Transcript Čestica u homogenom električnom polju

Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu
Prof. dr Dejan M. Petković
ELEKTROSTATIČKI
FILTERI
Niš
April, 2015. godine
Predavanja Elektrostatički filteri
održana su u okviru predmeta
Elektrotehnički sistemi u zaštiti.
Ova prezentacija je samo
pomoćni materijal.
Sudente upućujem na literaturu.
Za proveru znanja
su data
Pitanja i zadaci
Podvučene pojmove koristite da uključite/isključite detalje , objašnjenja, više podataka.
St Louis, USA,
"Black Tuesday", 8.11.1939.
nema podataka o broju umrlih/obolelih
Donora, Pennsylvania, USA,
"Donora smog", 30-31.10.1948.
20+50 umrlih, 5000 obolelih
London, England,
"Great Smog", 01-15.12.1952.
4000 umrlih, 100000 obolelih
Harbin, China,
"Northeastern China smog", 23. 11. 2013.
nema podataka o broju umrlih/obolelih
Uvodna razmatranja
Prečišćavanje vazduha
Prašina, izmaglica i dim
Uređaji
koji
čestice prikupljaju na svoje zidove
Smoke
- Dim
Frog
- Magla

Gravitacioni filteri (Eng. Gravity settlers - taložnici)

Centrifugalni filteri (Eng. Cyclone separators - separatori)

Elektrostatički filteri (Eng. Electrostatic precipitators - taložnici)
SMOG
Gravitacioni vs Centrifugalni filter
L

v

FG
Mala brzina
strujanja vazduha
Primer
Veliki prostor
r  1 mza dužinu puta
FG  m gv  10 ms  1
FG  m g

FC

v
2
Velika brzina strujanja
m v vazduha
FC 
r
Mali prostor za dužinu puta
FC 
FC ~ 10 FG
2
mv
r
Elektrostatički vs Gravitacioni filter
k e  8 . 99  10


Nm
9
2
2
Mala brzina strujanja
vazduha
C

v

FE
Primer
Proton-Elektron
2
Veliki prostor 11zaNm
dužinu
puta
G  6 . 67  10
2
kg
Ogromna efikasnost
eF  1. 60
 10
q
E
E
 19
C
m e  9 . 11  10
 31
m p  1 . 67  10
 27
FE
FG

ke r
2
G r
2
kg
e
kg
2
memp
 2  10
39
Elektrostatički filter - princip rada
Neutralne Slobodni Naelektrisane Nataložene
čestice elektroni
čestice čestice
Jonizujuća
elektroda


1. Visoki napon
2. Pražnjenje korone
3. Naelektrisavanje čestica
Taložna
elektroda
4. Migracija čestica
5. Taloženje čestica
6. Otresanje čestica
Jedan vek elektrostatičkog filtera
1824.
M. Johann Cristoph Hohlfeld
Prvi je otkrio i objavio o separaciji čestica iz gasova
uz pomoć jakog električnog polja.
1878.
Robert Nahrwold
Električno pražnjenje naelektrisane igle za šivenje
okružene cilindrom može da naelektriše okolni vazduh
pri čemu dolazi do prikupljanja čestica prašine.
1878.
Sir Oliver Joseph Lodge
Prva ali neuspešna konstrukcija za prečišćavanje.
Montirana u livnici gvožđa.
1905.
Frederick Gardner Cottrell
Prvi uspešni elektrostatički filter.
Patentiran 1908. godine.
Elektrostatički filter danas
Elektrostatički filter danas
Elektrostatički filter danas
Glavni delovi elektrostatičkog filtera
1
Transformatori
2
Otresači
3
Izolatori-uvodnici
4
Taložne elektrode
5
Jonizujuće elektrode
6
Levci
7
Kućište
8
Raspršivač vazduha
Električna korona
Korona је spontano električno pražnjenje izazvano jonizacijom gasa
koji okružuje naelektrisani provodnik.
Korona se javlja kada je električno polje
dovoljno jako da formira provodni sloj oko provodnika ali
nije dovoljno jako da prouzroukuje varničenje.
Varnica nastaje kada je jačina polja veća od kritične jačine.
3.00
MV/m za Vazduh
Jonizovani gas sadrži O3, NO, NO2, ...
10**12 MV/m za Vakuum
Korona može biti pozitivna i negativna.
70.00
0.15
Plavičasta svetlost su fotoni
emitovani nakon povratka pobuđenih
elektrona na početni energetski nivo
MV/m za Vodu
MV/m za Helijum
Električna korona
Pojava
slobodnih
elektrona
Spontano
Vezivanje
Jako
električno
pražnjenje
elektrona
polje
zaelektrode
u molekule
okolini elektrode
u gasu
Ukljanjanje
Migracija
Korona
Oblak negativnih
Oblast
jonizacije jona
Električno polje u filteru
3
Elektrodni sistem - pločasti
Jonizujuće elektrode - žice
Taložne elektrode - ploče
U=Ed
0 kV
100 kV
0 kV
Zbog malih dimenzija smatramo
da se čestica uvek nalazi u
homogenom električnom polju.
Elektrodni sistem - cevasti
Jonizujuća elektroda - žica
Taložna elektroda - cev
Naelektrisanje čestice
4
q

