih hromozoma.


Slide 10

Kariogram
Kada se hromozomi poređaju po veličini i
obliku dobija se kariogram.


Slide 11

Hromozomi čoveka
• Čovek ima 46 hromozoma: 22 para
autozoma i jedan par polnih
hromozoma.
• U telesnim ćelijama muškarca, pored
autozoma, prisutni su X i Y polni
hromozomi: 22 AA + XY
• U telesnim ćelijama žene, pored
autozoma, postoje dva X hromozoma:
22 AA + XX


Slide 12

• Polne ćelije imaju ukupno 23
hromozoma: 22 autozoma i jedan polni
hromozom - X ili Y.
• Polovina spermatozoida muškarca ima
22A + X, a druga polovina ima 22A + Y.
• Jajne ćelije žene imaju 22 A + X


Slide 13

Položaj gena
• Geni su linearno
raspoređeni delovi
hromozoma.
• Mesto gena na
hromozomu nazova
se lokus.


Slide 14

Aleli
• Aleli su različiti oblici (varijante) jednog gena.
• Aleli se nalaze se na istom lokusu na homologim
hromozomima.
• Geni koji imaju više alela su polimorfni geni, a
oni koji imaju samo jedan oblik su monomorfni
geni.


Slide 15

Primeri polimorfnih gena
• Gen za Rh faktor ima 2 alela: D, d.
nalazi se na 1. hromozomu
• Gen za ABO sistem krvnih grupa ima
3 alela: IA, IB, i.
nalazi se na 9. hromozomu


Slide 16

Primeri genotipova
• Diploidni organizmi imaju gene u
dvostrukoj dozi (2n).
• Jedinka koja na homologim
hromozomima ima iste alele je
homozigot: DD, dd, IAIA, ii.

• Jedinka koja ima različite alele je
heterozigot: Dd, IAIB, IAi.


Slide 17

Gregor Mendel (1822 - 1884)
• Češki sveštenik,
botaničar i zoolog
• “Otac genetike”
• Dokazao
partikularno
nasleđivanje


Slide 18

Mendelovi eksperimenti
• 8 godina eksperimentisao na baštenskom
grašku
• Pratio nasleđivanje alternativnih osobina
• Objavio rezultate (1866.) za 7 osobina:
oblik semena, boja kotiledona, oblik
mahune, boja mahune, boja cveta, položaj
cveta, visina stabljike.


Slide 19


Slide 20

Mendelov eksperiment
parentalna
generacija

P

prva filijalna
generacija

F1

X

X

druga filijalna
F2
generacija
Žuto : zeleno = 3 : 1

100% žutih


Slide 21

Nasledni faktori
• Dominantni nasledni faktor – A
Određuje žutu boju zrna graška

• Recesivni nasledni faktor – a
Određuje zelenu boju zrna graška


Slide 22

Mendelova pravila
X

P:
AA
gameti:

F1

A

Aa

A

Aa

aa
a

Aa

100% žutih

a

Aa

1. Pravilo
razdvajanja
naslednih faktora
– u gametogenezi
2. Pravilo
nezavisnog
kombinovanja
naslednih faktora –
prilikom oplođenja


Slide 23

X

F1:

Aa
gameti:

F2:

A

AA

Aa

a

Aa

A

Aa

a

aa

75% žutih : 25% zelenih


Slide 24

Odnosi među alelima
• Potpuna dominansa
• Nepotpuna dominansa
• Kodominansa


Slide 25

Potpuna dominansa
• Alel koji se ispoljava i u homozigotnom i u
heterozigotnom stanju je dominantni alel;
obeležava se velikim slovom: A, B, D
• Alel koji se ispoljava samo u
homozigotnom stanju je recesivan alel,
obeležava se malim slovom: a, b, d.


Slide 26

Rh faktor
• Rh faktor određen je
genom D koji ima dva
alela: D, d.
• Aleli su u odnosu
potpune dominanse
• Alel D određuje Rh+
faktor
• Alel d određuje Rhfaktor.

Genotip

Fenotip

DD

Rh+

dominanatan
homozigot

Dd

Rh+

heterozigot

dd
recesivan
homozigot

Rh-


Slide 27

Broj genotipova i fenotipova
•
•
•
•

Broj genotipova G = 3n
Broj fenotipova F = 2n
n je broj osobina koje se prate
Ukoliko pratimo nasleđivanje jedne osobine
– monohibridno nasleđivanje, n = 1.
• G = 3n = 31 = 3 genotipa (DD, Dd, dd)
• F = 2n = 21 = 2 fenotipa (Rh+, Rh-)


Slide 28

Nepotpuna dominansa
• Boja cveta zevalice
određena je s dva alela:
A1 i A2.
• A1 određuje crvenu boju
cveta, A2 određuje belu
boju cveta.
• U heterozigotnom stanju
se oba alela ispoljavaju
nepotpuno.
• Heterozigoti će imati
svet roze boje –
intermedijaran fenotip.

Genotip Fenotip
A1 A1

Crveni
cvet

A1 A2

Roze
cvet

A2 A2

Beli
cvet


Slide 29


Slide 30

Kodominansa
• Aleli koji se potpuno ispoljavaju u
heterozigotnom stanju su kodominantni
aleli.
• Alel IA određuje prisustvo antigena A na
eritrocitima
• Alel IB određuje prisustvo antigena B na
eritrocitima
• Heterozigot IAIB imaće oba antigena.


Slide 31

ABO sistem krvnih grupa
• Aleli IA i IB su
kodominanti.

• Aleli IA i IB su
dominantni u odnosu
na alel i.
•

IA

=

IB

>i

Genotip

Fenotip

IAIA

A

IAi

A

IBIB

B

IBi

B

IAIB

AB

ii

O