ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД Роман за децу је врста књижевног дела која има једноставан говор, радњу пуну авантуре и необичних доживљаја Бела Грива је.
Download ReportTranscript ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД Роман за децу је врста књижевног дела која има једноставан говор, радњу пуну авантуре и необичних доживљаја Бела Грива је.
ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
Роман за децу
је врста књижевног дела која има једноставан говор, радњу пуну авантуре и необичних доживљаја Бела Грива је познати роман за децу Ренеа Гија
Гриве и дечака Фолка.Рене Гијо је написао овај роман током једног одмора у Африци.
, који говори о великом пријатељству ждребета Беле
Рене Гијо
Рене Гијо је француски писац. Рођен је 1900. године у Дакару (Африка), где је до II светског рата живео и радио као професор математике. После рата живи у Паризу и ствара своја најзначајнија дела намењена деци (написао је преко сто романа и збирки приповедака). За своје стваралаштво добио је низ значајнијих признања у Француској а носилац је и књижевне награде „Андерсен“, која се додељује истакнутим дечјим писцима из целог света. Од свих његових дела највише успеха имао је роман „Бела Грива“ по којем је 1952. године снимљен истоимени филм. Умро је у Паризу 1967. године.
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
o
Корбач - бич, направа за тучу животиња
o
Ђем - метални део на узди коју коњ држи у устима
o
Узенгије - део јахаћег прибора у који јахач ставља ноге
o
Мамузе - метални део на јахачким чизмама
o
Фарандола - жива провансалска игра
o
Манада - пољско имање
o
Гардијан - кротитељ дивљих коња
o
Мајур - мало пољско имање
o
Чун – чамац
o
Абонос – тврдо скупоцено црно дрво, расте у Африци
o
Бисаге – две кожне торбе на седлу, потребне јахачу и коњу
Ликови у роману :
• • • • • • •
Фолко Бела Грива Деда Еузибио Антонио Газда фарме Гардијани Фолков брат
Особина која помаже животињама да схвате одакле им прети опасност, а где и код кога могу потражити спас назива се
инстинкт
.
ПОГЛАВЉА
Чергари
Отмица
Стари гардијан Антонио
Бели витез
Плен
Кад се снови остваре
Пролећни витешки турнири
Бела Грива је нестао
Свечаност у Арлу
Господар коња
Као у лепом сну
Фолко се својим чамцем креће полако кроз мочвару.Требао је да покупи мреже које су поставили он и Еузибио.Чуо је у жбуњу шум. Угледао је дивно бело ждребе.Фолко прилази његовој мајци, а ждребе поскакује јер се боји. Фолко намерава да се врати на мајур.
Није ни слутио да су га пратила два човека. Скривени, чекали су да се Фолко удаљи. Била су то два чергара, коњокрадице.
Фолко није био далеко.Чуо је њиштање и псовке коњокрадица.
Разгрнуо трску и видео како се бацају на ждребе.Ласом су ухватили кобилу.Скачући на чергаре, успела је да се ослободи, али тражећи ждребе бива опет ухваћена.Чергари је одводе.
Фолко креће да нађе ждребе.Нашао га је у честару, везаних ногу.Приближио му се и нежно му је причао.Устало је и пратило Фолка до шумарка где се водила борба.
Њушећи ваздух, ждребе је осетило мирис коњокрадица који су му одвели мајку и појурило је у том правцу. Тужан, Фолко крену назад ка мајуру.
Свој доживљај Фолко ће испричати свом брату и Антонију. Он је стари гардијан, кога је власник манаде пуштао да спава са коњима у штали.
Фолко је кренуо са Антониом да тражи Белу Гриву.Нашли су га уморног, прљавог, изнемоглог од јурњаве за мајком.Антонио није дозволио Фолку да му се приближи. Ждребе се приближило коњу Френкију. Антонио му је објаснио да ће Бела Грива отићи до чопора дивљих коња, напиће се воде и окупати.
Коњ се мало примирио.
Антонио рече Фолку да ће Бела Грива једнога дана постати вођа чопора.Људи су му одвели мајку, и коњ им више није веровао.Људи су постали његови непријатељи.Фолко је често одлазио у мочвару и посматрао коње и Белу Гриву.Пролазило је време.Једном је видео траг његових копита у блату, док је с посадом рибарског бродића пристао уз једно острво.
Кад се завршила сезона риболова, Фолко се вратио на мајур.Био је срећан што види деду Еузибиа и млађег брата.Гардијани су опкољавали чопор дивљих коња.Са њима је био и Антонио.Бела Грива је ухваћен у замку.Покушавао је да нађе излаз да побегне. Антонио му је отворио врата и коњ је успео да побене. Власник манаде је љут.Обећава да ће га кад тад ухватити.
Фолко је ујутро кренуо у риболов.Планирао је да стигне до пашњака где пасу дивљи коњи и да види Белу Гриву.Уледао га је у честару.Грива му је била рашчупана.Није бежао од дечака.Одједном су се зачули повици.Господар манаде и његови гардијани су опкољавали Белу Гриву.Он је скочио на господаревог коња, а господар је пао с коња.Био је јако љут.Рекао је да ће ту проклету животињу дати ономе ко је буде желео. То је чуо Фолко.