E  E 0 zˆ
Naelektrisanje čestice
q  12  0 a
2
  0
  20
E0
E 0 Spoljašnje električno polje
Dielektrična konstanta
čestice
q  12  0 a E 0
2
Za metalnu česticu   
Čestica u homogenom električnom polju
Matematički model
Laplaceova jednačina
Sferne koordinate/rotaciona simetrija
  (r , )
z
E   grad 
E  E (r , )
  2  
 
 
sin 

r
 z
 sin 
0
r 
r   
 
div E  0
div ( grad  )  0
Granični uslovi
lim    E 0 z   E 0 rrcos 
r
a
lim   const.
r0


xr

 0
ra

 
r
ra

  a  ,    E0a , E 0 zˆ
0

y

Detaljno rešavanje je prikazno u [1] i [2]
  2 
sin 
r
r  a r
Konačnost
  0


 
 
 

 sin
r  y  0
 



Neprekidnost
x

E 0  E 0 zˆ
0
Čestica u homogenom električnom polju
Rešavanje Laplaceove jednačine
  R (r ) T ()
Razdvajanje promenljivih
1 d  2 dR 
1 1
d 
dT 
r
  
 sin 

R dr 
dr 
T sin  d  
d 
    

       
Svaka strana jednakosti
je jednaka istoj konstanti.
Pretpostavljeno rešenje
||

n ( n  1)
n N0
||
Pogodan oblik konstante
je utvrđen probanjem.

n ( n  1)
Leva strana: Jednačina za R (r )
r R   2 r R   n ( n  1) R  0
Pretpostavljeno rešenje
Karakteristična jednačina
k  k  n ( n  1)  0
Nule jednačine su
k1  n
Opšte rešenje
R ( r )  C1r  C 2 r
2
R (r )  r
2
k 2   ( n  1)
n
 n 1
n N0
k
Čestica u homogenom električnom polju
Desna strana: Jednačina za T ( )
T   cot  T   n  n  1 T  0
Legendreova diferencijalna jednačina
Legendreovi polinomi I i II vrste
T (  )  D1 Pn (cos  )  D 2 Q n (cos  )
U tačkama na z  osi
  0 cos    1
   cos    1
x   1 Q n  
x   1 Q n  
P0 ( x )  1
Q0 ( x) 
1
P1 ( x )  x
Q1 ( x ) 
x
1
Potencijal mora da bude konačan
P2 ( x ) 
Polinome II vrste treba isključiti
iz rešenja uzimajući da je D 2  0
P3 ( x )  . . . .
(3 x
2
2
 1)
ln
2
2
Q 2 ( x )  ....
ln
1 x
1 x
1 x
1 x
1
Čestica u homogenom električnom polju
Granični uslovi 1 i 2
Do sada   C1 r n  C 2 r  n 1  Pn (cos  )
Granični uslov 1
Sada
lim    E 0 z   E 0 r cos 
r

  C1r  C 2 r
2
 cos 
Granični uslov 2 lim   const.
r0
Od sada
 (r ,  ) 

 i  C 1 r cos 

n 1

C1   E 0 r  a

C2  0
ra
C2 

 e    E 0 r  2  cos  r  a
r 

ra
Čestica u homogenom električnom polju
Granični uslovi 3 i 4
Granični uslov 3
Granični uslov 4


r
 0
ra
r
C1     0 E 0 a  2  0
ra
 a  ,     a  ,  
C1 a   E 0 a 
C1  
Konačno
 (r ,  ) 


