ПОТРОШЊА АНТИБИОТИКА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2011.

Весела Радоњић

Агенција за лекове и медицинска средства Србије

• •

УПОТРЕБА ЛЕКОВА

– СЗО обухвата истраживања “маркетинга, дистрибуције, прописивања и употребе лекова у друштву, са посебним нагласком на медицинске, друштвене и економске последице” www.alims.gov.rs

2

Употреба лекова представља област од посебног интереса за друштво зато што: • лекови пре свега директно утичу на здравље ( превенција и терапија) појединца и друштва у целини • лекови могу да изазову грешке у лечењу и друге сличне проблеме у случају: – да је пацијенту прописан лек без медицински валидне индикације, – пацијент прима погрешан лек или прави лек на погрешан начин, – да пацијент не добија лек који му треба, – испољавања нежељених реакција на лек www.alims.gov.rs

3

• Праћење прописивања и употребе лекова значајно доприноси процени фармакотерапијских ставова и прописивачких навика у пракси и омогућава одређивање фактора који утичу на • прекомерну или недовољну • употребу појединих лекова www.alims.gov.rs

4

• Веома је значајно да компаративне информације о потрошњи лекова буду доступне јавности тако да овај сектор, у коме широки финансијски интереси играју значајну улогу, постане све транспарентнији.

www.alims.gov.rs

5

Да би се то постигло, потребно је било стандардизовати :

• • извор података о потрошњи лекова и трошковима фармацеутске индикаторе за праћење потрошње лекова и трошкова www.alims.gov.rs

6

Фармацеутски индикатори за праћење потрошње и трошкова лекова

•

АТЦ/ДДД систем

• АТЦ/ДДД систем је доказано користан у превазилажењу разлика и њега СЗО предлаже као европски стандард још 1981, а као светски 1996

.

www.alims.gov.rs

7

Потрошња лекова, епидемиологија и импликације на јавно здравство

• Однос старости и потрошње лекова • Однос најчешћих болести и потрошње лекова • Однос потрошње лекова и трошкова • Однос потрошње лекова и других здравствених ресурса • Утицај потрошње лекова на јавно здравство www.alims.gov.rs

8

Индикатори - критеријуми потрошње

• Потрошња изражена у ДДД • Потрошња изражена као број ДДД/1000становника/дан • Потрошња изражена као број ДДД/100 болничких дана www.alims.gov.rs

9

Индикатори трошкова

• Трошкови трошковима лекова према укупним • Трошкови лекова по глави становника здравственим • Трошкови у еурима по ДДД • Трошкови здравственим генеричких трошковима; лекова према потрошња лекова према укупној потрошњи лекова укупним генеричких • Трошкови нових лекова према укупним здравственим трошковима; потрошња нових лекова према укупној потрошњи лекова • Првих 10 фармаколошких класа до 2. нивоа АТЦ • Првих 10 лекова до 5. нивоа АТЦ www.alims.gov.rs

10

Рационална употреба лекова значи да: “пацијенти добијају лекове који одговарају њиховим клиничким потребама, у дозама које су одговарајуће за њих, у одговарајућем трајању, и по најнижој цени за њих и друштво у коме живе.”

( СЗО, 1985).

Чести облици ирационалне употребе лекова

• Употреба превеликог броја лекова по пацијенту (полифармација); • Неодговарајућа употреба антибиотика, често у неодговарајућој дози, за инфекције које нису бактеријске; • Употреба ињекција када је могућа употреба оралних облика; • Прописивање лекова ван препорука водича добре праксе; • Неодговарајуће само-лечење, често са лековима који се не би смели издавати без рецепта.

* Светска Здравствена Организација. СЗО перспективе политике лекова. Септембар 2002;WHO/EDM/2002.3

Проценити проблем ирационалне употребе лекова • Утврдити

врсте

ирационалне употребе, да би знали шта треба мењати; • Утврдити

обим

ирационалне употребе, да би знали величину проблема; • Утврдити

разлоге

ирационалне употребе: • незнање • непостојање независних и објективних информација • неограничена доступност лекова • неодговарајућа промоција лекова • намерна ирационална употреба » * Светска Здравствена Организација. СЗО перспективе политике лекова. Септембар 2002;WHO/EDM/2002.3

АЛИМС

• • Основана 2004. • Као регулаторна установа обезбеђује да се на тржишту Србије налазе квалитетни, ефикасни и безбедни лекови • Као поверени посао, а на основу Закона о лековима и медицинским средствима(„Sl. glasnik RS“ broj 30/2010) прикупља и обрађује податке о промету и потрошњи лекова

са циљем да омогући увид у обим потрошње лекова, као и учешће појединих лекова у укупно потрошњи лекова у Србији

• Нерационална употреба антибиотика доводи до развоја резистенције на ову важну групу лекова • Резистенција на антибиотике утиче на јавно здравље и представља велики глобални проблем

Ц иљ учествовања Србије (АЛИМС) у WHO/EURO European Surveillance of Antimicrobial Consumption (ESAC) пројекту

• Праћење потрошње антибиотика, као компоненте праћења резистенције на антибиотике у Србији са циљем да се идентификује нерационална употреба антибиотика и укаже на област унапређења употребе антибиотика • Јединствена методологија омогућава поређење потрошње са другим земљама

•

Податке достављају

– Носиоци дозволе за лек (произвођачи или њихови заступници) •

Врста података

– Број продатих паковања – Укупна продаја

Препоручена АТЦ/ДДД методологија број ДДД/1000 становника на дан

Потрошња антибиотика за системску примену у Србији у периоду 2004-2011.