Питао је газду да ли би њему дао коња. Он му се наругао, али му је рекао да ће коњ бити његов ако га ухвати.
Фолко је пратио траг Беле Гриве.Нашао га је међу шибљем.Коњ је био уморан.Фолко му је забацио ласо.Коњ је скочио и појурио.Иако је био прљав од блата, израњаван, Фолко није пуштао конопац из руке.Када је стао, дечак му је пришао и помиловао га по гриви.Први пут је Бела Грива дозволио дечаку да га милује.Фолко га је позвао а коњ је мирно пошао за њим. Дечак га је повео својој кући.Деда Еузибио није веровао да је газда Фолку обећао коња.
Фолко је знао да неће моћи да задржи коња, јер је волео дивљину.Коњ је одјурио у слободу, својој браћи. Фолко је био тужан.
Једнога дана , Антонио долази Фолковој кући. Рекао је Еузибиу да иде у Арл, пријатељу Ђузепеу и да напушта газду манаде.Фолко је те вечери тражио Белу Гриву по пашњацима. Сећао се Антониевих прича да се у пролеће, дивљи пастуви боре за превласт.
Коњи су се окупили на ивици малог брежуљка.Противник Беле Гриве био је црни пастув.Борба је била тешка. Бела Грива је победио и постао нови вођа чопора.
Бела Грива се ватио Фолку.Фолко је био пресрећан. Пошто му је нога била повређена,Фолко му је опрао ногу, очистио рану и превио чистом белом крпом.Хранили су га сеном.Фолко је био срећан. На његов глас, пастув би одмах дошао, јео му је из руке и пратио га до куће.
Фолко је пробао да га узјаше, али коњ му није дозволио и побегао је.Фолко је био несрећан, јер је мислио да је коњ побегао његовом кривицом.
Две недеље је Фолко тражио Белу Гриву.Није га било међу дивљим коњима. Отишао је да обиђе болесног Антониа и рекао му за нестанак Беле Гриве. Он му је обећао да ће га водити у Арл да гледа борбу бикова у арени.Фолко је и даље мислио о Белој Гриви.
Антонио је повео Фолка у Арл.Стигли су код Ђузепеа.Тамо су угледали кобилу Риту, мајку Беле Гриве.Ђузепе им је испричао како су му гардијани отели кобилу.Увече су гледали параду и циркус. Дошла је на ред тачка са коњима.Фолко се запрепастио када је видео коња који је личио на Белу Гриву.Када су обишли боксове за коње, уверио се да то није Бела Грива. Вратили су се кући.
Газда се био договорио са човеком из циркуса да му ухвати још младих ждребаца.Газда је наредио гардијанима да ухвате Белу Гриву.Антонио се успротивио и рекао му да је коња обећао дечаку.План је био да крену ујутро.Антонио је одјурио на мајур Фолку, да би пренео аздину одлуку. Већ је био отишао.
Гардијани су од зоре претраживали мочвару.Газда је наредио је да запале ватру на све четири стране мочваре, да би истерали коња.Фолко је чуо узвике и видео је пламен. У тренутку је све схватио. Газда је хтео да покаже како је човек увек јачи од животиње.Фолко се с муком пробијао кроз дим да би дошао до коња.Узјахао га је и охрабрио да крене.Газда и његови људи су гледали запрепашћено како из ватре искаче дечак сав црн од дима, приљубљен коњу уз врат.
Бела Грива је са Фолком бежао, покушавајући да нађу спас од гардијана.Ишли су право према Рони.Узвици људи које је мрзео, чули су се све јасније.
Коњ се заједно са дечаком који није хтео да га остави, бацио у реку и почео да плива.Матица је била јака.Убрзо их је одвукла далеко од обале.Уплашен, осећајући грижу савести газда је повикао да се врати, да ће му поклонити коња.Било је касно. Фолко их није чуо.Матица их је носила ка мору.Људи су са обале видели главу коња који је још пливао и главу дечака приљубљену уз главу коња.Затворио је очи.Ишао је као у сну са својим пријатељем, који га више никад неће оставити.
Књижевни род: епика Књижевна врста: роман Тема : Необично пријатељство дечака и коња Ликови: Фолко, Бела Грива, Антонио, Еузибио, газда манаде, гардијани, чергари,кобила Рита, Ђузепе...
Главни ликови:Фолко, Бела Грива Фолко: мали, ситан, неухрањен,симпатичан, црноок, знатижељан, следи своје снове, храбар, спретан, знатижељан,вредан, радознао, усамљен, одан.
Бела Грива:бео, леп, мишићав, брз, дивљи, разигран,неповерљив, усамљен, предодређен за вођујер је изузетно срчан и храбар, неукротив, тужан, збуњен, неповерљив.
Антонио: пун разумевања за дечака,велики љубитељ коња, занесењакстар, погурен, хром, уморан, израђен, исцрпљен, сиромашан, забринут, вредан, одговоран, мудар, поштен, праведан, хуман.
Газда манаде: снажан, спретан, крупан, окретан, богат, строг, похлепан, суров, нехуман, злочест, груб, себичан, дволичан и не држи дату реч.