i  
3 0
  2 0
3 0
  2 0
E0
C2 
E 0 r cos 
a
3
C2
a
2
  0
  2 0
ra
3
 a    0
 e   E 0 r cos    
E 0 r cos 
 r    2 0
C2
ra
3
a E0
Čestica u homogenom električnom polju
Rapodela potencijala u polju
Ako je sfera šuplja,
- vazdušni mehur u trafo ulju svi izrazi ostaju u važnosti
samo što dielektrične konstante menjaju mesta.
z  r cos 
i  
3 0
  2 0
Ei 
E0 z

d
Ei  
zˆ
dz

3 0
Ei 
E 0 zˆ
  2 0
3 r
1  2 r
E0
Polje u šupljini
je većeg intenziteta
nego u okolnoj materiji.

0
Zato dolazi do proboja, varničenja i paljenja.
U unutrašnjosti sfere električno polje je homogeno,
usmereno u pravcu spoljašnjeg polja
i nezavisno od veličine sfere.
Čestica u homogenom električnom polju
Ekvivalentni dipol
Raspodela potencujala u spoljašnjem domenu
3
e 
 E 0 r cos 
Potencijal primarnog polja

 a    0
E 0 r cos 
 
 r    20
Potencijal indukovanih naelektrisanja
Uticaj naelektrisane materije zamenjuje se ekvivalentnim dipolom.
Potencijal dipola
d 
1
4 
p
0
r
3
r cos 
Moment dipola
p  4 
Potencijal i električno polje dipola detaljno su izvedeni u [1]
  0
0
  2 0
3
a E0
Čestica u homogenom električnom polju
Količina indukovanih naelektrisanja
p  4 
  0
0
 P 
 S  4a  
q   S  12  0 a
2
p
V
lim
 
  0
  2 0
 3 0
1
Električni moment
ekvivalentnog dipola
  0
Jačina polarizacije =
= Površinska gustina
vezanih naelektrisanja
3
  2 0
4 3 

V

a  

3


a E0
  2 0
2
E0
  0
  2 0
E0
Ukupna količina
vezanih - indukovanih
naelektrisanja
Za česticu koja je
savršen provodnk

q  12  0 a E 0
2
Količina naelektrisanja
Pauthenierova jednačina
Čestica u brzinskom polju fluida
Viskoznost
0
T [ K]
Vazduh
 [ Pa s ]
275
17.25
Vrednosti za
Dinamička
Otpor fluida
viskoznost i gustinu
Viskoznost
300
18.46
Unutrašnje
trenje
pri standardnom pritisku
375Kinematička
21.81
P  101 . 325 Pa
P
 1 atm

400
22.86
* 10
6
 [ m /s ]
2
 [ kg/m ]
3
dv
   1.284
[ Pa ]
13.43

dz
15.68
1.177
2



m
23.17
0.941 




s
25.91
0.882


* 10
6
z
 
v 0

v


v  dv
dv
dz
 
v 0
Čestica u brzinskom polju fluida
Reynoldsov broj
Re 
Finertial
Fviscous
Masena
gustinaRe<<1
Computational
Fluid
Dynamics,
Re=100000
 Fluid
Computational
Re=10
FluidDynamics,
Dynamics,
Computational
 vL
v Brzina strujanja

L Dominantna linearna dimenzija objekta

 Koeficijent viskoznosti
L
4000<Re
Turbulentno strujanje
Fviscous  Finertial
4000<Re<2300
Prelazna oblast
Fviscous  Finertial
Re<2300
Laminarno strujanje
Fviscous  Finertial
Čestica u brzinskom polju fluida
Stokesov zakon
u teoriji
Re<<1
Creeping flow
u praksi
Re<0.1
(puženje fluida)
Stokesov protok
Inercijalne sile se zanemaruju
F D Sila otpora fluida
FD  6   a v 0
 Koeficijent viskoznosti
v 0 Brzina čestice (fluida)
6
ukupno
2
posledica pritiska
4
posledica viskoznosti
Zakon je detaljno izveden u [2]. Ne garantujem postajanje zapisa vezanog hyperlink.
Čestica u brzinskom polju fluida
Knudsenov broj - proklizavanje čestice
1
Fluid je kontinualan sve dok su
molekuli fluida znatno manji od čestice.
 - dužina između dva sudara
Martin Knudsen
Kn 

2a
a

Kontinualan režim
Prelazni režim
Slip režim
Stalni sudari
Povremeni sudari
Skoro bez sudara
Kn  1
Kn  1
Kn  1
Čestica u brzinskom polju fluida
2
Cunninghamov korektivni "slip" faktor
c3