АТЦ подгрупа J01

www.alims.gov.rs

J01 - Потрошња антибиотика за системску примену (2.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011 60 50 40 30 20 10 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 J01

J01 – Потрошња антибиотика за системску примену (3.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

Other J01 classes 50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Sulfonamides and trimethoprim (J01E) Quinolones (J01M) Macrolides, lincosamides and streptogramins (J01F) Tetracyclines (J01A) Cephalosporins and other beta lactams (J01D) Penicillins (J01C) 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

J01A- Потрошња тетрациклина (5.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

2 1 0 7 6 5 4 3 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 tigecycline J01AA12 tetracycline J01AA07 doxycycline J01AA02

J01C-Потрошња пеницилина (4.ниво АТЦ), изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

25 20 15 10 5 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Combinations of penicillins, incl.

beta-lactamase inhibitors J01CR Beta lactamase sensitive penicillins J01CE Penicillins with extended spectrum J01CA

J01D- Потрошња цефалоспорина (4. ниво АТЦ), изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

1 0 3 2 9 8 7 6 5 4 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Carbapenems J01DH Fourth generation cephalosporins J01DE Third generation cephalosporins J01DD Second generation cephalosporins J01DC First generation cephalosporins J01DE

J01D- процентуална заступљеност цефалоспорина и бета лактамских антибиотика (4. ниво АТЦ) J01D use in% 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Carbapenems J01DH Fourth generation cephalosporins J01DE Third generation cephalosporins J01DD Second generation cephalosporins J01DC First generation cephalosporins J01DE

J01E- Потрошња сулфаметоксазол триметоприма (5. ниво АТЦ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

2 1.5

1 0.5

0 5 4.5

4 3.5

3 2.5

1 2 3 4 5 6 7 8 sulfamethoxazole and trimethoprim J01EE01

J01F- Потрошња макролида и линкозамида изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

7 5 6 3 4 2 0 1 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Lincosamides J01FF Macrolides J01FA 7 5 6 3 4 2 0 1 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 azithromycin J01FA10 clarithomycin J01FA09 roxithromycin J01FA06 midekamycin J01FA03 erithromycin J01FA01

J01G- Потрошња аминогликозида , изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

0.8

0.6

0.4

0.2

0 2 1.8

1.6

1.4

1.2

1 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 netilmycin J01GB07 amikacin J01GB06 gentamycin J01GB03 tobramycin J01GB01 streptomycin J01GA01

J01M- Потрошња хинолона , изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

5 4.5

4 3.5

3 2.5

2 1.5

1 0.5

0 other quinolones J01MB fluoroquinolones J01MA 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 5 4.5

4 3.5

3 2.5

2 1.5

1 0.5

0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 pipemidic acid J01MB04 levofloxacin J01MA12 norfloxacin J01MA06 ciprofloxacin J01MA02 ofloxacin J01MA01

first generation pipemidic acid norfloksacin second generation ciprofloksacin levofloksacin third generation moksifloksacin

Резултати

• Највећа потрошња је остварена у групи пеницилина , посебно пеницилина широког спектра • Потрошња терациклина (доксициклин) је значајно пала у 2010 и 2011 години • У потрошњи цефалоспорина највише су заступљени цефалоспорини прве генерације • У групи макролида и линкозамида доминира употреба макролида (око 19% укупне потрошње антибиотика ), посебно макролида дугог деловања (азитромицин ) • У потрошњи хинолона доминира употреба хинолона прве генерације • У групи аминогликозида највећа је потрошња гентамицина .

Antibiotic use in eastern Europe: a cross national database study in coordination with the WHO Regional Office for Europe

• Ann Versporten, Ganna Bolokhovets, Lilit Ghazaryan, Vafa Abilova, Galina Pyshnik, Tijana Spasojevic, Irma Korinteli, Lul Raka, Baktygul Kambaralieva, Lidija Cizmovic, Angela Carp, Vesela Radonjic, Nargis Maqsudova, Hatice Demet Celik, Marina Payerl-Pal, Hanne Bak Pedersen, Nina Sautenkova and Herman Goossens on behalf of the WHO/Europe-ESAC Project Group. • THE LANCET Infectious Diseases

, Early Online Publication, 20 March 2014 doi:10.1016/S1473-3099(14)70071-4

Total antibiotic use expressed in number of DDD per 1000 inhabitants per day in 11 WHO/EURO-ESAC countries (labelled in red), Kosovo

O

and Croatia (year 2011) as compared to 27 ESAC-Net countries (year 2010).

*Countries reporting only outpatient antibiotic use ° in accordance with Security Council resolution 1244 (1999) Goosens et al, The Lancet Infectious Diseases Early Online Publication, 20 March 2014 doi:10.1016/S1473-3099(14)70071-4

• Потрошња антибиотика је у обиму различита у свим земљама (најмања у Јерменији 15.3 ДИД, највећа у Турској 42.3 ДИД) • Потрошња пеницилина је у свим земљама највише заступљена али у различитом обиму • Највећа потрошња макролида (азитромицин) је у Србији (19.5% укупне потрошње антибиотика) !!!! • Потрошња 1. генерације хинолона (норфлоксацин, пипемидинска киселина) највећа у Црној Гори и Србији !?

Закључак

• Праћење прописивања и употребе лекова значајно доприноси процени фармакотерапијских ставова и прописивачких навика у пракси и омогућава одређивање фактора који утичу на прекомерну или недовољну употребу појединих лекова 34 34

www.alims.gov.rs

35

Nacionalni centar za informacije o lekovima i medicinskim sredstvima

[email protected]

•

www.alims.gov.rs

www.alims.gov.rs

36

•Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije •Beograd, Vojvode Stepe 458 •www.alims.gov.rs

•[email protected]