Општина Сремски Карловци Урбанизам кроз историју XXI век Оно што Карловце чини изузетним је њихова историја и то што су они у једном периоду своје.
Download ReportTranscript Општина Сремски Карловци Урбанизам кроз историју XXI век Оно што Карловце чини изузетним је њихова историја и то што су они у једном периоду своје.
Општина Сремски Карловци Урбанизам кроз историју XXI век Оно што Карловце чини изузетним је њихова историја и то што су они у једном периоду своје дуге историје били водећи центар политичког и уметничког живота, место у којем су настала и нека врхунска дела српског сликарства, архитектуре и уметничких заната у XVIII веку. Данас се Сремски Карловци простиру на површини од 5054 ha, а само грађевинско подручје обухвата површину од 465,67 ha са око 8.700 становника. Када је реч о писању најстарије историје територије једног града, историје раних племенских и родовских заједница за коју не располажемо писаним изворима, коју, углавном, пратимо само на основи проучавања материјалне културе, и историје најранијег уласка у светлост писане историје, која у нашим крајевима отпочиње уклапањем у сферу интересовања Римљана. П.Васић; Уметничка топографија Сремских Карловаца; Нови Сад, 1978. година, Матица Српска Римски период Својим положајем на Дунаву, подручје Сремских Карловаца уклапа се у линију римске утврђене границе – лимеса, на територији провинције Паноније. Мање римско утврђење постојало је на подручју Карловаца, а то доказују и наводи историчара Косте Петровића. Римско утврђење се налазило на брду изнад Магистрата, а део зида римског утврђења се налазио на месту зида задњег дела Магистрата, у улици Вука Караџића. Поред њега је пролазила Римска улица (која је на фотографији означена црвеном бојом). Средњи век (XIV-XV век) Најстарији познати податак под којим се Карловци помињу 1308. године као каштел (castellum) или град “Каром” имао је улогу војног утврђења. Утврђење се налазило на месту римског утврђења, на брду изнад Магистрата, са Донџон кулом у средини. Имало је повољан стратешки положај, јер је обала Дунава тада била до самих зидина, односно корито реке се налазило на месту данашњег центра, а Стражиловачки поток је био величине мање реке. Подграђе се простирало од зидина до обале Дунава. У XVI веку становништво се бавило претежно виноградарством и сточарством, а уз то Карловци су били и трговачко место са многим трговцима и занатлијама. Иако са повољним стратешким положајем, средњовековно утврђење није било довољно јако да се одбрани од турске војске. Турска војска је освојила град поткопавањем зидина, а како Карловци леже на лесном тлу није било тешко освојити га. Падом Београда у турске руке 1521. године војска Султана Сулејмана је спалила и разрушила град и од тада утврђење није било обнављано. У златном периоду Османлијског царства Карловци су били највеће српско насеље под турском влашћу, састојало се од 5 махала од којих се у три налазиле цркве. 1665. године турски историчар и путописац Евлија Челебија, пише да су у Карловцима постојале три махале и да се најзначајнија муслиманска богомоља налазила у самој чаршији. На крају бечког рата, повлачећи се пред аустријском војском, Турци су 1688. године попалили и разрушили Карловце. Период под турском влашћу и XVII век Капела Мира Преговори и закључивање мира 26. јануара 1699. године Мир је склопљен посредовањем Енглеске и Холандије, између Свете лиге (Аустрија, Пољска и Венеција) и Турске. Преговори су трајали 72 дана у једној празној дрвеној згради, на пустом брегу који се налазио на "ничијој земљи". На овом месту први пут у историји употребљен је округли сто за преговарање. Права половина XVIII века Центар Карловаца 1747. године У првој половини XVIII века (друга сеоба Срба) досељава се велики број српских породица, где богати Срби насељавају подручје око Доње цркве и Доњи крај, низводно према Београду, док сиромашне породице насељавају подножје брда Магарчев брег и Воросово (део Карловаца изнад Гимназије). 1747. године у Карловце се досељава 51 немачка породица и насељавају се око капеле Мира. Тај крај се и данас зове “Швапски крај” или “Швабендорфел”. Корито Дунава се помера према северу, тако да се у овом периоду обала налази на месту Богословије и основне школе. Главну улогу у формирању физиономије Карловаца имао је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Иако је већина грађевина које је он подигао касније преправљена или замењена новим, основа је остала иста и у њеном оквиру градило се током наредног периода. План Карловаца од 1747. године Друга половина XVIII века означена је резолуцијом царице Марије Терезије, којом су Карловци проглашени за слободну војничку варош – комитет. Том резолуцијом Карловци добијају пустаре Јарковце, Сасе и Стару Пазову. Гради се болница на крају насеља, а за потребе болнице и школа Магистрат је поклонио земљиште за гајење лековитог биља и ботаничке баште. Од 1753. године, Карловачко становништво се по свом социјалном положају делило на: грађане, “контрибуенте” (ослобођени редовне војске, али су морали да помажу војску) и привилегована лица. Није све становништно које је живело и радило у Карловцима имало статус грађанина, а већина није ни доживела да добије статус. Право грађанства није било наследно, већ се стицало личним заслугама. Грађанима су могли постати смо трговци и занатлије. Друга половина XVIII века Доња црква Св. Петра и Павла 1770. године (бакрорез З. Орфелин - детаљ) Болница Положај Митрополијске резиденције у Карловцима 1794. године XIX век Доњи Карловци са болницом, путном мрежом и потесима Банстол и Ћушилово У периоду 1800. до 1804. године, велики број избеглица из Србије долази у Карловце (Први српски устанак), због ограниченог броја становника који могу да живе у Карловцима, Магистрат је издејствовао да се приме само трговци и занатлије. Владавина патријарха Бранковића представља прекретницу у којој су Карловци коначно добили свој данашњи лик. То је период деловања архитекте Владимира Николића, који је пројектовао или адаптирао низ црквених грађевина крајем XIX и почетком XX века. Уже језгро Карловаца са старом зградом гимназије Авионски снимак Карловаца 1936. године XX век Због бројних ратова који су се десили у XX веку долази до брже урбанизације Карловаца, већег насељавања, неконтролисане и дивље градње. Панорама Карловаца 1895. године Панорама Карловаца 1905. године Панорама Карловаца 2012. године У XX веку догодила се последња трансформација центра Карловаца. Изглед центра Карловаца из XIX века, са Андрејевићевом палатом и чесмом "Четири лава" Данашњи изглед цента, на месту Андрејевићеве палате у XX веку, саграђен је хотел и биоскоп. Нормална школа, 1930. године, сазидана између 1785. и 1788. године. На њеном месту 1938. године сазидана је нова зграда по пројекту Ђорђа Табаковића. Карловци 1923. године Упоређујући фотографије са панорамом Карловаца из различитог периода можемо уочити развој једног места који треба да задовољи потребе савременог човека у историјском наслеђу предака. Карловци 2008. године Хвала на пажњи Захваљујемо на сарадњи и стручној помоћи: госп. Жарку Димићу, историчару и директору Архива САНУ, Музеју града Новог Сада и завичајној збирци музеја Сремски Карловци. Општина Сремски Карловци, Одељење за урбанизам, комуналне послове и заштиту животне средине Горана Гајиновић, мастер инж. арх. 2013. године