C c  1  Kn  c1  c 2 e Kn






Vrednosti svih koeficijenta
određuju se eksperimentalno.
Tipično za vazduh
  0 . 066  m
2a [  m]
Cc
c1  2 . 514
0 . 01
22 . 781
c 2  0 . 800
1 .00
1 . 168
c 3  0 . 550
10 . 00
1 . 017
Korekcija Stokesove sile otpora fluida
Bez korekcije
FD  6   a v 0
Sa korekcijom
FD 
1
Cc
6   a v0
Efikasnost filtera
Evald Anderson, 1919. i Walther Deutsch 1922. godine, nezavisno:
 Koncentracija čestica u bilo kom poprečnom preseku je uniformna.
 Protok fluida je laminaran i odvija se stalnom brzinom.
 Brzina kretanja čestica je stalna.
 Nema ponovnog ulaska već prikupljenih čestica u među prostor.

Efikasnost filtera
 1 e
S
w

wS
Q
Površina taložnih elektroda
Brzina taloženja čestica
U izrazu se ne pojavljuje
koncentracija čestica?
Koncentracija čestica je
implicitno sadržana u izrazu
za brzinu taloženja.
Korekcije: Umesto teorijske brzine upotrebiti eksperimentalnu brzinu
 Sigvard Matts i Per-Olaf Ohnfeldt, 1964. godine
 Harry J. White, 1982. godine
Deutsch-Andersonova jednačina
 V
w

v
L

v
CL
d

v
C ( x ) V  C ( x  x / 2) V  C ( x  x ) V
V  h d x
hd v
x  v t
za čestice koje prođu
d / 2  w  t za čestice koje ostanu
C ( x  x)  C ( x)
x
 2h w C ( x 
x
2
)
Koncentracija na izlazu
C0
Koncentracija na ulazu
x  x
x
0
Deutsch-Andersonova jednačina
 h d v lim
C ( x  x)  C ( x)
x
x  0
dC ( x)

dx
2h w
ln

C (x)

0
dC ( x)
2

C ( x)
)
2h w
L
dx

hd v
0
2h L w
S  2h L
Taložna površina
hd v
Q  vhd
Protok
C0
C L  C 0e
x  0
L
hd v
CL
 2 h w lim C ( x 
x

wS
Efikasnost filtera
Q

C0  CL
C0
1 e

wS
Q
Brzina taloženja čestica
5
w
Brzina taloženja čestica
w
Cc
6  a
 qE
U opštem slučaju
čestica se prvo naelektriše
u stranom polju E 0
a zatim
Cc
Cunninghamov "slip" faktor

Dinamička viskoznost
se kreće kroz polje E
prema taložnoj elektrodi
E
Električno polje kroz koje
se već naelektrisana čestica
kreće ka taložnoj elektrodi
Pri proračunima se obično
uzima da je E 0  E
Brzina taloženja čestica
Ravmoteža sila

FI
Sila inercije
dw
FDrugi

m
Newtonov zakon
I
dt
FG
Sila gravitacije
Može da se zanemari
FD
Sila otpora fluida
F
a w / Cc
Stokesov
D  6  zakon
FB
Sila potiska
Sila potiska je uzeta u obzir kroz otpor fluida
FE
Sila električna
FCoulombov
zakon
E  qE

F 0
Ravnoteža sila
zbir
je jednak nuli
FVektorski
I  FD  F
E
-
FB
F D dw
m
Fdt
I
w
6  a
FE
 qE
Cc
FG
-
-
w
+
+
+
+
+
+
+
+
Brzina taloženja čestica
m
dw
w
6  a
dt
 qE
Cc
oznake: g 
Homogeni deo
dw
 gw  0
6  a
mC
, h 
c

dt
  g dt
w
ln w  ln C1   gt  w  C1e
 he

dt
dC 1
dt
e
 gt
 gC 1 e
dt
e
 gt
 gC 1 e
 gt
gt
 C1 
h
g
gt
 C2
w  C 1e
 gt
 h gt
  gt
  e  C 2  e
g

Početni uslov
 gt
t  0  w  0  C2  h / f
Partikularno rešenje
 gC 1 e
e
Opšte rešenje
 gt
Nehomogeni deo
dC 1
 gw  h
dt
dt
Varijacija konstante C 1  C 1 ( t )
dw
dw
sledi:
m
dC 1
dw
qE
 gt
h
w
h
g
1  e 
 gt
Brzina taloženja čestica
w
h
g
1  e 
 gt
g 
6  a
mC
c
, h 
qE
m
 6  a
qEC c 

w
1  exp  

6  a 
 mC c
0
Tipične vrednosti:
  18  10
6
kg
ms
a  10
6
m  10
w
 6  a
qEC c 

1  exp  
w

6  a 
 mC c
m
Cc  1
m
dw
w
6  a
dt
 12
kg
Cc
6  a

t  



t  


 qE
Cc
FI  F D  F E
 qE
Zavisi od tehnološkog procesa
Zavisi od konstrukcije
Primer proračuna filtera
Ulazni podaci za proračun visoko efikasnog
elektrostatičkog filtera tipa žica-ploča
Filter
U  25 kV
Čestice - Pepeo
Fluid - Vazduh
  18 . 08  10
6
kg
2 a  d p  1m
ms
Lhd 
c1  2 . 514
6  31m
c 2  0 . 800
Q  30
m
s
  0 . 066  m
  1 . 713  0
c 3  0 . 550
3
0 
1
36 
10
9
C
2
Nm
2
  0 . 99
Primer proračuna
1

Kn 
 0 . 066
2a
2
3
4
5
6

C c  1  Kn 2 . 514  0 . 8 e
U
E0 
 50
d /2
2 0a

S 
Q
 0 . 55 / Kn
kV

  0
2
  20
Cc
  0
  2 0
n
S
E 0  5  1 . 6  10
2
E0
S

2h l
 14
19
 0 . 274  10
ln (1   )  504 m
S
( 6  3) m
13 kom
3
C  5e
m
s
2
 1 e
w
7
  1 .166
m
q  12  0 a
w
Knudsenov
Početak
Cunninghamov
Jačina
Količina
Brzina
Površina
Broj
Provera
Kraj
taložnih
električnog
taloženja
naelektrisanja
taložnih
broj
elektroda
faktor
elektroda
polja
8

wS
Q
 0 . 99
S  2  1  18  13  2  18  504 m
2
2
Prаktična efikasnost filtera
Efikasnost i dijametar čestice
0 . 9999

0 . 9990
2 a [  m]
0 . 9900
0 . 01
0 .1
1
100
10
Teorijski neobjašnjen minimum
Površina taložne elektrode
40 Granica vidljivosti
25 Bela krvna zrnaca
8 m
8
Crvena krvna zrnaca
2
Bacterium Cocci
0.3 Magla sumporne kiseline
Prаktična efikasnost filtera
Efikasnost i specifična otpornost taloga
Konvekciona struja
Ru  RG  R f  R p
Unutrašnja otpornost generatora
Otpornost vazduha sa česticama
-
Rf
V
+
RG
Rp
A
I
Kondukciona struja
S U S
 R 
[m]
l I l
Otpornost taloga
R p ~ 1 G  [srednja vrednost]
određuje se merenjem
10
10
Niska
w
10[ m/s]
2
Normalna
6
2
Napon i struja u u operativnim granicama.
Zanemarljiv pad napona na talogu.
Smanjena sposobnost taloženja.
Dovoljno jake elektrostatičke sile.
5  10
Napon i struja u operativnim granicama.
5
 10
Zanemarljiv pad napona na talogu.
4
6
5
[M m ]
10 Velika
10 taloženja.
10sposobnost
2
10
2
 [M m ]
10 
5
RV
1%
75%
10 10%
20%
Umereno jake elektrostatičke sile.
Početak varničenja.
S / S0
Nezanemarljiv pad napona
na talogu.
5
Smanjena sposobnost taloženja.
3
Vrlo jake elektrostatičke sile.
 [M m ]
1
Prekid proticanja
struje.
7
200
10 T [ o C ] Vrlo veliki pad napona
7
5
8
na6talogu.
100
10
10
10
10
Pojava povratne korone.
smanjena
sposobnost
taloženja.
Površina taložnoh elektrodaOzbiljno
izračunata
za srednju
vrednost
otpornosti taloga
4
Visoka
10
S0
8
T
Efikasnost iSlabe
specifična
otpornost
taloga
elektrostatičke
sile.
15  10
Umerena
Specifična otpornost taloga [ M Ω m]
Prаktična efikasnost filtera
Tipovi filtera
Dizajnelektroda
elektroda
Dizajn
žica-ploča
žica-ploča
žica-cev
žica-cev
Tipovi filtera
Temperaturagasa
gasa
Temperatura
hladan
hladan
topao
topao
1
Sa hladnim gasom
1
Sa toplim gasom
1. hladnjak (preheater), 2. kotao - boiler, 3. filter, 4. ventilator
Tipovi filtera
Dizajnfiltera
filtera
Dizajn
jednofazni
jednofazni
1
2
dvofazni
dvofazni
3
1. jonizaciona komora 2. tok naelektrisanih čestica 3. taložna komora
Tipovi filtera
Prikupljanječestica
čestica
Prikupljanje
vlažno
vlažno
1
1
suvo
suvo
Tipovi filtera
Taložneelektrode
elektrode
Taložne
fiksne
fiksne
1
pokretne
pokretne
Tipovi filtera
Kombinovani filter
Zagađen
vazduh
Mernoregulaciona
grupa
Prečišćen
vazduh
Ventilator
Troćelijski suvi elektrostatički filter
Hladnjak
Centrifugalni filter
Proizvodnja visokog napona
Diodna kaskada
VTR
Ispravljač i stabilizator
Oscilator
TR
Pitanja i zadaci
Električni potencijal i Laplaceova jednačina
Rešavanje Laplaceove jednačine za ravan kondenzator
Rešavanje Laplaceove jednačine za cilindrični kondenzator
Rešavanje Laplaceove jednačine za sferni kondenzator
Izvesti jednačine kretanja naelektrisanja u električnom polju.
Polje i potencijal električnog dipola, električni moment dipola.
Polarizacija dielektrika i uvođenje vektora polarizacije.
Pojam i izračunavanje električne susceptibilnosti i koeficijenta polarizacije.
Izvođenje izraza za površinsku gustinu vezanih naelektrisanja.
Izvođenje izraza za zapreminsku gustinu vezanih naelektrisanja.
Teorema o površinski vezanim naelektrisanjima.
Maxwellov postulat - generalisani Gaussov zakon.
Pitanja i zadaci
Veza između osnovnih veličina električnog polja i jedinice.
Granični uslovi na razdvojnoj površini dva dielektrika.
Odrediti vezana naelektrisanja uz naelektrisanu provodnu loptu.
Izvođenje izraza za energiju elektrostatičkog polja.
Odrediti električno polje u vazdušnom procepu u ravnom kondenzatoru.
Odrediti električno polje u sfernoj šupljini u homogenom dielektriku.
Odrediti električno polje u okolini metalne sfere u homogenom polju.
Odrediti električno polje u okolini dielektrične sfere u homogenom polju.
Izveszi izraz za brzinu taloženja naelektrisane čestice.
Izvesti Deutsch-Andersonovu jednačinu.
Izračunati površinu taložnih elektroda za zadatu efikasnost filtra.
Literatura
[1]
Milica D. Radić, Dejan M. Petković,
Elektrostatički filteri, E izdanje, Niš, 2014.
[2]
Dejan M. Petković, Dejan D. Krstić,
Elektrostatička, treće izdanje, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2005.
ISBN: 86-80261-39-4.
[3]
Dejan M. Petković,
Elektrostatičko polje u radnoj i životnoj sredini -prvi deo
(teorija elektrostatičkog polja), Fakultet zaštite na radu, Niš, 2005.
ISBN: 86-80261-39-4.
[4]
Dragutin M. Veličković et al.,
Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz elektromagnetike-prvi deo,
Elektronski fakultet, Niš, 2000.
ISBN: 86-80124-20-8
Za [1] i [2] možete koristiti hyperlink, ali ne garantujem njihovo postojanje.
Video zapisi
Electrostatic precipitators - Elektrostaički taložnici
Trajanje
Adresa
0:03:40
https://www.youtube.com/watch?v=iUXHzYLgrB0
0:03:40
https://www.youtube.com/watch?v=x5YFK8mmeRQ
0:07:30
https://www.youtube.com/watch?v=ZssGiY6rfYE
0:02:00
https://www.youtube.com/watch?v=W_EOE2zFPwk
0:18:30
https://www.youtube.com/watch?v=BdRk3op2zpE
Ne garantujem postojanje zapisa koji su vezani za hyperlink.
Prof. dr Dejan M. Petković
[email protected]
(018) 529 750
Konsultacije 2014/2015
Ponedeljkom 12:00-14:00
EOF